Kontroverze i savremena značenja Dana pobede

Za ove pregovore o pristupanju NATO paktu ne znam, ali da smo ekspresno postali prijatelji sa USA iako smo im 1946 oborili dva aviona za vreme krize oko Trsta, to je istina. Maltene cela tadasnja vojna oprema je bila zapadnog porekla, narocito avijacija (F-86). Znaci bili smo prvo dobri sa Rusima, pa zatim sa Amerikancima, pa opet kasnije sa Rusima. E, bas je bio glup taj Tito, nije bio mudar i principijelan ko Sloba, Kostunica i slicni.

Mudra analiza Jugoslovenskog nasledja. To je retko u ovom vremenu u kojem se sve cini da se izbrisu dostignuca Titove Jugoslavije, makar i po cenu povratka na, pogledajte istini u oci, primitivno stanje koje je postojalo na ovim prostorima pre drugog svetskog rata, i nastavilo da postoji 90-ih godina....naravno, i danas...

Odlican clanak, ali na zalost vrlo usamljen u popolavi turbo-istoriografije koja nas zapljuskuje od dolaska na vlast S. Milosevica, pa preko Amfilohija Radovica do Kostunice Vojislava. Politicka elita koja je jedno u stanju da stvari vidi crno-belo kreira srpsko javno mnjenje koje je u zalosnom mentalnom stanju. Tajkuni se samo smejulje i trljaju ruke. Srbijo, prst na celo!

J.Broz je mogao da sedi na dve stolice u uslovima bipolarnog sveta, ali je za razliku od njega S.Milosevic prevideo jedan mali detalj, a to je da je 89' pao Berlinski zid i da se Srbija nalazi u potpunosti okruzena potencijalnim clanovima NATO, od kojih su vecina u medjuvremenu postali punopravni.

pa tu drugu, komunisticku jugoslaviju su u krvi nametnuli upravi englezi, tj. britanci i to nelegalno i nedemokratski. drazin pokret je bio i antifasisticki i patriotski i zasto ne reci, i legalan. titovi antifasisti su prouzrokovali stradanja neduznog naroda vise no 15 sloba zajedno u svojoj borbi za vlast. ovi su im obecali podrsku ali za uzvrat i odredjene obaveze koje je tito posle rata vrlo revnosno ispunjavao.
naravno, saka dolara se podrazumeva. treba li opet da slusamo sta treba da radimo za saku dolara.
drugo, sto razbise tu jugoslaviju ako je imala zdrave temelje. valjda bi trebalo posle ovakvih tipicnih "b92" komentara ponovo mi srbi da se ucimo kako da mislimo. da, za saku dolara. ja vidim da nam se soli pamet, kako zivimo stvarnost kao posledicu "milosevicevog" vremena. nismo li i stvarnost tog vremena imali kao posledicu stambolicevog vremena ili titovog? nisam nigde na b92 procitao ozbiljnu analizu sta je to milosevica iznedrilo. kako je bilo ranih 80-tih godina itd. itd.

U Sremskom selu ASANJA, postoji spomenik sa krstom i petokrakom. Podigao ga je mestanin Ivan Milovanovic posle rata, koji je u toku rata izgubio sina i jos petoro iz porodice. Svi su bili u ratu i bili partizani ali ne i komunisti. Ivan Milovanovic nikad nije dobio zbog toga ni penziju, a sve sto je imao od imovine oduzeto mu je od strane komunista. Posle rata su "borci" sa svedokom podobijali silne penzije i stanove, a o borcima koji nisu bili clanovi partije nije se smelo ni pricati.

ako su "zapadnjaci" vec bili toliko u pravu da podrze Tita u interesu Jugoslovenskih naroda zasto onda pogibe toliko ljudi?
Hrvati su se sa pravom bunili zbog podredjenog pozlozaja u Kraljevini Jugoslaviji. Katolicka crkva nije bila ravnopravna, mada vojska je vodila rachuna da u Krajinama ne provocira Hrvate kad su bili rodjendani kralja i tome slichno, a Milan Stojadinovic koji je bio vrsta predratnog Tita u stvarnju bratskih odnosa je bio u zatvoru i onda proteran. Jednsotavno nikome nije odgovaralo izvan nase zemlje da svest Jugoslovenskih nacija kao jedne nacija prevlada i koja bi to zemlja na mediteranu danas bila jacha od Jugoslavije koja pritome nije stradala u Drugom ratu.
Tito je imao pametnu internacionalnu politiku ali je Jug. kao nedonosce propala, ali sigurno ne zauvek jer uprkos svemu pola stanovnistva danasnjih banana republika bi podrzalo stvaranje Nove Jugoslavije, Ajd chik da neko to opovrgne

-Steta sto ovako posteno i razumno pisana analiza o nasoj proslosti, kao i ona +Deveti maj praznik po duznosti+ zbog nase sadasnjosti nece dospeti na stranice nasih dnevnih listova.
-Prilikom obelezavanja godisnjice otvaranja drugog fronta pre dve godine u Francuskoj vile su se zastave i bile prisutne delegacije zemalja koje imale desetak poginulih i dvadesetak ranjenih u borbi protiv fasizma, nasih nije bilo tamo, bili su na Ravnoj gori

-Mi smo se posle 90-te fakticki, a posle 2000-te zakonom izjednacili sa porazenom stranom u II svetskom ratu - nije cudo sto nas svet tako i tretira, na daljinski...

Kontroverze i savremena značenja Dana pobede.

Vaš članak me je vrlo obradovao. Mislim da je vreme da konačno na jedan objektivan način pristupimo istoriji naše države. Pored svih negativnih pojava o kojima se poslednjih godina stalno govori, Titova uloga u drugom svetskom ratu a i posle njega bila je u mnogo čemu pozitivna. A što se tiče odnosa Srba prema NOPu - Titova NOV se tokom rata sastojala PRE SVEGA od bosanskih i srbijanskih Srba.

Dan pobede 9. maj je za Srbiju istovremeno simbol komunističke diktature u kojoj su uništene tekovine stogodišnje borbe srpskoga naroda za slobodu i demokratiju, više desetina hiljada ljudi pobijeno bez sudjenja zbog svojih ubedjenja, uništena gradjanska klasa, a zavedena vladavina podobnih poslušnika. Istovremeno je federalizovana Jugoslavija na način koji milione Srba ostavlja izvan Srbije, a predstavnici Srbije svedeni na drugorazredne vodonoše. Civilizacijski korak nazad se ogleda i u masovnim ratnim zločinima koje su pobednici sprovodili nad svojim ideološkim protivnicima.

Danas Srbiji nedostaje unutrasnja idejna snaga koja bi joj nadomestila koherentnost izgubljenu u najnovijem ratu. Posledice su visestruke, a medju njima je i nerazumevanje znacaja sopstvene istorijske uloge. Upravo tako: u Srbiji ogroman broj ljudi danas ne razume to o cemu pise gospodin Bisenic. Njegova pametna i veoma odmerena analiza naseg odnosa prema pozitivnim aspektima sopstvenog nasledja ostaje tako usamljeni biser u plastu konfuznih i nedoslednih stavova o jugoslovenskom antifasizmu koje obelezavaju nasu danasnju intelektualnu i politicku scenu. Mozda ce neke buduce generacije uspeti da sagledaju ogromnu stetu koju (i) na taj nacin sami sebi nanosimo.

OVAJ DEO NE RAZUMEM:
"Komunisti u drugim državama su se pridržavali pozicija koje je SSSR imao prema Nemačkoj na osnovu obaveza iz pakta Molotov – Ribentrop tako da ni na koji način nisu bili spremni da se stave na stranu Velike Britanije, sve dok SSSR nije napadnut. Jugoslovenski komunisti nisu, nego su prihvatili zahteve SAD i Velike Britanije za bezuslovnu borbu protiv fašizma."
Notorna je cinjenica da su partizani poceli ustanak tek kad je napadnut SSSR!

Samo u Nemackoj i Srbiji se ovaj dan ne slavi!!! Nema veze da li je to osmi ili deveti maj. Strasno je sto ne postujemo dan oslobodjenja od fasizma, iako nije svejedno ko je posle dosao, ali to je druga prica. I nacionalisti i komunisti i demokrate su se borile za oslobodjenje te drzave i ceo narod je bio deo borbe (kao zrtva ili borac). I bruka je sto su nam preci ginuli da bi smo im se ovako oduzili!!! Valjda ce i u Srbiji svanuti dan, kada se turba budemo secali samo iz prica i kada pseudointelektualci zavrse tamo gde im je mesto - izvan najvaznijih institucija. Srbi i dalje beze od istine, zive u mitovima i stide se onoga zbog cega nam se ceo svet divi a dicimo se onim cim se celi svet grozi!!!

Nije mi jasno da li su antifasisti i Jugoslovenski nastrojeni iskljucivo komunisti i isto tako da li su oni koji postuju stradanje Srba u Kosovskom Boju i Prvom Svetskom Ratu antikomunisti. Hocu da kazem da se istorija kod nas koristi u dnevnopoliticke manipulacije i veliko je pitanje da li treba istoriju izucavati kao obavezan predmet u osnovnim skolama i polirati deci mozak na nacin kao kod nas. Nasa generacija je ucila ofanzive, a gotovo nista od ostalih stvari a sada nema antifasizma jer smo kao raskrstili sa komunizmom.

