Srpsko zrno zavisi od kiše u Ajovi

To su dva sasvim razlicita kukuruza. Americki je GMO, a nas je prirodni. Nije za poredenje. Zato sprski kukuzur treba da bude skuplji od americkog.

"Jedano od objašnjenja ekstremnih prinosa ove godine je i broj biljaka po hektaru. Dok se u Srbiji seje prosečno 70 000 biljaka po hektaru u SAD je to 90 000."
Ova recenica nema nikakvog smisla, razmislite malo. Nije mi jasno sta ste hteli da kazete. Druga stvar, u Americi je 95% GMO kukuruz, sto i zahteva guscu setvu od 90.000 biljaka, a u srbiji to zavisi od tipa hibrida.

Toliko

gmo ili ne gmo, cena na berzi je cena na berzi..

U SAD su zitarice 98% GMO, pa vi navalite.

Ne postoji "prirodni" kukuruz u savremenoj poljoprivredi. Ima ga još samo u Latinskoj Americi a i tamo je u manjini. U nekim zemljama su hibridne sorte a u nekim genetski modifikovane sorte. Kod nas već 40 god. su hibridne sorte.

Sto se tice setve kukuruza, gustinu ne odredjuje da li je nesto GMO ili ne, vec tip hibrida odnosno duzina vegetacije. U Srbiji se u proseku seje manje od 70.000 biljaka, moze da se govori o proseku ne vise od 60.000. Ali nije ni to bitno, u ovakvoj godini i sa 60000 biljaka ostvarivao se prinos i preko 14t/ha u Srbiji.
Sto se tice GMO modifikacije u Americi se uglavnom odnose na neutralisanje kukuruznog plamenca (kukuruz sintetise prirodni insekticid koji ga ubija), da ne bi bilo problema sa kvarnim kukuruzom kao kod nas prosle godine.

Mozda i najvazniji faktor pada nije ni spomenut u tekstu, a to je bioetanol. U Americi se snazno razvilo to trziste, i do pre 2 godine je bio pik prerade od 120 MILIONA TONA !!! To je podiglo cenu kukuruza na svetskom nivou. Onda su se pobunili americki stočari kojima je ishrana bila skuplja i da bi umanjili pritisak na rast cena hrane, vlada je oborila obavezno ucesce bioetanola u gorivu, i otada zapravo krece pad cene kukuruza.
Kada se tome doda i cena nafte na minimumu u zadnjih 10-tak godina, sada i sam bioetanol postaje ekonomski nezanimljiv. Jednostavno je stvar ponude i traznje. Ponuda je veca zbog dobre godine, traznja je manja u sustini zbog bioetanola.
I to vam je to...

Ma sta vise nece da smisle, cenu diktiraju lokalni tajkuni i to je jedina istina..

Srpski kukuruz je zdraviji, sto se najbolje videlo u aferi oko mleka.

"To je oko 11,5 dinara po kilogramu. U Srbiji je u ovom momentu cena kukuruza 13 dinara."

...zasto je onda kilogram kukuruznog griza preko 100 dinara...???

@ (Pedu, 9. novembar 2014 17:36)
Priče za malu decu.......slučajno pratim na youtube Američke farmere koji seju GM soju, ove godine im je rodila 80 bušela po hektaru drzava NjuDzerzi (Busel =25 kg) sto je oko 2 tone po hektaru, kod mene je rodila 3.5 xD
Dalje setva od 90k biljka po hektaru zahteva ogromnu kolicinu VEŠTAČKOG djubriva zbog kojega dolazi do zakišeljavanja zemljista gde se nepovratno gubi humus,Gde se u Holandiji na nekim mestima skidao sloj zomlje zbog prekomernog koristenja vestačkih djubriva.
Znate to vam je kao i kod profesionalnih sportista,stradaju zglobovi, srce.......tako i na zemlji.
Sledece nasi tj ja paor se ne mogu pariti sa USA farmerom zato sto je USA relativno mlada zemlja gde prosecan farmer obradjuje 200-1000 hektara i ja sa 50 koji sam iznad proseka u Srbiji, a svi znako kako su oni do te zemlje dolazili i gde su sada Američki meštani.

Baš sam završio proju koju je žena zgotovila,ispekla I svojski "zalila" kajmakom,sirom....pa se nešto pitam,čitajući ovaj članak :
-Zašto uvek kad plaćam 1kg projnog brašna 80 dinara ,se osećam kao majmun ?
-Zašto parče proje u pekarama košta 40 dinara ?

ово није могуће откуд да америка житница и диктира цену кукуруза зар наши врли експерти и стручњаци некажу да је будућност земље брикса ово мора да је стресно за наше стручњаке

@ddd
Ne kapiram sta ti nije jasno?
Oni seju 20000 komada kukuruza po hektaru vise, od nas.
Plus je GMO, znaci siguran rod, i veci prinos nego kod naseg seljaka.
Automatski niza cena.
Sta tu ima da ne bude jasno?!

hoce li americki farmer sad da blokira auto put i da od drzave trazi da mu otkupi kukuruz (koji za razliku od "srpske maline" nije strateski proizvod) po ceni duplo visoj od trzisne?

i ne samo kukuruz vec cela srbija zavisi posredno od amerike...

13-14 dinara je otkupna cena, ali pre nego sto se odredi vlaznost zrna, koja je ove godine dosta visoka. 9 dinara dobije seljak u proseku, sto je nedovoljno da se pokriju troskovi proizvodnje, pa mnogi i ne ulaze u njive zbog pripreme setve zitarica.

U Texasu se seje 55000 biljaka.Svakako nece propasti Americki farmer zbog niske cene.

ono sto meni nije jasno, a pominje se i ovde u tekstu a i kod nasih seljaka- ako je rod veci 30% a cena niza 20% kako su 'na gubitku' recimo prosle godine 5t/ha po 14din, a ove 7t/ha po 11, prvi je 70000 a drugi 77000?

Naši ljudi ne bi trebalo da nasedaju na ovo. Taj kukuruz (zbog toga što je kao GMO zabranjen) ne može da se uvozi na tržišta na koja se većinom izvozi naš kukuruz (EU, CEFTA).

Gde je pamet? Kad ce se ljudi probuditi. Dal je ljudima jasno da po postojecm sistemu se ne isplati imati odlicne prinose dok istovremeno gladuje dobar deo covecanstva.

Kaka Amerika, Maika Srbija moze da rani pola Evrope.

Нешто невидим болеснике у САД који једу ГМО. Ко је рекао да је штетно ?Где су стручне студије а не политичари. Стручњаци су рекли да природно месо, шећер, со је штетно чак и више а ви избаците то из исхране. Узгред свако живо биће има гене.

Ne valja kad rodi, ne valja kad rodi. Konacna cena za potrosaca je uvek skuplja bez obzira kde, komu, kako je rodilo. Svima bolje sem seljaku i potrosacu. Da ne kukamo, sta je resenje!? Resenje sejati toliko koliko se moze prodati, da opravda trosak i olaksa zivot seljaku dok na drugoj strani gledati, da direktni konzument ustvari isto, da bi se to ostvarilo potrebno je izbaciti trgovce koji su izmedju dali ovi na berzi ili ovi sa tezgama.

Kod nas se seje oko 40-50 hiljada biljaka po hektaru. Ne znam ko izvlaci ove proseke?

Evo pregled cena u Evropi i SAD pa procenite sami http://www.agroservis.rs/files/CEBE%20ZITARICA%207.%20NOVEMBAR.JPG. Svuda cene uglavnom vise nego kod nas i sve idu gore jedino kod nas padaju.

da li je njihov kukuruz gmo?
da li nas?
e pa ni cena ne može biti ista

odgovor vladici. Velik problem u ovoj godini je vlaznost zrna kukuruza. Razlika u odnosu na proslu godinu je 2,3 i vise procenata vlaznije zrno istog hibrida(iste FAO grupe zrenja).Prilikom svodjenja na JUS odnosno sada SRP odbici na prijemnim mestima idu od 20,30 pa i vise procenata.

