Filozofija kao lek

teorija nas uvek odusevi a praksa uvek razocara

Odakle će dolaziti pitanja koja postavljamo ako nismo sačuvali dečji duh radoznalosti i dečju želju za otkrivanjem sveta?
Mislim da nije adekvatno pobijati filosofiju drugom filosofijom-o-nefilosofiranju. Treba je ZA SEBE dokazati ili opovrgnuti, što NE ZNAČI da ona nije drugima dobra.
Možemo se truditi da nemamo životnu filosofiju. I ma koliko se trudili da to i ostvarimo, već je imamo - naša filosofija je da nemamo filosofiju.
Suština je da o ljudima ne sudi njihovo razmišljanje, već da to razmišljanje ima primenu na ljubav, prijatelje i posao/fakultet kojim se bave, bez (ili sa što manje) izgovora tipa: "društvo me sputava", "praksa je nešto drugo" ili "nema normalnih ljudi, zato sam sam/a"

"Istine prirode su proste, ljudsko neznanje komplikuje odgovore."

Samo onaj koji zna odakle je dosao i kuda ide je slobodan od zacaranog kruga misli i razno-raznih filozofija, koje pre ili kasnije ponistavaju jedna drugu, koje nisu nista vise do zabava za "veliku" decu.

Misli, mentalne dine, menjaju svoje oblike pri svakom naletu novih menatlnih vetrova te tako zaludjuju coveka kroz vecnost. Ovaj zaludjen njima nikakao ne nalazi kamenu stazu kroz tu pustinju da bi na kraju svetu planinu.

Pozdrav

>..nikako ne nalazi kamenu stazu ..

Covek se uci na greskama i usavrsava dok je ziv , a gde nema nade i ljubavi nema ni razocarenja .Covek koji se trudi da radi na svojim slabostima,nailazi na razno-razne stranputice i iskusenja,probace svasta dok ne nadje ono pravo...to je svrha zivota.

Koren razočaravanja najčešće nije u srži filosofije, već do nesposobnosti onoga koji je primenjuje :-)

Rasel: „Znanje je mnogo češće korisno nego štetno, a strah od znanja je mnogo češće štetan nego koristan.“

ljubav je najbolji lek

"Kada su cula i Um umireni
a intelekt se u tisini odmara , pocinje Najvisi Put."
… Katha Upanishad
(zoran, 27. decembar 2008 15:03)

Stvarno nemam nameru da se bavim profesionalno filozofijom,takodje nemam nameru da trazim oslonac u hinduizmu,hare krisna,budizmu itd.

Jednostavno volim da razmisljam i experimentisem. Hocu da osetim na svojoj kozi dobre i lose strane zivota , da imam sopstveno misljenje, sama donosim zakljucak,biti slobodnog duha.Samo posle dubokog pada mozes da cenis vrednost srece i samo posle teske bolesti mozes da cenis vrednost zdravlja,ta vrednost se ne uci iz knjige vec se dozivljava a ujedno nas i obogacuje.

U praksi je dokazano da sve ove dobronamerne terapije i filozofiranja,na zalost su kratkog veka.Srz problema lezi mnogo dublje .
Nesposobnost i sebicnost igraju samo malu ulogu.

("veliko dete", 26. decembar 2008 14:08)

Videh da pises:"ne,nikako kamenu stazu.."

Da li znas ti ili bilo ko na ovom forumu sta znaci - kamena staza kroz pustinju -??. Bilo bi sasvim ispravno da oni koji ne preporucuju taj komentar objasne zasto ne kamenu stazu kroz pustinju ?

Bojim se da ovde ima jako mnogo onih koji komentarisu nesto sto nikada u ovom zivotu nisu ni izbliza okusili, vec dopustaju da ih mentalni talasi vode kako im drago. Ti pojedinci to nazivaju filozofijom. Na zalost, njihovu, to nije blizu stanja kada covek moze da smiri Um i zaista se bavi mudroscu , odnosno postaje filozof. Ne filozof koji prati misli, koje su kao oblaci...bez forme i sustine, vec onaj koji stoji iza istih i na smiren nacin posmatra njihovo radajnje,zivot i nestajanje sa ekrana uma.

