Privatnik i preduzetnik

Privatnik i Preduzetnik nikako ne moze biti isto.
Privatnik moze biti vlasnik nekakve radnje i slicno, ali Preduzetnik je nesto mnogo vise. On je taj koji gura napred, koji prosiruje poslove, ima nove, kreativne i konstruktivne ideje, investira u razvoj...
Jednom recju preduzetnik je nesto kao Lider.
Dok privatnik moze biti skoro svako, ako ima neki kapital, preduzetnik treba da poseduje mnogo vise znanja, kreativnog nacina razmisljanja i da ima mnogo siri pogled na svet i ekonomske tokove u kojima se posluje.

Autor ovog clanka i sam kaze da "Stvari naravno nisu crne ili bele i linija razgraničenja nije jasno povučena" izmedju preduzetnika i privatnika.
Razlika se odnosi manje-vise na dozu inovacije i velicinu povezanog rizika. Pogledajte naprimer rec ENTREPRENEUR u americkoj publikaciji "Bad Words for Good" (http://www.emcf.org/pub/jargon/words/entrepreneur.htm?print)

Jos vaznije je da se shvati priroda rizika kojeg uzima preduzetnik. Rizik ne znaci obavezno ulaganje velikog kapitala. Bill Gates i Paul Allen nisu otvorili Microsoft sa velikim kapitalom nego sa velikim trudom cele 1975-te godine kada su razvijali onaj Altair-BASIC sofver. Njihov rizik je bio gubljenje vremena. (To ne znaci da vreme nije nista, ali mladi ljudi toga imaju mnogo, pa i u Srbiji...).

Kljucne reci koje karakterizuju preduzetnika, to su kreativnost i anticipacija.

Odlican clanak. Posebno me interesuje da li se preduzetnik iskljucivo radja ili se potreba za sopstvenim i kreativnim biznisom moze iskristalisati i posle polovine radnog veka, kada osecamo da smo pohvatali konce i stekli samopouzdanje da mozemo i sami da napredujemo u odredjenoj oblasti? Ukratko, da li su cetrdesete suvise kasne za takav pocetak?

Svidja mi se clanak, i iskreno se nadam da ce i u Srbiji svi privatnici-preduzetnici-sole propertiros, uskoro prestati da budu stidljivi. Jednostavno nemamo zbog cega da budemo tsidljivi, naprotiv, treba da se ponosimo jer kad bi "zaposleni" u drzavnim preduzecima i javnoj upravi radili samo 5% koliko mi radimo, drzava bi nam mnogo bolje izgledala.

Za Svetlanu Z:nikada nije kasno za pocetak, osnivac "McDonalds"-a je to poceo sa 59 godina...

Privatnik i Preduzetnik nikako ne moze biti isto.
Privatnik moze biti vlasnik nekakve radnje i slicno, ali Preduzetnik je nesto mnogo vise. On je taj koji gura napred, koji prosiruje poslove, ima nove, kreativne i konstruktivne ideje, investira u razvoj...
Jednom recju preduzetnik je nesto kao Lider.
Dok privatnik moze biti skoro svako, ako ima neki kapital, preduzetnik treba da poseduje mnogo vise znanja, kreativnog nacina razmisljanja i da ima mnogo siri pogled na svet i ekonomske tokove u kojima se posluje.

Autor ovog clanka i sam kaze da "Stvari naravno nisu crne ili bele i linija razgraničenja nije jasno povučena" izmedju preduzetnika i privatnika.
Razlika se odnosi manje-vise na dozu inovacije i velicinu povezanog rizika. Pogledajte naprimer rec ENTREPRENEUR u americkoj publikaciji "Bad Words for Good" (http://www.emcf.org/pub/jargon/words/entrepreneur.htm?print)

Jos vaznije je da se shvati priroda rizika kojeg uzima preduzetnik. Rizik ne znaci obavezno ulaganje velikog kapitala. Bill Gates i Paul Allen nisu otvorili Microsoft sa velikim kapitalom nego sa velikim trudom cele 1975-te godine kada su razvijali onaj Altair-BASIC sofver. Njihov rizik je bio gubljenje vremena. (To ne znaci da vreme nije nista, ali mladi ljudi toga imaju mnogo, pa i u Srbiji...).

Kljucne reci koje karakterizuju preduzetnika, to su kreativnost i anticipacija.

Odlican clanak. Posebno me interesuje da li se preduzetnik iskljucivo radja ili se potreba za sopstvenim i kreativnim biznisom moze iskristalisati i posle polovine radnog veka, kada osecamo da smo pohvatali konce i stekli samopouzdanje da mozemo i sami da napredujemo u odredjenoj oblasti? Ukratko, da li su cetrdesete suvise kasne za takav pocetak?

Svidja mi se clanak, i iskreno se nadam da ce i u Srbiji svi privatnici-preduzetnici-sole propertiros, uskoro prestati da budu stidljivi. Jednostavno nemamo zbog cega da budemo tsidljivi, naprotiv, treba da se ponosimo jer kad bi "zaposleni" u drzavnim preduzecima i javnoj upravi radili samo 5% koliko mi radimo, drzava bi nam mnogo bolje izgledala.

Za Svetlanu Z:nikada nije kasno za pocetak, osnivac "McDonalds"-a je to poceo sa 59 godina...