Treba li nam znanje?

- Na žalost, mladima su češće uzori ''žestoki'' momci, kontroverzni biznismeni, a ne obrazovani i pametni ljudi (većina medija više strana i vremena svog programa posvećuje kriminalcima nego npr. naučnicima, istraživačima, nobelovcima)
- Deci i roditeljima su date nepotrebne i nejasne nadležnosti, npr. preporučljivo je i da se roditelji konsultuju pri odabiru udžbenika za narednu školsku godinu!?
- Učenik može da ima 25 neopravdanih izostanaka i dva ukora i vladanje primerno (5)!?
- Škola je skoro nemoćna da utiče na roditelje da pošalju dete na nastavu, a socijalne službe imaju preča posla.
- Roditelji ne paze šta pričaju pred decom o nastavnicima i školi pa pljuvanje po profesorima postaje uobičajni model ponašanja.
- Mnogi profesori više od učenika čekaju da zvoni, a oni koji daju sve od sebe i na času i van nastave nemaju nikakvu satisfakciju za svoj trud i rezultate koje postižu.
- Država traži da svi učitelji i nastavnici u OŠ imaju završen fakultet, ali bi ljude sa VII stepenom da plati 400 evra mesečno.
- Skoro da nema srednjih škola i fakulteta koji mogu da svojim učenicima obezbede stručnu i kvalitetnu praksu.
- Mladi izbegavaju fiziku, hemiju, matematiku, tehnologiju tj. privredne grane, a opredeljuju se za megatrendovanje i menadžerisanje jer je lakše, a i država i mediji više pažnje posvećuju ovim drugima.
- Raznorazni vikend univerziteti sigurno ne daju željeni kvalitet, ali skoro da se niko time i ne bavi.
- Deca su od malena navikla na sistem ''sad i odmah'' - daljinski upravljač, računar, sms itd. a toga u kvalitetnom obrazovanju nema, pa nemaju strpljenje za lektiru - nekoliko dana, ozbiljan tehnički crtež - nekoliko sati koncentracije ...
- Nekad smo bili poznati po kvalitetnom obrazovanju, više ne (strani studenti su rado dolazili ovde, trošili svoj novac ovde, sticali znanje i poznanstva - kasnije poslovne kontakte, danas skoro da ih nema).
- Valjda ćemo jednog dana shvatiti da su razvijene zemlje tamo gde jesu zbog znanja, nauke i tehnike i naravno discipline, a ne zbog dobrih pevaljki, manekenisanja i megatrendovanja.

daj boze da se jednom u srbiji pojavi vlast ciji bi prioritet bio obrazovanje...

Kao nastavnik u osnovnoj školi mogu samo reći da dokle god u platama prosvetnih radnika vlada tzv. "uravnilovka" u smislu radio ne radio svira ti radio, dokle god se ne razdvoji rad od nerada nema nam boljitka. Džaba Vam reforme,dok partokratija i neradnici vladaju. Nema nikakvih sankcija za nerad.

Kada su reforme u pitanju, profesorka Radunovic je jedna od retkih svetlih tacaka na Matematickom Fakultetu koji sam zavrsio. Vecina profesora ne zeli da sprovodi reforme i to je problem naseg visokog skolstva. Oni samo pod prisilom sprovode de jure promene mada de fakto predavanja izgledaju 90% isto kao i pre Bolonje. Imao sam to zadovoljstvo da sa profesorkom Radunovic saradjujem i da su svi nasi profesori takvi, univerzitet bi nam odavno bio na nivou Harvarda, Stanforda ili MIT-ja. Nazalost, retrogradne struje su mnogo jace i sve ove reforme ce biti uspesne tek kada budu iskreno sprovedene od strane samog vrha ukljucujuci pravog reformskog ministra prosvete. Dok je sve na pojedincima kao sto je profesorka Radunovic, to ipak nije dovoljno.

U situaciji kada stotine škola u Srbiji nemaju higijenski mokri čvor i toalete za decu, sva ova priča postaje beznačajna. Sve počinje od malih nogu, neko mora da uvede standarde za škole na nivou 21. veka! Tek onda može dalje.

Previše opštih mesta. Kogod kaže da je Bolonja dobra i da škola i treba da snizi nivo obrazovanja, nema moju podršku. U nekim stvarima se slažem, ali to nije većina. Sigurno je da situaciju treba menjati, ali isto tako - nivo obrazovanja je bio viši i bolji pre dvadeset godina, nego danas. I pored tih silnih novih tehnologija, za neke stvari prosto treba zagrejati stolicu i naučiti ih.

Ucitelji i nastavnici koji nemaju nikakva prava da sami zaljucuju a ni licnost da preuzmu odgovornost pojedinacno, uce nasu decu tako da ona nista ne zakljucuju ...nego gomilaju informacije do kontrolnog i jos 3 sekunde kasnije i da uvek i nadalje izbegavaju da preuzmu odgovornost za svoj stav, svoje znanje, svoju profesiju, svoj zivot. I tako godinama uznazad ...a bogami i unapred jer kako se seje tako se i zanje ...bez mogucnosti rasudjivanja, bez stava, bez profesionalizma, bez odgovornosti

tuzna prica:(

Dakle, u najkracim crtama, Vi prof. Deso kazete - vi (tj Gasa, Vi i ostatak tima) kad ste dosli na vlast, bili ste odlicni i mnogo ste hteli i zapoceli, ali niste bas i umeli, a ovi sto su dosli posle vas su jednostavno bili 'nesrecna' resenja pa nikad nista nisu ni mogli?
Blago onda Srbiji kad u njoj "pametan" pocne pogresno pa onda dodje "glup" i to pokvari.
Ko bi onda mogao to da resi kad 'najpametniji' i nisu bas takve pcelice?

Nekako, kako god da okrenes, iza svake propasti u Srbiji stoji - Srbija, tj drzava sama.
Sav taj sposoban post-2k kadar je iznedrio drzavni univerzitet, tetosio i negovao svoje pulene u toplim kabinetima, svoje male guje u nedrima. Kad je doslo vreme za smenu jedne vlasti, sledeca generacija DRZAVNE dece je vec bila spremna da preuzme uzde. Nakon 'uspeha' te generacije, na vlast dolazi samo malo drugacije krilo opet istog drzavnog aparata, da bi se kasnije opet delimicno vratilo ono prethodno i onda ujedinjeno sa svim ostalim drzavnim udovima - ustremilo napred u ponor.

Truli ste, truli ste, truli do neba i nazad.

Dok učenici prete profesorima, tuku ih po ulicama, prave sačekuše ubacuju u kontejnere (sve ovo se može i proveriti ) a profesori moraju da ćute,kušuju i da daju pozitivne ocene da ne bi bili izbodeni , masakrirani na ulici ili proglašavani pedofilima , nepodobnima i sl. Tj. dokle god onaj koji uči decu nema nikakva prava već može samo da dolazi na čas i upisuje odlične ocene i strepi da će živ doći kući dotle ništa od obrazovanja ....sve je samo priča...tu ne pomažu ni kamere ni privatno obezbedjenje po školama .ZAMISLITE ŠKOLE MORAJU DA PLAČAJU PRIVATNO OBEZBEDJENJE!!! Dok roditelji osnovaca strepe da decu pošalju u školu i čekaju da li će mu dete neko mazati g****** po toaletu skidati ga golog po zimi bacati kroz prozor ,držati naglavačke i sve to bez ikakvih sankcija ni po decu nasilnike ni po njihove roditelje ....sve pada u vodu...eto to su reforme to je ta škola....naravno da oni iole malo obrazovaniji beže odavde...TUŽNO jako tužno

Odlicno pitanje u naslovu teksta. Kao prosvetni radnik vidim sve ove probleme svakodnevno u skoli i svi ucesnici u sistemu obrazovanja su podjednako krivi zbog ove situacije. Osnovni problem je sto sve te evaluacije i samoevaluacije kako rada prosvetnih radnika tako i testiranja dece, standarda znanja, ucesca roditelja nemaju niokakve svrhe. Sve se samo prepisuje i tezi se da se zadovolji forma na papiru a nista ama bas nista se ne primenjuje u nastavi i u praksi. Inkluzija izgleda tako da decu sa posebnim potrebama upisuju najregularnije u skolu bez naznake da je tom detetu potreban poseban plan i program rada (zato sto roditelj ne zeli da prizna da je njegovo dete drugacije a skolski pedagog nece da se zamera kao ni socijalni radnik) i onda svi nastavnici koji inace nemaju nikakvu obuku za rad sa posebnom decom zaobilaze to dete u sirokom luku i prepisuju mu dvojke iz godine u godinu nadajuci se da mu sto pre vide ledja. Sa druge strane posebna deca koja pokazuju nadprosecnu inteligenciju takodje su zapostavljena, maltretirana od strane vrsnjaka, etiketirana kao streberi i vecina njih oko 7. ili 8. razreda shvati da je njihov trud neadekvatno nagradjen i pocinje da se utapa u masu. Sekcije se vise ne drze, niko nema vremena ni novca za to. Ako ih i ima sve je to odradjeno uz pomoc stapa i kanapa i svodi se na izostajanje sa manje vaznih casova (citaj fizicko, likovno, tehnicko...) zarad brzinskih priprema za takmicenje. Niko ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke pocevsi od ucenika, preko nastavnika pa do roditelja. Roditelji se pojavljuju u skoli obicno pred kraj polugodista i skolske godine sa pitanjima tipa " Zasto moje dete ima trojku a ne peticu?" ali nikad ama bas nikad necete cuti roditelja da kaze " Kako je moguce da ste mom detetu iz geografije dali 5 a da ono nikada nije culo za Sibir i da ne zna koji je glavni grad Kine? ". U svakoj skoli ima bar pet, sest nastavnika koji citaju novine na casu, dolaze pripiti u skolu, prodaju deci putovanja u Diznilend u Parizu umesto da ih uce francuski, predaju samo 2 lekcije koje vrte cele godine itd. I to svi znaju i niko nece nista da kaze da se ne zamera.(normalno). O divljanju dece i vrsnjackom nasilju nema svrhe ni govoriti. To se sada pomera iz visih u nize razrede tako da uskoro mozemo ocekivati svasta i od prvaka. Plate nastavnika su ispod nivoa ljudskog dostojanstva ( neki su to doduse i zasluzili). Vecina nastavnika ne zna engleski i nikada nije sela za racunar. Direktori se iskljucivo biraju po partijskoj liniji. Desava se da se za posao pomocnog radnika potezu veze koje idu sve do Slavice Djukic Dejanovic ( izvinjavam se pomenutoj - ne proverena informacija) ali se bar hvale da je tako. Ako ovo nije dovoljno da vas zaboli glava onda ste vi srecna osoba. Pitacete se; "a sta si ti uradila da ovo promenis?". Pa trudim se da moji ucenici izadju iz osmog razreda sa nekim minimalnim znanjem koje je u praksi primenljivo, ne pratim doslovno plan i program, prilagodjavam ga svakom djaku ponaosob koliko mogu,pretrazujem internet u potrazi za idejama kako da priblizim gradivo ucenicima na zanimljiviji nacin i budem srecna kada od 300 ucenika u generaciji bude makar 10 koji izrastu u normalne , zdrave, kreativne mlade ljude zahvaljujuci izmedju ostalog i mom skromnom doprinosu.

