Jutro

Ovo je prilicno neuspeo pokusaj poeticnosti. Bez poente, bez pecata originalnosti. A, i da budemo picajzle, naslov izlozbe/knjige fotografija je pogresno preveden: La Terre Vue du Ciel, ili "Zemlja vidjena s neba", dakle geografski a ne 'poetski'.

Dusane, Dusane,

Kada ces shvatiti da ako vec objavljujes nesto pises za ljude a ne za sebe(ma koliko ti se koncept svidjao).Stoga ne mozes pisati stilom kao da si nervozno prosao pored nas i ocesao nas u zurbi krinolinom ili zakacio lepezom. Uz sve to, postoje i drugacija jutra sem burek chill-out-a(ja licno vise volim after-e sa prkosnim gledanjem u promaljajuce sunce) - postoje i jutra u prirodi bez gradskih klepetusa i radnika gradske cistoce koja izgledaju kao da je ceo zivot na planeti udahnuo u isto vreme.
I moram te razocarati ali nema pop kulture u jutarnjim izlascima sunca - sve pop barbike ovo rasipanje fotona dozivljavaju kao Zla Vestica iz Oz-a Dorotinu kofu vode.
Dakle, mozes ti to i bolje.
Kisses.
D.

Tekst jeste oda svojevrsnim paradoksima popa, ljudskoga, artificijelnoga, sa sentimentalnošću koju autor otvoreno izražava, i pisan pod atmosferom jednog sličnog „jutrenja“ – dakle, u samoj temi – što ga i čini pojačano euforičnim, disocijativnim, asocijativnim, katkad protivurečnim katkad previše sentimentalnim... Pronicljiviji čitalac bi trebalo da skapira da od različitih vrsta pisanja postoji i ono koje namerno saživljava formu svome sadržaju, koje bi htelo da piše iz samog mesta, (dakle namerno!) bez distance. Kad to imamo u vidu, ne primenjujemo iste kriterijume koji nam važe kod ostalih „dnevnih“ tekstova – unošenje distance u komentarima je ovde neprimereno, i potpuno bez kontakta sa samim delom.

Slažem se sa G.-om da ako još nešto u svojim tekstovima Dušan treba da glača, to nije stil već nekontrolisani upisi sebe kao autora – međutim, bar u ovom tekstu ne vidim tu pojavu u problematičnoj meri. Ali, ako me nešto smara, to su ovi po-defaultu komentari.. Prvo, ako neki tekst u sebi sadrži jedno 57 asocijacija, onda ih treba pročešljati i dati još bar pedeset da bi se formirao neki iole razuman, pritom PISANI (!), pozitivan ili negativan komentar. Drugo, ako je tužno to što Srbija ima samo par „načitanih dečaka“, onda je još tužnija činjenica da ih njihovi kritizeri tako stereotipno sagledavaju... Ako mislite da se Dušan u svojim tekstovima ponavlja, onda makar vi budite inventivniji i napišite neki kompleksniji komentar.

A što se tiče samog teksta i mog doživljaja.. Desinhronizaciju telesnih reakcija posle neprospavane noći, dakle jedan mali a opšti detalj clubbinga i savremenog života, autor na jednom mestu uspeva da iskoristi za artikulaciju mnogo širih stvari.. Metafore dvojstva priroda/kultura i spolja/unutra, čak i kada su stavljene u jedan tragični „space“ kontekst beskraja možda i jesu zastarele, ali meni zauvek i previše drage, i u ovom tekstu ih vidim kao najmoćniju od svih ostalih prisutnih strategija.
:)

Kada sam pročitala naslov teksta, pomislila sam na sva divna svitanja koja sam doživela. Vožnja bicilkom kući iz izlaska: glava umorna i pretrpana. Pavičasta svestlost, taman pred izlazak, i onda eksplozija žutih nijansi. Uvek je vredelo osvanuti na Štrandu ili negde već, da doživiš te boje.

4-5 godina kasnije sam saznala da ne moraš biti budan celu noć da bi dočekao Sunce. Svaki roditelj, ako imalo poštuje sebe, pronađe puno značenje reči uživanje u trenucima kad se beba probudi u cik zore. Poželeti "dobro jutro" Suncu držeći najdraže biće u krilu... E, to je život.

Eto, to bi bio moj komentar na prenatrpan tekst na predivnu temu. Svi mi imamo svoje uspomene na jutro. Ali, ne treba baš svi da pišemo o tome.

