Za pocetak dobra ograda, a posle dolazi dobar komsija... Barem kod mene tako stoje stvari. Trenutno zivim u mestu koje je pola vikend naselje pola selo, odrastao sam u gradu u stanu. Stan nikad vise...a posle ovoga samo izdvojeni i dobro ogradjeni salas...kada se volimo i postujemo ni jedna razdaljina nije dovoljno daleka, ali ista je i stvar kada niste na istim "talasnim duzinama" sa komsijama, na zalost, nisu dovoljno daleko.
Za mene nema nista gore od komsija koji zabadaju nos u tudje stvari, ogovaraju po zgradi, ulaze u stan bez kucanja itd. A takvi su svi, bar u mojoj zgradi (zivim u Beogradu). Neka hvala. Pre cu otici do prodavnice nego nekome pokucati na vrata. Inace se jezim kad mi neko dodje nenajavljen. Uvek cu se kulturno javiti komsijama i to je to. Ne zelim da me bilo ko od njih nesto zapitkuje, da mi se smeska.
Mozda je ovo i do mojih godina jer sam mlada i i dalje imam puno drugara. Mozda komsije postanu bitne kasnije.
Delim emocije pa i empatiju sa porodicom i prijateljima. Sasvim dovoljno. Ne mislite valjda da treba da delim svoj zivot sa babom koja zivi sprat iznad i zaviruje mi u kese kad se vracam iz marketa, ili sa idiotima koji sa upaljenim cigaretama izlaze iz stanova i ulaze u lift? Urusena je drzava, ne postoji. Lazni doktori, strucnjaci, magovi. Uce nas da su nam prijatelji oni koji su nas bombardovali i ubijali decu... Zasto bi komsiluk bio drugaciji?!
Mi smo imali divan komsiluk (kafe, proja, cvece, pomoc oko stvari...), ali smo se raselili u drugi deo Beograda. Ovde nam je komsiluk grozan. Ovog leta vracamo se u stari kraj gde su nam divne komsije i jedva cekamo. Dobar komsiluk zlata vredi.
Svi smo, verovatno, gledali Potorište u kući (onu staru verziju) i u ovoj seriji možemo videti kako se jedna stara beofradska porodica ponaša u odnosu na komšiluk. Možda gospođa Nikolajević jeste pomalo snob, ali je prava dama sa manirima i svi novi Beograđani mogu naučiti nešto o mentalitetu fradske gospode, naravno i kako se odnose prema komšiluku.
Bravo za tekst. Ja ne pijem sa komsijama kafu svaki dan. Ali ako nesto treba svi smo tu. Mi uvek kazemo ne moze covek da ima sve a u selu sve treba. Pa neko ima lopatu, neko busilicu, neko kolica pa tako redom. I onda znas gde da ides da trazis i drago ti je sto bekom mozes da pomognes. Ako je neka nevolja svi su tu, jedne godine vetar srusio krov komsiji za dva dana sve smo vratili u normalu. Bez dinara. Nekom se radja nekom umire ali smo svi tu kad pomoc treba. Zato volim svoj srem.
Za mene nema nista gore od komsija koji zabadaju nos u tudje stvari, ogovaraju po zgradi, ulaze u stan bez kucanja itd. A takvi su svi, bar u mojoj zgradi (zivim u Beogradu). Neka hvala. Pre cu otici do prodavnice nego nekome pokucati na vrata. Inace se jezim kad mi neko dodje nenajavljen. Uvek cu se kulturno javiti komsijama i to je to. Ne zelim da me bilo ko od njih nesto zapitkuje, da mi se smeska.
Mozda je ovo i do mojih godina jer sam mlada i i dalje imam puno drugara. Mozda komsije postanu bitne kasnije.
Bravo za tekst. Ja ne pijem sa komsijama kafu svaki dan. Ali ako nesto treba svi smo tu. Mi uvek kazemo ne moze covek da ima sve a u selu sve treba. Pa neko ima lopatu, neko busilicu, neko kolica pa tako redom. I onda znas gde da ides da trazis i drago ti je sto bekom mozes da pomognes. Ako je neka nevolja svi su tu, jedne godine vetar srusio krov komsiji za dva dana sve smo vratili u normalu. Bez dinara. Nekom se radja nekom umire ali smo svi tu kad pomoc treba. Zato volim svoj srem.
Delim emocije pa i empatiju sa porodicom i prijateljima. Sasvim dovoljno. Ne mislite valjda da treba da delim svoj zivot sa babom koja zivi sprat iznad i zaviruje mi u kese kad se vracam iz marketa, ili sa idiotima koji sa upaljenim cigaretama izlaze iz stanova i ulaze u lift? Urusena je drzava, ne postoji. Lazni doktori, strucnjaci, magovi. Uce nas da su nam prijatelji oni koji su nas bombardovali i ubijali decu... Zasto bi komsiluk bio drugaciji?!
