Srbija gubi 30 milijardi godišnje

Ilegalni uvoz robe, odnosno šverc, prema procenama obuhvata čak 30 odsto od ukupnog prometa robe. Gubitak za državu procenjuje se u stotinama miliona maraka.

- Klasično krijumčarenje robe kod nas ima mnogo manje razmere nego tzv. difuzni šverc, koji se odnosi na robu koja prođe carinsku kontrolu. Krijumčarenje se obavlja mimo graničnih prelaza, na slabije čuvanim, odnosnim poroznim delovima granice, a najčešće krijumčarena roba je droga, narkotici i oružje. Na krijumčarenje odlazi svega 15-20 odsto neocarinjene robe, dok se čak 84 odsto odnosi na difuzni šverc - kaže za „Blic“ Dragan Stain, koordinator „Otpora“ za borbu protiv korupcije.

- Najčešće se švercuje bela tehnika, televizori, video uređaji, kamere, mobilni telefoni. Druga oblast po zastupljenosti u švercu su rezervni delovi za automobile. Postoji nekoliko obrazaca šverca, a najčešće primenjivan je metod dvostruke carinske propratnice. To znači da je jedna napisana na stvarnu vrednost, dok je druga znatno umanjena. Kada stigne do skladišta na carinjenje, pocepa se prava propratnica i priloži umanjena, pa su dažbine neuporedivo manje. Postoje i fantomske firme, koje uz neku legalnu firmu uvezu veliku količinu robe, a kada treba da plate porez, one nestanu - tvrdi Stain.

U periodu trajanja „Otporove“ akcije „Vratimo dostojanstvo cariniku“, za prvih pet meseci 2002. godine naplaćeno je 200 miliona maraka više, a s obzirom na to da na carinu od 20 odsto ide i porez na robu široke potrošnje od 20 odsto, znači da je država prihodovala 400 miliona maraka više.

- To znači da je na godišnjem nivou država gubila na ime carina i poreza oko 900 miliona maraka, ili oko 30 milijardi dinara, što je četvrtina godišnjeg budžeta za penzije - tvrdi Stain.

Kao primer evidentnih zloupotreba, Stain navodi slučaj špeditera „Milšped“, kome je Dragan Jerinić, upravnik Carinarnice Beograd, dao ogromne povlastice. On ističe da je uobičajena procedura da kamioni sa uvezenom robom odlaze prvo u carinsku ispostavu Luka Beograd, gde se skidaju plombe sa kamiona i ustanovljava količina i vrednost robe. Po odobrenju Dragana Jerinića, kaže Stain, svi kamioni „Milšpeda“ umesto u Luku idu u magacin, gde dolaze carinici.

- To znači da carina ne kontroliše tu robu usput od granice, već dolazi u „Milšpedovo“ skladište. Nekim špediterima je dozvoljeno da pojedinu vrstu robe odvoze direktno u svoje skladište, ali ne svu robu, kao „Milšpedu“ - tvrdi Stain.

O slučaju „Milšped“ govori i Mirjana Prostran, jedan od 334 carinika koji su na godinu dana stavljeni na raspolaganje Savetu ministara.

- Od carinske službe napravljeno je kinesko carstvo, a iza toga stoji „Milšped“, špediter preko koga se uvozi kineska roba. Na čelu „Milšpeda“ je bivši carinik Nebojša Iković, a priča se da iza njega stoji Zoran Janjušević. Samo određen broj ljudi može da radi kinesku robu i to oni koje odredi upravnik i šef carinske službe. Savezna uprava carina napravila je nekakav listing cena kineske robe, po principu od jedan do pet. Naravno da se svi kontejneri carine po najnižoj ceni, a carinici koji carine kinesku robu su i na platnom spisku „Milšpeda“, gde dobijaju ekstra platu. Po pravilu cene se moraju uzeti sa kineskog tržišta, ali navodno za to nije bilo mogućnosti. Iković, vlasnik „Milšpeda“, preda mnom se hvalio da će skloniti Vladana Begovića sa mesta direktora Uprave carina, jer mu ne odgovara, a da će mladi Dragan Jerinić da ostane na čelu Carinarnice Beograd. Tako je i bilo. Dakle, carina je potpuno privatizovana - tvrdi Mirjana Prostran.

I Dragan Jovanović, doskorašnji šef skladišta u „Milšpedu“, svedoči o tome da je u samo jednom danu (25. 10. 2002. godine), u magacinu ovog špeditera ocarinjen čak 21 kontejner, što je, ukoliko bi se radilo po proceduri koja nalaže da se roba iz kontejnera istovari detaljno pregleda i zatim vrati, fizički nemoguće. Prosek učinka beogradske carine je pregled dva-tri kontejnera po skladištu.

- U dogovoru sa carinicima, više puta su carinjeni nepregledani šleperi. Dešavalo se da se roba vredna i po četrdesetak hiljada maraka iz jednog kontejnera, carini po umanjenoj fakturi po kojoj je vrednost robe procenjena na 3.000-4.000 DM - priča Jovanović. Prema njegovim rečima, kroz „Milšpedovo“ skladište prolazi najveći deo kineske robe, koja se carini po najnižoj stopi, a često se kontejneri i ne otvaraju. Prema njegovim rečima, mehanizmi krijumčarenja su različiti - lepljenje akciznih markica na švercovane cigarete, distribucija proizvoda sa isteklim rokom trajanja preko lokalnih dilera, pakovanje švercovanih mobilnih telefona u kutije od televizora (u „Milšpedovom“ magacinu u kamionu koji je stigao iz Bugarske jednom prilikom nalazilo se 17 kutija od televizora u kojima je bilo čak 1.500 mobilnih telefona). On navodi i primer iz aprila ove godine kada su ocarinjena tri vozila marke „reno“ proizvedena 1989. godine, iako je dozvoljen uvoz automobila starih do šest godina. Među onima koji su uvozili robu preko „Milšpeda“, bili su svojevremeno Milovan Bojić, koji je uvezao opremu vrednu 2,5 miliona DM, zatim Željko Mitrović, koji je kompletnu opremu za „Pink“ uvezao preko ove firme.

Prema rečima Dragana Jerinića, upravnika Carinarnice Beograd, „Milšped“ je jedan od mnogih učesnika carinskog postupka kome je odobreno da dovozi kamione u svoje carinsko skladište.

- Neke špedicije su se obratile Carinarnici Beograd sa takvim zahtevom i mi smo se saglasili da određeni kamioni, ne svi, odlaze direktno u njihova skladišta. To je potpuno u skladu sa zakonom, koji im je omogućio otvaranje i držanje carinskih skladišta, a u skladu je i sa potrebom da se određena roba obavezno istovaruje i detaljno pregleda. U ovim slučajevima carinici odlaze u skladište, gde se skidaju plombe, roba istovara, pregleda i carini, čime su u potpunosti obezbeđene mere carinskog nadzora - ističe Jerinić i dodaje to može biti omogućeno držaocima carinskog skladišta, za koje carinarnica sa aspekta ekonomičnijeg i efikasnog prometa robe i otkrivanja carinskih delikta proceni da je to celishodno.

- Napominjem da se u slučaju preduzeća „Milšped“ radi o špediciji čiji predmeti čine oko 23 odsto svih carinjenja u carinskoj ispostavi Luka Beograd, te da značajan deo čini kontejnerska roba koja obavezno podleže istovaru, što je, pored ostalog, zahtev činilo opravdanim.

Jerinić ističe da je korupcija na carini sistemski problem, ali nema te razmere koje joj se pripisuju.

- Po važećem Carinskom zakonu, sva roba mora da bude prebrojana i pregledana. Vršenje kontrole 100 odsto robe je necelishodno, jer se troši mnogo više resursa. Istraživanja pokazuju da je i kod kontrole 100 odsto robe i 20 odsto robe, procenat prekršaja tri do pet odsto. Dakle, identičan. Po novom Carinskom zakonu od 1. januara 2004. godine, shodno evropskim standardima, fizički detaljno pregledaće se 20 odsto robe, a 80 odsto kontrolisaće se dokumentarno - kaže Jerinić.

On ističe da se kineska roba uglavnom ne krijumčari, već stiže kontejnerski direktno iz Kine.

- Problem s njom je što je raznovrsna i vrlo različitog kvaliteta. Teško je fizički prebrojati svaku čarapu, majicu ili drugi odevni predmet u kontejneru, zbog čega je naloženo da se ova roba obavezno istovara u skladištima. Dakle, postoji mogućnost da količinski roba ne odgovara, ali veći problem je stvarna vrednost te robe. Ako carinik uoči razliku u ceni na fakturi i stvarnom kvalitetu robe, on može da istu ospori, i onda se komisijski utvrđuje vrednost robe - kaže Jerinić.

Zloupotrebe poput carinjenja bez pregledanja robe su moguće, ali Jerinić ističe da već neko vreme pored obaveznog istovara u skladištu postoji i selektivna kontrola u okviru carinarnica, gde su formirane komisije od iskusnih carinika, koji kada je u pitanju visoko rizična roba, a kineska roba spada u takvu, mogu da izvrše odmah nakon redovne naknadnu kontrolu i utvrde da li je roba pravilno ocarinjena.

Osim toga, on objašnjava da određivanje carinika koji će vršiti konkretan pregled bira kompjuter, tako da od njih 14 u carinskoj ispostavi Luka Beograd, kompjuter bira jednog za jednu deklaraciju, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe.

Iković: Konkurencija nas ne voli

- „Milšped“ je osnovan 1993. godine, zapošljava 150 radnika sa preko 2.000 komitenata u 22 kancelarije u Srbiji i Crnoj Gori. Mi smo veliko i ozbiljno preduzeće, koje je špediter najvećim multinacionalnim kompanijama, bankama, ambasadama, fabrikama, auto-kućama. Pružamo usluge međunarodnog transporta sopstvenim vozilima, pretovarima i skladištenjem robe i naravno da zbog toga smetamo nelojalnoj konkurenciji, koja plasira izmišljotine o nama i na taj način vrši ličnu i poslovnu promociju - kaže za „Blic“ Nebojša Iković, vlasnik „Milšpeda“. On ističe da „Milšped“ redovno plaća sve dažbine, poreze, doprinose i zakupe, kao i da je njegova firma izložena stalnim strogim kontrolama državnih organa, pa su sve optužbe besmislene i zlonamerne.

- I da potkupite jednog carinika, ne možete potkupiti sve, jer se oni neprekidno menjaju, a i sam kompjuter Uprave carina određuje carinika koji vrši pregled robe. Poslujemo po zakonu i ne bavimo se takvim stvarima. Priče da menjam direktore carina su potpuno netačne, jer novog direktora Republičke uprave carina Aleksandra Krstića nisam imao prilike da upoznam - kaže Iković. On dodaje da dozvolu za pregled robe u sopstvenom carinskom skladištu osim „Milšpeda“ poseduje još desetak špediterskih kuća, pa nema govora o posebnim povlasticama. Iković ističe da nije stranački angažovan i da ne finansira nijednu stranku.

- Sa Zoranom Janjuševićem sam prijatelj već deset godina i on ni na koji način ne stoji iza preduzeća „Milšped“ - tvrdi Iković.

On napominje da se preko „Milšpeda“ carini oko 30 odsto kineske robe široke potrošnje, a osim njih istu robu carini još pet-šest špediterskih kuća. Na pitanje da li je moguće u jednom danu pregledati i ocariniti dvadesetak kontejnera s robom, Iković kaže da jeste, „ako posedujete odgovarajuće skladište, tehniku i ljudstvo“.

Zbog zloupotrebe položaja 58 prijava

- U 2002. od 2.700 zaposlenih pokrenuto je 58 krivičnih prijava protiv carinika koji su zloupotrebili položaj. Od toga 28 slučajeva primanja mita. To su krivične prijave. Dakle, taj broj ipak nije toliki koliko javnost pretpostavlja - kaže Jerinić. Do 1. oktobra u Carinarnici Beograd bilo je 2.050 prekršajnih predmeta, izrečene kazne su u vrednosti od 33,5 miliona dinara, a oduzeta roba je u vrednosti od 125,7 miliona dinara. Održano je 10 licitacija oduzete robe u carinskom postupku, od toga sedam za vozila i tri za robu, a ukupan prihod od prodate robe je 50,4 miliona dinara.