Ja se licno ne slazem sa Lobby-jem. Mislim da je ispit prf. Desanke Radunovic jedan od najlosije organizovan na fakultetu, i da je vecina bila slicno organizovana, prosecna duzina studiranja naseg fakulteta bi sa sjajnih 8 godina skocila na 16. Istina, profesorka je pokusala da sprovede razne napredne metode, kao sto je dosta testo-va, kojokvijuma, seminarskih i rada na tabli, ali je realicazija zakazala. Svelo se na to da godinu u kojoj slusas metode, mozes pored njih da pratis maksimalno 1-2 ispita , na sta je ona i sama upozoravala na uvodnom predavanju. Pri tom pravila polaganja su se menjala usput, na pocetku godine ti treba jedno, a do kraja godine sasvim drugo da bi polozio ispit. Isto tako, jednom prilikom je retrogradno odlucila da su te godine kolokvijumi bili prelaki, pa je ljudima koji su polagali pismeni preko seminarskog skalirala ocene, tako da je 10tka postala 8 i sl. Ima mnogo dobrih stvari vezanih za njene predmete, predavanja, literaturu, ali ima i mnogo losih. Ne znam kako izgleda predmet sada sa uvodjenjem bolonje, ali ako ima iole slicnosti sa starom situacijom, profeoska bi morala da povede malo racuna i popravi neke stvari.

Kao roditelj srednjoskolca, prosto mi je zao, sto sam neposredno ukljucen u jedan eksperiment. Jer, moje dete je krenulo u reformisanu skolu, pre 8 godina, da bih sad saznao od profesorke, da srednje skole ukljucujici i gimnazije, nije ni najmanje reformisano (sto sam mogao i da zakljucim iz razgovora sa gimnazijskim profesorima). Visoke skole su reformisane, na najdrasticniji, krajnje komercijalan nacin.
Univerzitetski profesori se sprdaju sa "Bolonjom", sto naravno, kada su na javnim skupovima, nikada necete cuti.
Kada je tako, a tako jeste, onda se moze zakljuciti, da se uvek "kola slome" na učiteljima i učiteljicama, jer su uvek oni prvi na udaru reformi. U tom smislu, nasi ucitelji i uciteljice su "heroji rada", jer konstantno ucestvuju u necemu, sto nema izgleda na uspeh. O tome da su prosvetni radnici malo ili slabo ukljuceni i planiranje obrazovanja, moram reci da su najcesce sammi krivi.
Jer, navodim kao primer, bivsi razredni staresina moga sina, a prema tome i cela osnovna skola, nije ni znala da postoji Pravilnik o ocenjivanja ucenika osnovnih skola, pa prema tome nije ni dozvoljeno da ucenici imaju vise od jedne pismene provere po danu. Zamislite, koliko su godina oni tako radili, pri tome, ne zeleci da razmisljaju da li je pametno, da djaci imaju 2 pismena ocenjivanja dnevno. Pitam vas, da li su takvi ljudi uopste za pedagoski rad? Zatim, da li neko, kada daje dozvole za udzbenike, ih uopste pregleda, mislcei na kvalitet i ispravnost sadrzaja. Navodim 2 primera. Prvi primer je da je autor jednog udzbenika, dao ekranski prikaz, a pri tome se na dnu ekrana racunara vidi da je posecivao pornohrafski sajt. Ili, vec vise od 30 godina se koristi zbirka zadataka iz matematike za gimnazije, koja ima obilje sto stamparskih, sto sistemskih gresaka. I da li to neko ispravlja? (autor komentara je inzenjer). Da me neko ne razume pogresno, mene je ishranio profesorski hleb, ali mogu sa pravom da kazem, da je nekadasnje obrazovanje bilo izuzetno kvalitetno i kao takvo nije trebalo ni menjati. Jer, da se ne lazemo, ni na Zapadu, obrazovanje nije od nekog veceg drustvenog znacaja, kada je u pitanju skolovaje, koje finansira drzava. Ne zasotajemo mi tu puno, iz prostog razloga sto ni omladina nema motiva, jer ne zna sta ce sa sobom. Kvalitetne skole, sa maksimalno 20 ucenika u razredu, su privatne, elitne skole, gde su cesto profesori, uvazeni strucnjaci, sa doktoratima. A onda je od takvih strucnjaka i lako traziti da razvijaju kod dece analiticki nacin razmisljanja, da ne prepisuju, da pisu eseje, rade elaborate i projekte i slicno. Takve skole kostaju godisnje oko 15000 evra. Ono sto bi mi mogli relativno jednostavno je da krajnje transparentno definisemo sta zelimo da ucenici steknu, na svakom nivou obrazovanja, da roditelji budu svakodnevno ukljuceni u obrazovanje svoje dece, preko odredjenih nacina informisanja (to moze biti i jedna sveska, koju ucenik nosi sa sobom, a nastavno osoblje kontinuirano upisuje "dogadjaje". Visoko obrazovanje mora na osnovu potreba drustva da bude sufinansirano, sa posebnim akcentom na razvoj IT oblasti, jer takvi strucnjaci na ovom trzistu, mogu ocekivati neto platu od 1500 evra. Visoko obrazovanje, koje ima slabu mogucnost zaposljavanja, treba da bude "kresano" na drzavnom univerzitetu.R

Poziv za VIP blog mozda ovoj profesorki?