"Kada su cula i Um umireni
a intelekt se u tisini odmara , pocinje Najvisi Put."

Katha Upanishad

B92 sam shvatao kao ozbiljan sajt, iznenadjuje me što prenosi članke u kojima se filozofija poistovećuje sa popularno-psihološkim metodama tipa unapredite-sebe-za-10-minuta.

Sta god se a priori odbacuje - naravn da ne radi. Sve ovo iz teksta se bazira na starogrckim filozofima i mudracima. To sto su oni i dan-danas aktuelni govori nam da i tzv. savremeni covek je nista drugo do covek kao i pre par hiljada godina. Mozda u svom domu, okruzen novom tehnologijom, savremenim prevoznim sredstvima, ali i dalje sa istim strahovima, brigama, nadanjima, snovima...
No, zacaran krug je u sledecem: da bi se prihvatili saveti iz teksta, treba biti otvorenijeg duha. A da bi se to bilo, potrebno je znati i shvatati tu vrstu filozofije. Neki od koraka ipak moramo sami da povucemo...

Da, kao sto vidimo i Hamlet je znao znanje, pa nije najsrecnije zavrsio... Strah je tako rasprostranjena bolest da o njoj treba pricati svaki dan. Ipak, kad pogledamo medije, ukljucujuci i casopis Sensa, sve to izgleda - kao, lako se moze popraviti, i odmah se sve vrati na divne prizore srecnih, upesnih i slavnih, popularnih ljudi koji su, eto, sve ono sto mi nismo i sto nema sanse da budemo kad smo suoceni sa strahom i panicnim napadima. Mnogo, mnogo toga treba da se poklopi da bi ljudi izasli iz ovakvog stanja, uopste nije naivno!

Pitam se da li autor ovog teksta zna bilo shta o filozofiji...
Svi ovi new age, pop-psiholoshki saveti koji ukljuchuju mnogo sveca, mirisnih ulja i ostalog slabo rade... poznatno je da se chovek umori dok sve to pripremi i shta onda...? Opushtanje i meditacija i opet razmishljanje o problemu.
To je pije vodu.
face it... problemi se reshavaju u korenu i to vrlo konkretno. Sve ostalo je zabluda.

Umeren život + dobra narav + nezavisnost.
Eto leka!

Odlican tekst. Sami sebi smo nekad najveci neprijatelji.

1. Postavite stvari u perspektivu: ovo je vrlo delotvorno, pogotovu ako se uzme u obzir i vremenska perspektiva - "koliko ce mi ovo znaciti za jednu, dve, deset godina?"
2. Prihvatite stvari koje ne možete da promenite: ovo nije lako prihvatiti/nauciti, ali zaista, kad nesto nije u tvojoj moci/rukama, onda to vise nije tvoja briga (npr. briga zbog predstojece teske operacije).

Sve jeste u nasoj glavi ,pitanje je na koji nacin mozemo najbolje da kontrolisemo nase emocije i kako da pronadjemo izvor pozitivne energije?

Desilo mi se nekoliko puta na casu yoge ,u trenutku opustanja, totalni gubitak koncetracije i neplanirani napad nepovezanih misli u glavi.

Postigla sam nekoliko puta i zeljeni efekat meditacije tj.balans tela i duha,osecaj da si u tom trenutku lak kao perce,ali u prvom sukobu sa stvarnoscu,taj osecaj se vrlo brzo gubi.Yoga-ucitelj nam je savetovao meditiranje nekoliko puta dnevno,sad koliko je to u svakodnevnom zivotu ostvarljivo...

Sloboda u misli ima samo cistu misao za svoju istinu, koja nije ostvarena u zivotu, ispunjena zivotom, te, dakle, predstavlja takodje samo pojam slobode, a ne samu zivu slobodu...