Haha, izmisljaju ovakve vesti da bi seljacima dali manje para. Ako, i treba, oni su ovo i izglasali, odrerite im kozu sa ledja.

Zivim u SAD odavno i do sad bi trebali rogovi da ni izrastu od GMO po ovim komentatorima. Modifikovani kukuruz ima protein koji kad ja unesem u organizam prodje ne iskoristen jer samo bube imaju te enzime. mene brinu PESTICIDI jer to ne mogu da izbegnem.

Posto se bavim poljoprivredom cisto da kazem da je tekst kako da ga je pisao neko ko blage veze nema sa berzom i poljoprivredom...cena na cikaskoj berzi je 14 din a kod nas jedva 12.Uvek je nasa cena bila jaca za 4-5 dinara od cikaske jer nije Gmo.Kod nas sve sve preko 14% vlage odbija u korist otkupljivaca.Odrase nas sa kradjom i cenom ove godine,nema sanse izvuci ulozeno.Tajkuni odredjuju sve Srbiji.Jedan zajednicki sastanak i berza se tu ne pita.Zasto ako Amerikanci uticu na cenu u Srbiji onda ne uticu i na Budimpestansku i Parisku berzu.Tamo je kukuruz 15 i 16.5 din za kg i to bez PDV...

Tuzna je situacija ove godine sa kukuruzom, kao i sa svim ostalim sto smo ubirali na polju. Proja je 40 dinara zato sto zaradjuju Pera i Djoka koji otkupljuju od mene pa onda Laza sto melje, Žika dobaljač, Stanojko sto trazi kiriju od pekara Halila! A svi placaju porez! I ja dobio 11din za posteno proizveden kukuruz sto mu dodje zarada taman za porez i melioraciju!

Ko to spominje "prirodni" kukuruz??
Pa takav ne postoji vec 100 god.
Pitajte Institute u NS i Zemun Polju koliko vrsta novih hibrida stvore godisnje. A i da postoji, ko bi ga uzgajao, sa prinosom dvostruko manjim od hibrida.

Kako nasa drzava stiti poljoprivrednika od niskih cena?

(kojot, 9. novembar 2014 21:27)

U krivu si jedan bushel soje ima 27,2 kg jer je bushel mjera za volumen (otprilike 35 litara) i težina u kg mu ovisi o vrsti žitarice. Pa tako bushel pšenice i soje ima 27,2 kg, kukuruza 25 kg, ječma 21,7 itd. Također je i u samom članku iznešeno dosta površnih zaključaka od kojih je najočitiji onaj o gustoći sklopa koji ovisi kako su neki već napisali o samom hibridu tj. FAO grupi zrenja i sorti te o potencijalu rodnosti tla. Preporuke jednog od proizvođača sjemena se kreću od 50 000 a hibride FAO 600 grupe, pa do 85 000 za hibride FAO 200 grupe za tla niskog i srednjeg potencijala rodnosti, za tla visokog potencijala rodnosti su te brojke 10 do 20 veće.

Neko se i nije baš najbolje informisao što se tiče cene kukuruza za 1 bušel.

Američki bušel ima zapreminu 35.2391 litara, i za procenat vlage u pšenici od 13.5% ima masu 27.2155 kilograma (oko 25 kilograma je za kukuruz za procenat vlage 15.5%).

Dakle, ako uzmemo cenu 2.17$ za bušel, to izađe po srednjem kursu za dolar (96.5 din.) oko 7.7 dinara za kilogram!

Ili nije dobra cena u dolarima ili su oni naveli otkupnu cenu kada se prodaje direktno na njivi.


A što se tiče toga kakav je kod nas kukuruz, šta mislite kakve su sorte Pioneer i sl.? Neki hibridi ili GMO? Kod nas je zabranjena GMO hrana i GMO seme soje, ali o kukuruzu niko ne priča, a prisutni su i Pioneer i Monsanto.