Mislim da je prof.Desa veoma lepo objasnila zasto nesto sto je dobra teorija,moze lose da se sprovede u delo( a da ne pricamo o onome sto je vec i kao teorija puno manjkavosti).Slazem se sa njenim stavovima, i sa kolegom koji je vec izneo svoj komentar -Lobby.

Što se tiče reforme, ona sama po sebi nije nikakav problem. Meni su ideje iz perioda Gaše Kneževića bile, i još uvek su, odlične. Problem je u nečem drugom. Nastavnici ipak više vole da dobiju sve na gotovo, uključujući godišnje globalne i mesečne planove kao i dnevne pripreme za časove. Mislim da većina još uvek nije spremna da preuzme odgovornost za sopstvene odluke i planira nastavu u skladu sa sposobnostima, interesovanjima i potrebama konkretne grupe učenika. Nastavni plan i program su krojili ljudi koji, barem moje iskustvo tako govori, nisu vodili dovoljno računa o sposbnostima učenika na određenom uzrastu kao ni o njihovim konkretnim potrebama. Ja nastavni plan i program doživljavam kao neku slagalicu. Bitno je da na kraju dobijem željenu sliku, a kako ću i kojim redom da je sastavljam zavisi od mojih učenika, to jest od njihove brzine učenja i napredovanja.

Drago mi je da posle toliko godina procitam tekst o reformi. Ukljucila sam se svim srcem tih godina u reformu. Srednjoskolski profesor sa poprilicnim radnim iskustvom i zeljom da se kroz ogledna odelenja stabilizujemo posle par godina i omogucimo nasoj deci da misle svojom glavom ( bar sam tada mislila da ce tako biti). Ulozila sam svoje znanje i razmenu iskustava sa kolegama iz cele Srbije u programe svog predmeta. Kako je vreme teklo uvidjali smo nedostatke i redovno slali izvestaje , ocekujuci da ce posle cetiri godine doci do korekcija (jer tako je sve zamisljeno). A onda STOP. Cetiri godine nista se ne sme dirati. I TADA SOK, poziv na seminar za objasnjavanje " kako treba da se naprave programi za oglede iz opsteobrazovnih predmeta (KAO DA OSAM GODINA NIKO NISTA NIJE RADIO). Programi se prave za nedelju dana i dostavljaju odgovornim licima. I OPET STOP, godinu dana. U julu 2011 hitno prikupljanje programa jer do 15.07. se moraju dostaviti Nacionalnoj sluzbi... REZULTAT: PROGRAM MOG PREDMETA ZA PRVU GODINU JE ISTI ZA DVA SMERA KOJA SU POTPUNO RAZLICITA ( ali imaju isti fond casova), NACIONALNA SUZBA ZA OPSTEOBRAZOVNE PREDMETE JE RASPRAVLJALA I ODOBRAVALA SADRZAJE MOG PREDMETA KOJI JE U NEKIM SMEROVIMA STRUCNI PREDMET itd itd, sto ce reci da sto se vise penjete ka vrhu NEMARNOST je sve veca NAZALOST. Ko ce sada ovu , ja bih nazvala , BRUKU, ispraviti?

Bas tuzno. Slazem se sa mnogim sto je Desa pomenula.. ali, i ona je clan to (luzerskog) tima.

Одличан текст! Охрабрује ме да нисам залутала сновима о другачијој школи у ''Немогућу мисију''. Већ сам мислила да са мном нешто није у реду!"

Da sigurno je prezastupljenost drustvenih nauka problem a i sta raditi u ovoj zemlji sa diplomama prirodnjackih fakulteta kad nam je industrija ocajna.Takodje smo pretrpani bespotrebnim stvarima koje nas jos ne zanimaju pa dupli problem.Desava se i to da profesori misle da kada prime diplomu da su zavrsili sa obrazovanjem i usavrsavanjem sto dovodi do toga da misle da je problem u svemu drugom a ne u njima...

Znanje je potrebno. Znanje je prvo sto dobijamo od svojih reditelja a onda kroz sistem
nametnute edukacije, od bilo koga.Edukacija je nametnuti sistem obrazovanja koji, vrlo
rijetko sluzi onome cemu je namijenjen.U haosu stecaja znanja fokusiramo na predmet
koji nam se servira i pokusavamo absorbirati sto uspjesnije za ocjenu koja ce,ovako ili
onako,odrediti nas intelektualni nivo.Daleko od toga mi gubimo sopstvenu sposobnost
rezonovanja. Demokratija je neophodna za sticanje znanja prema zahtjevima onih kojima
se znanje projecira. U tom slucaju nastavnik mora da potpuno shvati potraznju razreda
kao i svakog ucenika,posebno,a da kurikulum shvati ka birokratsku semu,nametnutu,
da se zadovolji birokratija.
vasilije knezevic, 15 feb, 2012

Dakle, u najkracim crtama, Vi prof. Deso kazete - vi (tj Gasa, Vi i ostatak tima) kad ste dosli na vlast, bili ste odlicni i mnogo ste hteli i zapoceli, ali niste bas i umeli, a ovi sto su dosli posle vas su jednostavno bili 'nesrecna' resenja pa nikad nista nisu ni mogli?
Blago onda Srbiji kad u njoj "pametan" pocne pogresno pa onda dodje "glup" i to pokvari.
Ko bi onda mogao to da resi kad 'najpametniji' i nisu bas takve pcelice?

Nekako, kako god da okrenes, iza svake propasti u Srbiji stoji - Srbija, tj drzava sama.
Sav taj sposoban post-2k kadar je iznedrio drzavni univerzitet, tetosio i negovao svoje pulene u toplim kabinetima, svoje male guje u nedrima. Kad je doslo vreme za smenu jedne vlasti, sledeca generacija DRZAVNE dece je vec bila spremna da preuzme uzde. Nakon 'uspeha' te generacije, na vlast dolazi samo malo drugacije krilo opet istog drzavnog aparata, da bi se kasnije opet delimicno vratilo ono prethodno i onda ujedinjeno sa svim ostalim drzavnim udovima - ustremilo napred u ponor.

Truli ste, truli ste, truli do neba i nazad.

Previše opštih mesta. Kogod kaže da je Bolonja dobra i da škola i treba da snizi nivo obrazovanja, nema moju podršku. U nekim stvarima se slažem, ali to nije većina. Sigurno je da situaciju treba menjati, ali isto tako - nivo obrazovanja je bio viši i bolji pre dvadeset godina, nego danas. I pored tih silnih novih tehnologija, za neke stvari prosto treba zagrejati stolicu i naučiti ih.

Ucitelji i nastavnici koji nemaju nikakva prava da sami zaljucuju a ni licnost da preuzmu odgovornost pojedinacno, uce nasu decu tako da ona nista ne zakljucuju ...nego gomilaju informacije do kontrolnog i jos 3 sekunde kasnije i da uvek i nadalje izbegavaju da preuzmu odgovornost za svoj stav, svoje znanje, svoju profesiju, svoj zivot. I tako godinama uznazad ...a bogami i unapred jer kako se seje tako se i zanje ...bez mogucnosti rasudjivanja, bez stava, bez profesionalizma, bez odgovornosti

Kada su reforme u pitanju, profesorka Radunovic je jedna od retkih svetlih tacaka na Matematickom Fakultetu koji sam zavrsio. Vecina profesora ne zeli da sprovodi reforme i to je problem naseg visokog skolstva. Oni samo pod prisilom sprovode de jure promene mada de fakto predavanja izgledaju 90% isto kao i pre Bolonje. Imao sam to zadovoljstvo da sa profesorkom Radunovic saradjujem i da su svi nasi profesori takvi, univerzitet bi nam odavno bio na nivou Harvarda, Stanforda ili MIT-ja. Nazalost, retrogradne struje su mnogo jace i sve ove reforme ce biti uspesne tek kada budu iskreno sprovedene od strane samog vrha ukljucujuci pravog reformskog ministra prosvete. Dok je sve na pojedincima kao sto je profesorka Radunovic, to ipak nije dovoljno.

U situaciji kada stotine škola u Srbiji nemaju higijenski mokri čvor i toalete za decu, sva ova priča postaje beznačajna. Sve počinje od malih nogu, neko mora da uvede standarde za škole na nivou 21. veka! Tek onda može dalje.

Kao roditelj srednjoskolca, prosto mi je zao, sto sam neposredno ukljucen u jedan eksperiment. Jer, moje dete je krenulo u reformisanu skolu, pre 8 godina, da bih sad saznao od profesorke, da srednje skole ukljucujici i gimnazije, nije ni najmanje reformisano (sto sam mogao i da zakljucim iz razgovora sa gimnazijskim profesorima). Visoke skole su reformisane, na najdrasticniji, krajnje komercijalan nacin.
Univerzitetski profesori se sprdaju sa "Bolonjom", sto naravno, kada su na javnim skupovima, nikada necete cuti.
Kada je tako, a tako jeste, onda se moze zakljuciti, da se uvek "kola slome" na učiteljima i učiteljicama, jer su uvek oni prvi na udaru reformi. U tom smislu, nasi ucitelji i uciteljice su "heroji rada", jer konstantno ucestvuju u necemu, sto nema izgleda na uspeh. O tome da su prosvetni radnici malo ili slabo ukljuceni i planiranje obrazovanja, moram reci da su najcesce sammi krivi.
Jer, navodim kao primer, bivsi razredni staresina moga sina, a prema tome i cela osnovna skola, nije ni znala da postoji Pravilnik o ocenjivanja ucenika osnovnih skola, pa prema tome nije ni dozvoljeno da ucenici imaju vise od jedne pismene provere po danu. Zamislite, koliko su godina oni tako radili, pri tome, ne zeleci da razmisljaju da li je pametno, da djaci imaju 2 pismena ocenjivanja dnevno. Pitam vas, da li su takvi ljudi uopste za pedagoski rad? Zatim, da li neko, kada daje dozvole za udzbenike, ih uopste pregleda, mislcei na kvalitet i ispravnost sadrzaja. Navodim 2 primera. Prvi primer je da je autor jednog udzbenika, dao ekranski prikaz, a pri tome se na dnu ekrana racunara vidi da je posecivao pornohrafski sajt. Ili, vec vise od 30 godina se koristi zbirka zadataka iz matematike za gimnazije, koja ima obilje sto stamparskih, sto sistemskih gresaka. I da li to neko ispravlja? (autor komentara je inzenjer). Da me neko ne razume pogresno, mene je ishranio profesorski hleb, ali mogu sa pravom da kazem, da je nekadasnje obrazovanje bilo izuzetno kvalitetno i kao takvo nije trebalo ni menjati. Jer, da se ne lazemo, ni na Zapadu, obrazovanje nije od nekog veceg drustvenog znacaja, kada je u pitanju skolovaje, koje finansira drzava. Ne zasotajemo mi tu puno, iz prostog razloga sto ni omladina nema motiva, jer ne zna sta ce sa sobom. Kvalitetne skole, sa maksimalno 20 ucenika u razredu, su privatne, elitne skole, gde su cesto profesori, uvazeni strucnjaci, sa doktoratima. A onda je od takvih strucnjaka i lako traziti da razvijaju kod dece analiticki nacin razmisljanja, da ne prepisuju, da pisu eseje, rade elaborate i projekte i slicno. Takve skole kostaju godisnje oko 15000 evra. Ono sto bi mi mogli relativno jednostavno je da krajnje transparentno definisemo sta zelimo da ucenici steknu, na svakom nivou obrazovanja, da roditelji budu svakodnevno ukljuceni u obrazovanje svoje dece, preko odredjenih nacina informisanja (to moze biti i jedna sveska, koju ucenik nosi sa sobom, a nastavno osoblje kontinuirano upisuje "dogadjaje". Visoko obrazovanje mora na osnovu potreba drustva da bude sufinansirano, sa posebnim akcentom na razvoj IT oblasti, jer takvi strucnjaci na ovom trzistu, mogu ocekivati neto platu od 1500 evra. Visoko obrazovanje, koje ima slabu mogucnost zaposljavanja, treba da bude "kresano" na drzavnom univerzitetu.R

- Na žalost, mladima su češće uzori ''žestoki'' momci, kontroverzni biznismeni, a ne obrazovani i pametni ljudi (većina medija više strana i vremena svog programa posvećuje kriminalcima nego npr. naučnicima, istraživačima, nobelovcima)
- Deci i roditeljima su date nepotrebne i nejasne nadležnosti, npr. preporučljivo je i da se roditelji konsultuju pri odabiru udžbenika za narednu školsku godinu!?
- Učenik može da ima 25 neopravdanih izostanaka i dva ukora i vladanje primerno (5)!?
- Škola je skoro nemoćna da utiče na roditelje da pošalju dete na nastavu, a socijalne službe imaju preča posla.
- Roditelji ne paze šta pričaju pred decom o nastavnicima i školi pa pljuvanje po profesorima postaje uobičajni model ponašanja.
- Mnogi profesori više od učenika čekaju da zvoni, a oni koji daju sve od sebe i na času i van nastave nemaju nikakvu satisfakciju za svoj trud i rezultate koje postižu.
- Država traži da svi učitelji i nastavnici u OŠ imaju završen fakultet, ali bi ljude sa VII stepenom da plati 400 evra mesečno.
- Skoro da nema srednjih škola i fakulteta koji mogu da svojim učenicima obezbede stručnu i kvalitetnu praksu.
- Mladi izbegavaju fiziku, hemiju, matematiku, tehnologiju tj. privredne grane, a opredeljuju se za megatrendovanje i menadžerisanje jer je lakše, a i država i mediji više pažnje posvećuju ovim drugima.
- Raznorazni vikend univerziteti sigurno ne daju željeni kvalitet, ali skoro da se niko time i ne bavi.
- Deca su od malena navikla na sistem ''sad i odmah'' - daljinski upravljač, računar, sms itd. a toga u kvalitetnom obrazovanju nema, pa nemaju strpljenje za lektiru - nekoliko dana, ozbiljan tehnički crtež - nekoliko sati koncentracije ...
- Nekad smo bili poznati po kvalitetnom obrazovanju, više ne (strani studenti su rado dolazili ovde, trošili svoj novac ovde, sticali znanje i poznanstva - kasnije poslovne kontakte, danas skoro da ih nema).
- Valjda ćemo jednog dana shvatiti da su razvijene zemlje tamo gde jesu zbog znanja, nauke i tehnike i naravno discipline, a ne zbog dobrih pevaljki, manekenisanja i megatrendovanja.

Što se tiče reforme, ona sama po sebi nije nikakav problem. Meni su ideje iz perioda Gaše Kneževića bile, i još uvek su, odlične. Problem je u nečem drugom. Nastavnici ipak više vole da dobiju sve na gotovo, uključujući godišnje globalne i mesečne planove kao i dnevne pripreme za časove. Mislim da većina još uvek nije spremna da preuzme odgovornost za sopstvene odluke i planira nastavu u skladu sa sposobnostima, interesovanjima i potrebama konkretne grupe učenika. Nastavni plan i program su krojili ljudi koji, barem moje iskustvo tako govori, nisu vodili dovoljno računa o sposbnostima učenika na određenom uzrastu kao ni o njihovim konkretnim potrebama. Ja nastavni plan i program doživljavam kao neku slagalicu. Bitno je da na kraju dobijem željenu sliku, a kako ću i kojim redom da je sastavljam zavisi od mojih učenika, to jest od njihove brzine učenja i napredovanja.

