Radikali i suknje

Partije bez pozitivnog programa u Srbiji imaju šanse samo dotle dok oni koji takve programe imaju ne uspevaju da ih - ostvare. Zato radikali trljaju ruke dok se stranke demokratskog bloka nadmeću ko je veći demokrata, te kome je više stalo do reformi i Evrope. Ako bilo šta u državi ide loše, radikalima to donosi dobitak. Srećom, po sredi su spojeni sudovi. Čim utihnu zađevice između stranaka vladajuće koalicije ili između onih koje predvode predsednik i premijer, radikali počinju da gube živce. Zajednički nastup Borisa Tadića i Vojislava Koštunice u Beču toliko je iznervirao Tomislava Nikolića da je odmah pomenuo Miloševićevu rečenicu o oružanim bitkama. Hitro mu je tercirao Aleksandar Vučić, povezujući predsednika i premijera sa suknjom Karle del Ponte.

Bes radikalskih vođa izazvan je ne samo bečkim pregovorima, već i Nacionalnim investicionim programom, te Akcionim planom o saradnji s Haškim tribunalom. Ljuti ih nulta inflacija, smeta im porast deviznih rezervi Srbije. Sa čim će pred Šešelja ako ništa nije gore nego pre tri meseca? U stvari, nešto je gore: pada njihov rejting. Za kratko vreme broj onih koji ih podržavaju pao je sa 36 na 30 odsto. Na gubitku su i njihovi davnašnji ortaci socijalisti, a napreduju proevropske stranke. Radikali gube podršku i zbog naglog bogaćenja njihovih čelnika. Pošto im se osladilo gomilanje imovine, oni se sve ređe usuđuju da progovore o socijalnoj pravdi i da zastupaju sirotinju. Radikalski prvaci verovatno ne obrću veća bogatstva nego ostali političari, ali ne mogu da javno osuđuju ono što sami čine. Zato se razmeću teškim rečima o ratu za Kosovo i neumesnim o suknji haške tužiteljice.

No, sa trideset posto podrške, SRS je i dalje najjača partija u Srbiji. Upravo to joj ne daje pravo da se igra sudbinom zemlje. Nikolić zna da Srbija ne bi preživela još jedan rat. Njegov suparnik u borbi za Šešeljevo nasleđe jednako dobro zna da se država obavezala na saradnju sa Hagom još u Miloševićevo vreme i da se ruganjem bilo čijoj suknji stiče ugled samo pod vašarskim šatrama. Zato trenutni pad rejtinga radikala nije razlog ni za čiji trijumf. Demokratske snage stalno moraju da nude i čine ono čime će pridobiti ne samo svoje pristalice, već i zbunjenu većinu uzdržanih koji bi, pošto je reč o ljudima zdravog razuma, pre prihvatili dobro nego zlo. Ako im se delima dokaže šta je dobro i ako im se objasni kakva zla prizivaju radikali.