Neko pomenu da naš "zdrav" kukuruz treba da bude skuplji. Pa treba, ali kad ne bi bio zatrovan pesticidima i herbicidima, te ispada da je GMO i manje štetan od ovog "zdravog", jer će se kod GMO videti posledice tek za 2-3 generacije potomaka, a ko ovog zatrovanog će se videti još za života onoga ko konzumira proizvode od njega.

Amerika je za nas Nemacka!

poenta je da će ameri koristiti kukuruz za bioetanol, dakle za gorivo a ne za ishranu. Ubili su cene nafte zarad zabijanja noža u ledja rusima a mi treba da budemo svesni da taj kukuruz koji oni nazivaju kukuruzom da je kod nas kukuruz samo u tehničkom smislu. Nenasedajte!

Koliko mi je poznato na cenu pšenice u Evropi najviše utiče rod u Ukrajini i Rusiji.Verujem da je slično i za kukuruz.

Tuzna je situacija ove godine sa kukuruzom, kao i sa svim ostalim sto smo ubirali na polju. Proja je 40 dinara zato sto zaradjuju Pera i Djoka koji otkupljuju od mene pa onda Laza sto melje, Žika dobaljač, Stanojko sto trazi kiriju od pekara Halila! A svi placaju porez! I ja dobio 11din za posteno proizveden kukuruz sto mu dodje zarada taman za porez i melioraciju!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (geograf, 10. novembar 2014 01:19)

Amin. Od sela jedino preprodavci imaju korist.

Na slici uz tekst prikazan je kukuruz kokicar cija cena je veca nego obicnog merkantilnog kukuruza.

Bar ce uspeti da nahrane gladne u svetu, posto toliko o tome kukaju.

Pre 50 godina americki farmeri su svoja polja navodnjavali iz bunara dubine 50m. Sada se busi od 500 do 700 m da bi se doslo do vode. Kada ce drzava intervenisati i zabraniti dalje ispumpavanje je pitanje alternative sopstvene proizvodnje. U USA je nema,mozda u Evropi.

naravno da su im prinosi ogromni kad su gmo zitarice otpornr na sve i rodevaju kako im kazes..

To su dva sasvim razlicita kukuruza. Americki je GMO, a nas je prirodni. Nije za poredenje. Zato sprski kukuzur treba da bude skuplji od americkog.

U SAD su zitarice 98% GMO, pa vi navalite.

Нешто невидим болеснике у САД који једу ГМО. Ко је рекао да је штетно ?Где су стручне студије а не политичари. Стручњаци су рекли да природно месо, шећер, со је штетно чак и више а ви избаците то из исхране. Узгред свако живо биће има гене.

"Jedano od objašnjenja ekstremnih prinosa ove godine je i broj biljaka po hektaru. Dok se u Srbiji seje prosečno 70 000 biljaka po hektaru u SAD je to 90 000."
Ova recenica nema nikakvog smisla, razmislite malo. Nije mi jasno sta ste hteli da kazete. Druga stvar, u Americi je 95% GMO kukuruz, sto i zahteva guscu setvu od 90.000 biljaka, a u srbiji to zavisi od tipa hibrida.

Toliko

Ma sta vise nece da smisle, cenu diktiraju lokalni tajkuni i to je jedina istina..

gmo ili ne gmo, cena na berzi je cena na berzi..

Srpski kukuruz je zdraviji, sto se najbolje videlo u aferi oko mleka.

@ddd
Ne kapiram sta ti nije jasno?
Oni seju 20000 komada kukuruza po hektaru vise, od nas.
Plus je GMO, znaci siguran rod, i veci prinos nego kod naseg seljaka.
Automatski niza cena.
Sta tu ima da ne bude jasno?!

hoce li americki farmer sad da blokira auto put i da od drzave trazi da mu otkupi kukuruz (koji za razliku od "srpske maline" nije strateski proizvod) po ceni duplo visoj od trzisne?

ono sto meni nije jasno, a pominje se i ovde u tekstu a i kod nasih seljaka- ako je rod veci 30% a cena niza 20% kako su 'na gubitku' recimo prosle godine 5t/ha po 14din, a ove 7t/ha po 11, prvi je 70000 a drugi 77000?

