Nebo u solisticiju - kraj najduže noći: "Stapanje planeta u jednu tačku, možda je samo simbolika?"

Do sad smo imali download sad kreće upload- za jedne evolucija za druge revolucija.
Ps. imam tu konjukciju u natalu, ali je zbog retrogradnog saturna zovem conjuring ;)

Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde - od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv - nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje - zapazio je 11.11.1572 Brahe i te antičke kanone dovelo u pitanje; ova i svoja druga zapažanja, na primer, o konjukciji Jupitera i Saturna, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609 uvećanje 3 puta) – i u (11.1609, uvećanje 20 puta) tim je teleskopom on 1623. posmatrao konjukciju Jupitera i Saturna.

Obična astronomska pojava, retka za videti sa Zemlje, ali bez ikakvog duhovnog, astrološkog i sličnog značaja.

Do sad smo imali download sad kreće upload- za jedne evolucija za druge revolucija.
Ps. imam tu konjukciju u natalu, ali je zbog retrogradnog saturna zovem conjuring ;)

Obična astronomska pojava, retka za videti sa Zemlje, ali bez ikakvog duhovnog, astrološkog i sličnog značaja.

Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde - od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv - nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje - zapazio je 11.11.1572 Brahe i te antičke kanone dovelo u pitanje; ova i svoja druga zapažanja, na primer, o konjukciji Jupitera i Saturna, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609 uvećanje 3 puta) – i u (11.1609, uvećanje 20 puta) tim je teleskopom on 1623. posmatrao konjukciju Jupitera i Saturna.