Poziv za VIP blog mozda ovoj profesorki?

Dok učenici prete profesorima, tuku ih po ulicama, prave sačekuše ubacuju u kontejnere (sve ovo se može i proveriti ) a profesori moraju da ćute,kušuju i da daju pozitivne ocene da ne bi bili izbodeni , masakrirani na ulici ili proglašavani pedofilima , nepodobnima i sl. Tj. dokle god onaj koji uči decu nema nikakva prava već može samo da dolazi na čas i upisuje odlične ocene i strepi da će živ doći kući dotle ništa od obrazovanja ....sve je samo priča...tu ne pomažu ni kamere ni privatno obezbedjenje po školama .ZAMISLITE ŠKOLE MORAJU DA PLAČAJU PRIVATNO OBEZBEDJENJE!!! Dok roditelji osnovaca strepe da decu pošalju u školu i čekaju da li će mu dete neko mazati g****** po toaletu skidati ga golog po zimi bacati kroz prozor ,držati naglavačke i sve to bez ikakvih sankcija ni po decu nasilnike ni po njihove roditelje ....sve pada u vodu...eto to su reforme to je ta škola....naravno da oni iole malo obrazovaniji beže odavde...TUŽNO jako tužno

Bas tuzno. Slazem se sa mnogim sto je Desa pomenula.. ali, i ona je clan to (luzerskog) tima.

daj boze da se jednom u srbiji pojavi vlast ciji bi prioritet bio obrazovanje...

Odlicno pitanje u naslovu teksta. Kao prosvetni radnik vidim sve ove probleme svakodnevno u skoli i svi ucesnici u sistemu obrazovanja su podjednako krivi zbog ove situacije. Osnovni problem je sto sve te evaluacije i samoevaluacije kako rada prosvetnih radnika tako i testiranja dece, standarda znanja, ucesca roditelja nemaju niokakve svrhe. Sve se samo prepisuje i tezi se da se zadovolji forma na papiru a nista ama bas nista se ne primenjuje u nastavi i u praksi. Inkluzija izgleda tako da decu sa posebnim potrebama upisuju najregularnije u skolu bez naznake da je tom detetu potreban poseban plan i program rada (zato sto roditelj ne zeli da prizna da je njegovo dete drugacije a skolski pedagog nece da se zamera kao ni socijalni radnik) i onda svi nastavnici koji inace nemaju nikakvu obuku za rad sa posebnom decom zaobilaze to dete u sirokom luku i prepisuju mu dvojke iz godine u godinu nadajuci se da mu sto pre vide ledja. Sa druge strane posebna deca koja pokazuju nadprosecnu inteligenciju takodje su zapostavljena, maltretirana od strane vrsnjaka, etiketirana kao streberi i vecina njih oko 7. ili 8. razreda shvati da je njihov trud neadekvatno nagradjen i pocinje da se utapa u masu. Sekcije se vise ne drze, niko nema vremena ni novca za to. Ako ih i ima sve je to odradjeno uz pomoc stapa i kanapa i svodi se na izostajanje sa manje vaznih casova (citaj fizicko, likovno, tehnicko...) zarad brzinskih priprema za takmicenje. Niko ne snosi nikakvu odgovornost za svoje postupke pocevsi od ucenika, preko nastavnika pa do roditelja. Roditelji se pojavljuju u skoli obicno pred kraj polugodista i skolske godine sa pitanjima tipa " Zasto moje dete ima trojku a ne peticu?" ali nikad ama bas nikad necete cuti roditelja da kaze " Kako je moguce da ste mom detetu iz geografije dali 5 a da ono nikada nije culo za Sibir i da ne zna koji je glavni grad Kine? ". U svakoj skoli ima bar pet, sest nastavnika koji citaju novine na casu, dolaze pripiti u skolu, prodaju deci putovanja u Diznilend u Parizu umesto da ih uce francuski, predaju samo 2 lekcije koje vrte cele godine itd. I to svi znaju i niko nece nista da kaze da se ne zamera.(normalno). O divljanju dece i vrsnjackom nasilju nema svrhe ni govoriti. To se sada pomera iz visih u nize razrede tako da uskoro mozemo ocekivati svasta i od prvaka. Plate nastavnika su ispod nivoa ljudskog dostojanstva ( neki su to doduse i zasluzili). Vecina nastavnika ne zna engleski i nikada nije sela za racunar. Direktori se iskljucivo biraju po partijskoj liniji. Desava se da se za posao pomocnog radnika potezu veze koje idu sve do Slavice Djukic Dejanovic ( izvinjavam se pomenutoj - ne proverena informacija) ali se bar hvale da je tako. Ako ovo nije dovoljno da vas zaboli glava onda ste vi srecna osoba. Pitacete se; "a sta si ti uradila da ovo promenis?". Pa trudim se da moji ucenici izadju iz osmog razreda sa nekim minimalnim znanjem koje je u praksi primenljivo, ne pratim doslovno plan i program, prilagodjavam ga svakom djaku ponaosob koliko mogu,pretrazujem internet u potrazi za idejama kako da priblizim gradivo ucenicima na zanimljiviji nacin i budem srecna kada od 300 ucenika u generaciji bude makar 10 koji izrastu u normalne , zdrave, kreativne mlade ljude zahvaljujuci izmedju ostalog i mom skromnom doprinosu.

