Privatnik i preduzetnik

Malo ređe znači vlasnik samostalne radnje, zanatlija ili majstor. Skoro nikada nije: advokat, stomatolog, lekar, arhitekta, prevodilac, umetnik koji samostalno obavlja delatnost. Ponekad znači i vlasnik malog preduzeća sa 5 zaposlenih. Jako retko znači vlasnik preduzeća sa 100 zaposlenih. Ali nikad ne znači Bill Gates.

Ovaj problem značenja je posledica i socijalističke prošlosti, ali i činjenice da se reč preduzetnik koristi u Zakonu o privrednim društvima da označi jedan oblik poslovanja: fizičko lice koje obavlja neku delatnost radi dobiti. Samim tim, svi mali trgovci, zanatlije, majstori, stomatolozi, lekari, prevodioci, umetnici ... koji samostalno obavljaju delatnost su preduzetnici. U engleskom jeziku se za ovo koristi poseban termin: sole proprietor. U prevodu: jedan vlasnik tj. privatnik. Mislim da bi bilo bolje da je u zakonu odabrana reč privatnik umesto preduzetnik. Time bi i izbegli konfuziju i ostavili reč preduzetnik da znači samo jednu, pravu stvar.

U engleskom jeziku se koristi reč: entrepreneur.

(Entrepreneur – a person who undertakes and operates a new enterprise or venture ... often have strong beliefs about a market opportunity and is willing to accept a high level of personal, professional or financial risk to pursue that opportunity.)

Reč preduzetnik označava preduzetnog čoveka koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje. Ideje se uvek oslanjaju na značajno i detaljno, po pravilu iz prve ruke, poznavanje neke industrije i tržišta, potreba kupaca, tehnologije, načina prodaje i distribucije. U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena. Svim preduzetnicima je zajednička strast. Strast prema onome što rade, strast prema svojim tržišnim idejama i ogromna želja da ih ostvare. Ta strast im pomaže da svesno prihvate visok nivo ličnog, profesionalnog i finansijskog rizika koji je neophodan za ostvarenje te tržišne prilike.

Takođe im je zajedničko da svi hoće da upravljaju sopstvenom sudbinom i da im drugi ne određuju šta će da rade. U daljem tekstu reč preduzetnik ću koristiti isključivo sa ovim značenjem. Za značenje preduzetnik- u smislu Zakona o privrednim društvima, ću koristiti reč privatnik (sole proprietor). Ključni pomovi za preduzetnika su:

• znanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti
• ideja – san - cilj
• neiskorišćena tržišna prilika
• strast
• visok nivo rizika.

U Americi, ako ste privatnik obućar, prevodilac, samostalni umetnik, advokat, lekar, vodite mesaru ili bakalnicu i to je sve što želite da radite, velika većina ljudi vam neće reći da ste «entrepreneur» - preduzetnik. Reći će pre: privatnik (sole proprietor) ili vlasnik male radnje (small business owner). Pod preduzetnikom se misli nešto malo više. Npr. ako imate ideju (sanjate) da napravite seriju bakalnica ili mesara, obućarskih radnji, stomatoloških ordinacija, i radite na tome. Tim idejama dobijate taj neopipljivi kvalitet čoveka koji razmišlja o tržištu i pronalazi nove, bolje, efikasnije načine da zadovolji potrebe tog tržišta. Da promeni i unapredi stvari. Da preduzme nešto novo na tržištu. Preduzetnik.

Stvari naravno nisu crne ili bele i linija razgraničenja nije jasno povučena. Ali je činjenica da kad većina ljudi u Americi kaže preduzetnik, ne misli na privatnika, misli na preduzimača koji traži nova rešenja na tržištu. Prepoznavanje ovog ekstra kvaliteta im je ušlo u kulturu i posebno se ceni u društvu. To naravno ne znači da se privatnici ne cene. Naprotiv. Njih je mnogo više od preduzetnika i takođe su jako važni za dobro funkcionisanje cele ekonomije i tržišta. Samo se cene drugačije. Preduzetnici su pokretači i osnovni nosioci promena i napretka ekonomije nekog društva. Svako društvo ih ima i predstvaljaju 5 do 10% populacije. Zbog ove gladi za promenama, konstantnog traženja načina za efikasnijim i boljim poslovanjem, oni su izuzetno važni za ekonomiju. Oni su motor promene, inovacija, efikasnosti i konkurentnosti jedne ekonomije.

U Srbiji ima oko 250.000 registrovanih privatnika i oko 80.000 malih preduzeća. I među tih 80.000 malih preduzeća se u najvećoj meri nalaze privatnici koji su zaključili da im je pametnije da ne odgovoraju sa ličnom imovinom za poslove preduzeća. Da li ste d.o.o. ili STR ne menja mnogo na činjenici da ste čovek koji se bavi trgovinom neke robe. Da li ste preduzetnik (entrepreneur) zavisi od toga šta ste naumili da ostvarite.

Šta je važno privatnicima i preduzetnicima?

