Srpski astronom o novoj planeti: "Prenaglašeno da je zemljolika" VIDEO

Zemljolike planete, baš fina tema, pa s tim u vezi da pomenem našeg slavnog srpskog geografa i naučnika Jovana Cvijića, njegov stvaralački rad bi u budućnosti mogao da ima veze sa ovom tematikom.

Naime, Jovan Cvijić je začetnik takozvane karstologije, a karstologija je grana geomorfologije koja se bavi proučavanjem karbonatnih stena koje su najzastupljenije i najrasprostranjenije stene u prirodi. Cvijić je detaljno opisao prirodu, reljef i hidrologiju karboksilnih stena. Zašto je ovo važno?

Naučnici NASE, Roskosmosa i njihove kolege iz Kine i EU sve više zagovaraju takozvanu "teraformikaciju", to je futuristički naučno-tehničko-tehnološki koncept koji bi budućim generacijama ljudi u perspektivi omogućio stvaranje zemljolikih planeta unutar ili van Sunčevog sistema veštačkim putem, upotrebom različitih znanja i tehnologija kako bi se na tim takvim udaljenim planetama stvorila atmosfera koja bi pogodovala oblicima života koji su nam poznati.

Upravo u ove svrhe bi se koristila znanja iz karstologije našega Jovana Cvijića, jer bi iz karboksilnih stena trebao da se obezbedi ugljen-dioksid, gas koji je najvažniji za stvaranje efekta staklene bašte i za zagrevanje atmosfere na egzoplaneti kako bi se na kraju dobila atmosfera koja bi bila identična ovoj našoj na planeti Zemlji.


Hvala na pažnji.

Planeta a crveni patuljak ?

Kiseonik je vrlo agresivan element. Katalizator je u sagorevanju, i reaguje brzo sa drugim elementima stvarajući razne okside. Na zemlji kiseonik proizvode biljke. Sav slobodan kiseonik su proizvele biljke. Kad bi posekao biljke, slobodan kiseonik bi brzo reagovao sa zemljinom korom, i potpuno se iscrpeo iz atmosfere. Ako na nekoj planeti postoji kiseonik u slobodnoj formi, znači da postoji nešto što ga proizvodi (npr. biljke). James Webb teleskop će između ostalog tragati za baš ovakvim egzo planetama, u čijoj atmosferi postoji otisak kiseonika.

@(Hammer, 14. februar 2022 19:31)





Moram da korigujem sebe, na par mesta sam napravio lapsus, stene nisu karboksilne, nego karbonatne, to je naš krš ili kras!

Dobro je da neko izađe sa objektivnim stavom, jer postoje naučni krugovi koji, zarad svoje promocije i finansiranja, posredno ili neposredno utiču na notorno površne medije da skoro svaku novopronađenu terestrijalnu planetu van našeg solarnog sistema automatski predstavljaju kao "zemljoliku". Međutim, istina je puno drugačija i ni u kom slučaju tako optimistična. Najmanje tri četvrtine zvezda oko kojih su registrovani planetarni sistemi su tzv. "crveni patuljci" - male zvezde koje imaju veoma dug vek i oko kojih planete kruže na mnogo bližim orbitama nego što je to slučaj sa našim Suncem. Što znači da su te planete izložene neuporedivo intenzivnijoj i dugotrajnijoj radijaciji - a samim tim je i mogućnost bilo kakve biološke evolucije na njima svedena na minimum. Zato je puno uputnije tragati za eventualnim biosferama na planetama koje orbitiraju oko zvezda sličnim našoj ili, što je potencijalno možda i najbolja opcija, u sistemima oko tzv. "narandžastih patuljaka" - jer tu planete orbitiraju na znatno većoj distanci od matične zvezde nego što je to slučaj kod crvenih "rođaka", a pri tome ostaje faktor stabilnosti i dugotrajnosti celog sistema, što je od ključne važnosti za razvoj i opstanak biosfere.

Kakav gotivan lik!

Dobro je da neko izađe sa objektivnim stavom, jer postoje naučni krugovi koji, zarad svoje promocije i finansiranja, posredno ili neposredno utiču na notorno površne medije da skoro svaku novopronađenu terestrijalnu planetu van našeg solarnog sistema automatski predstavljaju kao "zemljoliku". Međutim, istina je puno drugačija i ni u kom slučaju tako optimistična. Najmanje tri četvrtine zvezda oko kojih su registrovani planetarni sistemi su tzv. "crveni patuljci" - male zvezde koje imaju veoma dug vek i oko kojih planete kruže na mnogo bližim orbitama nego što je to slučaj sa našim Suncem. Što znači da su te planete izložene neuporedivo intenzivnijoj i dugotrajnijoj radijaciji - a samim tim je i mogućnost bilo kakve biološke evolucije na njima svedena na minimum. Zato je puno uputnije tragati za eventualnim biosferama na planetama koje orbitiraju oko zvezda sličnim našoj. Ili, što je potencijalno možda i najbolja opcija, u sistemima oko tzv. "narandžastih patuljaka" - jer tu planete orbitiraju na znatno većoj distanci od matične zvezde nego što je to slučaj kod crvenih "rođaka", a pri tome ostaje faktor stabilnosti i dugotrajnosti celog sistema, što je od ključne važnosti za razvoj i opstanak biosfere.

Kad bi mogao da sednem na prvi polazak, treba ići što pre odavde.

Čisto nagađanje... i kakve mi današnji ljudi imamo sve i da jeste Nova Zemlja?!

Moze biti Samo ravna ploca

To je dvojna zvezda - a i b komponente se nalaze na južnoj nebeskoj hemisferi, a ova je od njih veoma udaljena".