Ovaj clanak je pun istorijskih neistina poluistina i istorije pisane od strane komunista. Pisem ovo kao neko kome su svi iz porodice (sa majcine i oceve strane bili u partizanima). Mnogi drugi autori su, u poslednjih 20-ak godina vec pisali o periodu izmedju dva svetska rata i za vreme drugog svetskog rata i posleratnom periodu - potrebno je da jos prodje vremena dok istina ne izadje na videlo, ali izaci ce.

Gradjanima Srbije i Srbima uopste je potrebna istina i logika - da zaista saznamo sta se desavalo tada bez pristrasnosti.

Ovakvi clanci su u americkom stilu dvostrukih arsina. Autor hvali komuniste i precutkuje sledece:
- ustanak su poceli tek po napadu Nemcke na SSSR; taj ustanak je u sutini bio incident kada su ubili jednog zandara ni krivog ni duznog; potomci tog zandara su vec javno govorili o pogibiji njihovog oca;
- cetnicki pokret je bio mnogo masovniji do 1943-1944 godine
- nikada ne bi uzeli vlast u posleratnoj Jugislaviji da nije crvena armija dosla na granice Srbije 1944
- Po dolasku na vlast proganjali su svoje ideoloske protivnike veoma masovno i bolesno - gore su to radili od velikog neprijatelja Srbije Slobodana Milosevica;
- tokom paktirali su sa okupatorima kada je bilo potrebno;
- tokom rata im nije bio jedan od ciljeva (kao Drazi i Nedicu) da sacuvaju sto vise stanovnika zivih i zdravih;
- zbog komunista su se desile skoro sve Nemacke odmaze po sistemu "1:100 i 1:50"
- pokusali su da sakriju sve tragove ratnih zlocina pocinjenih tokom rata; koliko ljudi u Srbiji zna za zlocin kod sela Blajburg
- slobodna rec i ni "d" o demokratije nije postojalo u SFRJ - svi "od Vradara do Triglava" su bili obespravljeni.

Ima toga i jos...

Ti sto su stradali kod Blajburga su najgori ustaski sljam koji je hodao ovom planetom, niko od njih nije bio da nije ruke decijom krvlju namazao, uopste mi ih nije zao, naprotiv ovaj svet je sretniji bez njih, ako za nesto komunistima treba zahvaliti onda je to Blajburg

Hrvatska je od Blajburga napravila veliki mit o desetinama hiljada pobijenih. Istina je da je veliki broj ustasa i domobrana, pracen civilima bezao prema Austriji i Anglo-saksonskim snagama u nameri da se njima preda. U otprilike isto vreme su oni stigli do jedne britanske pesadijske jedinice, ali su ih stigle i partianske oklopno-mehanizovane jedinice. Kako su Partizani bili brojniji i opremljeniji, Britanci nisu zeleli da ulaze u sukob. Na licu mesta je streljano stotinjak ustasa, a ostali su zarobljeni i vraceni u Hrvatsku (tzv. Krizni put)

Divan clanak koji nam je malo osvezio pamcenje, a uzgred osvetlio neke stranice posleratne istorije Jugoslavije koje su bile pod velom tajne.
Definitvno Ravnogorci su izgubili rat i Komunisti su ih eleiminisali. Draza nije bio nikakav genije vec nesposobni oficircic koga se i njegov Kralj odrekao.
Komunisti nisu bili ljubitelji demokratije, ali je za vreme tog komunistickog rezima bilo lako doci do stana, kola , obuci se , letovati, putovati u inostranstvo. Ovo opet nije razlog da se komunistima bas sve oprosti ali im zasluge moramo priznati. Nasi knjizevnici i istoricari koji su u posladnjih 20 godina nacinili velikim ne samo Drazu vec i sve moguce kvislinge i ekstremne nacionaliste , snose odgovornozt za to, ne krivicnu vec istorijsku. Nece njihoiva dela uci u citanke i lektiru iz samo jednog razloga jer nisu bila posvecena istini.
Zalosno je bilo da je 9 maj slavila samo vanparlamentarna opozicija, zato sto nase zaslepljene demokrate koje su na vlasti jos uvak nisu naucili da razlikuju istoriju od fikcije, i sto jos uvek pet knjiga koje spadaju u beletristiku predstavlju njihove politicke platforme iz kojih izvlace politicke programe.

Rezultati komunisticke borebe su vidljivi i necu da ih komentarisem. Dani pobede se ne obelezavaju jer su komunisti jos uvek na vlasti. Treba sprovesti jedno temeljno istrazivanje komunisticke torture nad srpskim stanovnistvom u bivsoj Jugoslaviji. Cinjenice izneti u javnosti i jednom za sva vremena napraviti jasnu razliku ko se za sta borio u II svetskom ratu.

Bojim se da autora demantuje kalendar. Tvrdnja da se KPJ nije drzala pakta Molotov-Ribentrop, nego digla ustanak na zahtev SAD i Velike Britanije, naprosto nije tacna. KPJ donosi odluku o podizanju ustanka tek 4. jula 1941. godine, posle nemackog napada na SSSR 22. juna. SAD u rat ulaze tek posle japanskog napada na Perl Harbur 7. decembra te godine.