Hegel, Fenomenologija duha, odeljak o Samosvesti, Sloboda samosvesti: stoicizam, skepticizam i nesrecna svest

Sve je u nasoj glavi, filozofija ne daje formulu kako prevazici problem...covek treba da je beskrajno fleksibilan...ali to mora postati prirodno, psihofizickim treningom, jer duh i telo, odnosno, svest i nervni sistem, funkcionisu sinhronizovano...jedino redovnom kontaktom sa beskonacnim poljem kreativnosti i inteligencije, sirenjem sopstvene svesti, mozemo se pribliziti onome sto jesmo i prihvatiti sebe onakvima kakvi smo, medjutim, taj proces prihvatanja je beskrajan i zivot nam je bas zbog toga i dat...vecina ljudi bi htela nesto da bude, retko ko hoce da bude ono sto jeste...po secanju, citiram Borhesa: "Ponekad u suton neki lik/gleda nas iz dubine ogledala;/umetnost treba da je poput ogledala/koje nam otkriva nas sopetveni lik.

Citava je filozofija staviti tu teoriju u praksu. Prvi korak je vec prihvatanje. Drugi, ponavljanje i prisecanje na ono sto smo usvojili. Treci je vec rutina ;)

Pravi predlog! Ali ne samo Seneka. Tu su i Marko Aurelije i Epiktet (meni najinteresantniji od sve trojice). Imate ih u svakoj boljoj biblioteci.

Ma xanax...i cao.

sigismund,
za nas obicne samrtnike,istine prirode su komplikovane a ljudsko neznanje je prosto

Nigde ne videh da se spomenu najpoznatiji i najjaci predstavnik stoicizma-SENEKA!!!
Srdacno preporucujem:"Pisma prijatelju" delo pomenutog filozofa pisano neobicno jednostavno,bez napora uspevate da shvatite sta je pisac zeleo da kaze a uz to meni pomaze kao navigacija u ovim komplikovanim vodama zivota.Knjigu je izdala Dereta i tamo je najjeftinija.
Pozdrav

Samo onaj koji zna odakle je dosao i kuda ide je slobodan od zacaranog kruga misli i razno-raznih filozofija, koje pre ili kasnije ponistavaju jedna drugu, koje nisu nista vise do zabava za "veliku" decu.

Misli, mentalne dine, menjaju svoje oblike pri svakom naletu novih menatlnih vetrova te tako zaludjuju coveka kroz vecnost. Ovaj zaludjen njima nikakao ne nalazi kamenu stazu kroz tu pustinju da bi na kraju svetu planinu.

Pozdrav

>..nikako ne nalazi kamenu stazu ..

Covek se uci na greskama i usavrsava dok je ziv , a gde nema nade i ljubavi nema ni razocarenja .Covek koji se trudi da radi na svojim slabostima,nailazi na razno-razne stranputice i iskusenja,probace svasta dok ne nadje ono pravo...to je svrha zivota.

("veliko dete", 26. decembar 2008 14:08)

Videh da pises:"ne,nikako kamenu stazu.."

Da li znas ti ili bilo ko na ovom forumu sta znaci - kamena staza kroz pustinju -??. Bilo bi sasvim ispravno da oni koji ne preporucuju taj komentar objasne zasto ne kamenu stazu kroz pustinju ?

Bojim se da ovde ima jako mnogo onih koji komentarisu nesto sto nikada u ovom zivotu nisu ni izbliza okusili, vec dopustaju da ih mentalni talasi vode kako im drago. Ti pojedinci to nazivaju filozofijom. Na zalost, njihovu, to nije blizu stanja kada covek moze da smiri Um i zaista se bavi mudroscu , odnosno postaje filozof. Ne filozof koji prati misli, koje su kao oblaci...bez forme i sustine, vec onaj koji stoji iza istih i na smiren nacin posmatra njihovo radajnje,zivot i nestajanje sa ekrana uma.

"Kada su cula i Um umireni
a intelekt se u tisini odmara , pocinje Najvisi Put."

Katha Upanishad

teorija nas uvek odusevi a praksa uvek razocara

B92 sam shvatao kao ozbiljan sajt, iznenadjuje me što prenosi članke u kojima se filozofija poistovećuje sa popularno-psihološkim metodama tipa unapredite-sebe-za-10-minuta.

Odakle će dolaziti pitanja koja postavljamo ako nismo sačuvali dečji duh radoznalosti i dečju želju za otkrivanjem sveta?
Mislim da nije adekvatno pobijati filosofiju drugom filosofijom-o-nefilosofiranju. Treba je ZA SEBE dokazati ili opovrgnuti, što NE ZNAČI da ona nije drugima dobra.
Možemo se truditi da nemamo životnu filosofiju. I ma koliko se trudili da to i ostvarimo, već je imamo - naša filosofija je da nemamo filosofiju.
Suština je da o ljudima ne sudi njihovo razmišljanje, već da to razmišljanje ima primenu na ljubav, prijatelje i posao/fakultet kojim se bave, bez (ili sa što manje) izgovora tipa: "društvo me sputava", "praksa je nešto drugo" ili "nema normalnih ljudi, zato sam sam/a"

"Kada su cula i Um umireni
a intelekt se u tisini odmara , pocinje Najvisi Put."
… Katha Upanishad
(zoran, 27. decembar 2008 15:03)

Stvarno nemam nameru da se bavim profesionalno filozofijom,takodje nemam nameru da trazim oslonac u hinduizmu,hare krisna,budizmu itd.

Jednostavno volim da razmisljam i experimentisem. Hocu da osetim na svojoj kozi dobre i lose strane zivota , da imam sopstveno misljenje, sama donosim zakljucak,biti slobodnog duha.Samo posle dubokog pada mozes da cenis vrednost srece i samo posle teske bolesti mozes da cenis vrednost zdravlja,ta vrednost se ne uci iz knjige vec se dozivljava a ujedno nas i obogacuje.

ljubav je najbolji lek

U praksi je dokazano da sve ove dobronamerne terapije i filozofiranja,na zalost su kratkog veka.Srz problema lezi mnogo dublje .
Nesposobnost i sebicnost igraju samo malu ulogu.

sigismund,
za nas obicne samrtnike,istine prirode su komplikovane a ljudsko neznanje je prosto

Pitam se da li autor ovog teksta zna bilo shta o filozofiji...
Svi ovi new age, pop-psiholoshki saveti koji ukljuchuju mnogo sveca, mirisnih ulja i ostalog slabo rade... poznatno je da se chovek umori dok sve to pripremi i shta onda...? Opushtanje i meditacija i opet razmishljanje o problemu.
To je pije vodu.
face it... problemi se reshavaju u korenu i to vrlo konkretno. Sve ostalo je zabluda.

Ma xanax...i cao.

Umeren život + dobra narav + nezavisnost.
Eto leka!

Koren razočaravanja najčešće nije u srži filosofije, već do nesposobnosti onoga koji je primenjuje :-)

Odlican tekst. Sami sebi smo nekad najveci neprijatelji.

1. Postavite stvari u perspektivu: ovo je vrlo delotvorno, pogotovu ako se uzme u obzir i vremenska perspektiva - "koliko ce mi ovo znaciti za jednu, dve, deset godina?"
2. Prihvatite stvari koje ne možete da promenite: ovo nije lako prihvatiti/nauciti, ali zaista, kad nesto nije u tvojoj moci/rukama, onda to vise nije tvoja briga (npr. briga zbog predstojece teske operacije).

Citava je filozofija staviti tu teoriju u praksu. Prvi korak je vec prihvatanje. Drugi, ponavljanje i prisecanje na ono sto smo usvojili. Treci je vec rutina ;)

Da, kao sto vidimo i Hamlet je znao znanje, pa nije najsrecnije zavrsio... Strah je tako rasprostranjena bolest da o njoj treba pricati svaki dan. Ipak, kad pogledamo medije, ukljucujuci i casopis Sensa, sve to izgleda - kao, lako se moze popraviti, i odmah se sve vrati na divne prizore srecnih, upesnih i slavnih, popularnih ljudi koji su, eto, sve ono sto mi nismo i sto nema sanse da budemo kad smo suoceni sa strahom i panicnim napadima. Mnogo, mnogo toga treba da se poklopi da bi ljudi izasli iz ovakvog stanja, uopste nije naivno!