NEGDE IZLAZAK SUNCA IZGLEDA KAO ZALAZAK SUNCA:)

Sjajna tema... Ipak, mislim da je tekst mogao da bude mnogo bolji, nedostaje mu..."shmek".

Svakog radnog dana ustajem u 4.30 h i krecem na posao, tako da vidim bar 5 od 7 svitanja nedeljno.

Jutro ce promeniti sve...

Dule, pises 100 puta bolje kad si neopterecen da ce to neko *oficijalno* citati. Imao si genijalan tekst na istu temu na forumu dej-srbija, bio je stvarno ocaravajuci, sada si ga unakazio! Dokle cu da te ucim da ne smes da pokusavas da fasciniras, jer tako gubis mogucnost da zaista pokazes svoju fascinantnost? Anyway, ti pises bolje od ostalih cak i kada pises daleko ispod svojih mogucnosti... A ja te citam i pored Lago di Como...

Ustaj vojsko!
Tada sam ga gledao.
Sada ponekad,kad mi se pije voda ujutru ili moram do WC-a

Ja sam uvek kapirao da spot Unfinished Sympathy savrseno oslikava popodne, tj zalazak sunca :)

Ja sam jutros prisustvovao izlasku Sunca. A onda sam otisao na spavanje.

upravo sam video da sunce sutra izlazi oko 5 a da dan traje 14 sati. ja cu kao i obicno ustati oko 11 i propustiti oko 6 sati novog dana.
citajuci ovaj tekst uvideo sam da mnogo propustam. mozda suta malo poranim...ne bas na svitanje jer ne treba nista menjati naglo naglo... :-)
hvala imenjace na eye-opening tekstu

Dule sjajan text as usuall:)Love your work:)

Meni nekako nije jasno do kada ce se Srbija svoditi na tako par nacitanih decaka koji misle da su HIT samo zato sto mesaju hleb sa kolacima. Alo, dajte malo vazduha, prosto ovo je sve te jedno te isto. I dajte vise ovom Maljkovicu neku nagradu da nam se skine. Dajte mu Ninovu. Ups, jel on nesto pise, uopste? Steta sto nemamo Pulicera, stvarno steta.

Jako lep tekst.

Bilo je i gorih. Ovaj barem nije opterecen pseudo-filozofiranjem.

Ovo je prilicno neuspeo pokusaj poeticnosti. Bez poente, bez pecata originalnosti. A, i da budemo picajzle, naslov izlozbe/knjige fotografija je pogresno preveden: La Terre Vue du Ciel, ili "Zemlja vidjena s neba", dakle geografski a ne 'poetski'.

Dusane, Dusane,

Kada ces shvatiti da ako vec objavljujes nesto pises za ljude a ne za sebe(ma koliko ti se koncept svidjao).Stoga ne mozes pisati stilom kao da si nervozno prosao pored nas i ocesao nas u zurbi krinolinom ili zakacio lepezom. Uz sve to, postoje i drugacija jutra sem burek chill-out-a(ja licno vise volim after-e sa prkosnim gledanjem u promaljajuce sunce) - postoje i jutra u prirodi bez gradskih klepetusa i radnika gradske cistoce koja izgledaju kao da je ceo zivot na planeti udahnuo u isto vreme.
I moram te razocarati ali nema pop kulture u jutarnjim izlascima sunca - sve pop barbike ovo rasipanje fotona dozivljavaju kao Zla Vestica iz Oz-a Dorotinu kofu vode.
Dakle, mozes ti to i bolje.
Kisses.
D.

Meni nekako nije jasno do kada ce se Srbija svoditi na tako par nacitanih decaka koji misle da su HIT samo zato sto mesaju hleb sa kolacima. Alo, dajte malo vazduha, prosto ovo je sve te jedno te isto. I dajte vise ovom Maljkovicu neku nagradu da nam se skine. Dajte mu Ninovu. Ups, jel on nesto pise, uopste? Steta sto nemamo Pulicera, stvarno steta.

NEGDE IZLAZAK SUNCA IZGLEDA KAO ZALAZAK SUNCA:)

Jutro ce promeniti sve...

Sjajna tema... Ipak, mislim da je tekst mogao da bude mnogo bolji, nedostaje mu..."shmek".

Dule, pises 100 puta bolje kad si neopterecen da ce to neko *oficijalno* citati. Imao si genijalan tekst na istu temu na forumu dej-srbija, bio je stvarno ocaravajuci, sada si ga unakazio! Dokle cu da te ucim da ne smes da pokusavas da fasciniras, jer tako gubis mogucnost da zaista pokazes svoju fascinantnost? Anyway, ti pises bolje od ostalih cak i kada pises daleko ispod svojih mogucnosti... A ja te citam i pored Lago di Como...

Svakog radnog dana ustajem u 4.30 h i krecem na posao, tako da vidim bar 5 od 7 svitanja nedeljno.

Ustaj vojsko!
Tada sam ga gledao.
Sada ponekad,kad mi se pije voda ujutru ili moram do WC-a

Dule sjajan text as usuall:)Love your work:)

Jako lep tekst.

Ja sam uvek kapirao da spot Unfinished Sympathy savrseno oslikava popodne, tj zalazak sunca :)

Bilo je i gorih. Ovaj barem nije opterecen pseudo-filozofiranjem.

Kada sam pročitala naslov teksta, pomislila sam na sva divna svitanja koja sam doživela. Vožnja bicilkom kući iz izlaska: glava umorna i pretrpana. Pavičasta svestlost, taman pred izlazak, i onda eksplozija žutih nijansi. Uvek je vredelo osvanuti na Štrandu ili negde već, da doživiš te boje.

4-5 godina kasnije sam saznala da ne moraš biti budan celu noć da bi dočekao Sunce. Svaki roditelj, ako imalo poštuje sebe, pronađe puno značenje reči uživanje u trenucima kad se beba probudi u cik zore. Poželeti "dobro jutro" Suncu držeći najdraže biće u krilu... E, to je život.

Eto, to bi bio moj komentar na prenatrpan tekst na predivnu temu. Svi mi imamo svoje uspomene na jutro. Ali, ne treba baš svi da pišemo o tome.

Ja sam jutros prisustvovao izlasku Sunca. A onda sam otisao na spavanje.

Tekst jeste oda svojevrsnim paradoksima popa, ljudskoga, artificijelnoga, sa sentimentalnošću koju autor otvoreno izražava, i pisan pod atmosferom jednog sličnog „jutrenja“ – dakle, u samoj temi – što ga i čini pojačano euforičnim, disocijativnim, asocijativnim, katkad protivurečnim katkad previše sentimentalnim... Pronicljiviji čitalac bi trebalo da skapira da od različitih vrsta pisanja postoji i ono koje namerno saživljava formu svome sadržaju, koje bi htelo da piše iz samog mesta, (dakle namerno!) bez distance. Kad to imamo u vidu, ne primenjujemo iste kriterijume koji nam važe kod ostalih „dnevnih“ tekstova – unošenje distance u komentarima je ovde neprimereno, i potpuno bez kontakta sa samim delom.

Slažem se sa G.-om da ako još nešto u svojim tekstovima Dušan treba da glača, to nije stil već nekontrolisani upisi sebe kao autora – međutim, bar u ovom tekstu ne vidim tu pojavu u problematičnoj meri. Ali, ako me nešto smara, to su ovi po-defaultu komentari.. Prvo, ako neki tekst u sebi sadrži jedno 57 asocijacija, onda ih treba pročešljati i dati još bar pedeset da bi se formirao neki iole razuman, pritom PISANI (!), pozitivan ili negativan komentar. Drugo, ako je tužno to što Srbija ima samo par „načitanih dečaka“, onda je još tužnija činjenica da ih njihovi kritizeri tako stereotipno sagledavaju... Ako mislite da se Dušan u svojim tekstovima ponavlja, onda makar vi budite inventivniji i napišite neki kompleksniji komentar.

A što se tiče samog teksta i mog doživljaja.. Desinhronizaciju telesnih reakcija posle neprospavane noći, dakle jedan mali a opšti detalj clubbinga i savremenog života, autor na jednom mestu uspeva da iskoristi za artikulaciju mnogo širih stvari.. Metafore dvojstva priroda/kultura i spolja/unutra, čak i kada su stavljene u jedan tragični „space“ kontekst beskraja možda i jesu zastarele, ali meni zauvek i previše drage, i u ovom tekstu ih vidim kao najmoćniju od svih ostalih prisutnih strategija.
:)

upravo sam video da sunce sutra izlazi oko 5 a da dan traje 14 sati. ja cu kao i obicno ustati oko 11 i propustiti oko 6 sati novog dana.
citajuci ovaj tekst uvideo sam da mnogo propustam. mozda suta malo poranim...ne bas na svitanje jer ne treba nista menjati naglo naglo... :-)
hvala imenjace na eye-opening tekstu