@Srki pomislih da sam poludela i da sam poslala komentar, a da se ne secam.
Ma isto mislim totalno (osim onog zadnjeg dela).
Preporucujem knjigu 'Lak nacin da ostavite pusenje' - Alen Carr.
Sve je u glavi... Ako resite da ostavite tu po zdravlje losu a za okolinu gadnu naviku - ostavicete je. Ako to niste resili nema tog Zibana, zvaka, nikotinskih flastera i ostalih trosipara koji ce vam pomoci. Takodje, nikakvo plasenje zdravstvenim posledicama (od astme, preko pusacke noge do raka pluca) i ubedjivanje putem visokih materijalnih troskova (tipa: da ne pusis mogao bi svake godine da letujes u Spaniji - evo vidim, svi nepusaci letuju u Spaniji) nece naterati nekog da ostavi pusenje. Ovo govorim nakon svog 15-togodisnjeg intenzivnog pusackog `staza` - jedno jutro sam se probudio i resio da necu vise da pusim cigarete i to je bilo to. Razlog tome nije bilo zdravstveno stanje (nije mi nista smetalo ni dok sam pusio) niti finansijski gubici (nikad mi nije manjkalo para za tako nesto) vec jednostavno - nisam video vise neku draz u tome. Pet godina nisam zapalio cigaretu, niti imam ikakvu zelju ili potrebu. Cigaru, doduse, s vremena na vreme, zapalim no moja odluka nije ni bila da prestanem sa pusenjem, vec da prestanem sa pusenjem cigareta. A sto se zavisnosti tice, stvorena navika i oralna fiksacija su mnogo, mnogo veci psihicki problemi pri ostavljanju pusenja od nikotinske zavisnosti. Stvar koju ni dan danas nisam uspeo da nadomestim jos iz dana aktivnog pusenja je - sta raditi sa prstima tih 5-10 minuta svakog sata ili cesce. Neki ljudi to resavaju time sto pocnu da jedu abnormalne kolicine grickalica, drugima `putty` postane najbolji prijatelj, a ja sam ipak odabrao da zivim sa tom prazninom umesto da jednu losu naviku nadomestavam drugom.
Sve se moze kad se hoce.
Pusac sam od svoje 13-ste i prestala da pusim u 30-toj.Dve godine kako ne pusim i osecam se fantasticno,razmislite samo sta dobijete prestankom pusenja:
veci kapacitet pluca,bolji zadah,bolji ukus i miris,cistije belje zube,nemate zute prste,odeca koja ne smrdi na cigare,cistiju savest,pruzate primer svojoj deci i na kraju dokazali ste sebi da ste vi gazda u sopstvenom telu.
Postacete ponosni,zadovoljniji,srecniji ljudi.Srecno.
Ja sam ostavio cigare iz prve, sam (uz pomoc knjige autora Alan Carr) posle 20 godina pusenja. I najveci benefit koji sam primetio je da imam vise vremena u zivotu. Imam bar jedan sat vise dnevno. Nisam prestao da pusim vutru, ionako sam radio cistake.
@Lola
ovo sto si napisala zvuci kao svojevrsna reklama za pusenje (ne bi me cudilo da jeste, s obzirom na to cime se sve sluze duvanske kompanije). Naime, u najvecem broju slucajeva nije moguce pusiti 30 godina bez nepovratnih posledica na zdravlje. Rak pluca i ostale mnogobrojne bolesti se mogu javiti mnogo ranije i pri umerenijem konzumiranju cigareta (mnogo manje od tri navedene kutije).
Vasa prica izgleda deluje vrlo ohrabrujuce na pusace koji hoce da ostave duvan, da to ustvari ne urade... eto volim da pusim, pusila sam 30 godina i do tri pakle dnevno i odlucila da prestanem, bilo mi je jako tesko.
Verovatno cete biti duboko pod zemljom dok ne ponovite Lolin podvig :) To nije moguce u najvecem broju slucajeva!!!
Iza svake zavisnosti krije se unutrasnje nezadovoljstvo koje u izvoru nase zavisnosti trazi svoju satisfakciju. Naime, mi pokusavamo da emotivnim (alkohol...) i čulnim (duvan...) doživljajima ugušimo svest o unutrašnjem nezadovoljstvu. U suštini, sasvim je svejedno šta mi (zlou)potrebljavamo da bismo ugušili svest o svom unutrašnjem nezadovoljstvu, da li zloupotrebljavamo muziku, piće, hranu, duvan ili nešto peto. Čulne i emotivne promene nisu u stanju da izagnaju iz naše duše naše nezadovoljstvo, već deluju kao tableta protiv bolova, koja uklanja svest o problemu, a ne i sam problem. Kada apstinencijom čovek doživi osujećenje svoje potrebe, tada dotle ugušivano nezadovoljstvo duiha pokulja napolje, i mi se osećamo užasno. Dakle, da bi čovek rešio svoj problem u korenu, on treba da doživi dublju promenu od one koji uma na nivou čula i osećanja, a to je promena njega samog (njegovih motiva i karaktera). U suprotnom, ostavljanjem, na primer, duvana, unutrašnje nezadovoljstvo neće nestati, nego će ostati i čoveka opterećivati nečim drugim. Kada ostavlja duvan, čovek treba da ostavi i samu unutrašnju želju, a ne samo čini. Ako se pokaje za samu želju, on će postati rasterećen i srećan što je ostavio duvan, i lako će podneti krizu zbog fiziološke zavisnosti od duvana. A ako je samo ostavio čin konzumiranja duvana, on će po ostavljanju duvana postati još više depresivan, jer njegove želje nisu iskorenjene, već samo osujećene u zadovoljavanju. Takvu licemernu pobedu nad porokom prepoznajemo po univerzalnom kriterijumu svakog licemerstva. Apstinent duvana počinje da mrzi pušače, jer bi i on voleo da puši, ali ne sme zbog savesti, ili straha od bolesti, pa bi i drugima nametnuo zabranu duvana, kao sto ju je nametnuo sam sebi. Takodje, samo licemerno ugušivanje želje odvlači puno psihičke energije, jer čovek stalno mora da svojom voljom sebe kontroliše da ne ispolji želju. A kada čovek zaista ostavlja duvan ili neki drugi porok ili slabost karaktera, tada je on upotrebljavao svoju volju samo onda kada se za svoj porok ili želju kajao. Iako je taj zreo način upotrebe volje jako neprijatan (čoveku se čini da gubi deo sebe kada se odriče svoje želje) on zatim donosi trajno spokojstvo i rasterećenje.
Ostavljanje cigareta je definitivno bila najteza stvar koju sam da ne kazem uradila (jer jos uvek radim na tome I verovatno cu celog zivota). Iako sam sama stvarila taj problem, ponosna sam ne sebe sto vec 9 meseci nisam zapalila cigaretu. Kao sto je autor texta pomenuo – najteza je psiholoska zavisnost. Kada ostavite cigarete dolaze periodi kada nedelju dana ne mislite toliko mnogo na pusenje i ponadate se ok…to je to, vise nemam toliku zelju. Onda se desi neka stresna situacija koju ste prethodno lecili tako sto bi prvo zapalili cigaretu. U tom trenutku pomislite: “Kako bih sad zapalila cigaretu” I ako je tu vasa drugarica pusac, kazete “Daj mi samo jednu” ( samo jednu da prebrodim ovaj treunatak). I onda u 90% slucajeva posle te jedne je jos jedna, pa jos jedna i covek je opet pusac.
Zato mislim da je prva godina bez cigareta najvaznija . U periodu od godinu dana se isponavlja vecina stresnih situacija i mi smo u prilici da za svaku od njih pronadjemo i naucimo neko drugo resenje, a ne cigarete. U prvih nekoliko dana trazimo sta da radimo dok cekamo autobus ( ja toplo preprucujem walkman, discman, ipod…). Onda se nadjemo preoptereceni raznim obavezama – ispiti, projekti na poslu. Onda nas neko iznervira. Onda je tu promena godisnjih doba i secanje kako je prijala cigareta u tom i tom kaficu, tog i tog novembarskog dana kada se odjednom pocelo smrkavati vec oko 5 popodne. Ali opet, posle dve godine cemo se secati, kako smo godinu dana pre toga sedili u nepusackoj zoni jako prijatnog kafea sa nekim zgodnim nepusacem…I onda cemo vec znati da se preopterecenost obavezama resava urednom agendom, a ne cigaretama.
Svakome ko ostavlja cigarette preporucujem konstantno surfovanje po internetu (pogotovu u kriznim situacijama). Citajte o simptomima – mnogo je lake prebroditi posledice ostavljanja cigarate ako vec unapred znate sta vas ceka. Trazite clanke bivsih pusaca koji govore o svom iskustvu. Evo jednog zanimljivog linka: http://quitsmoking.about.com/od/longtermcessation/a/theresa2years.htm. Ovde Tereza prica o svom iskustvu nakon 2 godine bez cigareta. Na kraju teksta je link za pricu koju je ona napisala godinu dana pre, kada je bila njena prva godina bez duvana. Primecuje se koliko je sigurnija posle dve godine. I to je najlepsa stvar – svakim danom je sve lakse. I ja se sad setim kako sam prvih 20 dana mislila kako cu da poludim i da rizikujem da popadam sve ispite jer se osecam lose bez cigareta i kako ce da me otpuste jer ne mogu da se koncentrisem i non stop nesto grickam. Sad je neuporedivo lakse.