Retko odmeren i mudar tekst. Naravno, naici ce na siroko nerazumevanje, cak i na stranicama za komentare citalaca B92, za koje se obicno smatra da pripadaju nesto liberalnijem i prosvetljenijem delu Srbije.

Najveci problem ovog teksta je sto jednostavno nije analiza. U njemu nema cinjenica, nikakvih podataka. Sve vreme prica sledi tok skolskih udzbenika istorije iz 70-ih, bez dokumentovanja tvrdnji.
A mnoge tvrdnje su potpuna neistina, pre svega odnos KPJ i zapadnih saveznika. Amerikanci su u rat usli kada je Uzicka republika rusena, pet meseci posle Bele Crkve, sedam meseci posle Ravne Gore. Zapad komuniste nije podrzao nijednom u prve dve godine rata na Balkanu, nego tek kada je osigurao Afriku i poceo planove o invaziji na Evropu. Cinjenica je da komunisticka vojska sa ove strane Drine prakticno nije postojala od decembra 1941. do leta 1944, i sa te strane je bizarno poistovecivati partizane sa Srbijom. Ta vojska srce je imala u Bosni, istina uglavnom medju Srbima, ne narocito iz ideoloskih razloga.
Nigde ni pomena da je karta Evrope iskrojena od strane tri coveka od kojih nijedan nije bio pravi Evropljanin (jer ni Rusija ni Britanija to nisu). Ta podela je odlucila ko ce doci na vlast u Poljskoj, Jugoslaviji i Grckoj, gde su postojala po dva pokreta otpora, a i u ostatku istocne Evrope, gde nije bilo otpora, ali ni bilo kakvih simpatija prema komunistima. Jednostavno, onaj gospodin sa sesirom je sve to izdao Rusima na 45 godina.
Zahvaljujuci toj podeli sa istoka su 1944. stigli Rusi i doneli pobedu komunizma. Broj vojnika 'NOV' udesetostrucio se tokom poslednjih godinu dana. Po 'oslobodjenju' su vrseni masovni zlocini, koji na teritoriji Srbije znacajno prevazilaze nemacke ili druge okupatorske, a broj zrtava je u nekoliko meseci prisao broju mrtvih u balkanskim ratovima 90-ih od Slovenije do Makedonije. Tako je izgledala 'pobeda' u Srbiji.
O daljem razvoju polozaja Srbije unutar DFJ, FNRJ i SFRJ ne treba ni trositi reci - 1918. zajednicka drzava stvorena je na osnovu srpske drzave, a u periodu 1945-91 Srbija je sistematski razdrzavljena uz razna obrazlozenja. Tako se na kraju desilo da je nezavisnost stekla 2006. tudjom zaslugom, kada je i poslednji ostatak Jugoslavije resio da je napusti.
Da li iko zaista misli da Srbi (ili Madjari, Poljaci, Cesi, Rumuni) imaju razloga da slave pobedu iz '45? Potpuno je nebitno na kojoj strani je neko bio tokom rata, kada su Rusi dosli, tenkove su slali na Nemce (53), Madjare (56), Cehe i Slovake (68) i Poljake u vise navrata (od 50-ih do 80-ih).
Da je JBTito dobro balansirao - jeste, da je Srbija imala ikakvu ozbiljnu korist od toga - nije. Republike koje deli Jozina Sutla su napredovale, tri preostale stekle status koji nisu imale pre rata, a sta je dobila Srbija? Upravu sa strane.
Sto se tice price o tome da je lose biti principijelan, koliko shvatam Hrvati su principijelno na nemackoj strani i nisam primetio da im je to donelo zlo. Naprotiv.

Neverovatno je da na jednoj navodno demokratskoj rtv stanici može da se i to pod firmom nauke pojavi ovakav članak koji je na liniji modernih turbo-demokratskih politikanata koji istoriju II svetskog rata koriste u dnevno političke svrhe.A u prilog činjenicama(kojih je u tekstu inače zaista nimalo) autora treba podsetiti da je napad na nezavisnu državu Poljsku izvršila Nemačka skupa sa SSSR-om,da su fašistički avioni poletali sa teritorije SSSR-a.Da li je to tek samo mala taktička kolaboracija ili možda čulna obmana ili nekontrolisano izazivanje rata koje su kvazipolitikom kasnije iskoristili komunisti u Jugoslaviji u bezobzirnoj borbi za vlast koja se krila iza antifašizma tj. protiv fašizma koji je podržavao Staljin-mentor jugoslovenskih komunista.Ovaj članak pod firmom nauke asocira na poslovicu kojom se koriste savremene komunističke demokrate-NIKO NIJE SLEP KAO ONAJ KOJI NEĆE DA VIDI.

