Znanjem u vek znanja

Molim vas pozovite prof. Vladimira Glisina, on ce iz prve ruke objasniti kako izgleda nasa nauka. Ono sto ja mogu da kazem uporedjujuci rad u Srbiji i ovde u inostranstvu, je da tamo jednostavno caruju mediokriteti na vecini mesta. Znaci ljudi koji su proveli ceo svoj radni vek na jednom mestu, a znamo da je nauka sva u dokazivanju u raznim sredinama. Svako ce vam reci da posle PhDja morate da promenite zemlju ili bar grad. Drugo, besmisleno trosenje enormnog novca na opremu, ne shvatajuci da je potrebna dobra ideja, a ne samo 3D gel da bi se publikovalo u Nature-u. Na kraju, nedodirljivog direktora mog (jadnog) bivseg instituta je na posao dovozio sofer, direktor mog sadasnjeg dolazi na bajku, pritom je za sve nas vrlo pristupacan, a vrhunski strucnjak. To vam govori o nasem mentalnom sklopu. I jos mnogo drugih stvari....Znaci, da se podsetimo fenomenalnog Zorana Djindjica koji je rekao: "Ne mozemo menjati Srbiju ako ne promenimo sebe", i to SVI treba da ponavljaju kao mantru svakog jutra pred ogledalom.

Rezultati su egzaktni: Npr, materijalni toskovi za naucna istrazivanja su za 2010. i 2009., a u odnosu na 2008. smanjeni. Plate naucnim radnicima u 2010. i 2009. se nisu povecavale, za razliku od predjasnjeg perioda u kome jesu. Eto to je ulaganje koje je ostvareno tokom predhodne dve godine. Ovo je realno, a sad marketinski moze se plasirati prica tipa Avioni, Kamioni, Milioni....

U savremenom drustvu posebno visoko razvijenim industriskim zemljama gdje nasi "obrazovani" ljudi obicno emigriraju postoji jedan ocigledni nedostatak koji ih susrece. To je u prvom redu nisko osnovno tehnicko obrazovanje. To je, naravno, rezultat relativne industriske nerazvijenosti i tradicije. Naravno da vas niko ne pita kako glasi Clausius-Clapeyron-ova jednacina (koju vi vjerovatno cak i znate) ali ce te se zbuniti u rukovanju najobicnijih laboratoriskijh i tehnickih instrumenata. To vazi i za siroki spektar ljudstva sa nasih podrucja.
Nase akademsko obrazovanje je dosta visoku cak u vrhu svjetskog prosjeka ali nase osnovno tehnicko obrazovanje pripada u sredinu zemalja u razvoju.Prema tome fokus mora biti prema onome sto ce olaksati savremenu industrisku
ekonomiju koja ne trazi doktore nauka nego tehnicki obrazovano i
produktivno stanovnistvo. To je bio odgovor posleratne Njemacke, Japana i Koreje koju je japanska okupacija, indirektno, podigla na visi tehnicki nivo. U domenu nauke
zemlje koje ne mogu finansiski obezbijediti neka obimna istrazivanja obicno se pridruzuju drugim grupama zemalja koje imaju isti problem. Nije vazno koliko se naucnih napisa ili studija objavi ako oni nemaju neke izvanredne vaznosti. Vrlo cesto tu se radi o beskonacnom ponavljanju
vec objavljenih naucnih podataka i studija.U savremenoj srpskoj ekonomiji gdje je izgradnja puteva svjetskog standarda u punom jeku mora se prilaziti sto brze i efikasnije opstem obrazovanju ljudstva u automotornom tehnickom obrazovanju od voznje do solidnijh tehnickih opravki.Zemlja ne moze docekati nagli priliv saobracaja sa sadasnjom situacijom. Solidno tehnicko poznavanje automobila imace itekako visok ekonomski ucinak kada se radi o ocekivanom tranzitu.

Hvala na intervjuu. Mislim da se radi o jednoj od najvaznijih tema u Srbiji danas.

Sto se nauke tice, moramo se ugledati na male zemlje sa razvijenom naukom kao Izrael na primer koji odvaja 7% budzeta na istrazivanje i razvoj. Imaju jednu od najrazvijenih industrija u domenu: namenske, farmaceutske i telekomunikacione industrije (mozda sam nesto izostavio).

Evropska unija odvaja manje od 3% (zaostaje za amerikom, japanom, itd.) ali mi moramo mnogo vise posto smo u velikom zaostatku.

To je jedini nacin da se poveca konkurentnost nase privrede i da konacno krenemo napred.

Znam jednu rečenicu koja se rimuje sa ovom, a koja mnogo više odgovara našem stanju stvari, ali nije lepo da je napišem.

Znate glavnu parolu ove vlasti a nasledile su je od bive iz 90 ih.Mi hocemo,mi mozemo,mi umemo,mi cemo samo ne zna se kad.Ustavri nasa Vlada ima tajni naucni ekperiment koji je zasnovan na takvim izjavama a mi svi u iscekivanju istih duze zivimo,tako zapravo ova Vlada svojom (NE)sposobnoscu podstice ljude da duze zive nebi li docekali naredni milenijum da vidimo hoce li s njihove price obistiniti.Tako nasa Vlada ulaze u nauku i dug zivot a narod i ne zna za to!

Kada se govori o nauci moramo da imamo u vidu stanje ekonomije Srbije, jer nauka mora da bude u direktnoj vezi sa privredom a u cilju unapredjenja i razvoja iste.
Kako je u Srbiji privreda devastirana, ni nauka nije nista bolja. Srbija nema novca za fundamentalna istrazivanja vec iskljucivo za aplikativna istrazivanja koja ce svoju primenu pronaci u privredi. Na zalost malo je privrednih subjekata koji imaju potrebu za znanjima sa univeziteta. A ona preduzaca koja imaju tu potrebu cesto na univerzitetima vise ni ne mogu da pronadju potrebna znanja jer su u proteklih 20 godina sa univerziteta u Srbiji oni koji nesto znaju uglavnom otisli na zapad.
Vrhunski strucnjaci koji su otisli u proteklih 20 godina sada se sigurno nece vratiti jer ce malo ko biti spreman da se vrati i radi za pet do deset puta manju platu, o drugim uslovima rada necu ni da govorim.
Kljucni problem nauke u Srbiji nije kako da vrati one koji su otisli nego sta mozemo da uradimo a da one koji jos nisu spakovali kofere zadrzimo u Srbiji tako sto cemo im pruziti pristojne uslove za rad i zivot.

Vidi se da ministar visi po kafanama cim zna kafanske trikove sa viljuskama i cackalicom

Pokrenuti bilo šta je zapravo veoma lako, treba samo olabaviti (ako već ne mogu skroz da ih ukinu) kočnice. Za svaki razvoj treba sloboda, bez slobodnog tržišta nema ni privrede ni nauke ni životnog standarda. Političari uvek zamišljaju sebe kao da su neki lideri, svet je pun lidera za koje nikad niste ni čuli i koji odmah idu napred i postavljaju primere (ne zbog toga što im je to cilj nego to ispadne kao nenameran "proizvod") i onda ih ostali prate. Ali ako ne skinete kočnice, razne gluposti koje koče i privredu i nauku i sve ostale sfere života, sve će samo ostati skupa priča...

Skontajte jednom za sva vremena da posao političara nije da postavlja ciljeve i da bira sredstva nego da napravi slobodu u kome ljudi mogu slobodno da biraju svoje ciljeve i sredstva koja im ostvarivanje tih ciljeva najverovatnije omogućavaju a da pritom ne budu prepreke ostalima da i oni mogu slobodno da postave svoje ciljeve i da biraju svoja sredstva.

Umesto toga oni urade sve da spreče rad i razvoj i da održe one gluposti koje su njihovi prethodnici usvojili i implementirali za istu svrhu, i onda pričaju bajke i zavaravaju narod; ne znam samo da li su stvarno toliko naivni da i sami veruju u to, ili su zli?

Ne sumnjam u nameru da bi ministar Đelić želio da ostvari neko unapređenje naše nauke.Ali on je bankar,tako da su njegove intelektualne mogućnost da to ostvari jako male a što potvrđuju i njegove izjave u medijima.Projekat koji nudi je potpuno promašen pošto ne obuhvata činjenice o stanju u kojem se naše društvo,kao i nauka,sada nalaze.
Ako se želi realizovati neki projekat mora se poći od snimanja postojećeg stanja i resursa sa kojim se raspolaže.Srpsko društvo se sada nalazi u kamenom dobu što se tiče načno-tehnološkog razvoja,mi raspolažemo samo sa određenim malim brojem pojedinaca.Kao i naša proizvodnja koja je samo oko 40% u odnosu na proizvodnju iz kraja osamdesetih godina tako je i naša nauka u istom periodu.Naši profesori na fakultetima su sada samo predavači,sa naukom su izgubili dodir pre 30-tak godina,svaki od njih predaje u Pržogrncima,Leskovcu,Boru,nekom isturenom odeljenju u ... idt i za nauku nemaju vremena „niti od nje žive“.
Sada pođimo od kraja,dali treba nekome nauka u Srbiji i kome.Nažalost intelektualna elita Srbije je u jednom periodu donela odluku da nam ne treba nauka a što i danas važi.Pa je tako ulaganje Srpskog društva u nauku predprošle godine bilo na nivou koliko je samo „Pliva“ uložila u istom periodu (citiram rektora Beogradskog Univerziteta).Ko bi trebalo da su nosioci naučno-tehnološkog razvoja u Srbiji,naravno najjače kompanije na čelu sa Peconijem,Miškovićem,Kostićem,Draškovićem i sličnim. Dali vi mislite da su ovi ljudi zainteresovani da ulože i jedan dinar u nauku?
Potpuno je jasno iz navedenog da će sva sredstva,spominje se 800 miliona evra,biti bačena,odnosno da ćemo dobiti 800 miliona kredita od čega ćemo 80% vratiti onima od kojih smo dobili kredit a 20% će pojesti partiski žbirovi koji se nazivaju naučnim radnicima.

A jos prosle nedelje procitasmo na ovom sajtu vest da se 95% studenata potpuno pogresno i promaseno skoluje propracenu izjavom Srbijanke Turajlic. Idemo Bozo, hajdemo...

Kada se govori o nauci moramo da imamo u vidu stanje ekonomije Srbije, jer nauka mora da bude u direktnoj vezi sa privredom a u cilju unapredjenja i razvoja iste.
Kako je u Srbiji privreda devastirana, ni nauka nije nista bolja. Srbija nema novca za fundamentalna istrazivanja vec iskljucivo za aplikativna istrazivanja koja ce svoju primenu pronaci u privredi. Na zalost malo je privrednih subjekata koji imaju potrebu za znanjima sa univeziteta. A ona preduzaca koja imaju tu potrebu cesto na univerzitetima vise ni ne mogu da pronadju potrebna znanja jer su u proteklih 20 godina sa univerziteta u Srbiji oni koji nesto znaju uglavnom otisli na zapad.
Vrhunski strucnjaci koji su otisli u proteklih 20 godina sada se sigurno nece vratiti jer ce malo ko biti spreman da se vrati i radi za pet do deset puta manju platu, o drugim uslovima rada necu ni da govorim.
Kljucni problem nauke u Srbiji nije kako da vrati one koji su otisli nego sta mozemo da uradimo a da one koji jos nisu spakovali kofere zadrzimo u Srbiji tako sto cemo im pruziti pristojne uslove za rad i zivot.

Ne sumnjam u nameru da bi ministar Đelić želio da ostvari neko unapređenje naše nauke.Ali on je bankar,tako da su njegove intelektualne mogućnost da to ostvari jako male a što potvrđuju i njegove izjave u medijima.Projekat koji nudi je potpuno promašen pošto ne obuhvata činjenice o stanju u kojem se naše društvo,kao i nauka,sada nalaze.
Ako se želi realizovati neki projekat mora se poći od snimanja postojećeg stanja i resursa sa kojim se raspolaže.Srpsko društvo se sada nalazi u kamenom dobu što se tiče načno-tehnološkog razvoja,mi raspolažemo samo sa određenim malim brojem pojedinaca.Kao i naša proizvodnja koja je samo oko 40% u odnosu na proizvodnju iz kraja osamdesetih godina tako je i naša nauka u istom periodu.Naši profesori na fakultetima su sada samo predavači,sa naukom su izgubili dodir pre 30-tak godina,svaki od njih predaje u Pržogrncima,Leskovcu,Boru,nekom isturenom odeljenju u ... idt i za nauku nemaju vremena „niti od nje žive“.
Sada pođimo od kraja,dali treba nekome nauka u Srbiji i kome.Nažalost intelektualna elita Srbije je u jednom periodu donela odluku da nam ne treba nauka a što i danas važi.Pa je tako ulaganje Srpskog društva u nauku predprošle godine bilo na nivou koliko je samo „Pliva“ uložila u istom periodu (citiram rektora Beogradskog Univerziteta).Ko bi trebalo da su nosioci naučno-tehnološkog razvoja u Srbiji,naravno najjače kompanije na čelu sa Peconijem,Miškovićem,Kostićem,Draškovićem i sličnim. Dali vi mislite da su ovi ljudi zainteresovani da ulože i jedan dinar u nauku?
Potpuno je jasno iz navedenog da će sva sredstva,spominje se 800 miliona evra,biti bačena,odnosno da ćemo dobiti 800 miliona kredita od čega ćemo 80% vratiti onima od kojih smo dobili kredit a 20% će pojesti partiski žbirovi koji se nazivaju naučnim radnicima.

Molim vas pozovite prof. Vladimira Glisina, on ce iz prve ruke objasniti kako izgleda nasa nauka. Ono sto ja mogu da kazem uporedjujuci rad u Srbiji i ovde u inostranstvu, je da tamo jednostavno caruju mediokriteti na vecini mesta. Znaci ljudi koji su proveli ceo svoj radni vek na jednom mestu, a znamo da je nauka sva u dokazivanju u raznim sredinama. Svako ce vam reci da posle PhDja morate da promenite zemlju ili bar grad. Drugo, besmisleno trosenje enormnog novca na opremu, ne shvatajuci da je potrebna dobra ideja, a ne samo 3D gel da bi se publikovalo u Nature-u. Na kraju, nedodirljivog direktora mog (jadnog) bivseg instituta je na posao dovozio sofer, direktor mog sadasnjeg dolazi na bajku, pritom je za sve nas vrlo pristupacan, a vrhunski strucnjak. To vam govori o nasem mentalnom sklopu. I jos mnogo drugih stvari....Znaci, da se podsetimo fenomenalnog Zorana Djindjica koji je rekao: "Ne mozemo menjati Srbiju ako ne promenimo sebe", i to SVI treba da ponavljaju kao mantru svakog jutra pred ogledalom.

Rezultati su egzaktni: Npr, materijalni toskovi za naucna istrazivanja su za 2010. i 2009., a u odnosu na 2008. smanjeni. Plate naucnim radnicima u 2010. i 2009. se nisu povecavale, za razliku od predjasnjeg perioda u kome jesu. Eto to je ulaganje koje je ostvareno tokom predhodne dve godine. Ovo je realno, a sad marketinski moze se plasirati prica tipa Avioni, Kamioni, Milioni....

Hvala na intervjuu. Mislim da se radi o jednoj od najvaznijih tema u Srbiji danas.

Sto se nauke tice, moramo se ugledati na male zemlje sa razvijenom naukom kao Izrael na primer koji odvaja 7% budzeta na istrazivanje i razvoj. Imaju jednu od najrazvijenih industrija u domenu: namenske, farmaceutske i telekomunikacione industrije (mozda sam nesto izostavio).

Evropska unija odvaja manje od 3% (zaostaje za amerikom, japanom, itd.) ali mi moramo mnogo vise posto smo u velikom zaostatku.

To je jedini nacin da se poveca konkurentnost nase privrede i da konacno krenemo napred.

Vidi se da ministar visi po kafanama cim zna kafanske trikove sa viljuskama i cackalicom

A jos prosle nedelje procitasmo na ovom sajtu vest da se 95% studenata potpuno pogresno i promaseno skoluje propracenu izjavom Srbijanke Turajlic. Idemo Bozo, hajdemo...

Znam jednu rečenicu koja se rimuje sa ovom, a koja mnogo više odgovara našem stanju stvari, ali nije lepo da je napišem.

Znate glavnu parolu ove vlasti a nasledile su je od bive iz 90 ih.Mi hocemo,mi mozemo,mi umemo,mi cemo samo ne zna se kad.Ustavri nasa Vlada ima tajni naucni ekperiment koji je zasnovan na takvim izjavama a mi svi u iscekivanju istih duze zivimo,tako zapravo ova Vlada svojom (NE)sposobnoscu podstice ljude da duze zive nebi li docekali naredni milenijum da vidimo hoce li s njihove price obistiniti.Tako nasa Vlada ulaze u nauku i dug zivot a narod i ne zna za to!

Pokrenuti bilo šta je zapravo veoma lako, treba samo olabaviti (ako već ne mogu skroz da ih ukinu) kočnice. Za svaki razvoj treba sloboda, bez slobodnog tržišta nema ni privrede ni nauke ni životnog standarda. Političari uvek zamišljaju sebe kao da su neki lideri, svet je pun lidera za koje nikad niste ni čuli i koji odmah idu napred i postavljaju primere (ne zbog toga što im je to cilj nego to ispadne kao nenameran "proizvod") i onda ih ostali prate. Ali ako ne skinete kočnice, razne gluposti koje koče i privredu i nauku i sve ostale sfere života, sve će samo ostati skupa priča...

Skontajte jednom za sva vremena da posao političara nije da postavlja ciljeve i da bira sredstva nego da napravi slobodu u kome ljudi mogu slobodno da biraju svoje ciljeve i sredstva koja im ostvarivanje tih ciljeva najverovatnije omogućavaju a da pritom ne budu prepreke ostalima da i oni mogu slobodno da postave svoje ciljeve i da biraju svoja sredstva.

Umesto toga oni urade sve da spreče rad i razvoj i da održe one gluposti koje su njihovi prethodnici usvojili i implementirali za istu svrhu, i onda pričaju bajke i zavaravaju narod; ne znam samo da li su stvarno toliko naivni da i sami veruju u to, ili su zli?

U savremenom drustvu posebno visoko razvijenim industriskim zemljama gdje nasi "obrazovani" ljudi obicno emigriraju postoji jedan ocigledni nedostatak koji ih susrece. To je u prvom redu nisko osnovno tehnicko obrazovanje. To je, naravno, rezultat relativne industriske nerazvijenosti i tradicije. Naravno da vas niko ne pita kako glasi Clausius-Clapeyron-ova jednacina (koju vi vjerovatno cak i znate) ali ce te se zbuniti u rukovanju najobicnijih laboratoriskijh i tehnickih instrumenata. To vazi i za siroki spektar ljudstva sa nasih podrucja.
Nase akademsko obrazovanje je dosta visoku cak u vrhu svjetskog prosjeka ali nase osnovno tehnicko obrazovanje pripada u sredinu zemalja u razvoju.Prema tome fokus mora biti prema onome sto ce olaksati savremenu industrisku
ekonomiju koja ne trazi doktore nauka nego tehnicki obrazovano i
produktivno stanovnistvo. To je bio odgovor posleratne Njemacke, Japana i Koreje koju je japanska okupacija, indirektno, podigla na visi tehnicki nivo. U domenu nauke
zemlje koje ne mogu finansiski obezbijediti neka obimna istrazivanja obicno se pridruzuju drugim grupama zemalja koje imaju isti problem. Nije vazno koliko se naucnih napisa ili studija objavi ako oni nemaju neke izvanredne vaznosti. Vrlo cesto tu se radi o beskonacnom ponavljanju
vec objavljenih naucnih podataka i studija.U savremenoj srpskoj ekonomiji gdje je izgradnja puteva svjetskog standarda u punom jeku mora se prilaziti sto brze i efikasnije opstem obrazovanju ljudstva u automotornom tehnickom obrazovanju od voznje do solidnijh tehnickih opravki.Zemlja ne moze docekati nagli priliv saobracaja sa sadasnjom situacijom. Solidno tehnicko poznavanje automobila imace itekako visok ekonomski ucinak kada se radi o ocekivanom tranzitu.