Laik, marihuana je veliko predvorje jacih droga, jer puseci svakodnavno marihuanu godinama javljace ti se sve veci "stond" ili depresija gde ces morati da koristis "dizalice" odnosno druge droge. Na tako nesto te duvan nece naterati.
Ja sam ostavio duvan posle osam godina, nisam pusio 6 meseci, onda zapalio jednu, pa jos jednu i to je to, opet sam u "igri" ;)
Krajem februara sam ostavila duvan.
Posle skoro trideset godina pušenja. No, kako sam stigla do tri pakle dnevno, shvatila sam da što je mnogo, mnogo je.
Sin me je podržao, kupio Ziban, i moja "nepušačka" odiseja je počela!
Naravno da sam se nagojila, tako da svi moji prijatelji pušači kada me vide, na kraj pameti im ne pada da ostavljaju cigare!
Nisam, priznajem popila prepiručene dve kutije Zibana. Posle dve trećine prve, imala sam klasičan apstinencijalni svrab dlanova i tabana da sam htela da skrenem! Prestala sam da pijem tablete, ali nisam počela da pušim!
Meni je i ta neprijatnost bila dovoljna da ne poželim da ponovim to iskustvo.
Ne mogu da kažem da sam razdražljiva više ili manje. S'obzirom da sam u klimaksu, i da imam povećanu štitnu žlezdu, ostaje mi samo da se zezam na svoj račun!
Moram da priznam da JA VOLIM DA PUŠIM, ali kako sam pogubila granicu normalnog, ne opsesivnog pušenja, shvatila sam da tu ljubav moram da napustim.
Nije lako!
Meni se i dalje puši, pogotovo posle ručka. Kafu sam gotovo izbacila iz upotrebe jer mi nekako nema smisla bez cigare!
Ne smetaju mi pušači u istoj prostoriji.
Za divno čudo, nemam kašalj koji svi spominju kao posledicu ostavljanja pušenja.
Dok sam pušila, nije vredelo uticati na svest realnim argumentima o štetnosti duvana. Ne vredi mi ni sada, pošto sam ubeđena da bolesti, osim što dolaze iz objektivnih izvora, dobrim delom dolaze i iz glave.
Nisam prestala da pušim zbog pušenja na terasi na poslu ili zbog zabranjenih zona. Prestala sam da pušim zbog putovanja i zbog apriori nerviranja i računanja koliko dugo neću moći da zapalim. Meni je to bio problem!
Ne znam šta još reći, osim da je i pušenje, i ne pušenje stvar lične odluke i da osnovna pristojnost nalaže da se to ne komentariše!
E, neka mi sada neko objasni zasto je marihuana nezakonita, a duvan zakonit? Ili nijedno, ili oba!!! Pogotovu zato sto se marihuana moze koristiti i u medicinske svrhe, stvara manju zavisnost i NIJE predvorje ulaska u svet teskih droga, (isto bi bilo poredjenje da ako neko pije pivo, prelazi posle na rakiju; dakle sve zavisi od sklopa licnosti i afiniteta korisnika pomenutih supstanci)
Sve se moze kad se hoce.
Pusac sam od svoje 13-ste i prestala da pusim u 30-toj.Dve godine kako ne pusim i osecam se fantasticno,razmislite samo sta dobijete prestankom pusenja:
veci kapacitet pluca,bolji zadah,bolji ukus i miris,cistije belje zube,nemate zute prste,odeca koja ne smrdi na cigare,cistiju savest,pruzate primer svojoj deci i na kraju dokazali ste sebi da ste vi gazda u sopstvenom telu.
Postacete ponosni,zadovoljniji,srecniji ljudi.Srecno.
Sve je u glavi... Ako resite da ostavite tu po zdravlje losu a za okolinu gadnu naviku - ostavicete je. Ako to niste resili nema tog Zibana, zvaka, nikotinskih flastera i ostalih trosipara koji ce vam pomoci. Takodje, nikakvo plasenje zdravstvenim posledicama (od astme, preko pusacke noge do raka pluca) i ubedjivanje putem visokih materijalnih troskova (tipa: da ne pusis mogao bi svake godine da letujes u Spaniji - evo vidim, svi nepusaci letuju u Spaniji) nece naterati nekog da ostavi pusenje. Ovo govorim nakon svog 15-togodisnjeg intenzivnog pusackog `staza` - jedno jutro sam se probudio i resio da necu vise da pusim cigarete i to je bilo to. Razlog tome nije bilo zdravstveno stanje (nije mi nista smetalo ni dok sam pusio) niti finansijski gubici (nikad mi nije manjkalo para za tako nesto) vec jednostavno - nisam video vise neku draz u tome. Pet godina nisam zapalio cigaretu, niti imam ikakvu zelju ili potrebu. Cigaru, doduse, s vremena na vreme, zapalim no moja odluka nije ni bila da prestanem sa pusenjem, vec da prestanem sa pusenjem cigareta. A sto se zavisnosti tice, stvorena navika i oralna fiksacija su mnogo, mnogo veci psihicki problemi pri ostavljanju pusenja od nikotinske zavisnosti. Stvar koju ni dan danas nisam uspeo da nadomestim jos iz dana aktivnog pusenja je - sta raditi sa prstima tih 5-10 minuta svakog sata ili cesce. Neki ljudi to resavaju time sto pocnu da jedu abnormalne kolicine grickalica, drugima `putty` postane najbolji prijatelj, a ja sam ipak odabrao da zivim sa tom prazninom umesto da jednu losu naviku nadomestavam drugom.
