velja
pre 14 godina
Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.
Ponedeljak, 12.07.2010.
12:24
Ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin uručio je 24 tone brašna namenjenog narodnim kuhinjama u Valjevu, u okviru akcije "Hrana za sve".
Izvor: Beta
pre 14 godina
Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.
pre 14 godina
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27. Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra.
Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.
pre 14 godina
''da kreira socijalno odgovornu agrarnu politiku'' - Тако што ће се делити помоћ социјално угроженој категорији становништва? Оно јесте 'социјално' али ми се чини да то није оно што се очекује од Владе.
pre 14 godina
''da kreira socijalno odgovornu agrarnu politiku'' - Тако што ће се делити помоћ социјално угроженој категорији становништва? Оно јесте 'социјално' али ми се чини да то није оно што се очекује од Владе.
pre 14 godina
Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.
pre 14 godina
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27. Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra.
Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.
pre 14 godina
''da kreira socijalno odgovornu agrarnu politiku'' - Тако што ће се делити помоћ социјално угроженој категорији становништва? Оно јесте 'социјално' али ми се чини да то није оно што се очекује од Владе.
pre 14 godina
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.Budžet Evropske unije
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27. Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra.
Ako težimo da budemo deo velike agrarne porodice EU neminovni su dublji rezovi u zemljišnoj politici. Ukrupnjavanje poseda nameće se kao prioritet koji ne može biti ostvaren bez sveobuhvatnog državnog programa i istrajnosti u njegovom sprovođenju. To se u prvom redu odnosi na sređivanje katastra i komasaciju obradivog poljoprivrednog zemljišta o državnom trošku. Osnivanje stimulativnih fondova za otkup zemlje od staračkih i nepoljoprivrednih domaćinstva i njihovo objedinjavanje, jedna je od mogućih opcija kao i insistiranje na izmeni Zakona o nasleđivanju gde prioritet u dobijanju zemlje treba da imaju oni koji je obrađuju i od nje žive...
Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet) a to se, pod stručnim nadzorom naučnih instituta i poljoprivrednih zavoda, jamčano, može ostvariti samo na velikim površinama s razrađenim upravljačkim sistemima.
pre 14 godina
Bedno i provizorno se kupuju politicki poeni,pokusaj takvim manipulisanjem sa narodom nece uspeti.Ne prodajemo se za saku brasna.
3 Komentari
Sortiraj po: