Jabuka na dan: Matične ćelije i njihova svrha

Elem, ovakva banka ima svog smisla, ali mislim da je ovoj zemlji mnogo neophodnije da se radi na stvaranju banke maticnih celija za lecenje prvenstveno hematoloskih bolesti od podudarnog nesrodnog davaoca (dobrovoljnog davaoca). Odlicno je da su sistem donacija organa podrzale i sve aktivne verske zajednice jer je to jedini put da u oblasti transplantacije uhvatimo kakav takav prikljucak sa svetom i dodjeno u situaciju da razmenjujemo tkiva i organe. Sto se tice banke maticnih celija iz pupcanika, koje se koriste skoro 20-tak godina, one predstavljaju veliku nepoznanicu u pogledu niza mogucnosti koristenja. Bez obzira na njihovu mogucnost da stvore brojna tkiva, potanje je da li se recimo te celije mogu iskoristiti za lecenje malignih bolesti ili naprimer leukemija kod osobe od koje su uzete na rodjenju! Sa druge strane u skladu sa trenutno dostupnom tehnologijom kolicina uzetih celija je trenutno dovoljna za transplantaciju deteta ili lakse odrasle osobe, jer je vrlo bitna gustina maticnih celija u kalemu po kg tt primaoca! Pored toga, i pored njihove prilagodljivosti ipak je neophodna bar izvesna imunoloska podudarnost (HLA sistem tkivnih antigena) sa osobom koja te celije prima, da bi se izbegle cesto smrtonosne reakcije u primaoca. U ovom trenutku, struka se mnogo manje cuje (hematolozi, imunolozi, osobe koje se bave transplantacijom...) a najvise medijske paznje ima osoba koja je po svom pozivu ginekolog.
Ovo je vrlo osetljiva tema za osobe koje doniraju celije u posebnim psihickim uslovima (buduce majke) i koliko mi je poznato, u tom stanju su one vrlo sugestibilne. Mislim da je pravljenje ovakve banke, na nacionalnom nivou, ili prikljcenje stranoj, komercijalnoj banci, stvar o kome treba da se vrlo dugo raspravlja i u strucnim krugovima preko npr komisije Ministarstva zdravlja koje bi sagledali i dobre i lose ali i finansijske i eticke aspekte koji su uneti u Evropske preporuke.

Uopste se ne slazem sa prethodnim komentarom. Pravo svakog coveka treba da bude da ostavi maticne celije svog deteta u privatnu banku ili u javnu ukoliko u toj zemlji postoji, ako on to zeli i spreman je za to da plati. Mislim da je to u domenu ljudskih prava i odluke svakog pojedinca ponaosob. Sta se sa maticnim celijama moze raditi/leciti sada a sta ce moci za nekoliko godina to cemo jos videti. Ali definitivno se nebih slozila da bilo koje ministarstvo ili bilo koji pojedinac na nivou drzavne administracije treba da donosi tu odluku umesto mene ili bilo koje druge majke. Neka mi omoguce da bankiram maticne celije svog deteta ili u priv. banci u inostranstvu ili (a sumnjam da ce biti uskoro) u javnoj koja ce se otvoriti ovde , a neka puste mene da odlucim da li cu u to da verujem ili ne.
zasto bi ja morala apriori da verujem da je misljenje nekog naseg hematologa kompetentno za bilo sta.
Umesto da potrosim na nesto drugo rizikovacu i dacu 1700 eur koliko to kosta i nece mi biti zao.

Elem, ovakva banka ima svog smisla, ali mislim da je ovoj zemlji mnogo neophodnije da se radi na stvaranju banke maticnih celija za lecenje prvenstveno hematoloskih bolesti od podudarnog nesrodnog davaoca (dobrovoljnog davaoca). Odlicno je da su sistem donacija organa podrzale i sve aktivne verske zajednice jer je to jedini put da u oblasti transplantacije uhvatimo kakav takav prikljucak sa svetom i dodjeno u situaciju da razmenjujemo tkiva i organe. Sto se tice banke maticnih celija iz pupcanika, koje se koriste skoro 20-tak godina, one predstavljaju veliku nepoznanicu u pogledu niza mogucnosti koristenja. Bez obzira na njihovu mogucnost da stvore brojna tkiva, potanje je da li se recimo te celije mogu iskoristiti za lecenje malignih bolesti ili naprimer leukemija kod osobe od koje su uzete na rodjenju! Sa druge strane u skladu sa trenutno dostupnom tehnologijom kolicina uzetih celija je trenutno dovoljna za transplantaciju deteta ili lakse odrasle osobe, jer je vrlo bitna gustina maticnih celija u kalemu po kg tt primaoca! Pored toga, i pored njihove prilagodljivosti ipak je neophodna bar izvesna imunoloska podudarnost (HLA sistem tkivnih antigena) sa osobom koja te celije prima, da bi se izbegle cesto smrtonosne reakcije u primaoca. U ovom trenutku, struka se mnogo manje cuje (hematolozi, imunolozi, osobe koje se bave transplantacijom...) a najvise medijske paznje ima osoba koja je po svom pozivu ginekolog.
Ovo je vrlo osetljiva tema za osobe koje doniraju celije u posebnim psihickim uslovima (buduce majke) i koliko mi je poznato, u tom stanju su one vrlo sugestibilne. Mislim da je pravljenje ovakve banke, na nacionalnom nivou, ili prikljcenje stranoj, komercijalnoj banci, stvar o kome treba da se vrlo dugo raspravlja i u strucnim krugovima preko npr komisije Ministarstva zdravlja koje bi sagledali i dobre i lose ali i finansijske i eticke aspekte koji su uneti u Evropske preporuke.

Uopste se ne slazem sa prethodnim komentarom. Pravo svakog coveka treba da bude da ostavi maticne celije svog deteta u privatnu banku ili u javnu ukoliko u toj zemlji postoji, ako on to zeli i spreman je za to da plati. Mislim da je to u domenu ljudskih prava i odluke svakog pojedinca ponaosob. Sta se sa maticnim celijama moze raditi/leciti sada a sta ce moci za nekoliko godina to cemo jos videti. Ali definitivno se nebih slozila da bilo koje ministarstvo ili bilo koji pojedinac na nivou drzavne administracije treba da donosi tu odluku umesto mene ili bilo koje druge majke. Neka mi omoguce da bankiram maticne celije svog deteta ili u priv. banci u inostranstvu ili (a sumnjam da ce biti uskoro) u javnoj koja ce se otvoriti ovde , a neka puste mene da odlucim da li cu u to da verujem ili ne.
zasto bi ja morala apriori da verujem da je misljenje nekog naseg hematologa kompetentno za bilo sta.
Umesto da potrosim na nesto drugo rizikovacu i dacu 1700 eur koliko to kosta i nece mi biti zao.