Krajem februara sam ostavila duvan.
Posle skoro trideset godina pušenja. No, kako sam stigla do tri pakle dnevno, shvatila sam da što je mnogo, mnogo je.
Sin me je podržao, kupio Ziban, i moja "nepušačka" odiseja je počela!
Naravno da sam se nagojila, tako da svi moji prijatelji pušači kada me vide, na kraj pameti im ne pada da ostavljaju cigare!
Nisam, priznajem popila prepiručene dve kutije Zibana. Posle dve trećine prve, imala sam klasičan apstinencijalni svrab dlanova i tabana da sam htela da skrenem! Prestala sam da pijem tablete, ali nisam počela da pušim!
Meni je i ta neprijatnost bila dovoljna da ne poželim da ponovim to iskustvo.
Ne mogu da kažem da sam razdražljiva više ili manje. S'obzirom da sam u klimaksu, i da imam povećanu štitnu žlezdu, ostaje mi samo da se zezam na svoj račun!
Moram da priznam da JA VOLIM DA PUŠIM, ali kako sam pogubila granicu normalnog, ne opsesivnog pušenja, shvatila sam da tu ljubav moram da napustim.
Nije lako!
Meni se i dalje puši, pogotovo posle ručka. Kafu sam gotovo izbacila iz upotrebe jer mi nekako nema smisla bez cigare!
Ne smetaju mi pušači u istoj prostoriji.
Za divno čudo, nemam kašalj koji svi spominju kao posledicu ostavljanja pušenja.
Dok sam pušila, nije vredelo uticati na svest realnim argumentima o štetnosti duvana. Ne vredi mi ni sada, pošto sam ubeđena da bolesti, osim što dolaze iz objektivnih izvora, dobrim delom dolaze i iz glave.
Nisam prestala da pušim zbog pušenja na terasi na poslu ili zbog zabranjenih zona. Prestala sam da pušim zbog putovanja i zbog apriori nerviranja i računanja koliko dugo neću moći da zapalim. Meni je to bio problem!
Ne znam šta još reći, osim da je i pušenje, i ne pušenje stvar lične odluke i da osnovna pristojnost nalaže da se to ne komentariše!
Ostavljanje cigareta je definitivno bila najteza stvar koju sam da ne kazem uradila (jer jos uvek radim na tome I verovatno cu celog zivota). Iako sam sama stvarila taj problem, ponosna sam ne sebe sto vec 9 meseci nisam zapalila cigaretu. Kao sto je autor texta pomenuo – najteza je psiholoska zavisnost. Kada ostavite cigarete dolaze periodi kada nedelju dana ne mislite toliko mnogo na pusenje i ponadate se ok…to je to, vise nemam toliku zelju. Onda se desi neka stresna situacija koju ste prethodno lecili tako sto bi prvo zapalili cigaretu. U tom trenutku pomislite: “Kako bih sad zapalila cigaretu” I ako je tu vasa drugarica pusac, kazete “Daj mi samo jednu” ( samo jednu da prebrodim ovaj treunatak). I onda u 90% slucajeva posle te jedne je jos jedna, pa jos jedna i covek je opet pusac.
Zato mislim da je prva godina bez cigareta najvaznija . U periodu od godinu dana se isponavlja vecina stresnih situacija i mi smo u prilici da za svaku od njih pronadjemo i naucimo neko drugo resenje, a ne cigarete. U prvih nekoliko dana trazimo sta da radimo dok cekamo autobus ( ja toplo preprucujem walkman, discman, ipod…). Onda se nadjemo preoptereceni raznim obavezama – ispiti, projekti na poslu. Onda nas neko iznervira. Onda je tu promena godisnjih doba i secanje kako je prijala cigareta u tom i tom kaficu, tog i tog novembarskog dana kada se odjednom pocelo smrkavati vec oko 5 popodne. Ali opet, posle dve godine cemo se secati, kako smo godinu dana pre toga sedili u nepusackoj zoni jako prijatnog kafea sa nekim zgodnim nepusacem…I onda cemo vec znati da se preopterecenost obavezama resava urednom agendom, a ne cigaretama.
