Smederevo ima gvožđe ali i grožđe

Hvala redakciji b92 sto nas grad, kojeg nema ni na vremenskoj prognozi, dobija malo prostora u medijima. Da napomenem da se "Smederevka" vino ne proizvodi u Smederevu, vec u Makedoniji a brend potice iz Smedereva, a to sve zahvaljujuci nasoj vlasti unazad 20 godina jer su pozatvarali i prodali sve sto je dobro, od "podruma", "ukrasa", "milan blagojevica", "godomina", do stare i nove zelezare i "fabrike kompresora".

Kakve dosetke?
A imamo i ulare, umesto zarađene pare...
Imamo i amove, za nečije imperije i hramove...
Imamo muke i bede, za službene "Audiće i Mede"...
Imamo smanjene penzije i plate, za nečije grivne, stanove, zlatne satove, silikonske budze, i guzne implantate.

Kako je nastala železara u Smederevu?

Plovio Tito Dunavom i u prolasku pored Smedereva pitao šta uspeva u ovom kraju. Savetnici mu rekoše grožđe, a Tito nije dobro čuo i reče gvožđe !? Pa napravite onda železaru ovde. I tako i bi.
(a lo, 18. februar 2015 12:00)

To "Tito, grožđe, gvožđe" je verovatno anegdota za koji i ja znam.

Na Guglu ukucate: zelezara smederevo istorijat, i dobijete:

"Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko društvo, skraćeno SARTID, koje je osnovano 20. februara 1913. Bilo je to „mešovito“ akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na prostoru pored Dunava, kilometar i po uzvodno od Smedereva, izgrađeni su prvi pogoni predratne železare: kovačnica, valjaonica lima, pocinkovaonica, Simens-Martinova peć, livnica čelika i valjaonica profila. Tako počinje eksploatacija i prerada železne rude, izrada čeličnih konstrukcija za mostove, opravka vagona i brodova, a u ratnim vremenima radilo se i u službi odbrane zemlje.
U Železari Smederevo, kako se fabrika zvala posle Drugog svetskog rata, 1946. godine izgrađena je još jedna SM peć, druga valjaonica lima i elektrolučna peć, a kapacitet železare narastao je do tada neverovatnih i rekordnih 100.000 tona godišnje."
I tako dalje.

Znači, 102 godine je Železara tu gde je i danas.

Da se proizvede 100$ smederevskog celika to kosta vise pd 100$ i vec decenijama to je corav posao. I koks i ruda se uvoze, a pravi se samo najjeftiniji gradjevinski celik. Da se u vocarstvo i vinarstvo ulozilo koliko u onog zeleznog bauke, Italijani bi kpd nas dolazili po lekcije. Tu je i zemlja i sunce i idealna lokacija. 100$ za nove zasad bi se za 5 godina u vinarstvu samo drzavi visestruko vratili. Ali drzava je bez strategije. Ona bi kao kockar odmah da se vadi na celiku, a petogodisnji plan je nedostizan ni kednoj vlasti. Bravo majstori svog zanata!

Znam da je šala, ali vreme je da se prekine sa čuvenom anegdotom o Titu, smederevska železara je izgrađena još 1913. godine. Otprilike onda kad je Joška završio za mašinbravara :)

- Boga ti, kako lijep kraj! A što ovdje uspjeva?
- Grožđe, druže Tito, grožđe."
- A, gvožđe! Sagradite odmah jednu željezaru!

Kada bismo poljoprivredu i obadu zemlje shvatili ozbiljno kao fabriku i uložli u moderne sisteme i mehanizaciju ne bi nam železara ni bila potrebna, bolje da te pare stimulišu u razvoj poljoprivrede nego da održavaju tog frankejštajna.

Kako je nastala železara u Smederevu?

Plovio Tito Dunavom i u prolasku pored Smedereva pitao šta uspeva u ovom kraju. Savetnici mu rekoše grožđe, a Tito nije dobro čuo i reče gvožđe !? Pa napravite onda železaru ovde. I tako i bi.

Opilo nas vino pa nikako da se otreznimo i vratimo u realnost.