@ (Pedu, 9. novembar 2014 17:36)
Priče za malu decu.......slučajno pratim na youtube Američke farmere koji seju GM soju, ove godine im je rodila 80 bušela po hektaru drzava NjuDzerzi (Busel =25 kg) sto je oko 2 tone po hektaru, kod mene je rodila 3.5 xD
Dalje setva od 90k biljka po hektaru zahteva ogromnu kolicinu VEŠTAČKOG djubriva zbog kojega dolazi do zakišeljavanja zemljista gde se nepovratno gubi humus,Gde se u Holandiji na nekim mestima skidao sloj zomlje zbog prekomernog koristenja vestačkih djubriva.
Znate to vam je kao i kod profesionalnih sportista,stradaju zglobovi, srce.......tako i na zemlji.
Sledece nasi tj ja paor se ne mogu pariti sa USA farmerom zato sto je USA relativno mlada zemlja gde prosecan farmer obradjuje 200-1000 hektara i ja sa 50 koji sam iznad proseka u Srbiji, a svi znako kako su oni do te zemlje dolazili i gde su sada Američki meštani.

Kaka Amerika, Maika Srbija moze da rani pola Evrope.

ово није могуће откуд да америка житница и диктира цену кукуруза зар наши врли експерти и стручњаци некажу да је будућност земље брикса ово мора да је стресно за наше стручњаке

da li je njihov kukuruz gmo?
da li nas?
e pa ni cena ne može biti ista

Naši ljudi ne bi trebalo da nasedaju na ovo. Taj kukuruz (zbog toga što je kao GMO zabranjen) ne može da se uvozi na tržišta na koja se većinom izvozi naš kukuruz (EU, CEFTA).

"To je oko 11,5 dinara po kilogramu. U Srbiji je u ovom momentu cena kukuruza 13 dinara."

...zasto je onda kilogram kukuruznog griza preko 100 dinara...???

Baš sam završio proju koju je žena zgotovila,ispekla I svojski "zalila" kajmakom,sirom....pa se nešto pitam,čitajući ovaj članak :
-Zašto uvek kad plaćam 1kg projnog brašna 80 dinara ,se osećam kao majmun ?
-Zašto parče proje u pekarama košta 40 dinara ?

Gde je pamet? Kad ce se ljudi probuditi. Dal je ljudima jasno da po postojecm sistemu se ne isplati imati odlicne prinose dok istovremeno gladuje dobar deo covecanstva.

13-14 dinara je otkupna cena, ali pre nego sto se odredi vlaznost zrna, koja je ove godine dosta visoka. 9 dinara dobije seljak u proseku, sto je nedovoljno da se pokriju troskovi proizvodnje, pa mnogi i ne ulaze u njive zbog pripreme setve zitarica.

Evo pregled cena u Evropi i SAD pa procenite sami http://www.agroservis.rs/files/CEBE%20ZITARICA%207.%20NOVEMBAR.JPG. Svuda cene uglavnom vise nego kod nas i sve idu gore jedino kod nas padaju.

Haha, izmisljaju ovakve vesti da bi seljacima dali manje para. Ako, i treba, oni su ovo i izglasali, odrerite im kozu sa ledja.

Ne postoji "prirodni" kukuruz u savremenoj poljoprivredi. Ima ga još samo u Latinskoj Americi a i tamo je u manjini. U nekim zemljama su hibridne sorte a u nekim genetski modifikovane sorte. Kod nas već 40 god. su hibridne sorte.

poenta je da će ameri koristiti kukuruz za bioetanol, dakle za gorivo a ne za ishranu. Ubili su cene nafte zarad zabijanja noža u ledja rusima a mi treba da budemo svesni da taj kukuruz koji oni nazivaju kukuruzom da je kod nas kukuruz samo u tehničkom smislu. Nenasedajte!

Neko se i nije baš najbolje informisao što se tiče cene kukuruza za 1 bušel.

Američki bušel ima zapreminu 35.2391 litara, i za procenat vlage u pšenici od 13.5% ima masu 27.2155 kilograma (oko 25 kilograma je za kukuruz za procenat vlage 15.5%).

Dakle, ako uzmemo cenu 2.17$ za bušel, to izađe po srednjem kursu za dolar (96.5 din.) oko 7.7 dinara za kilogram!

Ili nije dobra cena u dolarima ili su oni naveli otkupnu cenu kada se prodaje direktno na njivi.


A što se tiče toga kakav je kod nas kukuruz, šta mislite kakve su sorte Pioneer i sl.? Neki hibridi ili GMO? Kod nas je zabranjena GMO hrana i GMO seme soje, ali o kukuruzu niko ne priča, a prisutni su i Pioneer i Monsanto.


Neko pomenu da naš "zdrav" kukuruz treba da bude skuplji. Pa treba, ali kad ne bi bio zatrovan pesticidima i herbicidima, te ispada da je GMO i manje štetan od ovog "zdravog", jer će se kod GMO videti posledice tek za 2-3 generacije potomaka, a ko ovog zatrovanog će se videti još za života onoga ko konzumira proizvode od njega.

Sto se tice setve kukuruza, gustinu ne odredjuje da li je nesto GMO ili ne, vec tip hibrida odnosno duzina vegetacije. U Srbiji se u proseku seje manje od 70.000 biljaka, moze da se govori o proseku ne vise od 60.000. Ali nije ni to bitno, u ovakvoj godini i sa 60000 biljaka ostvarivao se prinos i preko 14t/ha u Srbiji.
Sto se tice GMO modifikacije u Americi se uglavnom odnose na neutralisanje kukuruznog plamenca (kukuruz sintetise prirodni insekticid koji ga ubija), da ne bi bilo problema sa kvarnim kukuruzom kao kod nas prosle godine.

Mozda i najvazniji faktor pada nije ni spomenut u tekstu, a to je bioetanol. U Americi se snazno razvilo to trziste, i do pre 2 godine je bio pik prerade od 120 MILIONA TONA !!! To je podiglo cenu kukuruza na svetskom nivou. Onda su se pobunili americki stočari kojima je ishrana bila skuplja i da bi umanjili pritisak na rast cena hrane, vlada je oborila obavezno ucesce bioetanola u gorivu, i otada zapravo krece pad cene kukuruza.
Kada se tome doda i cena nafte na minimumu u zadnjih 10-tak godina, sada i sam bioetanol postaje ekonomski nezanimljiv. Jednostavno je stvar ponude i traznje. Ponuda je veca zbog dobre godine, traznja je manja u sustini zbog bioetanola.
I to vam je to...

i ne samo kukuruz vec cela srbija zavisi posredno od amerike...

Tuzna je situacija ove godine sa kukuruzom, kao i sa svim ostalim sto smo ubirali na polju. Proja je 40 dinara zato sto zaradjuju Pera i Djoka koji otkupljuju od mene pa onda Laza sto melje, Žika dobaljač, Stanojko sto trazi kiriju od pekara Halila! A svi placaju porez! I ja dobio 11din za posteno proizveden kukuruz sto mu dodje zarada taman za porez i melioraciju!

Zivim u SAD odavno i do sad bi trebali rogovi da ni izrastu od GMO po ovim komentatorima. Modifikovani kukuruz ima protein koji kad ja unesem u organizam prodje ne iskoristen jer samo bube imaju te enzime. mene brinu PESTICIDI jer to ne mogu da izbegnem.

Kod nas se seje oko 40-50 hiljada biljaka po hektaru. Ne znam ko izvlaci ove proseke?

Ne valja kad rodi, ne valja kad rodi. Konacna cena za potrosaca je uvek skuplja bez obzira kde, komu, kako je rodilo. Svima bolje sem seljaku i potrosacu. Da ne kukamo, sta je resenje!? Resenje sejati toliko koliko se moze prodati, da opravda trosak i olaksa zivot seljaku dok na drugoj strani gledati, da direktni konzument ustvari isto, da bi se to ostvarilo potrebno je izbaciti trgovce koji su izmedju dali ovi na berzi ili ovi sa tezgama.

naravno da su im prinosi ogromni kad su gmo zitarice otpornr na sve i rodevaju kako im kazes..

U Texasu se seje 55000 biljaka.Svakako nece propasti Americki farmer zbog niske cene.

odgovor vladici. Velik problem u ovoj godini je vlaznost zrna kukuruza. Razlika u odnosu na proslu godinu je 2,3 i vise procenata vlaznije zrno istog hibrida(iste FAO grupe zrenja).Prilikom svodjenja na JUS odnosno sada SRP odbici na prijemnim mestima idu od 20,30 pa i vise procenata.

Kako nasa drzava stiti poljoprivrednika od niskih cena?

Pre 50 godina americki farmeri su svoja polja navodnjavali iz bunara dubine 50m. Sada se busi od 500 do 700 m da bi se doslo do vode. Kada ce drzava intervenisati i zabraniti dalje ispumpavanje je pitanje alternative sopstvene proizvodnje. U USA je nema,mozda u Evropi.

Ko to spominje "prirodni" kukuruz??
Pa takav ne postoji vec 100 god.
Pitajte Institute u NS i Zemun Polju koliko vrsta novih hibrida stvore godisnje. A i da postoji, ko bi ga uzgajao, sa prinosom dvostruko manjim od hibrida.

Koliko mi je poznato na cenu pšenice u Evropi najviše utiče rod u Ukrajini i Rusiji.Verujem da je slično i za kukuruz.

Amerika je za nas Nemacka!

Posto se bavim poljoprivredom cisto da kazem da je tekst kako da ga je pisao neko ko blage veze nema sa berzom i poljoprivredom...cena na cikaskoj berzi je 14 din a kod nas jedva 12.Uvek je nasa cena bila jaca za 4-5 dinara od cikaske jer nije Gmo.Kod nas sve sve preko 14% vlage odbija u korist otkupljivaca.Odrase nas sa kradjom i cenom ove godine,nema sanse izvuci ulozeno.Tajkuni odredjuju sve Srbiji.Jedan zajednicki sastanak i berza se tu ne pita.Zasto ako Amerikanci uticu na cenu u Srbiji onda ne uticu i na Budimpestansku i Parisku berzu.Tamo je kukuruz 15 i 16.5 din za kg i to bez PDV...

(kojot, 9. novembar 2014 21:27)

U krivu si jedan bushel soje ima 27,2 kg jer je bushel mjera za volumen (otprilike 35 litara) i težina u kg mu ovisi o vrsti žitarice. Pa tako bushel pšenice i soje ima 27,2 kg, kukuruza 25 kg, ječma 21,7 itd. Također je i u samom članku iznešeno dosta površnih zaključaka od kojih je najočitiji onaj o gustoći sklopa koji ovisi kako su neki već napisali o samom hibridu tj. FAO grupi zrenja i sorti te o potencijalu rodnosti tla. Preporuke jednog od proizvođača sjemena se kreću od 50 000 a hibride FAO 600 grupe, pa do 85 000 za hibride FAO 200 grupe za tla niskog i srednjeg potencijala rodnosti, za tla visokog potencijala rodnosti su te brojke 10 do 20 veće.

Bar ce uspeti da nahrane gladne u svetu, posto toliko o tome kukaju.

Tuzna je situacija ove godine sa kukuruzom, kao i sa svim ostalim sto smo ubirali na polju. Proja je 40 dinara zato sto zaradjuju Pera i Djoka koji otkupljuju od mene pa onda Laza sto melje, Žika dobaljač, Stanojko sto trazi kiriju od pekara Halila! A svi placaju porez! I ja dobio 11din za posteno proizveden kukuruz sto mu dodje zarada taman za porez i melioraciju!
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (geograf, 10. novembar 2014 01:19)

Amin. Od sela jedino preprodavci imaju korist.

Na slici uz tekst prikazan je kukuruz kokicar cija cena je veca nego obicnog merkantilnog kukuruza.