Svakome ko ostavlja cigarette preporucujem konstantno surfovanje po internetu (pogotovu u kriznim situacijama). Citajte o simptomima – mnogo je lake prebroditi posledice ostavljanja cigarate ako vec unapred znate sta vas ceka. Trazite clanke bivsih pusaca koji govore o svom iskustvu. Evo jednog zanimljivog linka: http://quitsmoking.about.com/od/longtermcessation/a/theresa2years.htm. Ovde Tereza prica o svom iskustvu nakon 2 godine bez cigareta. Na kraju teksta je link za pricu koju je ona napisala godinu dana pre, kada je bila njena prva godina bez duvana. Primecuje se koliko je sigurnija posle dve godine. I to je najlepsa stvar – svakim danom je sve lakse. I ja se sad setim kako sam prvih 20 dana mislila kako cu da poludim i da rizikujem da popadam sve ispite jer se osecam lose bez cigareta i kako ce da me otpuste jer ne mogu da se koncentrisem i non stop nesto grickam. Sad je neuporedivo lakse.
Ja sam ostavio cigare iz prve, sam (uz pomoc knjige autora Alan Carr) posle 20 godina pusenja. I najveci benefit koji sam primetio je da imam vise vremena u zivotu. Imam bar jedan sat vise dnevno. Nisam prestao da pusim vutru, ionako sam radio cistake.
Iza svake zavisnosti krije se unutrasnje nezadovoljstvo koje u izvoru nase zavisnosti trazi svoju satisfakciju. Naime, mi pokusavamo da emotivnim (alkohol...) i čulnim (duvan...) doživljajima ugušimo svest o unutrašnjem nezadovoljstvu. U suštini, sasvim je svejedno šta mi (zlou)potrebljavamo da bismo ugušili svest o svom unutrašnjem nezadovoljstvu, da li zloupotrebljavamo muziku, piće, hranu, duvan ili nešto peto. Čulne i emotivne promene nisu u stanju da izagnaju iz naše duše naše nezadovoljstvo, već deluju kao tableta protiv bolova, koja uklanja svest o problemu, a ne i sam problem. Kada apstinencijom čovek doživi osujećenje svoje potrebe, tada dotle ugušivano nezadovoljstvo duiha pokulja napolje, i mi se osećamo užasno. Dakle, da bi čovek rešio svoj problem u korenu, on treba da doživi dublju promenu od one koji uma na nivou čula i osećanja, a to je promena njega samog (njegovih motiva i karaktera). U suprotnom, ostavljanjem, na primer, duvana, unutrašnje nezadovoljstvo neće nestati, nego će ostati i čoveka opterećivati nečim drugim. Kada ostavlja duvan, čovek treba da ostavi i samu unutrašnju želju, a ne samo čini. Ako se pokaje za samu želju, on će postati rasterećen i srećan što je ostavio duvan, i lako će podneti krizu zbog fiziološke zavisnosti od duvana. A ako je samo ostavio čin konzumiranja duvana, on će po ostavljanju duvana postati još više depresivan, jer njegove želje nisu iskorenjene, već samo osujećene u zadovoljavanju. Takvu licemernu pobedu nad porokom prepoznajemo po univerzalnom kriterijumu svakog licemerstva. Apstinent duvana počinje da mrzi pušače, jer bi i on voleo da puši, ali ne sme zbog savesti, ili straha od bolesti, pa bi i drugima nametnuo zabranu duvana, kao sto ju je nametnuo sam sebi. Takodje, samo licemerno ugušivanje želje odvlači puno psihičke energije, jer čovek stalno mora da svojom voljom sebe kontroliše da ne ispolji želju. A kada čovek zaista ostavlja duvan ili neki drugi porok ili slabost karaktera, tada je on upotrebljavao svoju volju samo onda kada se za svoj porok ili želju kajao. Iako je taj zreo način upotrebe volje jako neprijatan (čoveku se čini da gubi deo sebe kada se odriče svoje želje) on zatim donosi trajno spokojstvo i rasterećenje.