Znanje je potrebno. Znanje je prvo sto dobijamo od svojih reditelja a onda kroz sistem
nametnute edukacije, od bilo koga.Edukacija je nametnuti sistem obrazovanja koji, vrlo
rijetko sluzi onome cemu je namijenjen.U haosu stecaja znanja fokusiramo na predmet
koji nam se servira i pokusavamo absorbirati sto uspjesnije za ocjenu koja ce,ovako ili
onako,odrediti nas intelektualni nivo.Daleko od toga mi gubimo sopstvenu sposobnost
rezonovanja. Demokratija je neophodna za sticanje znanja prema zahtjevima onih kojima
se znanje projecira. U tom slucaju nastavnik mora da potpuno shvati potraznju razreda
kao i svakog ucenika,posebno,a da kurikulum shvati ka birokratsku semu,nametnutu,
da se zadovolji birokratija.
vasilije knezevic, 15 feb, 2012

Da sigurno je prezastupljenost drustvenih nauka problem a i sta raditi u ovoj zemlji sa diplomama prirodnjackih fakulteta kad nam je industrija ocajna.Takodje smo pretrpani bespotrebnim stvarima koje nas jos ne zanimaju pa dupli problem.Desava se i to da profesori misle da kada prime diplomu da su zavrsili sa obrazovanjem i usavrsavanjem sto dovodi do toga da misle da je problem u svemu drugom a ne u njima...

tuzna prica:(

Kao nastavnik u osnovnoj školi mogu samo reći da dokle god u platama prosvetnih radnika vlada tzv. "uravnilovka" u smislu radio ne radio svira ti radio, dokle god se ne razdvoji rad od nerada nema nam boljitka. Džaba Vam reforme,dok partokratija i neradnici vladaju. Nema nikakvih sankcija za nerad.

Mislim da je prof.Desa veoma lepo objasnila zasto nesto sto je dobra teorija,moze lose da se sprovede u delo( a da ne pricamo o onome sto je vec i kao teorija puno manjkavosti).Slazem se sa njenim stavovima, i sa kolegom koji je vec izneo svoj komentar -Lobby.

Ja se licno ne slazem sa Lobby-jem. Mislim da je ispit prf. Desanke Radunovic jedan od najlosije organizovan na fakultetu, i da je vecina bila slicno organizovana, prosecna duzina studiranja naseg fakulteta bi sa sjajnih 8 godina skocila na 16. Istina, profesorka je pokusala da sprovede razne napredne metode, kao sto je dosta testo-va, kojokvijuma, seminarskih i rada na tabli, ali je realicazija zakazala. Svelo se na to da godinu u kojoj slusas metode, mozes pored njih da pratis maksimalno 1-2 ispita , na sta je ona i sama upozoravala na uvodnom predavanju. Pri tom pravila polaganja su se menjala usput, na pocetku godine ti treba jedno, a do kraja godine sasvim drugo da bi polozio ispit. Isto tako, jednom prilikom je retrogradno odlucila da su te godine kolokvijumi bili prelaki, pa je ljudima koji su polagali pismeni preko seminarskog skalirala ocene, tako da je 10tka postala 8 i sl. Ima mnogo dobrih stvari vezanih za njene predmete, predavanja, literaturu, ali ima i mnogo losih. Ne znam kako izgleda predmet sada sa uvodjenjem bolonje, ali ako ima iole slicnosti sa starom situacijom, profeoska bi morala da povede malo racuna i popravi neke stvari.

Drago mi je da posle toliko godina procitam tekst o reformi. Ukljucila sam se svim srcem tih godina u reformu. Srednjoskolski profesor sa poprilicnim radnim iskustvom i zeljom da se kroz ogledna odelenja stabilizujemo posle par godina i omogucimo nasoj deci da misle svojom glavom ( bar sam tada mislila da ce tako biti). Ulozila sam svoje znanje i razmenu iskustava sa kolegama iz cele Srbije u programe svog predmeta. Kako je vreme teklo uvidjali smo nedostatke i redovno slali izvestaje , ocekujuci da ce posle cetiri godine doci do korekcija (jer tako je sve zamisljeno). A onda STOP. Cetiri godine nista se ne sme dirati. I TADA SOK, poziv na seminar za objasnjavanje " kako treba da se naprave programi za oglede iz opsteobrazovnih predmeta (KAO DA OSAM GODINA NIKO NISTA NIJE RADIO). Programi se prave za nedelju dana i dostavljaju odgovornim licima. I OPET STOP, godinu dana. U julu 2011 hitno prikupljanje programa jer do 15.07. se moraju dostaviti Nacionalnoj sluzbi... REZULTAT: PROGRAM MOG PREDMETA ZA PRVU GODINU JE ISTI ZA DVA SMERA KOJA SU POTPUNO RAZLICITA ( ali imaju isti fond casova), NACIONALNA SUZBA ZA OPSTEOBRAZOVNE PREDMETE JE RASPRAVLJALA I ODOBRAVALA SADRZAJE MOG PREDMETA KOJI JE U NEKIM SMEROVIMA STRUCNI PREDMET itd itd, sto ce reci da sto se vise penjete ka vrhu NEMARNOST je sve veca NAZALOST. Ko ce sada ovu , ja bih nazvala , BRUKU, ispraviti?

Одличан текст! Охрабрује ме да нисам залутала сновима о другачијој школи у ''Немогућу мисију''. Већ сам мислила да са мном нешто није у реду!"