I za privatnike i za preduzetnike najvažnija pitanja su:

• kako početi
• kako i gde do finansiranja
• kako razvijati biznis
• kako osvajati tržište
• kako zadržati klijente
• kako dobro upravljati kompanijom
• koje su najčešće greške, gde su zamke i kako ih izbeći

Oni koji ne znaju odgovore na gornja pitanja bi najradije da savete dobiju kratko i konkretno i kroz primere drugih preduzetnika koji su put prešli. Da li su saveti koji im trebaju da bi uspešno realizovali svoju ideju isti bez obzira na to šta su zamislili i kolika je njihova ideja ili postoji neka kategorizacija koja bi pomogla u lakšem snalaženju? Za sve privatnike, odgovori na gornja pitanja su više manje isti, poznati i jasni:

Znaš znanje (stolar, advokat, moler, lekar), nađeš prostor (u svom stanu, kući ili garaži, kod rodbine, iznajmiš negde), nabaviš opremu i počneš da radiš. Za to što radiš već postoji tržište, ljudi već znaju šta nudiš, ljudi već koriste taj ili takav servis negde drugo. Tvoji argumenti su da si kvalitetniji, jeftiniji, imaš bolji odnos sa klijentima, na boljoj si lokaciji ... Potrebna investicija je relativno mala. Za nju se dovijaš: tvoja „kinta“, rodbina, nekretnina pod zakup,  banke, kredit. Ako dobro radiš i otvorio si radnju na dobrom mestu i donekle znaš šta znači marketing (da ljudi znaju da postojiš i da si dobar i povoljan) ostvarićeš svoje snove. Moraš da postaneš profitabilan odmah i sve što radiš finansiraš iz prihoda, preciznije novčanih tokova.

A za preduzetnike? I tu postoje dve značajno različite kategorije. I one se razlikuju po veličini ideje, veličini potencijalnog tržišta i potencijalu ideje da promeni industriju i delatnost iz svoje oblasti.

Daleko najveći broj preduzetnika dobro poznaje određenu industriju i delatnost, njene kupce, proizvođače, dobavljače i distributere i na osnovu tog znanja ima ideju kako bi se jedan deo te industrije mogao bolje organizovati i samim tim dovesti do značajnih ušteda. Ili dobro poznaje tehnologije koje se koriste, i na osnovu svog znanja je ustanju da uvede nove i bolje tehnologije i tako ostvari uštede. Ili vidi da ima veliki broj malih dobavljača koji nisu u stanju da ostvare značajnije uštede zbog malog prometa, pa vide uštede u konsolidaciji. Ili vide da postoji značajno veća potražnja nego ponuda za nekim proizvodom, pa vide šansu u osvajanju jednog dela rastućeg tržišta. Ili se neki proizvod ne pravi u Srbiji, i vide šansu u značajno jeftinijem proizvodu napravljenom u Srbiji ... Bez obzira na njihov izvor, na osnovu tih «ušteda», odnosno bolje ekonomije, preduzetnik vidi značajnu šansu za profit svoje kompanije.

Ovi preduzetnici se u velikoj meri oslanjaju na već postojeću veliku industriju i kompanije koje imaju potrebu za određenim proizvodima ili se oslanjaju na potrebu krajnjih kupaca čije se potrebe zadovoljavaju uvozom. U tom prostoru pronalaze neiskorištene tržišne prilike, nepokrivene potrebe, rupe u ponudi, neefikanosti postojećeg sistema ... Njihov cilj (san) je malo ili srednje porodično preduzeće (MSP). Njihov cilj je mnogo veći od cilja privatnika, ali i mnogo manji od cilja naredne grupe. Neki preduzetnici imaju velike ideje i sanjaju velike snove. Oni su uglavnom inovatori u nekoj industriji. Sami su izmisli ili su nabasali na rešenje za koje shvate da može da promeni svet i način na koji živimo. Za većinu ljudi to su nerazumljive ideje pa samim tim im se čine i nerazumnim. Primeri iz prošlosti i gotovo po pravilu iz Amerike su: automobil, motor na naizmeničnu struju, elektronska trgovina (e-commerce),  gde pijemo kafu, kako komuniciramo sa drugima na internetu, kako dobijamo energiju ... Oni žele da naprave velike kompanije i postanu lideri u postojećim ili stvore potpuno nove industrije, kao što je pre desetak godina bio slučaj sa elektronskom trgovinom. Velika većina njih stvara potpuno nove proizvode kojih nije bilo na tržištu pre njih. Ovi novi proizvodi često otvaraju potpuno nove industrije i gase potrebu za nekim drugim.

Njih je proporcionalno jako malo u nekom društvu: manje od 1% stanovništva. Ogromna većina nikada ne ostvari svoje snove. Bill Gates, Henry Ford, George Westinghouse, Bill Hewlett i David Packard (HP), Sam Walton (Wal-Mart), David Filo and Jerry Yang (Yahoo), Jeff Bezos (Amazon), Michael Dell (Dell Computers) su primeri preduzetnika koji su uspeli i koji spadaju u ovu grupu. Iza njih su još stotine hiljada drugih koji ili nisu uspeli ili su samo delomično uspeli.

Ovakvih ljudi ima i u Srbiji. Samo su stidljivi i nemaju neophodno samopouzdanje. Ovo im se ne može uzeti za zlo, znajući stanje u zemlji u poslednjih 15-tak godina. U nedostatku finansijskog i tržišnog znanja i menadžerskih sposobnosti, kao i nedostatku odgovarajućih investitora koji bi podržali njihove projekte, pokušavaju da ostvare svoj san na potpuno pogrešan način. Nastavak sledi...

* Više tekstova Saše Radulovića na ekonomske teme možete naći na Blogu B92