E, neka mi sada neko objasni zasto je marihuana nezakonita, a duvan zakonit? Ili nijedno, ili oba!!! Pogotovu zato sto se marihuana moze koristiti i u medicinske svrhe, stvara manju zavisnost i NIJE predvorje ulaska u svet teskih droga, (isto bi bilo poredjenje da ako neko pije pivo, prelazi posle na rakiju; dakle sve zavisi od sklopa licnosti i afiniteta korisnika pomenutih supstanci)
@Lola
ovo sto si napisala zvuci kao svojevrsna reklama za pusenje (ne bi me cudilo da jeste, s obzirom na to cime se sve sluze duvanske kompanije). Naime, u najvecem broju slucajeva nije moguce pusiti 30 godina bez nepovratnih posledica na zdravlje. Rak pluca i ostale mnogobrojne bolesti se mogu javiti mnogo ranije i pri umerenijem konzumiranju cigareta (mnogo manje od tri navedene kutije).
Vasa prica izgleda deluje vrlo ohrabrujuce na pusace koji hoce da ostave duvan, da to ustvari ne urade... eto volim da pusim, pusila sam 30 godina i do tri pakle dnevno i odlucila da prestanem, bilo mi je jako tesko.
Verovatno cete biti duboko pod zemljom dok ne ponovite Lolin podvig :) To nije moguce u najvecem broju slucajeva!!!
Laik, marihuana je veliko predvorje jacih droga, jer puseci svakodnavno marihuanu godinama javljace ti se sve veci "stond" ili depresija gde ces morati da koristis "dizalice" odnosno druge droge. Na tako nesto te duvan nece naterati.
Ja sam ostavio duvan posle osam godina, nisam pusio 6 meseci, onda zapalio jednu, pa jos jednu i to je to, opet sam u "igri" ;)
@Srki pomislih da sam poludela i da sam poslala komentar, a da se ne secam.
Ma isto mislim totalno (osim onog zadnjeg dela).
Preporucujem knjigu 'Lak nacin da ostavite pusenje' - Alen Carr.
Laik, marihuana je veliko predvorje jacih droga, jer puseci svakodnavno marihuanu godinama javljace ti se sve veci "stond" ili depresija gde ces morati da koristis "dizalice" odnosno druge droge. Na tako nesto te duvan nece naterati.
Ja sam ostavio duvan posle osam godina, nisam pusio 6 meseci, onda zapalio jednu, pa jos jednu i to je to, opet sam u "igri" ;)
E, neka mi sada neko objasni zasto je marihuana nezakonita, a duvan zakonit? Ili nijedno, ili oba!!! Pogotovu zato sto se marihuana moze koristiti i u medicinske svrhe, stvara manju zavisnost i NIJE predvorje ulaska u svet teskih droga, (isto bi bilo poredjenje da ako neko pije pivo, prelazi posle na rakiju; dakle sve zavisi od sklopa licnosti i afiniteta korisnika pomenutih supstanci)
Krajem februara sam ostavila duvan.
Posle skoro trideset godina pušenja. No, kako sam stigla do tri pakle dnevno, shvatila sam da što je mnogo, mnogo je.
Sin me je podržao, kupio Ziban, i moja "nepušačka" odiseja je počela!
Naravno da sam se nagojila, tako da svi moji prijatelji pušači kada me vide, na kraj pameti im ne pada da ostavljaju cigare!
Nisam, priznajem popila prepiručene dve kutije Zibana. Posle dve trećine prve, imala sam klasičan apstinencijalni svrab dlanova i tabana da sam htela da skrenem! Prestala sam da pijem tablete, ali nisam počela da pušim!
Meni je i ta neprijatnost bila dovoljna da ne poželim da ponovim to iskustvo.
Ne mogu da kažem da sam razdražljiva više ili manje. S'obzirom da sam u klimaksu, i da imam povećanu štitnu žlezdu, ostaje mi samo da se zezam na svoj račun!
Moram da priznam da JA VOLIM DA PUŠIM, ali kako sam pogubila granicu normalnog, ne opsesivnog pušenja, shvatila sam da tu ljubav moram da napustim.
Nije lako!
Meni se i dalje puši, pogotovo posle ručka. Kafu sam gotovo izbacila iz upotrebe jer mi nekako nema smisla bez cigare!
Ne smetaju mi pušači u istoj prostoriji.
Za divno čudo, nemam kašalj koji svi spominju kao posledicu ostavljanja pušenja.
Dok sam pušila, nije vredelo uticati na svest realnim argumentima o štetnosti duvana. Ne vredi mi ni sada, pošto sam ubeđena da bolesti, osim što dolaze iz objektivnih izvora, dobrim delom dolaze i iz glave.
Nisam prestala da pušim zbog pušenja na terasi na poslu ili zbog zabranjenih zona. Prestala sam da pušim zbog putovanja i zbog apriori nerviranja i računanja koliko dugo neću moći da zapalim. Meni je to bio problem!
Ne znam šta još reći, osim da je i pušenje, i ne pušenje stvar lične odluke i da osnovna pristojnost nalaže da se to ne komentariše!