Mi smo imali divan komsiluk (kafe, proja, cvece, pomoc oko stvari...), ali smo se raselili u drugi deo Beograda. Ovde nam je komsiluk grozan. Ovog leta vracamo se u stari kraj gde su nam divne komsije i jedva cekamo. Dobar komsiluk zlata vredi.
Svi smo, verovatno, gledali Potorište u kući (onu staru verziju) i u ovoj seriji možemo videti kako se jedna stara beofradska porodica ponaša u odnosu na komšiluk. Možda gospođa Nikolajević jeste pomalo snob, ali je prava dama sa manirima i svi novi Beograđani mogu naučiti nešto o mentalitetu fradske gospode, naravno i kako se odnose prema komšiluku.
Za pocetak dobra ograda, a posle dolazi dobar komsija... Barem kod mene tako stoje stvari. Trenutno zivim u mestu koje je pola vikend naselje pola selo, odrastao sam u gradu u stanu. Stan nikad vise...a posle ovoga samo izdvojeni i dobro ogradjeni salas...kada se volimo i postujemo ni jedna razdaljina nije dovoljno daleka, ali ista je i stvar kada niste na istim "talasnim duzinama" sa komsijama, na zalost, nisu dovoljno daleko.
Svi smo, verovatno, gledali Potorište u kući (onu staru verziju) i u ovoj seriji možemo videti kako se jedna stara beofradska porodica ponaša u odnosu na komšiluk. Možda gospođa Nikolajević jeste pomalo snob, ali je prava dama sa manirima i svi novi Beograđani mogu naučiti nešto o mentalitetu fradske gospode, naravno i kako se odnose prema komšiluku.
Za mene nema nista gore od komsija koji zabadaju nos u tudje stvari, ogovaraju po zgradi, ulaze u stan bez kucanja itd. A takvi su svi, bar u mojoj zgradi (zivim u Beogradu). Neka hvala. Pre cu otici do prodavnice nego nekome pokucati na vrata. Inace se jezim kad mi neko dodje nenajavljen. Uvek cu se kulturno javiti komsijama i to je to. Ne zelim da me bilo ko od njih nesto zapitkuje, da mi se smeska.
Mozda je ovo i do mojih godina jer sam mlada i i dalje imam puno drugara. Mozda komsije postanu bitne kasnije.
Za pocetak dobra ograda, a posle dolazi dobar komsija... Barem kod mene tako stoje stvari. Trenutno zivim u mestu koje je pola vikend naselje pola selo, odrastao sam u gradu u stanu. Stan nikad vise...a posle ovoga samo izdvojeni i dobro ogradjeni salas...kada se volimo i postujemo ni jedna razdaljina nije dovoljno daleka, ali ista je i stvar kada niste na istim "talasnim duzinama" sa komsijama, na zalost, nisu dovoljno daleko.
Delim emocije pa i empatiju sa porodicom i prijateljima. Sasvim dovoljno. Ne mislite valjda da treba da delim svoj zivot sa babom koja zivi sprat iznad i zaviruje mi u kese kad se vracam iz marketa, ili sa idiotima koji sa upaljenim cigaretama izlaze iz stanova i ulaze u lift? Urusena je drzava, ne postoji. Lazni doktori, strucnjaci, magovi. Uce nas da su nam prijatelji oni koji su nas bombardovali i ubijali decu... Zasto bi komsiluk bio drugaciji?!
Mi smo imali divan komsiluk (kafe, proja, cvece, pomoc oko stvari...), ali smo se raselili u drugi deo Beograda. Ovde nam je komsiluk grozan. Ovog leta vracamo se u stari kraj gde su nam divne komsije i jedva cekamo. Dobar komsiluk zlata vredi.
Bravo za tekst. Ja ne pijem sa komsijama kafu svaki dan. Ali ako nesto treba svi smo tu. Mi uvek kazemo ne moze covek da ima sve a u selu sve treba. Pa neko ima lopatu, neko busilicu, neko kolica pa tako redom. I onda znas gde da ides da trazis i drago ti je sto bekom mozes da pomognes. Ako je neka nevolja svi su tu, jedne godine vetar srusio krov komsiji za dva dana sve smo vratili u normalu. Bez dinara. Nekom se radja nekom umire ali smo svi tu kad pomoc treba. Zato volim svoj srem.
IMAGE SOURCE
13 Komentari
Sortiraj po: