Od dana jedan svog javnog zivota Dragan Nikolic ne prestaje da pokazuje kako se moze odrastati prakticno bez greske, sa svim propratim elementima zivota koji su bili mozda ponekad i gresni. Srbija i bivsa Jugoslavija je imala veoma malo harizmaticnih licnosti na tako pozitivan nacin ispoljenih kao sto je Gospodin Nikolic i on ni najmanje ne pokazuje znake da nesto od te harizme izgubi. A nije mala stvar kada se izgovori recenica da je lepo bilo ziveti u zemlji gde je ziveo i radio i boze zdravlje jos ce dugo neko kao on. Privliegija veoma malog broja ljudi. Bravo Dragane Nikolicu.
Početkom godine sedeo sam gotovo svaki dan u Taliji na kafe pauzi i primetio upravo ono što odiše u ovom intervjuu. Dragan Nikolić je jedan sasvim prirodan, opušten čovek koji je ostao veran sebi i svojoj ličnosti, ali i svojim snovima. Kao klinac išao sam u školu glume, neke njegove scene i monologe spremao i učio napamet, kasnije i u životu preko bare mnogo puta kroz šmiru koristio njegove likove, izjave, iz pukog zadovoljstva. Voleo bih kada bi mladi i "živahni" imali tu šansu da od njega uče, a da on dobije šansu da im svoje znanje i strast prenese i van scene.
''To je kao naše dvostruko vaspitanje, kućno i ulično, pomalo.'' Šta ovo znai? Pa ipak treba misliti, bar malo. Dakle, šta je to, dijagnoza šizofrenije, ili apoteoza licemerju?
Pre par godina prolazeci pored Talije sa sestogodisnjim sinom rodjenim negde u Americi ugledam Gagu Nikolica kako stoji na ulici i ceka nekoga da izadje iz kafane.
U tom trenutku ga zaskocim i upitam "Gospodine Nikolicu moze li jedna slika sa mojim sinom?
Uz sirok osmeh odgovori "Kako da ne, treba li da ga dignem na ramena?"
Dete me pita, "Tata, ko je to?" a ja ono sto mi prvo pade na pamet: "To je cika Prle, ne znas ga sada ali ko zna mozda ces jednog dana i videti Otpisane". Tu me Gaga malo odmerio, nisam siguran da je bio presrecan sto su mi Otpisani prvi pali na pamet, ali ne rece nista i namesti se sa mojim sinom za slikanje. Skljoc, fotografija gotova, on pitao da li je slika OK, treba li jos jednom?
Ma ne super je, ja se zahvalio, lepo se pozdravismo.
Smeker, bio i ostao. To se ne uci, takav se radja.
Imao sam srecu da odrastam na Krstu. Gagin nacin razmisljanja mi je blizak i prepoznajem u tekstu znanje steceno na ulici koje se ne uci u skoli. Gaga je bio i ostao smeker, svidelo se to nekom ili ne.
Sačuvati u sebi to nešto iz detinjstva. Genijalno! To je upravo smisao života, proživeti ga, ali se ne prodati, ne pokvariti, zadržati esenciju onog dobrog u sebi.
Jeste da Dragan Nikolic ima velike simpatije pobluka i da je uvek bio kul i simpa tip ali ova recenica:
" Dragan deluje kao neki staložen, uspešni, iskusni ujak kojeg bi bilo jako dobro imati kad ste dete." nema nikakve veze sa stvarnoscu i covek reaguje i "poseze" za tastaturom pre nego i shvatite da je sve upravo komicno. Popularni Gaga vec odavno moze biti ujak sam nekom necaku ili necakinji koji su davno presli 30 a mozda i 40. godinu. Jeste surovo ali "dekica" nekom detetu jos uvek, mozda, moze biti.
Jeste da Dragan Nikolic ima velike simpatije pobluka i da je uvek bio kul i simpa tip ali ova recenica:
" Dragan deluje kao neki staložen, uspešni, iskusni ujak kojeg bi bilo jako dobro imati kad ste dete." nema nikakve veze sa stvarnoscu i covek reaguje i "poseze" za tastaturom pre nego i shvatite da je sve upravo komicno. Popularni Gaga vec odavno moze biti ujak sam nekom necaku ili necakinji koji su davno presli 30 a mozda i 40. godinu. Jeste surovo ali "dekica" nekom detetu jos uvek, mozda, moze biti.
Pre par godina prolazeci pored Talije sa sestogodisnjim sinom rodjenim negde u Americi ugledam Gagu Nikolica kako stoji na ulici i ceka nekoga da izadje iz kafane.
U tom trenutku ga zaskocim i upitam "Gospodine Nikolicu moze li jedna slika sa mojim sinom?
Uz sirok osmeh odgovori "Kako da ne, treba li da ga dignem na ramena?"
Dete me pita, "Tata, ko je to?" a ja ono sto mi prvo pade na pamet: "To je cika Prle, ne znas ga sada ali ko zna mozda ces jednog dana i videti Otpisane". Tu me Gaga malo odmerio, nisam siguran da je bio presrecan sto su mi Otpisani prvi pali na pamet, ali ne rece nista i namesti se sa mojim sinom za slikanje. Skljoc, fotografija gotova, on pitao da li je slika OK, treba li jos jednom?
Ma ne super je, ja se zahvalio, lepo se pozdravismo.
Smeker, bio i ostao. To se ne uci, takav se radja.
Od dana jedan svog javnog zivota Dragan Nikolic ne prestaje da pokazuje kako se moze odrastati prakticno bez greske, sa svim propratim elementima zivota koji su bili mozda ponekad i gresni. Srbija i bivsa Jugoslavija je imala veoma malo harizmaticnih licnosti na tako pozitivan nacin ispoljenih kao sto je Gospodin Nikolic i on ni najmanje ne pokazuje znake da nesto od te harizme izgubi. A nije mala stvar kada se izgovori recenica da je lepo bilo ziveti u zemlji gde je ziveo i radio i boze zdravlje jos ce dugo neko kao on. Privliegija veoma malog broja ljudi. Bravo Dragane Nikolicu.
Sačuvati u sebi to nešto iz detinjstva. Genijalno! To je upravo smisao života, proživeti ga, ali se ne prodati, ne pokvariti, zadržati esenciju onog dobrog u sebi.
Imao sam srecu da odrastam na Krstu. Gagin nacin razmisljanja mi je blizak i prepoznajem u tekstu znanje steceno na ulici koje se ne uci u skoli. Gaga je bio i ostao smeker, svidelo se to nekom ili ne.
Početkom godine sedeo sam gotovo svaki dan u Taliji na kafe pauzi i primetio upravo ono što odiše u ovom intervjuu. Dragan Nikolić je jedan sasvim prirodan, opušten čovek koji je ostao veran sebi i svojoj ličnosti, ali i svojim snovima. Kao klinac išao sam u školu glume, neke njegove scene i monologe spremao i učio napamet, kasnije i u životu preko bare mnogo puta kroz šmiru koristio njegove likove, izjave, iz pukog zadovoljstva. Voleo bih kada bi mladi i "živahni" imali tu šansu da od njega uče, a da on dobije šansu da im svoje znanje i strast prenese i van scene.
''To je kao naše dvostruko vaspitanje, kućno i ulično, pomalo.'' Šta ovo znai? Pa ipak treba misliti, bar malo. Dakle, šta je to, dijagnoza šizofrenije, ili apoteoza licemerju?
Jeste da Dragan Nikolic ima velike simpatije pobluka i da je uvek bio kul i simpa tip ali ova recenica:
" Dragan deluje kao neki staložen, uspešni, iskusni ujak kojeg bi bilo jako dobro imati kad ste dete." nema nikakve veze sa stvarnoscu i covek reaguje i "poseze" za tastaturom pre nego i shvatite da je sve upravo komicno. Popularni Gaga vec odavno moze biti ujak sam nekom necaku ili necakinji koji su davno presli 30 a mozda i 40. godinu. Jeste surovo ali "dekica" nekom detetu jos uvek, mozda, moze biti.
''To je kao naše dvostruko vaspitanje, kućno i ulično, pomalo.'' Šta ovo znai? Pa ipak treba misliti, bar malo. Dakle, šta je to, dijagnoza šizofrenije, ili apoteoza licemerju?
Pre par godina prolazeci pored Talije sa sestogodisnjim sinom rodjenim negde u Americi ugledam Gagu Nikolica kako stoji na ulici i ceka nekoga da izadje iz kafane.
U tom trenutku ga zaskocim i upitam "Gospodine Nikolicu moze li jedna slika sa mojim sinom?
Uz sirok osmeh odgovori "Kako da ne, treba li da ga dignem na ramena?"
Dete me pita, "Tata, ko je to?" a ja ono sto mi prvo pade na pamet: "To je cika Prle, ne znas ga sada ali ko zna mozda ces jednog dana i videti Otpisane". Tu me Gaga malo odmerio, nisam siguran da je bio presrecan sto su mi Otpisani prvi pali na pamet, ali ne rece nista i namesti se sa mojim sinom za slikanje. Skljoc, fotografija gotova, on pitao da li je slika OK, treba li jos jednom?
Ma ne super je, ja se zahvalio, lepo se pozdravismo.
Smeker, bio i ostao. To se ne uci, takav se radja.
Sačuvati u sebi to nešto iz detinjstva. Genijalno! To je upravo smisao života, proživeti ga, ali se ne prodati, ne pokvariti, zadržati esenciju onog dobrog u sebi.
Imao sam srecu da odrastam na Krstu. Gagin nacin razmisljanja mi je blizak i prepoznajem u tekstu znanje steceno na ulici koje se ne uci u skoli. Gaga je bio i ostao smeker, svidelo se to nekom ili ne.
Početkom godine sedeo sam gotovo svaki dan u Taliji na kafe pauzi i primetio upravo ono što odiše u ovom intervjuu. Dragan Nikolić je jedan sasvim prirodan, opušten čovek koji je ostao veran sebi i svojoj ličnosti, ali i svojim snovima. Kao klinac išao sam u školu glume, neke njegove scene i monologe spremao i učio napamet, kasnije i u životu preko bare mnogo puta kroz šmiru koristio njegove likove, izjave, iz pukog zadovoljstva. Voleo bih kada bi mladi i "živahni" imali tu šansu da od njega uče, a da on dobije šansu da im svoje znanje i strast prenese i van scene.
Od dana jedan svog javnog zivota Dragan Nikolic ne prestaje da pokazuje kako se moze odrastati prakticno bez greske, sa svim propratim elementima zivota koji su bili mozda ponekad i gresni. Srbija i bivsa Jugoslavija je imala veoma malo harizmaticnih licnosti na tako pozitivan nacin ispoljenih kao sto je Gospodin Nikolic i on ni najmanje ne pokazuje znake da nesto od te harizme izgubi. A nije mala stvar kada se izgovori recenica da je lepo bilo ziveti u zemlji gde je ziveo i radio i boze zdravlje jos ce dugo neko kao on. Privliegija veoma malog broja ljudi. Bravo Dragane Nikolicu.
IMAGE SOURCE
15 Komentari
Sortiraj po: