Oporezivanje i dobrovoljni penz. fondovi

Gospodja Ristanovic se u promociji dobrovoljnog penzijskog osiguranja pridruzila onima koji dokazuju da su najveci lazovi prodavci automobila i prodavci osiguranja, a da to nije samo predrasuda. Naime, objasnjavajuci prednosti ove vrste osiguranja, ona je baratala pogresnim ciframa i zakljucima, zaleci se na obracunske radnike u preduzecima. Pri tome je koristila primer koji je manje zanimljiv za zaposlene, tj. onaj kada zaposleni sami uplacuju doprinos.
Za zaposlene je najpovoljnije dobrovoljno penzijsko osiguranje kod dobrovoljnog penzijskog fonda, gde teret uplate doprinosa u fond snosi poslodavac. Ovakva vrsta je i najjeftinija, zato sto se na taj doprinos ne placa porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do 3.000. Poslodavac plati 3.000 za zaposlenog, toliko ide u fond i toliki je trosak za firmu (nema dodatnih opretecenja). Medjutim, ovoj vrsti osiguranja pristupaju uglavnom poslodavci iz javnog sektora (drzavna i javna preduzeca, ustanove, instituti), a malo privatni sektor.
Kada zaposleni sam placa ovo osiguranje, na doprinos do 3.000 ne placa se porez na dododak gradjana, ali se placaju doprinosi za socijalno osiguranje. Prema tome, kada se zaposlenom oduzme od zarade 3000 dinara i uplati u dobrovoljni fond na taj iznos se zaposlenom uzima 654 dinara na ime doprinosa za socijalno osiguranje, a isto toliko mora da plati i poslodavac, pri cemu se ovaj iznos ne obracunava posebno vec se ukljucuje u obracun zarade.
Pored ovakvih izjava gde se potencijalni osiguranici obmanjuju i gde se prikazuju izdaci manjim nego sto zaista jesu, u primeni su jos neke od kojih izdvajam dve najzanimljivije:
1. osiguranje zivota za decu do zavrsetka skolovanja kao stipendijska licna renta. Koristeci termin stipendija u ovom paketu zivotnog osiguranja, prodavci osiguranja obmanjuju poslodavce da je uplata premije do 6.000 dinara neoporeziva. Medutim, odredbama clana 9. Zakona o porezu na dohodak gradjana, oslobodjene su poreza stipendije koje se daju ucenicima i studentima, a ne premije zivotnog osiguranja. Ovde posebno treba imati u vidu da se stipendija ne moze placati dvogodisnjem detetu.
2. Druga vrsta moze biti i prilicno morbidna, ako imate nemoralnog poslodavca. Koristeci poresku olaksicu za dobrovoljno penzijsko osiguranje, prodavci zivotnog osiguranja prodaju kombinovano osiguranje za slucaj smrti i za slucaj dozivljenja kao dobrovoljno penzijsko osiguranje. Pri tome, na slican nacin kao i gospodja Ristanovic, zale se na obracunske radnike i objasnjavaju poslodavcima kako njihove racunovodje nemaju pojma i kako uplate premije treba da knjize kao dugorocne investicije a ne kao zaradu. Placanje premije zivotnog osiguranja za zaposlene oprezuje se kao zarada. Ali, utaja poreza je manji greh, vec treba pogledati i polisu osiguranja zivota i videti da li je korisnik osiguranja zaposleni ili poslodavac. Ako je korisnik osiguranja zaposleni, sve je u redu, u slucaju dozivljenja suma osiguranja pripada njemu, a u slucaju smrti njegovoj porodici. Postoji medjutim veliki broj polisa osigranja na kojima je korisnik osiguranja poslodavac. Ako pored zdravorazumske logike koristite i nezdravorazumsku, interes poslodavca je da zaposleni sto pre umre da bi suma osiguranja pripala poslodavcu. Tu poslodavac moze i da se potrudi da se osigurani slucaj sto pre dogodi, pa ako ga ne proglase krivim za nemio slucaj, eto njemu para od osiguranja.
Ukoliko se iz teksta ne moze zaljuciti, posebno napominjem da nemam nista protiv osiguranja, stavise podrzavam razvoj zivotnog osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova. Medjutim, prilikom prodaje treba imati meru u marketinskom nastupu, a ne obmanjivati kupca osiguranja.

Voleo bih da znam u kom poreskom sistemu funkcionise ovo ste je dato u tekstu:
"Zaposlenom koji uplaćuje 3.000 dinara dopunske penzijske doprinose za sebe, putem obustave iz zarade, na njegov lični račun u fond leže 3.000 dinara a njega to košta 2.640 dinara - on plaća 360 dinara manji porez na dohodak građana. Poslodavac ne sme prisvojiti ovaj deo jer je to podsticaj države zaposlenom.

Obračunska služba poslodavca ima zakonsku obavezu da iznos od 360 dinara (na ime manje uplaćenog poreza) prikaže kroz obračun zarade zaposlenog, kao umanjenje poreza a uvećanje neto zarade za navedeni iznos.

Nažalost, u praksi se veoma često ignoriše zakonodavna regulativa i obračunske službe nekih poslodavaca, pod izgovorom da nemaju adekvatan program, odbijaju da za zaposlenog uplaćuju doprinos putem obustave iz zarade, ili prihvate da administriraju obustavu ali ne i obračun umanjenja poreske osnovice."
U poreskom sistemu Srbije ne vaze objasnjenja koja su data u tekstu. Uplata doprinosa u penzijski fond na teret zaposlenog kosta zaposlenog i preduzece, zato sto se na takvu uplatu ne obracunava porez na dohodak gradjana, ali se obracunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Prema tome, zamolite autora da preispita tvrdnju o poreskoj stimulaciji.

PR tekstovi, kako na sajtu, tako i u jos masovnijim medijima(novine, TV, radio)su kod nas vid najlakseg objavljivanja bilo cega, bez toga da se sutra odgovara za izrecenu rec, bolje receno obmanu. Drago mi je da postoje ljudi koji daju tumacenje tih navoda, kao sto je to komentar broj 1. Naravno sve je to malo, jer taj odgovor i komentar nece videti prakticno niko sem nas par na forumu, a obmana je ostala.

U našoj firmi inspekcija je naložila da se uplati porez na iznos uplata u dobrovoljni penzioni fond koji je uplatio poslodavac u iznosu manjem od 3000.dinara mesečno.Dali je to u saglasnosti sa vašim tekstom?Gde je u ovoj temi istina ili pravo???
Očigledno da "jaki" mogu da primene zakon po svojim shvatanjima.

Hteo bih da cujem kakvo je misljenje korisnika sto se tice skrivanja plate za koju bi se radilo. Naime nervira me na razgovorima sto je pitanje para "tabu" tema i kad se to pokrene kao da ste pitali ko zna sta. Pozdrav!

Odgovarama komentatoru Kis Janosu. Obracun plata polazi od bruto zarade od koje se obijaja, izmedju ostalog, i porez na dohodak gradjana. U slucaju samostalne uplate zaposlenog u iznosu od 3000 dinara u dobrovoljno penzijsko osiguranje, osnovica za obracun poreza na dohodak gradjan se smanjuje za 3000 dinara sto prouzrokuje manju uplatu poreza na dohodak u iznosu od pomenutih 360 dinara. Posto je ugovor o radu sa poslodavcem potpisan na bruto iznos plate, jasno je da neto ne bude manji za 3000 dinara, nego samo za 2640. Sta tu nije jasno?
Ukoliko poslodavac neispravno racuna porez ili ni nezna da zaposleni sam sebi uplacuje u fond, jos uvek za zaposlenog postoji mogucnost povracaja poreza na kraju godine zbog navedene poreske olaksice.

> jos uvek za zaposlenog postoji mogucnost povracaja poreza na kraju godine zbog navedene poreske olaksice.

Kako moze da se realizuje ta mogucnost? U koju tacno upravu treba da se ide da bi se dobio porez nazad? Sta treba tamo da se odnese/popuni?

Voleo bih da znam u kom poreskom sistemu funkcionise ovo ste je dato u tekstu:
"Zaposlenom koji uplaćuje 3.000 dinara dopunske penzijske doprinose za sebe, putem obustave iz zarade, na njegov lični račun u fond leže 3.000 dinara a njega to košta 2.640 dinara - on plaća 360 dinara manji porez na dohodak građana. Poslodavac ne sme prisvojiti ovaj deo jer je to podsticaj države zaposlenom.

Obračunska služba poslodavca ima zakonsku obavezu da iznos od 360 dinara (na ime manje uplaćenog poreza) prikaže kroz obračun zarade zaposlenog, kao umanjenje poreza a uvećanje neto zarade za navedeni iznos.

Nažalost, u praksi se veoma često ignoriše zakonodavna regulativa i obračunske službe nekih poslodavaca, pod izgovorom da nemaju adekvatan program, odbijaju da za zaposlenog uplaćuju doprinos putem obustave iz zarade, ili prihvate da administriraju obustavu ali ne i obračun umanjenja poreske osnovice."
U poreskom sistemu Srbije ne vaze objasnjenja koja su data u tekstu. Uplata doprinosa u penzijski fond na teret zaposlenog kosta zaposlenog i preduzece, zato sto se na takvu uplatu ne obracunava porez na dohodak gradjana, ali se obracunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Prema tome, zamolite autora da preispita tvrdnju o poreskoj stimulaciji.

Gospodja Ristanovic se u promociji dobrovoljnog penzijskog osiguranja pridruzila onima koji dokazuju da su najveci lazovi prodavci automobila i prodavci osiguranja, a da to nije samo predrasuda. Naime, objasnjavajuci prednosti ove vrste osiguranja, ona je baratala pogresnim ciframa i zakljucima, zaleci se na obracunske radnike u preduzecima. Pri tome je koristila primer koji je manje zanimljiv za zaposlene, tj. onaj kada zaposleni sami uplacuju doprinos.
Za zaposlene je najpovoljnije dobrovoljno penzijsko osiguranje kod dobrovoljnog penzijskog fonda, gde teret uplate doprinosa u fond snosi poslodavac. Ovakva vrsta je i najjeftinija, zato sto se na taj doprinos ne placa porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje do 3.000. Poslodavac plati 3.000 za zaposlenog, toliko ide u fond i toliki je trosak za firmu (nema dodatnih opretecenja). Medjutim, ovoj vrsti osiguranja pristupaju uglavnom poslodavci iz javnog sektora (drzavna i javna preduzeca, ustanove, instituti), a malo privatni sektor.
Kada zaposleni sam placa ovo osiguranje, na doprinos do 3.000 ne placa se porez na dododak gradjana, ali se placaju doprinosi za socijalno osiguranje. Prema tome, kada se zaposlenom oduzme od zarade 3000 dinara i uplati u dobrovoljni fond na taj iznos se zaposlenom uzima 654 dinara na ime doprinosa za socijalno osiguranje, a isto toliko mora da plati i poslodavac, pri cemu se ovaj iznos ne obracunava posebno vec se ukljucuje u obracun zarade.
Pored ovakvih izjava gde se potencijalni osiguranici obmanjuju i gde se prikazuju izdaci manjim nego sto zaista jesu, u primeni su jos neke od kojih izdvajam dve najzanimljivije:
1. osiguranje zivota za decu do zavrsetka skolovanja kao stipendijska licna renta. Koristeci termin stipendija u ovom paketu zivotnog osiguranja, prodavci osiguranja obmanjuju poslodavce da je uplata premije do 6.000 dinara neoporeziva. Medutim, odredbama clana 9. Zakona o porezu na dohodak gradjana, oslobodjene su poreza stipendije koje se daju ucenicima i studentima, a ne premije zivotnog osiguranja. Ovde posebno treba imati u vidu da se stipendija ne moze placati dvogodisnjem detetu.
2. Druga vrsta moze biti i prilicno morbidna, ako imate nemoralnog poslodavca. Koristeci poresku olaksicu za dobrovoljno penzijsko osiguranje, prodavci zivotnog osiguranja prodaju kombinovano osiguranje za slucaj smrti i za slucaj dozivljenja kao dobrovoljno penzijsko osiguranje. Pri tome, na slican nacin kao i gospodja Ristanovic, zale se na obracunske radnike i objasnjavaju poslodavcima kako njihove racunovodje nemaju pojma i kako uplate premije treba da knjize kao dugorocne investicije a ne kao zaradu. Placanje premije zivotnog osiguranja za zaposlene oprezuje se kao zarada. Ali, utaja poreza je manji greh, vec treba pogledati i polisu osiguranja zivota i videti da li je korisnik osiguranja zaposleni ili poslodavac. Ako je korisnik osiguranja zaposleni, sve je u redu, u slucaju dozivljenja suma osiguranja pripada njemu, a u slucaju smrti njegovoj porodici. Postoji medjutim veliki broj polisa osigranja na kojima je korisnik osiguranja poslodavac. Ako pored zdravorazumske logike koristite i nezdravorazumsku, interes poslodavca je da zaposleni sto pre umre da bi suma osiguranja pripala poslodavcu. Tu poslodavac moze i da se potrudi da se osigurani slucaj sto pre dogodi, pa ako ga ne proglase krivim za nemio slucaj, eto njemu para od osiguranja.
Ukoliko se iz teksta ne moze zaljuciti, posebno napominjem da nemam nista protiv osiguranja, stavise podrzavam razvoj zivotnog osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova. Medjutim, prilikom prodaje treba imati meru u marketinskom nastupu, a ne obmanjivati kupca osiguranja.

U našoj firmi inspekcija je naložila da se uplati porez na iznos uplata u dobrovoljni penzioni fond koji je uplatio poslodavac u iznosu manjem od 3000.dinara mesečno.Dali je to u saglasnosti sa vašim tekstom?Gde je u ovoj temi istina ili pravo???
Očigledno da "jaki" mogu da primene zakon po svojim shvatanjima.

PR tekstovi, kako na sajtu, tako i u jos masovnijim medijima(novine, TV, radio)su kod nas vid najlakseg objavljivanja bilo cega, bez toga da se sutra odgovara za izrecenu rec, bolje receno obmanu. Drago mi je da postoje ljudi koji daju tumacenje tih navoda, kao sto je to komentar broj 1. Naravno sve je to malo, jer taj odgovor i komentar nece videti prakticno niko sem nas par na forumu, a obmana je ostala.

Hteo bih da cujem kakvo je misljenje korisnika sto se tice skrivanja plate za koju bi se radilo. Naime nervira me na razgovorima sto je pitanje para "tabu" tema i kad se to pokrene kao da ste pitali ko zna sta. Pozdrav!

Odgovarama komentatoru Kis Janosu. Obracun plata polazi od bruto zarade od koje se obijaja, izmedju ostalog, i porez na dohodak gradjana. U slucaju samostalne uplate zaposlenog u iznosu od 3000 dinara u dobrovoljno penzijsko osiguranje, osnovica za obracun poreza na dohodak gradjan se smanjuje za 3000 dinara sto prouzrokuje manju uplatu poreza na dohodak u iznosu od pomenutih 360 dinara. Posto je ugovor o radu sa poslodavcem potpisan na bruto iznos plate, jasno je da neto ne bude manji za 3000 dinara, nego samo za 2640. Sta tu nije jasno?
Ukoliko poslodavac neispravno racuna porez ili ni nezna da zaposleni sam sebi uplacuje u fond, jos uvek za zaposlenog postoji mogucnost povracaja poreza na kraju godine zbog navedene poreske olaksice.

> jos uvek za zaposlenog postoji mogucnost povracaja poreza na kraju godine zbog navedene poreske olaksice.

Kako moze da se realizuje ta mogucnost? U koju tacno upravu treba da se ide da bi se dobio porez nazad? Sta treba tamo da se odnese/popuni?