Rasel: „Znanje je mnogo češće korisno nego štetno, a strah od znanja je mnogo češće štetan nego koristan.“

Nigde ne videh da se spomenu najpoznatiji i najjaci predstavnik stoicizma-SENEKA!!!
Srdacno preporucujem:"Pisma prijatelju" delo pomenutog filozofa pisano neobicno jednostavno,bez napora uspevate da shvatite sta je pisac zeleo da kaze a uz to meni pomaze kao navigacija u ovim komplikovanim vodama zivota.Knjigu je izdala Dereta i tamo je najjeftinija.
Pozdrav

Sve jeste u nasoj glavi ,pitanje je na koji nacin mozemo najbolje da kontrolisemo nase emocije i kako da pronadjemo izvor pozitivne energije?

Desilo mi se nekoliko puta na casu yoge ,u trenutku opustanja, totalni gubitak koncetracije i neplanirani napad nepovezanih misli u glavi.

Postigla sam nekoliko puta i zeljeni efekat meditacije tj.balans tela i duha,osecaj da si u tom trenutku lak kao perce,ali u prvom sukobu sa stvarnoscu,taj osecaj se vrlo brzo gubi.Yoga-ucitelj nam je savetovao meditiranje nekoliko puta dnevno,sad koliko je to u svakodnevnom zivotu ostvarljivo...

Sve je u nasoj glavi, filozofija ne daje formulu kako prevazici problem...covek treba da je beskrajno fleksibilan...ali to mora postati prirodno, psihofizickim treningom, jer duh i telo, odnosno, svest i nervni sistem, funkcionisu sinhronizovano...jedino redovnom kontaktom sa beskonacnim poljem kreativnosti i inteligencije, sirenjem sopstvene svesti, mozemo se pribliziti onome sto jesmo i prihvatiti sebe onakvima kakvi smo, medjutim, taj proces prihvatanja je beskrajan i zivot nam je bas zbog toga i dat...vecina ljudi bi htela nesto da bude, retko ko hoce da bude ono sto jeste...po secanju, citiram Borhesa: "Ponekad u suton neki lik/gleda nas iz dubine ogledala;/umetnost treba da je poput ogledala/koje nam otkriva nas sopetveni lik.

"Istine prirode su proste, ljudsko neznanje komplikuje odgovore."

Sta god se a priori odbacuje - naravn da ne radi. Sve ovo iz teksta se bazira na starogrckim filozofima i mudracima. To sto su oni i dan-danas aktuelni govori nam da i tzv. savremeni covek je nista drugo do covek kao i pre par hiljada godina. Mozda u svom domu, okruzen novom tehnologijom, savremenim prevoznim sredstvima, ali i dalje sa istim strahovima, brigama, nadanjima, snovima...
No, zacaran krug je u sledecem: da bi se prihvatili saveti iz teksta, treba biti otvorenijeg duha. A da bi se to bilo, potrebno je znati i shvatati tu vrstu filozofije. Neki od koraka ipak moramo sami da povucemo...

Sloboda u misli ima samo cistu misao za svoju istinu, koja nije ostvarena u zivotu, ispunjena zivotom, te, dakle, predstavlja takodje samo pojam slobode, a ne samu zivu slobodu...

Hegel, Fenomenologija duha, odeljak o Samosvesti, Sloboda samosvesti: stoicizam, skepticizam i nesrecna svest

Pravi predlog! Ali ne samo Seneka. Tu su i Marko Aurelije i Epiktet (meni najinteresantniji od sve trojice). Imate ih u svakoj boljoj biblioteci.