Kako je nastala železara u Smederevu?

Plovio Tito Dunavom i u prolasku pored Smedereva pitao šta uspeva u ovom kraju. Savetnici mu rekoše grožđe, a Tito nije dobro čuo i reče gvožđe !? Pa napravite onda železaru ovde. I tako i bi.

- Boga ti, kako lijep kraj! A što ovdje uspjeva?
- Grožđe, druže Tito, grožđe."
- A, gvožđe! Sagradite odmah jednu željezaru!

Kako je nastala železara u Smederevu?

Plovio Tito Dunavom i u prolasku pored Smedereva pitao šta uspeva u ovom kraju. Savetnici mu rekoše grožđe, a Tito nije dobro čuo i reče gvožđe !? Pa napravite onda železaru ovde. I tako i bi.
(a lo, 18. februar 2015 12:00)

To "Tito, grožđe, gvožđe" je verovatno anegdota za koji i ja znam.

Na Guglu ukucate: zelezara smederevo istorijat, i dobijete:

"Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko društvo, skraćeno SARTID, koje je osnovano 20. februara 1913. Bilo je to „mešovito“ akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na prostoru pored Dunava, kilometar i po uzvodno od Smedereva, izgrađeni su prvi pogoni predratne železare: kovačnica, valjaonica lima, pocinkovaonica, Simens-Martinova peć, livnica čelika i valjaonica profila. Tako počinje eksploatacija i prerada železne rude, izrada čeličnih konstrukcija za mostove, opravka vagona i brodova, a u ratnim vremenima radilo se i u službi odbrane zemlje.
U Železari Smederevo, kako se fabrika zvala posle Drugog svetskog rata, 1946. godine izgrađena je još jedna SM peć, druga valjaonica lima i elektrolučna peć, a kapacitet železare narastao je do tada neverovatnih i rekordnih 100.000 tona godišnje."
I tako dalje.

Znači, 102 godine je Železara tu gde je i danas.

Opilo nas vino pa nikako da se otreznimo i vratimo u realnost.

Kakve dosetke?
A imamo i ulare, umesto zarađene pare...
Imamo i amove, za nečije imperije i hramove...
Imamo muke i bede, za službene "Audiće i Mede"...
Imamo smanjene penzije i plate, za nečije grivne, stanove, zlatne satove, silikonske budze, i guzne implantate.

Hvala redakciji b92 sto nas grad, kojeg nema ni na vremenskoj prognozi, dobija malo prostora u medijima. Da napomenem da se "Smederevka" vino ne proizvodi u Smederevu, vec u Makedoniji a brend potice iz Smedereva, a to sve zahvaljujuci nasoj vlasti unazad 20 godina jer su pozatvarali i prodali sve sto je dobro, od "podruma", "ukrasa", "milan blagojevica", "godomina", do stare i nove zelezare i "fabrike kompresora".

Kada bismo poljoprivredu i obadu zemlje shvatili ozbiljno kao fabriku i uložli u moderne sisteme i mehanizaciju ne bi nam železara ni bila potrebna, bolje da te pare stimulišu u razvoj poljoprivrede nego da održavaju tog frankejštajna.

Znam da je šala, ali vreme je da se prekine sa čuvenom anegdotom o Titu, smederevska železara je izgrađena još 1913. godine. Otprilike onda kad je Joška završio za mašinbravara :)

Da se proizvede 100$ smederevskog celika to kosta vise pd 100$ i vec decenijama to je corav posao. I koks i ruda se uvoze, a pravi se samo najjeftiniji gradjevinski celik. Da se u vocarstvo i vinarstvo ulozilo koliko u onog zeleznog bauke, Italijani bi kpd nas dolazili po lekcije. Tu je i zemlja i sunce i idealna lokacija. 100$ za nove zasad bi se za 5 godina u vinarstvu samo drzavi visestruko vratili. Ali drzava je bez strategije. Ona bi kao kockar odmah da se vadi na celiku, a petogodisnji plan je nedostizan ni kednoj vlasti. Bravo majstori svog zanata!