Planeta a crveni patuljak ?

Kad bi mogao da sednem na prvi polazak, treba ići što pre odavde.

Moze biti Samo ravna ploca

Čisto nagađanje... i kakve mi današnji ljudi imamo sve i da jeste Nova Zemlja?!

Zemljolike planete, baš fina tema, pa s tim u vezi da pomenem našeg slavnog srpskog geografa i naučnika Jovana Cvijića, njegov stvaralački rad bi u budućnosti mogao da ima veze sa ovom tematikom.

Naime, Jovan Cvijić je začetnik takozvane karstologije, a karstologija je grana geomorfologije koja se bavi proučavanjem karbonatnih stena koje su najzastupljenije i najrasprostranjenije stene u prirodi. Cvijić je detaljno opisao prirodu, reljef i hidrologiju karboksilnih stena. Zašto je ovo važno?

Naučnici NASE, Roskosmosa i njihove kolege iz Kine i EU sve više zagovaraju takozvanu "teraformikaciju", to je futuristički naučno-tehničko-tehnološki koncept koji bi budućim generacijama ljudi u perspektivi omogućio stvaranje zemljolikih planeta unutar ili van Sunčevog sistema veštačkim putem, upotrebom različitih znanja i tehnologija kako bi se na tim takvim udaljenim planetama stvorila atmosfera koja bi pogodovala oblicima života koji su nam poznati.

Upravo u ove svrhe bi se koristila znanja iz karstologije našega Jovana Cvijića, jer bi iz karboksilnih stena trebao da se obezbedi ugljen-dioksid, gas koji je najvažniji za stvaranje efekta staklene bašte i za zagrevanje atmosfere na egzoplaneti kako bi se na kraju dobila atmosfera koja bi bila identična ovoj našoj na planeti Zemlji.


Hvala na pažnji.

@(Hammer, 14. februar 2022 19:31)





Moram da korigujem sebe, na par mesta sam napravio lapsus, stene nisu karboksilne, nego karbonatne, to je naš krš ili kras!

Kiseonik je vrlo agresivan element. Katalizator je u sagorevanju, i reaguje brzo sa drugim elementima stvarajući razne okside. Na zemlji kiseonik proizvode biljke. Sav slobodan kiseonik su proizvele biljke. Kad bi posekao biljke, slobodan kiseonik bi brzo reagovao sa zemljinom korom, i potpuno se iscrpeo iz atmosfere. Ako na nekoj planeti postoji kiseonik u slobodnoj formi, znači da postoji nešto što ga proizvodi (npr. biljke). James Webb teleskop će između ostalog tragati za baš ovakvim egzo planetama, u čijoj atmosferi postoji otisak kiseonika.

Dobro je da neko izađe sa objektivnim stavom, jer postoje naučni krugovi koji, zarad svoje promocije i finansiranja, posredno ili neposredno utiču na notorno površne medije da skoro svaku novopronađenu terestrijalnu planetu van našeg solarnog sistema automatski predstavljaju kao "zemljoliku". Međutim, istina je puno drugačija i ni u kom slučaju tako optimistična. Najmanje tri četvrtine zvezda oko kojih su registrovani planetarni sistemi su tzv. "crveni patuljci" - male zvezde koje imaju veoma dug vek i oko kojih planete kruže na mnogo bližim orbitama nego što je to slučaj sa našim Suncem. Što znači da su te planete izložene neuporedivo intenzivnijoj i dugotrajnijoj radijaciji - a samim tim je i mogućnost bilo kakve biološke evolucije na njima svedena na minimum. Zato je puno uputnije tragati za eventualnim biosferama na planetama koje orbitiraju oko zvezda sličnim našoj. Ili, što je potencijalno možda i najbolja opcija, u sistemima oko tzv. "narandžastih patuljaka" - jer tu planete orbitiraju na znatno većoj distanci od matične zvezde nego što je to slučaj kod crvenih "rođaka", a pri tome ostaje faktor stabilnosti i dugotrajnosti celog sistema, što je od ključne važnosti za razvoj i opstanak biosfere.

To je dvojna zvezda - a i b komponente se nalaze na južnoj nebeskoj hemisferi, a ova je od njih veoma udaljena".

Kakav gotivan lik!

Dobro je da neko izađe sa objektivnim stavom, jer postoje naučni krugovi koji, zarad svoje promocije i finansiranja, posredno ili neposredno utiču na notorno površne medije da skoro svaku novopronađenu terestrijalnu planetu van našeg solarnog sistema automatski predstavljaju kao "zemljoliku". Međutim, istina je puno drugačija i ni u kom slučaju tako optimistična. Najmanje tri četvrtine zvezda oko kojih su registrovani planetarni sistemi su tzv. "crveni patuljci" - male zvezde koje imaju veoma dug vek i oko kojih planete kruže na mnogo bližim orbitama nego što je to slučaj sa našim Suncem. Što znači da su te planete izložene neuporedivo intenzivnijoj i dugotrajnijoj radijaciji - a samim tim je i mogućnost bilo kakve biološke evolucije na njima svedena na minimum. Zato je puno uputnije tragati za eventualnim biosferama na planetama koje orbitiraju oko zvezda sličnim našoj ili, što je potencijalno možda i najbolja opcija, u sistemima oko tzv. "narandžastih patuljaka" - jer tu planete orbitiraju na znatno većoj distanci od matične zvezde nego što je to slučaj kod crvenih "rođaka", a pri tome ostaje faktor stabilnosti i dugotrajnosti celog sistema, što je od ključne važnosti za razvoj i opstanak biosfere.