@Lola
ovo sto si napisala zvuci kao svojevrsna reklama za pusenje (ne bi me cudilo da jeste, s obzirom na to cime se sve sluze duvanske kompanije). Naime, u najvecem broju slucajeva nije moguce pusiti 30 godina bez nepovratnih posledica na zdravlje. Rak pluca i ostale mnogobrojne bolesti se mogu javiti mnogo ranije i pri umerenijem konzumiranju cigareta (mnogo manje od tri navedene kutije).
Vasa prica izgleda deluje vrlo ohrabrujuce na pusace koji hoce da ostave duvan, da to ustvari ne urade... eto volim da pusim, pusila sam 30 godina i do tri pakle dnevno i odlucila da prestanem, bilo mi je jako tesko.
Verovatno cete biti duboko pod zemljom dok ne ponovite Lolin podvig :) To nije moguce u najvecem broju slucajeva!!!
Iza svake zavisnosti krije se unutrasnje nezadovoljstvo koje u izvoru nase zavisnosti trazi svoju satisfakciju. Naime, mi pokusavamo da emotivnim (alkohol...) i čulnim (duvan...) doživljajima ugušimo svest o unutrašnjem nezadovoljstvu. U suštini, sasvim je svejedno šta mi (zlou)potrebljavamo da bismo ugušili svest o svom unutrašnjem nezadovoljstvu, da li zloupotrebljavamo muziku, piće, hranu, duvan ili nešto peto. Čulne i emotivne promene nisu u stanju da izagnaju iz naše duše naše nezadovoljstvo, već deluju kao tableta protiv bolova, koja uklanja svest o problemu, a ne i sam problem. Kada apstinencijom čovek doživi osujećenje svoje potrebe, tada dotle ugušivano nezadovoljstvo duiha pokulja napolje, i mi se osećamo užasno. Dakle, da bi čovek rešio svoj problem u korenu, on treba da doživi dublju promenu od one koji uma na nivou čula i osećanja, a to je promena njega samog (njegovih motiva i karaktera). U suprotnom, ostavljanjem, na primer, duvana, unutrašnje nezadovoljstvo neće nestati, nego će ostati i čoveka opterećivati nečim drugim. Kada ostavlja duvan, čovek treba da ostavi i samu unutrašnju želju, a ne samo čini. Ako se pokaje za samu želju, on će postati rasterećen i srećan što je ostavio duvan, i lako će podneti krizu zbog fiziološke zavisnosti od duvana. A ako je samo ostavio čin konzumiranja duvana, on će po ostavljanju duvana postati još više depresivan, jer njegove želje nisu iskorenjene, već samo osujećene u zadovoljavanju. Takvu licemernu pobedu nad porokom prepoznajemo po univerzalnom kriterijumu svakog licemerstva. Apstinent duvana počinje da mrzi pušače, jer bi i on voleo da puši, ali ne sme zbog savesti, ili straha od bolesti, pa bi i drugima nametnuo zabranu duvana, kao sto ju je nametnuo sam sebi. Takodje, samo licemerno ugušivanje želje odvlači puno psihičke energije, jer čovek stalno mora da svojom voljom sebe kontroliše da ne ispolji želju. A kada čovek zaista ostavlja duvan ili neki drugi porok ili slabost karaktera, tada je on upotrebljavao svoju volju samo onda kada se za svoj porok ili želju kajao. Iako je taj zreo način upotrebe volje jako neprijatan (čoveku se čini da gubi deo sebe kada se odriče svoje želje) on zatim donosi trajno spokojstvo i rasterećenje.
Ostavljanje cigareta je definitivno bila najteza stvar koju sam da ne kazem uradila (jer jos uvek radim na tome I verovatno cu celog zivota). Iako sam sama stvarila taj problem, ponosna sam ne sebe sto vec 9 meseci nisam zapalila cigaretu. Kao sto je autor texta pomenuo – najteza je psiholoska zavisnost. Kada ostavite cigarete dolaze periodi kada nedelju dana ne mislite toliko mnogo na pusenje i ponadate se ok…to je to, vise nemam toliku zelju. Onda se desi neka stresna situacija koju ste prethodno lecili tako sto bi prvo zapalili cigaretu. U tom trenutku pomislite: “Kako bih sad zapalila cigaretu” I ako je tu vasa drugarica pusac, kazete “Daj mi samo jednu” ( samo jednu da prebrodim ovaj treunatak). I onda u 90% slucajeva posle te jedne je jos jedna, pa jos jedna i covek je opet pusac.