Za ove pregovore o pristupanju NATO paktu ne znam, ali da smo ekspresno postali prijatelji sa USA iako smo im 1946 oborili dva aviona za vreme krize oko Trsta, to je istina. Maltene cela tadasnja vojna oprema je bila zapadnog porekla, narocito avijacija (F-86). Znaci bili smo prvo dobri sa Rusima, pa zatim sa Amerikancima, pa opet kasnije sa Rusima. E, bas je bio glup taj Tito, nije bio mudar i principijelan ko Sloba, Kostunica i slicni.

Mudra analiza Jugoslovenskog nasledja. To je retko u ovom vremenu u kojem se sve cini da se izbrisu dostignuca Titove Jugoslavije, makar i po cenu povratka na, pogledajte istini u oci, primitivno stanje koje je postojalo na ovim prostorima pre drugog svetskog rata, i nastavilo da postoji 90-ih godina....naravno, i danas...

Odlican clanak, ali na zalost vrlo usamljen u popolavi turbo-istoriografije koja nas zapljuskuje od dolaska na vlast S. Milosevica, pa preko Amfilohija Radovica do Kostunice Vojislava. Politicka elita koja je jedno u stanju da stvari vidi crno-belo kreira srpsko javno mnjenje koje je u zalosnom mentalnom stanju. Tajkuni se samo smejulje i trljaju ruke. Srbijo, prst na celo!

J.Broz je mogao da sedi na dve stolice u uslovima bipolarnog sveta, ali je za razliku od njega S.Milosevic prevideo jedan mali detalj, a to je da je 89' pao Berlinski zid i da se Srbija nalazi u potpunosti okruzena potencijalnim clanovima NATO, od kojih su vecina u medjuvremenu postali punopravni.

pa tu drugu, komunisticku jugoslaviju su u krvi nametnuli upravi englezi, tj. britanci i to nelegalno i nedemokratski. drazin pokret je bio i antifasisticki i patriotski i zasto ne reci, i legalan. titovi antifasisti su prouzrokovali stradanja neduznog naroda vise no 15 sloba zajedno u svojoj borbi za vlast. ovi su im obecali podrsku ali za uzvrat i odredjene obaveze koje je tito posle rata vrlo revnosno ispunjavao.
naravno, saka dolara se podrazumeva. treba li opet da slusamo sta treba da radimo za saku dolara.
drugo, sto razbise tu jugoslaviju ako je imala zdrave temelje. valjda bi trebalo posle ovakvih tipicnih "b92" komentara ponovo mi srbi da se ucimo kako da mislimo. da, za saku dolara. ja vidim da nam se soli pamet, kako zivimo stvarnost kao posledicu "milosevicevog" vremena. nismo li i stvarnost tog vremena imali kao posledicu stambolicevog vremena ili titovog? nisam nigde na b92 procitao ozbiljnu analizu sta je to milosevica iznedrilo. kako je bilo ranih 80-tih godina itd. itd.

U Sremskom selu ASANJA, postoji spomenik sa krstom i petokrakom. Podigao ga je mestanin Ivan Milovanovic posle rata, koji je u toku rata izgubio sina i jos petoro iz porodice. Svi su bili u ratu i bili partizani ali ne i komunisti. Ivan Milovanovic nikad nije dobio zbog toga ni penziju, a sve sto je imao od imovine oduzeto mu je od strane komunista. Posle rata su "borci" sa svedokom podobijali silne penzije i stanove, a o borcima koji nisu bili clanovi partije nije se smelo ni pricati.

ako su "zapadnjaci" vec bili toliko u pravu da podrze Tita u interesu Jugoslovenskih naroda zasto onda pogibe toliko ljudi?
Hrvati su se sa pravom bunili zbog podredjenog pozlozaja u Kraljevini Jugoslaviji. Katolicka crkva nije bila ravnopravna, mada vojska je vodila rachuna da u Krajinama ne provocira Hrvate kad su bili rodjendani kralja i tome slichno, a Milan Stojadinovic koji je bio vrsta predratnog Tita u stvarnju bratskih odnosa je bio u zatvoru i onda proteran. Jednsotavno nikome nije odgovaralo izvan nase zemlje da svest Jugoslovenskih nacija kao jedne nacija prevlada i koja bi to zemlja na mediteranu danas bila jacha od Jugoslavije koja pritome nije stradala u Drugom ratu.
Tito je imao pametnu internacionalnu politiku ali je Jug. kao nedonosce propala, ali sigurno ne zauvek jer uprkos svemu pola stanovnistva danasnjih banana republika bi podrzalo stvaranje Nove Jugoslavije, Ajd chik da neko to opovrgne

-Steta sto ovako posteno i razumno pisana analiza o nasoj proslosti, kao i ona +Deveti maj praznik po duznosti+ zbog nase sadasnjosti nece dospeti na stranice nasih dnevnih listova.
-Prilikom obelezavanja godisnjice otvaranja drugog fronta pre dve godine u Francuskoj vile su se zastave i bile prisutne delegacije zemalja koje imale desetak poginulih i dvadesetak ranjenih u borbi protiv fasizma, nasih nije bilo tamo, bili su na Ravnoj gori

-Mi smo se posle 90-te fakticki, a posle 2000-te zakonom izjednacili sa porazenom stranom u II svetskom ratu - nije cudo sto nas svet tako i tretira, na daljinski...

Kontroverze i savremena značenja Dana pobede.

Vaš članak me je vrlo obradovao. Mislim da je vreme da konačno na jedan objektivan način pristupimo istoriji naše države. Pored svih negativnih pojava o kojima se poslednjih godina stalno govori, Titova uloga u drugom svetskom ratu a i posle njega bila je u mnogo čemu pozitivna. A što se tiče odnosa Srba prema NOPu - Titova NOV se tokom rata sastojala PRE SVEGA od bosanskih i srbijanskih Srba.

Dan pobede 9. maj je za Srbiju istovremeno simbol komunističke diktature u kojoj su uništene tekovine stogodišnje borbe srpskoga naroda za slobodu i demokratiju, više desetina hiljada ljudi pobijeno bez sudjenja zbog svojih ubedjenja, uništena gradjanska klasa, a zavedena vladavina podobnih poslušnika. Istovremeno je federalizovana Jugoslavija na način koji milione Srba ostavlja izvan Srbije, a predstavnici Srbije svedeni na drugorazredne vodonoše. Civilizacijski korak nazad se ogleda i u masovnim ratnim zločinima koje su pobednici sprovodili nad svojim ideološkim protivnicima.

Danas Srbiji nedostaje unutrasnja idejna snaga koja bi joj nadomestila koherentnost izgubljenu u najnovijem ratu. Posledice su visestruke, a medju njima je i nerazumevanje znacaja sopstvene istorijske uloge. Upravo tako: u Srbiji ogroman broj ljudi danas ne razume to o cemu pise gospodin Bisenic. Njegova pametna i veoma odmerena analiza naseg odnosa prema pozitivnim aspektima sopstvenog nasledja ostaje tako usamljeni biser u plastu konfuznih i nedoslednih stavova o jugoslovenskom antifasizmu koje obelezavaju nasu danasnju intelektualnu i politicku scenu. Mozda ce neke buduce generacije uspeti da sagledaju ogromnu stetu koju (i) na taj nacin sami sebi nanosimo.

OVAJ DEO NE RAZUMEM:
"Komunisti u drugim državama su se pridržavali pozicija koje je SSSR imao prema Nemačkoj na osnovu obaveza iz pakta Molotov – Ribentrop tako da ni na koji način nisu bili spremni da se stave na stranu Velike Britanije, sve dok SSSR nije napadnut. Jugoslovenski komunisti nisu, nego su prihvatili zahteve SAD i Velike Britanije za bezuslovnu borbu protiv fašizma."
Notorna je cinjenica da su partizani poceli ustanak tek kad je napadnut SSSR!

Samo u Nemackoj i Srbiji se ovaj dan ne slavi!!! Nema veze da li je to osmi ili deveti maj. Strasno je sto ne postujemo dan oslobodjenja od fasizma, iako nije svejedno ko je posle dosao, ali to je druga prica. I nacionalisti i komunisti i demokrate su se borile za oslobodjenje te drzave i ceo narod je bio deo borbe (kao zrtva ili borac). I bruka je sto su nam preci ginuli da bi smo im se ovako oduzili!!! Valjda ce i u Srbiji svanuti dan, kada se turba budemo secali samo iz prica i kada pseudointelektualci zavrse tamo gde im je mesto - izvan najvaznijih institucija. Srbi i dalje beze od istine, zive u mitovima i stide se onoga zbog cega nam se ceo svet divi a dicimo se onim cim se celi svet grozi!!!

Nije mi jasno da li su antifasisti i Jugoslovenski nastrojeni iskljucivo komunisti i isto tako da li su oni koji postuju stradanje Srba u Kosovskom Boju i Prvom Svetskom Ratu antikomunisti. Hocu da kazem da se istorija kod nas koristi u dnevnopoliticke manipulacije i veliko je pitanje da li treba istoriju izucavati kao obavezan predmet u osnovnim skolama i polirati deci mozak na nacin kao kod nas. Nasa generacija je ucila ofanzive, a gotovo nista od ostalih stvari a sada nema antifasizma jer smo kao raskrstili sa komunizmom.

Ovaj clanak je pun istorijskih neistina poluistina i istorije pisane od strane komunista. Pisem ovo kao neko kome su svi iz porodice (sa majcine i oceve strane bili u partizanima). Mnogi drugi autori su, u poslednjih 20-ak godina vec pisali o periodu izmedju dva svetska rata i za vreme drugog svetskog rata i posleratnom periodu - potrebno je da jos prodje vremena dok istina ne izadje na videlo, ali izaci ce.

Gradjanima Srbije i Srbima uopste je potrebna istina i logika - da zaista saznamo sta se desavalo tada bez pristrasnosti.

Ovakvi clanci su u americkom stilu dvostrukih arsina. Autor hvali komuniste i precutkuje sledece:
- ustanak su poceli tek po napadu Nemcke na SSSR; taj ustanak je u sutini bio incident kada su ubili jednog zandara ni krivog ni duznog; potomci tog zandara su vec javno govorili o pogibiji njihovog oca;
- cetnicki pokret je bio mnogo masovniji do 1943-1944 godine
- nikada ne bi uzeli vlast u posleratnoj Jugislaviji da nije crvena armija dosla na granice Srbije 1944
- Po dolasku na vlast proganjali su svoje ideoloske protivnike veoma masovno i bolesno - gore su to radili od velikog neprijatelja Srbije Slobodana Milosevica;
- tokom paktirali su sa okupatorima kada je bilo potrebno;
- tokom rata im nije bio jedan od ciljeva (kao Drazi i Nedicu) da sacuvaju sto vise stanovnika zivih i zdravih;
- zbog komunista su se desile skoro sve Nemacke odmaze po sistemu "1:100 i 1:50"
- pokusali su da sakriju sve tragove ratnih zlocina pocinjenih tokom rata; koliko ljudi u Srbiji zna za zlocin kod sela Blajburg
- slobodna rec i ni "d" o demokratije nije postojalo u SFRJ - svi "od Vradara do Triglava" su bili obespravljeni.

Ima toga i jos...

Ti sto su stradali kod Blajburga su najgori ustaski sljam koji je hodao ovom planetom, niko od njih nije bio da nije ruke decijom krvlju namazao, uopste mi ih nije zao, naprotiv ovaj svet je sretniji bez njih, ako za nesto komunistima treba zahvaliti onda je to Blajburg

Hrvatska je od Blajburga napravila veliki mit o desetinama hiljada pobijenih. Istina je da je veliki broj ustasa i domobrana, pracen civilima bezao prema Austriji i Anglo-saksonskim snagama u nameri da se njima preda. U otprilike isto vreme su oni stigli do jedne britanske pesadijske jedinice, ali su ih stigle i partianske oklopno-mehanizovane jedinice. Kako su Partizani bili brojniji i opremljeniji, Britanci nisu zeleli da ulaze u sukob. Na licu mesta je streljano stotinjak ustasa, a ostali su zarobljeni i vraceni u Hrvatsku (tzv. Krizni put)

Divan clanak koji nam je malo osvezio pamcenje, a uzgred osvetlio neke stranice posleratne istorije Jugoslavije koje su bile pod velom tajne.
Definitvno Ravnogorci su izgubili rat i Komunisti su ih eleiminisali. Draza nije bio nikakav genije vec nesposobni oficircic koga se i njegov Kralj odrekao.
Komunisti nisu bili ljubitelji demokratije, ali je za vreme tog komunistickog rezima bilo lako doci do stana, kola , obuci se , letovati, putovati u inostranstvo. Ovo opet nije razlog da se komunistima bas sve oprosti ali im zasluge moramo priznati. Nasi knjizevnici i istoricari koji su u posladnjih 20 godina nacinili velikim ne samo Drazu vec i sve moguce kvislinge i ekstremne nacionaliste , snose odgovornozt za to, ne krivicnu vec istorijsku. Nece njihoiva dela uci u citanke i lektiru iz samo jednog razloga jer nisu bila posvecena istini.
Zalosno je bilo da je 9 maj slavila samo vanparlamentarna opozicija, zato sto nase zaslepljene demokrate koje su na vlasti jos uvak nisu naucili da razlikuju istoriju od fikcije, i sto jos uvek pet knjiga koje spadaju u beletristiku predstavlju njihove politicke platforme iz kojih izvlace politicke programe.

Rezultati komunisticke borebe su vidljivi i necu da ih komentarisem. Dani pobede se ne obelezavaju jer su komunisti jos uvek na vlasti. Treba sprovesti jedno temeljno istrazivanje komunisticke torture nad srpskim stanovnistvom u bivsoj Jugoslaviji. Cinjenice izneti u javnosti i jednom za sva vremena napraviti jasnu razliku ko se za sta borio u II svetskom ratu.

Bojim se da autora demantuje kalendar. Tvrdnja da se KPJ nije drzala pakta Molotov-Ribentrop, nego digla ustanak na zahtev SAD i Velike Britanije, naprosto nije tacna. KPJ donosi odluku o podizanju ustanka tek 4. jula 1941. godine, posle nemackog napada na SSSR 22. juna. SAD u rat ulaze tek posle japanskog napada na Perl Harbur 7. decembra te godine.

Retko odmeren i mudar tekst. Naravno, naici ce na siroko nerazumevanje, cak i na stranicama za komentare citalaca B92, za koje se obicno smatra da pripadaju nesto liberalnijem i prosvetljenijem delu Srbije.

Najveci problem ovog teksta je sto jednostavno nije analiza. U njemu nema cinjenica, nikakvih podataka. Sve vreme prica sledi tok skolskih udzbenika istorije iz 70-ih, bez dokumentovanja tvrdnji.
A mnoge tvrdnje su potpuna neistina, pre svega odnos KPJ i zapadnih saveznika. Amerikanci su u rat usli kada je Uzicka republika rusena, pet meseci posle Bele Crkve, sedam meseci posle Ravne Gore. Zapad komuniste nije podrzao nijednom u prve dve godine rata na Balkanu, nego tek kada je osigurao Afriku i poceo planove o invaziji na Evropu. Cinjenica je da komunisticka vojska sa ove strane Drine prakticno nije postojala od decembra 1941. do leta 1944, i sa te strane je bizarno poistovecivati partizane sa Srbijom. Ta vojska srce je imala u Bosni, istina uglavnom medju Srbima, ne narocito iz ideoloskih razloga.
Nigde ni pomena da je karta Evrope iskrojena od strane tri coveka od kojih nijedan nije bio pravi Evropljanin (jer ni Rusija ni Britanija to nisu). Ta podela je odlucila ko ce doci na vlast u Poljskoj, Jugoslaviji i Grckoj, gde su postojala po dva pokreta otpora, a i u ostatku istocne Evrope, gde nije bilo otpora, ali ni bilo kakvih simpatija prema komunistima. Jednostavno, onaj gospodin sa sesirom je sve to izdao Rusima na 45 godina.
Zahvaljujuci toj podeli sa istoka su 1944. stigli Rusi i doneli pobedu komunizma. Broj vojnika 'NOV' udesetostrucio se tokom poslednjih godinu dana. Po 'oslobodjenju' su vrseni masovni zlocini, koji na teritoriji Srbije znacajno prevazilaze nemacke ili druge okupatorske, a broj zrtava je u nekoliko meseci prisao broju mrtvih u balkanskim ratovima 90-ih od Slovenije do Makedonije. Tako je izgledala 'pobeda' u Srbiji.
O daljem razvoju polozaja Srbije unutar DFJ, FNRJ i SFRJ ne treba ni trositi reci - 1918. zajednicka drzava stvorena je na osnovu srpske drzave, a u periodu 1945-91 Srbija je sistematski razdrzavljena uz razna obrazlozenja. Tako se na kraju desilo da je nezavisnost stekla 2006. tudjom zaslugom, kada je i poslednji ostatak Jugoslavije resio da je napusti.
Da li iko zaista misli da Srbi (ili Madjari, Poljaci, Cesi, Rumuni) imaju razloga da slave pobedu iz '45? Potpuno je nebitno na kojoj strani je neko bio tokom rata, kada su Rusi dosli, tenkove su slali na Nemce (53), Madjare (56), Cehe i Slovake (68) i Poljake u vise navrata (od 50-ih do 80-ih).
Da je JBTito dobro balansirao - jeste, da je Srbija imala ikakvu ozbiljnu korist od toga - nije. Republike koje deli Jozina Sutla su napredovale, tri preostale stekle status koji nisu imale pre rata, a sta je dobila Srbija? Upravu sa strane.
Sto se tice price o tome da je lose biti principijelan, koliko shvatam Hrvati su principijelno na nemackoj strani i nisam primetio da im je to donelo zlo. Naprotiv.

Neverovatno je da na jednoj navodno demokratskoj rtv stanici može da se i to pod firmom nauke pojavi ovakav članak koji je na liniji modernih turbo-demokratskih politikanata koji istoriju II svetskog rata koriste u dnevno političke svrhe.A u prilog činjenicama(kojih je u tekstu inače zaista nimalo) autora treba podsetiti da je napad na nezavisnu državu Poljsku izvršila Nemačka skupa sa SSSR-om,da su fašistički avioni poletali sa teritorije SSSR-a.Da li je to tek samo mala taktička kolaboracija ili možda čulna obmana ili nekontrolisano izazivanje rata koje su kvazipolitikom kasnije iskoristili komunisti u Jugoslaviji u bezobzirnoj borbi za vlast koja se krila iza antifašizma tj. protiv fašizma koji je podržavao Staljin-mentor jugoslovenskih komunista.Ovaj članak pod firmom nauke asocira na poslovicu kojom se koriste savremene komunističke demokrate-NIKO NIJE SLEP KAO ONAJ KOJI NEĆE DA VIDI.