Zato mislim da je prva godina bez cigareta najvaznija . U periodu od godinu dana se isponavlja vecina stresnih situacija i mi smo u prilici da za svaku od njih pronadjemo i naucimo neko drugo resenje, a ne cigarete. U prvih nekoliko dana trazimo sta da radimo dok cekamo autobus ( ja toplo preprucujem walkman, discman, ipod…). Onda se nadjemo preoptereceni raznim obavezama – ispiti, projekti na poslu. Onda nas neko iznervira. Onda je tu promena godisnjih doba i secanje kako je prijala cigareta u tom i tom kaficu, tog i tog novembarskog dana kada se odjednom pocelo smrkavati vec oko 5 popodne. Ali opet, posle dve godine cemo se secati, kako smo godinu dana pre toga sedili u nepusackoj zoni jako prijatnog kafea sa nekim zgodnim nepusacem…I onda cemo vec znati da se preopterecenost obavezama resava urednom agendom, a ne cigaretama.
Svakome ko ostavlja cigarette preporucujem konstantno surfovanje po internetu (pogotovu u kriznim situacijama). Citajte o simptomima – mnogo je lake prebroditi posledice ostavljanja cigarate ako vec unapred znate sta vas ceka. Trazite clanke bivsih pusaca koji govore o svom iskustvu. Evo jednog zanimljivog linka: http://quitsmoking.about.com/od/longtermcessation/a/theresa2years.htm. Ovde Tereza prica o svom iskustvu nakon 2 godine bez cigareta. Na kraju teksta je link za pricu koju je ona napisala godinu dana pre, kada je bila njena prva godina bez duvana. Primecuje se koliko je sigurnija posle dve godine. I to je najlepsa stvar – svakim danom je sve lakse. I ja se sad setim kako sam prvih 20 dana mislila kako cu da poludim i da rizikujem da popadam sve ispite jer se osecam lose bez cigareta i kako ce da me otpuste jer ne mogu da se koncentrisem i non stop nesto grickam. Sad je neuporedivo lakse.
Ja sam ostavio cigare iz prve, sam (uz pomoc knjige autora Alan Carr) posle 20 godina pusenja. I najveci benefit koji sam primetio je da imam vise vremena u zivotu. Imam bar jedan sat vise dnevno. Nisam prestao da pusim vutru, ionako sam radio cistake.
Sve je u glavi... Ako resite da ostavite tu po zdravlje losu a za okolinu gadnu naviku - ostavicete je. Ako to niste resili nema tog Zibana, zvaka, nikotinskih flastera i ostalih trosipara koji ce vam pomoci. Takodje, nikakvo plasenje zdravstvenim posledicama (od astme, preko pusacke noge do raka pluca) i ubedjivanje putem visokih materijalnih troskova (tipa: da ne pusis mogao bi svake godine da letujes u Spaniji - evo vidim, svi nepusaci letuju u Spaniji) nece naterati nekog da ostavi pusenje. Ovo govorim nakon svog 15-togodisnjeg intenzivnog pusackog `staza` - jedno jutro sam se probudio i resio da necu vise da pusim cigarete i to je bilo to. Razlog tome nije bilo zdravstveno stanje (nije mi nista smetalo ni dok sam pusio) niti finansijski gubici (nikad mi nije manjkalo para za tako nesto) vec jednostavno - nisam video vise neku draz u tome. Pet godina nisam zapalio cigaretu, niti imam ikakvu zelju ili potrebu. Cigaru, doduse, s vremena na vreme, zapalim no moja odluka nije ni bila da prestanem sa pusenjem, vec da prestanem sa pusenjem cigareta. A sto se zavisnosti tice, stvorena navika i oralna fiksacija su mnogo, mnogo veci psihicki problemi pri ostavljanju pusenja od nikotinske zavisnosti. Stvar koju ni dan danas nisam uspeo da nadomestim jos iz dana aktivnog pusenja je - sta raditi sa prstima tih 5-10 minuta svakog sata ili cesce. Neki ljudi to resavaju time sto pocnu da jedu abnormalne kolicine grickalica, drugima `putty` postane najbolji prijatelj, a ja sam ipak odabrao da zivim sa tom prazninom umesto da jednu losu naviku nadomestavam drugom.
Sve se moze kad se hoce.
Pusac sam od svoje 13-ste i prestala da pusim u 30-toj.Dve godine kako ne pusim i osecam se fantasticno,razmislite samo sta dobijete prestankom pusenja:
veci kapacitet pluca,bolji zadah,bolji ukus i miris,cistije belje zube,nemate zute prste,odeca koja ne smrdi na cigare,cistiju savest,pruzate primer svojoj deci i na kraju dokazali ste sebi da ste vi gazda u sopstvenom telu.
Postacete ponosni,zadovoljniji,srecniji ljudi.Srecno.
@Srki pomislih da sam poludela i da sam poslala komentar, a da se ne secam.
Ma isto mislim totalno (osim onog zadnjeg dela).
Preporucujem knjigu 'Lak nacin da ostavite pusenje' - Alen Carr.
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: