Problemi hranitelja sa usvajanjem

"Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona".

Istrebljivanje Jevreja i ostalih nearijevaca je radjeno u skladu sa (nacističkim) zakonima ali ga to ne opravdava! Zato očekujem HITNU REAKCIJU ZAŠTITNIKA LJUDSKIH PRAVA jer su u ovoj državi prema deci počelo postupati kao sa ROBOM!

Ko koga ili sta ovde zapravo stiti ? Ustanova koja se bavi zastitom dece ( bez roditeljskog staranja ) koja su i inace jako osetljiva i emocionalno ranjiva, dodeljuje dete hraniteljima sa kojima ono provodi odredjeno vreme(iz teksta se ne vidi koliki je to period),dete se na njih navikava i pocinje da ih dozivljava kao SVOJU PRAVU PORODICU. Najnormalnije bi bilo da sledeci korak bude potpuna integracija deteta USVAJANJEM (pogotovu sto takva zelja od strane hranitelja evidentno postoji).
Medjutim, sta se desava ? Centar koji STITI(!?!) prava deteta NASILNO(!?!) ga ISTRZE iz njegove nove porodice i dodeljuje drugoj porodici na USVAJANJE ! Time dete neminovno IZLAZU STRESU i POVREDJUJU NJEGOVU VEC RANJIVU DUSU(po sistemu ne znas ti, to je za tvoje dobro!). Na taj nacin oni zaboravljaju najvazniju stvar : DA SISTEM(decje zastite) POSTOJI ZBOG TE DECE A NE DECA ZBOG SISTEMA. A kao slag na tortu ovde treba dodati i razlog za ovakvo postupanje u vidu neblagovremenog podnosenja zahteva za usvajanje ! Ovde treba postaviti nekoliko pitanja : 1-Da li je neko od socijalnih radnika zaduzen za dalje pracenje deteta i kontakt sa hraniteljima nakon davanja deteta hraniteljskoj porodici ? Ko je odgovor DA, zasto taj neko nije PREDOCIO hraniteljskoj porodici da treba da obnovi zahtev za usvajanje ? (Kako bi inace oni to mogli da znaju?)Svakom dobronamernom coveku je jasno da je najbolje resenje za dete da bude usvojeno od strane porodice sa kojom zivi (sem u slucaju zlostavljanja i sl. ali to se nigde ne spominje). Da li to dalje znaci da u ovom slucaju MOZDA NIJE BILO DOBRE NAMERE ? Valjalo bi proveriti da ne postoji mozda kakva koverta sa suskavim sadrzajem inostranog porekla kakve cesto zavrsavaju svakojake poslove u nas. Debelih propusta u radu je svakako bilo i za to bi trbalo NEKO DA ODGOVARA!

Ljudi vec 11 godina cekaju na usvojenje i onda dete ciji su hranitelji daju nekom drugom, iz administrativnih razloga... kakva sramota! Sistem dodeljivanja dece na usvajanje je inace korumpiran i velika je sramota sto se neko bogati i na nesreci tih roditelji i na nesreci te dece.

Za usvajanje deteta treba izdvojiti 10000 eur...mozda u tome lezi odgovor zasto je "procedura" morala biti ispostovana.

Vec je ranije bilo pisano o ovom slucaju i verovala sam da dete nece biti oduzeto hraniteljskoj porodici. Ali eto ipak je odvedeno iz skole. Molim gospodina Ljajica koji ima cerku i ostale koji su nadlezni za to ne racunajuci Centar za socijalni rad da bez obzira na zakon vrate dete dosadasnjoj hraniteljskoj porodici jer je to u interesu deteta. Unapred se zahvaljujem.

Oni se brinu za njene emocionalne potrebe,a ni ne sumnjaju koliki je mala emocionalni sok dozivjela odvajajuci je od porodice u kojoj je dobrovoljno htijela da ostane.Nije joj dovoljan emocionalni sok sto ne zivi sa svojim bioloskim roditeljima nego je jos odvajaju od ljudi na koje je navikla... Uzas!

Znaci porodica se oceni kao nepodobna za usvajanje, al joj IPAK date dete na cuvanje.
Pa se posle dete dodeli nekom drugom.
KO JE OVDE LUD?

Prosto se cudim takvoj za mene kriminalnoj radnji.Pa zar dete treba oteti i odvesti u nepoznatu sredinu.Drugo,moglo se to lepo resiti i u skoli u prisustvu uciteljice ili nastavnice razgovarati sa detetom.A sta sa cinjenicom da dete stvarno nije htelo da ode iz hraniteljske porodice i da zbog toga pati i da ce imati traume.Zar tom detetu nije dovoljno trauma i do tog kobnog dana.Ipak neka nadlezni to sve ispitaju i utvrde odgovornost.

Samo mi, koji smo hranitelji, znamo sta za dete predstavlja promena sredine. Ukoliko je dete Slovacke nacionalnosti, kome je maternji jezik slovacki a ne srpski, i koje je pohadjalo skolu na svom maternjem jeziku, nasilno odvedeno iz slovacke etnicke sredine u srpsku sredinu na usvajanje, onda je doslo do povreda i drugih prava deteta. Uostalom, dete od 8 godina zna sta predstavlja ta promena. Necu napominjati da je ovim verovatno doslo i do krsenja verskih prava deteta (najverovatnije) protestantske veroispovesti u sredini gde nema svoju crkvu u blizini od nekoliko stotina kilometara.
A o najboljem interesu deteta ne bih zeleo puno da pisem jer znamo kakva je moc Centara za socijalni rad kada se poveze s materijalnom dobiti nekog pojedinca.

Kao hranitelj, znam šta nam je rečeno- ne možemo da usvojimo dete koje je kod nas na hraniteljstvu. Znam mnogo slučajeva gde deca dolaze kao bebe, odrastaju, hranitelji žele da ga usvoje i pored svoje biološke dece, zato što se dete zavoli, dolazi do obostranog vezivanja a nije u mogućnosti da to uradi zato što slovo zakona to nalaže. Jedino ako će odvajanje štetno da utiče na dete. A koliko je takvih slučajeva bilo? Jedini odgovor centara je: ne možete vi da usvojite, vi ste hranitelji i vaš zadatak je završen čim se nađu "pogodni" usvojitelji. Šta igra presudnu ulogu u celoj priči ne znam al na savest svakom ko igra nepoštenu igru i ne osvrće se na osećanja deteta a i hranitelja.

Ovde se olako prelazi preko još jedne važne stvari: naime, iako je to ovde mlako naznačeno, pretpostavljam da je dete slovačke nacionalnosti, jer koliko ja znam, u Gložanu nema u školi srpskog odelenja. Prema imenima mogu da zaključim da su hranitelji slovačke nacionalnosti (inače bi novinari mogli da provere kako se piše ime one žene, skoro sam sto posto siguran da nije Žužana - što je mađarsko ime, nego Zuzana što je slovačko ime). Zamislite koliki je stres deteta koje iz porodice koje priča jednim jezikom dolazi u porodicu u kojoj se priča drugim jezikom. Ako ovako ostane, sumnjam da će dete ikada pričati maternjim jezikom. To se zove asimilacija.

ne mesam se u zakone niti cu da osudjujem bilo koga, ali nacin na koji je dete odvedeno je vise nego sramota. Jednom recju je oteto od nekoga ko mu je bio drag. Ovo pisem iz licnog iskustva jer sam i ja usvojen. Jedno vreme sam bio i u hraniteljskoj porodici koju i dan danas cenim i postujem kao da su mi rod najrodjeniji. Zar nikome nije palo na pamet da to dete voli svoje hranitelje i da ukoliko ono mora da ide u drugu porodicu treba ga za odlazak pripremiti. Osudjuju se hranitelji iz Glozana, a dete im je ispred nosa oteto, pa kako da ne budu revoltirani i sta ocekivati od njih. Nista sem najgoreg. Osudjivati da su vrsili pritisak na dete je besmisleno, jer dete samovoljno ne zeli da ih napusti. Ovim cinom se dete samo traumira a to ne vodi nicemu. Ukoliko je tacno da je dete jako vezano za porodicu Kukucka iz Glozana kad tad ce im se vratiti pa makar i kada navrsi 18 godina jer ovaj dogadjaj nece zaboraviti nikada. Na svoje nove roditelje ce gledati celog zivota zgrazavajuce jer su mu oduzeli nesto najdraze. ovo zaista govorim iz iskustva ...

Pretpostavljam da veći broj ljudi nije upućen da se deca koja su iznad pet godina starosti, a bez roditeljskog staranja, tretiraju kao deca sa posebnim potrebama. To ne znači da je dete mentalno ili fizički ometeno u razvoju, nego se stavlja akcenat na njegov emocionalni razvoj. Zaista me zanima, da li se iko time pozabavio, kad je dao odobrenje da dete bude oduzeto hraniteljima i još na takav način. Kompletno cela priča je prosto za "verovali ili ne". Posebno me oduševljavaju ovi dušebrižnici koji imaju "određeno" mišljenje o hraniteljima kao ljudima koji su u toj priči zarad novca. Ako mislite da je to veliki i lako zarađeni novac, zašto se onda veći broj ljudi ne bavi tim tako "profitabilnim" poslom. I za kraj, verujem da dete od osam godina nije upućeno baš u sve što je dobro za njega, ali sam sigurna da je dovoljno veliko da zna gde i sa kim želi da živi. SRAMOTA ZA SVE SOCIJALNE RADNIKE.

Ljudi ne veruju u ovaj podatak, ali u Srbiji fali dece za usvajanje, i uvek je veci broj zainteresovanih nego raspolozive dece, vec godinama u nazad.
Procedura je tu sasvim jasna.
Ranije su hranitelji koristili rupu u zakonu pa posle visegodisnjeg hraniteljskog statusa prelazili u proceduru usvajanja i time prakticno 'birali' dete koje ce dobiti po nekim svojim preferencijama, polu, nacionalnosti, godistu, zdravstvenom stanju i sl. sto se cesto kosilo sa moralnim normama.
U medjuvremenu je promenjen zakon i ova mogucnost je onemogucena, tako da u vecini slucajeva hranitelji ne mogu postati usvojitelji, tj. mogu ali uz detaljniju analizu samog hraniteljskog para i ocenu iskrenosti njihove zelje da se usvoji dete.

To sto nisu dobili dete toliko dugo je pokazatelj samo jednog, da u proceni tima centra za soc. rad nisu se pokazali kao adekvatni za usvajanje, bilo da je to finansijsko stanje, godiste, porodicna problematika, neckanje oko dece koja su im ponudjena na usvajanje i sl. Inace da napomenem da ljudi u hraniteljski status stupaju u 90% slucajeva iz koristi zbog nadoknade koju za svako dete dobijaju od drzave.

Apsolutno je jasno da ovde ne-dobijanje deteta na usvajanje je samo logican sled stvari u kome neko ima odredjeni prototip deteta u glavi i aktivno ga 'trazi' visegodisnjim hraniteljstvom, a da je prethodno ocenjen kao neadekvatan za usvajanje pa time na mala vrata zeli da dobije dete.

Klincima zelim sve najbolje, da izrastu u velike ljude, a vama kao medijskoj kuci malu sugestiju da se u nekom narednom vremenu pozabavite dublje ovom problematikom koja je dosta kompleksna i ne moze da se svede na potresnu pricu dvoje ljudi bez dece u trajanju od par minuta.

Neverovatno koliko sam zbunjena ovakvim događajem. Država radi na reformi socijalne politike, stalno se priča o unapređenju hraniteljstva ali izgleda ništa nije uradila po pitanju kadra koji taj posao obavljaju. Po meni je ovo čista zloupotreba službenog položaja i ne bi smela da prođe nekažnjeno. Ako su kojim slučajem, nadležni u Ministarstvu upoznati ovom situacijom, trebalo bi da izvrše kompletnu reviziju dotičnog CZR-a a najodgovornijima dati otkaz, za primer da se ovako više ne može. Obzirom da je prošlo najmanje dva meseca od tog događaja, vidimo koliko je stvarno rađeno i koliko se radi na pitanjima socijalne politike i zaštiti hraniteljskih prava. Veoma poražavajuće.

Ovde su prekršena su sva ljudska prava, dečija ,verska: „ Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona. Dete možda i ne zna šta je za njega najbolje ,ali je jasno pokazalo šta NEĆE. Ovo nije usamljen slučaj da radnici dušebrižnici rade u „cilju zaštite deteta-dece“ ali se ne objavljuje. Vrlo je čest slučaj da u centrima odlučuju ljudi koji nemaju sopstvene dece pa ni usvojene kao ni na hraniteljstvu, njihovo znanje se svodi na knjiške moljce i voajerske dileme. Sramota za struku i sve one poštene ljude koji stvarno brinu o zaštiti dece i njihovih prava.

Ova izjava direktorke Biljane Drakulić je zabrinjavajuća. Da li su deca samo brojka slovo zakona. Da li je interes deteta da vrišti, grebe, grize, sve u nameri da ostane kod ljudi na koje je navikla i koje je zavolela a i oni nju, očigledno. Inače se ne bi borili očajnički tražeći pomoć od svih nadležnih organa a na kraju i u medijima. Da li je interes deteta koje zna svoj identitet odjednom prebaciti nasilno tamo gde ne pripada ni nacionalno ni verski. Kakva se konfuzija stvara u toj dečjoj glavici. Da li je direktorka o tome razmišljala ili o nečem drugom.

tesko je pronaci rec koja bi okarakterisala ovu situaciju..zar ne bi trebalo ljudima iz centra da su na prvom mestu SAMO DETETOVI INTERESI, sto u ovom slucaju nije tako. iscupati dete iz sigurnog gnezda i odvesti je u nepoznato, stvorice kod deteta mnoge traume. kako su mislili da se uspostavi veza izmedju deteta i usvoitelja? nikako, pa to je bar tom STRUCNOM TIMU trebalo da bude jasno. Ova prica je ugledala svetlost dana, na svu srecu i iskreno se nadam da ce se tom detetu i njenim hraniteljima koji su detetu sve na ovom svetu osmehnuti sreca da budu ponovo na okupu.

Suvisan je bilo kakav komentar...BRUKA I SRAMOTA! Ako je porodica podobna da bude hraniteljska, ne mogu da razumem zasto ne bi mogla i da usvoji dete...Ljudi su sigurno prosli niz testova i provera da bi uopste bili prihvaceni kao hranitelji, pa zasto nisu podobni i da izvrse usvajanje? Gde se tu povlaci granica? I da li uopste ta granica treba da postoji? Za 4 godine koliko je devojcica bila u toj porodici, niko se nije zalio niti im ukazao na bilo kakave propuste....Sve je bilo u najboljem redu...Lakse je traumirati dete, hranitelje, njihove bliznje, nego mucnuti glavom i ne ciniti ovakve nepravde.... Uzas!

Skandal ovakve vrste nije zabeležen u socijalnoj zašti u bližem i daljem okruženju.
Treba samo predočiti te vrle stručnjake koje osmogodišnju devojčicu otimaju, pitanje je da li su oni u perspektivi opasnost za neku drugu nejač bez roditeljskog staranja.
Gde je ministarstvo?????

Kad procita ovako nesto, a i pojedine komentare koji su ovde objavljeni, covek prosto ne zna sta bi rekao jer, BRUKA i SRAMOTA su, nazalost, preslabe reci...Hranitelji su, pre svega, ljudi VELIKOG SRCA koji su spremni u svoj dom primiti i svojim okriljem zastititi povredjenu i ranjenu decju dusu. Nema tog novca kojim se ovako nesto moze platiti, a pojedine dusebriznike koji su komentarisali novcanu stranu svega savetujem da se i licno, sto pre, prijave u hranitelje i dokopaju se tih velikih novaca..Naravno, sta god radili, Centri za socijalni rad ce se uvek kriti iza ZASTITE DECJIH INTERESA, zaboravljajuci, usput, verovatno sasvim "slucajno" da u celoj prici pomenu i LICNE INTERESE, kako one "suskave" tako i neke druge...Ministarstvo bi odmah moralo da izvrsi inspekciju celog slucaja, pogotovu sto je ignorisano i njihovo misljenje, da hraniteljska porodica ima prednost, a odgovorne za ovu otmicu, dostojnu jedino Divljeg zapada - gde postoji samo zakon jaceg, treba smesta kazniti i otpustiti. Sta vise zabraniti im treba bilo kakav dalji rad sa decom, jer za to ocito nisu sposobni!

Ne vidim razlog i mesto razmisljanju 'sto se nije mislilo na detetovu traumu razdvajanjem' jer je pogresno razmisljati i rukovoditi se decijim zeljama. Nisu dovoljno odrasla i sposobna da rukovode sobom i u svoju dobrobit i tim pre su najpodloznija manipulaciji.
Tom istom detetu o kom pisemo donosite svaki dan poklon u hraniteljsku kucu i predstavite se kao daljnja tetka pa ga pitajte posle mesec dana s kim bi da zivi, odabrao bi vas. Sto se tice soka o kom brinemo svi, dete jednako intenzivno dozivljava i to kad necete da mu kupite bicikl, ali ni tad ne trcite da dubite na glavi jer mozda nemate para.
Ukoliko je situacija ocenjena kao neadekvatna za dete zbog emotivnih ucena i manipulacije detetovim osecanjima, naravno da ga odmah treba staviti u drugi ambijent.
U ovakvim situacijama nazalost ne treba biti emotivan i osetljiv na decije suze, vec hladnokrvan i uraditi sta je najbolje za njega.
Greska hranitelja, nije podnet zahtev? Pa ako se interesujes za usvajanje deteta zar nije normalno da budes u toku sa procedurom?

Nadam se da ce devojcica i njeni hranitelji biti uskoro ponovo zajedno.

Mnogo se plasim da mi se isto ovo ne dogodi obzirom da su i meni u Centru rekli da kao hraniteljica ne mogu da usvojim dete.Mi smo ipak predali zahtev za usvojenje i vec 3 meseca cekamo da nas pozovu na procenu za podobnost. Cak je i bioloska majka izjavila da zeli da da saglasnost da dete ostane kod nas, ali su i njoj rekli da je to nemoguce.
Do 3 sata radim,od 3 svaki trenutak provodim sa njom u grcu da je poslednji a noc presedim i trazim po internetu, sakupljajuci adrese na koje mogu da se obratim.
Ona sada ima 2,5 godine a data nam je sa 25 dana. Ne da niko nije imao nikakvih primedbi, vec su svi bili odusevljeni i nama i bebom. Pocev od Centra,bebine bioloske majke, nasih sugradjana...Beba ocigledno, srecna i zadovoljna, a o nama i da ne govorim! Pa koji je onda njen interes da bude prebacena u drugu porodicu?

Prema raspoloživim podacima, mišljenja sam da je uradjeno sve u interesu deteta, čak i izjave nadležnih, nadam se i pravovremeno. Treba svako da radi svoj posao, u interesu je svih nas.

Koliko znam sasvim drugačiji motivi i pristup je poželjan kod hranitelja u odnosu na usvojitelje. Ovde bi se moglo reći da jednostavno nije adekvatan izbor hranitelja, što je verovatno posledica nedostatka hraniteljskih porodica, što naravno sa usvojiteljima nije slučaj. Uglavnom dosta je prekršena procedura i po meni hranitelji nikako nemogu usvojiti ovo dete, jer bi to moglo da postane loša praksa iako naizgled deluje prihvatljivo.

Obzirom da je ovo stara tema, zanima me da li ima novi zakon o tome da li hranitelji imaju pravo da usvoje dete?

“Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona.
Mi hranitelji, naučili smo i više od toga a to je:
Važno je da se "članovi stručnog tima" upravljaju prema prihvaćenim vrednostima i standardima u socijalnoj zaštiti. Jeste važno da poštuju zakone ali isto tako i da uvažavaju mišljenje deteta i hranitelja kao partnerskog saradnika, da svoje mišljenje argumentuje i uvek ga povezuje sa najboljim interesima deteta. Rušenje stalnosti i nasilno ponavljanje diskontinuiteta u detetovom životu sigurno nije u njegovom najboljem interesu.
Ima tu posla i za obudsmana z adečja prava ali i za resornoministarstvo za pritužbe građana. Hranitelji nose jednu grešku a to je ćutanje ili izbegavanje "talasanja" iz najbolje namere, radi zaštite kontinuiteta detetovog života, a po nekom pravilu u toj nameri često ne uspevaju.

Koliko znam sasvim drugačiji motivi i pristup je poželjan kod hranitelja u odnosu na usvojitelje. Ovde bi se moglo reći da jednostavno nije adekvatan izbor hranitelja, što je verovatno posledica nedostatka hraniteljskih porodica, što naravno sa usvojiteljima nije slučaj. Uglavnom dosta je prekršena procedura i po meni hranitelji nikako nemogu usvojiti ovo dete, jer bi to moglo da postane loša praksa iako naizgled deluje prihvatljivo.

Prema raspoloživim podacima, mišljenja sam da je uradjeno sve u interesu deteta, čak i izjave nadležnih, nadam se i pravovremeno. Treba svako da radi svoj posao, u interesu je svih nas.

Ne vidim razlog i mesto razmisljanju 'sto se nije mislilo na detetovu traumu razdvajanjem' jer je pogresno razmisljati i rukovoditi se decijim zeljama. Nisu dovoljno odrasla i sposobna da rukovode sobom i u svoju dobrobit i tim pre su najpodloznija manipulaciji.
Tom istom detetu o kom pisemo donosite svaki dan poklon u hraniteljsku kucu i predstavite se kao daljnja tetka pa ga pitajte posle mesec dana s kim bi da zivi, odabrao bi vas. Sto se tice soka o kom brinemo svi, dete jednako intenzivno dozivljava i to kad necete da mu kupite bicikl, ali ni tad ne trcite da dubite na glavi jer mozda nemate para.
Ukoliko je situacija ocenjena kao neadekvatna za dete zbog emotivnih ucena i manipulacije detetovim osecanjima, naravno da ga odmah treba staviti u drugi ambijent.
U ovakvim situacijama nazalost ne treba biti emotivan i osetljiv na decije suze, vec hladnokrvan i uraditi sta je najbolje za njega.
Greska hranitelja, nije podnet zahtev? Pa ako se interesujes za usvajanje deteta zar nije normalno da budes u toku sa procedurom?

Ljudi ne veruju u ovaj podatak, ali u Srbiji fali dece za usvajanje, i uvek je veci broj zainteresovanih nego raspolozive dece, vec godinama u nazad.
Procedura je tu sasvim jasna.
Ranije su hranitelji koristili rupu u zakonu pa posle visegodisnjeg hraniteljskog statusa prelazili u proceduru usvajanja i time prakticno 'birali' dete koje ce dobiti po nekim svojim preferencijama, polu, nacionalnosti, godistu, zdravstvenom stanju i sl. sto se cesto kosilo sa moralnim normama.
U medjuvremenu je promenjen zakon i ova mogucnost je onemogucena, tako da u vecini slucajeva hranitelji ne mogu postati usvojitelji, tj. mogu ali uz detaljniju analizu samog hraniteljskog para i ocenu iskrenosti njihove zelje da se usvoji dete.

To sto nisu dobili dete toliko dugo je pokazatelj samo jednog, da u proceni tima centra za soc. rad nisu se pokazali kao adekvatni za usvajanje, bilo da je to finansijsko stanje, godiste, porodicna problematika, neckanje oko dece koja su im ponudjena na usvajanje i sl. Inace da napomenem da ljudi u hraniteljski status stupaju u 90% slucajeva iz koristi zbog nadoknade koju za svako dete dobijaju od drzave.

Apsolutno je jasno da ovde ne-dobijanje deteta na usvajanje je samo logican sled stvari u kome neko ima odredjeni prototip deteta u glavi i aktivno ga 'trazi' visegodisnjim hraniteljstvom, a da je prethodno ocenjen kao neadekvatan za usvajanje pa time na mala vrata zeli da dobije dete.

Klincima zelim sve najbolje, da izrastu u velike ljude, a vama kao medijskoj kuci malu sugestiju da se u nekom narednom vremenu pozabavite dublje ovom problematikom koja je dosta kompleksna i ne moze da se svede na potresnu pricu dvoje ljudi bez dece u trajanju od par minuta.

"Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona".

Istrebljivanje Jevreja i ostalih nearijevaca je radjeno u skladu sa (nacističkim) zakonima ali ga to ne opravdava! Zato očekujem HITNU REAKCIJU ZAŠTITNIKA LJUDSKIH PRAVA jer su u ovoj državi prema deci počelo postupati kao sa ROBOM!

Za usvajanje deteta treba izdvojiti 10000 eur...mozda u tome lezi odgovor zasto je "procedura" morala biti ispostovana.

Ova izjava direktorke Biljane Drakulić je zabrinjavajuća. Da li su deca samo brojka slovo zakona. Da li je interes deteta da vrišti, grebe, grize, sve u nameri da ostane kod ljudi na koje je navikla i koje je zavolela a i oni nju, očigledno. Inače se ne bi borili očajnički tražeći pomoć od svih nadležnih organa a na kraju i u medijima. Da li je interes deteta koje zna svoj identitet odjednom prebaciti nasilno tamo gde ne pripada ni nacionalno ni verski. Kakva se konfuzija stvara u toj dečjoj glavici. Da li je direktorka o tome razmišljala ili o nečem drugom.

Znaci porodica se oceni kao nepodobna za usvajanje, al joj IPAK date dete na cuvanje.
Pa se posle dete dodeli nekom drugom.
KO JE OVDE LUD?

Ovde su prekršena su sva ljudska prava, dečija ,verska: „ Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona. Dete možda i ne zna šta je za njega najbolje ,ali je jasno pokazalo šta NEĆE. Ovo nije usamljen slučaj da radnici dušebrižnici rade u „cilju zaštite deteta-dece“ ali se ne objavljuje. Vrlo je čest slučaj da u centrima odlučuju ljudi koji nemaju sopstvene dece pa ni usvojene kao ni na hraniteljstvu, njihovo znanje se svodi na knjiške moljce i voajerske dileme. Sramota za struku i sve one poštene ljude koji stvarno brinu o zaštiti dece i njihovih prava.

Vec je ranije bilo pisano o ovom slucaju i verovala sam da dete nece biti oduzeto hraniteljskoj porodici. Ali eto ipak je odvedeno iz skole. Molim gospodina Ljajica koji ima cerku i ostale koji su nadlezni za to ne racunajuci Centar za socijalni rad da bez obzira na zakon vrate dete dosadasnjoj hraniteljskoj porodici jer je to u interesu deteta. Unapred se zahvaljujem.

Prosto se cudim takvoj za mene kriminalnoj radnji.Pa zar dete treba oteti i odvesti u nepoznatu sredinu.Drugo,moglo se to lepo resiti i u skoli u prisustvu uciteljice ili nastavnice razgovarati sa detetom.A sta sa cinjenicom da dete stvarno nije htelo da ode iz hraniteljske porodice i da zbog toga pati i da ce imati traume.Zar tom detetu nije dovoljno trauma i do tog kobnog dana.Ipak neka nadlezni to sve ispitaju i utvrde odgovornost.

Oni se brinu za njene emocionalne potrebe,a ni ne sumnjaju koliki je mala emocionalni sok dozivjela odvajajuci je od porodice u kojoj je dobrovoljno htijela da ostane.Nije joj dovoljan emocionalni sok sto ne zivi sa svojim bioloskim roditeljima nego je jos odvajaju od ljudi na koje je navikla... Uzas!

Ljudi vec 11 godina cekaju na usvojenje i onda dete ciji su hranitelji daju nekom drugom, iz administrativnih razloga... kakva sramota! Sistem dodeljivanja dece na usvajanje je inace korumpiran i velika je sramota sto se neko bogati i na nesreci tih roditelji i na nesreci te dece.

ne mesam se u zakone niti cu da osudjujem bilo koga, ali nacin na koji je dete odvedeno je vise nego sramota. Jednom recju je oteto od nekoga ko mu je bio drag. Ovo pisem iz licnog iskustva jer sam i ja usvojen. Jedno vreme sam bio i u hraniteljskoj porodici koju i dan danas cenim i postujem kao da su mi rod najrodjeniji. Zar nikome nije palo na pamet da to dete voli svoje hranitelje i da ukoliko ono mora da ide u drugu porodicu treba ga za odlazak pripremiti. Osudjuju se hranitelji iz Glozana, a dete im je ispred nosa oteto, pa kako da ne budu revoltirani i sta ocekivati od njih. Nista sem najgoreg. Osudjivati da su vrsili pritisak na dete je besmisleno, jer dete samovoljno ne zeli da ih napusti. Ovim cinom se dete samo traumira a to ne vodi nicemu. Ukoliko je tacno da je dete jako vezano za porodicu Kukucka iz Glozana kad tad ce im se vratiti pa makar i kada navrsi 18 godina jer ovaj dogadjaj nece zaboraviti nikada. Na svoje nove roditelje ce gledati celog zivota zgrazavajuce jer su mu oduzeli nesto najdraze. ovo zaista govorim iz iskustva ...

tesko je pronaci rec koja bi okarakterisala ovu situaciju..zar ne bi trebalo ljudima iz centra da su na prvom mestu SAMO DETETOVI INTERESI, sto u ovom slucaju nije tako. iscupati dete iz sigurnog gnezda i odvesti je u nepoznato, stvorice kod deteta mnoge traume. kako su mislili da se uspostavi veza izmedju deteta i usvoitelja? nikako, pa to je bar tom STRUCNOM TIMU trebalo da bude jasno. Ova prica je ugledala svetlost dana, na svu srecu i iskreno se nadam da ce se tom detetu i njenim hraniteljima koji su detetu sve na ovom svetu osmehnuti sreca da budu ponovo na okupu.

Kad procita ovako nesto, a i pojedine komentare koji su ovde objavljeni, covek prosto ne zna sta bi rekao jer, BRUKA i SRAMOTA su, nazalost, preslabe reci...Hranitelji su, pre svega, ljudi VELIKOG SRCA koji su spremni u svoj dom primiti i svojim okriljem zastititi povredjenu i ranjenu decju dusu. Nema tog novca kojim se ovako nesto moze platiti, a pojedine dusebriznike koji su komentarisali novcanu stranu svega savetujem da se i licno, sto pre, prijave u hranitelje i dokopaju se tih velikih novaca..Naravno, sta god radili, Centri za socijalni rad ce se uvek kriti iza ZASTITE DECJIH INTERESA, zaboravljajuci, usput, verovatno sasvim "slucajno" da u celoj prici pomenu i LICNE INTERESE, kako one "suskave" tako i neke druge...Ministarstvo bi odmah moralo da izvrsi inspekciju celog slucaja, pogotovu sto je ignorisano i njihovo misljenje, da hraniteljska porodica ima prednost, a odgovorne za ovu otmicu, dostojnu jedino Divljeg zapada - gde postoji samo zakon jaceg, treba smesta kazniti i otpustiti. Sta vise zabraniti im treba bilo kakav dalji rad sa decom, jer za to ocito nisu sposobni!

Skandal ovakve vrste nije zabeležen u socijalnoj zašti u bližem i daljem okruženju.
Treba samo predočiti te vrle stručnjake koje osmogodišnju devojčicu otimaju, pitanje je da li su oni u perspektivi opasnost za neku drugu nejač bez roditeljskog staranja.
Gde je ministarstvo?????

Suvisan je bilo kakav komentar...BRUKA I SRAMOTA! Ako je porodica podobna da bude hraniteljska, ne mogu da razumem zasto ne bi mogla i da usvoji dete...Ljudi su sigurno prosli niz testova i provera da bi uopste bili prihvaceni kao hranitelji, pa zasto nisu podobni i da izvrse usvajanje? Gde se tu povlaci granica? I da li uopste ta granica treba da postoji? Za 4 godine koliko je devojcica bila u toj porodici, niko se nije zalio niti im ukazao na bilo kakave propuste....Sve je bilo u najboljem redu...Lakse je traumirati dete, hranitelje, njihove bliznje, nego mucnuti glavom i ne ciniti ovakve nepravde.... Uzas!

Nadam se da ce devojcica i njeni hranitelji biti uskoro ponovo zajedno.

Neverovatno koliko sam zbunjena ovakvim događajem. Država radi na reformi socijalne politike, stalno se priča o unapređenju hraniteljstva ali izgleda ništa nije uradila po pitanju kadra koji taj posao obavljaju. Po meni je ovo čista zloupotreba službenog položaja i ne bi smela da prođe nekažnjeno. Ako su kojim slučajem, nadležni u Ministarstvu upoznati ovom situacijom, trebalo bi da izvrše kompletnu reviziju dotičnog CZR-a a najodgovornijima dati otkaz, za primer da se ovako više ne može. Obzirom da je prošlo najmanje dva meseca od tog događaja, vidimo koliko je stvarno rađeno i koliko se radi na pitanjima socijalne politike i zaštiti hraniteljskih prava. Veoma poražavajuće.

Ko koga ili sta ovde zapravo stiti ? Ustanova koja se bavi zastitom dece ( bez roditeljskog staranja ) koja su i inace jako osetljiva i emocionalno ranjiva, dodeljuje dete hraniteljima sa kojima ono provodi odredjeno vreme(iz teksta se ne vidi koliki je to period),dete se na njih navikava i pocinje da ih dozivljava kao SVOJU PRAVU PORODICU. Najnormalnije bi bilo da sledeci korak bude potpuna integracija deteta USVAJANJEM (pogotovu sto takva zelja od strane hranitelja evidentno postoji).
Medjutim, sta se desava ? Centar koji STITI(!?!) prava deteta NASILNO(!?!) ga ISTRZE iz njegove nove porodice i dodeljuje drugoj porodici na USVAJANJE ! Time dete neminovno IZLAZU STRESU i POVREDJUJU NJEGOVU VEC RANJIVU DUSU(po sistemu ne znas ti, to je za tvoje dobro!). Na taj nacin oni zaboravljaju najvazniju stvar : DA SISTEM(decje zastite) POSTOJI ZBOG TE DECE A NE DECA ZBOG SISTEMA. A kao slag na tortu ovde treba dodati i razlog za ovakvo postupanje u vidu neblagovremenog podnosenja zahteva za usvajanje ! Ovde treba postaviti nekoliko pitanja : 1-Da li je neko od socijalnih radnika zaduzen za dalje pracenje deteta i kontakt sa hraniteljima nakon davanja deteta hraniteljskoj porodici ? Ko je odgovor DA, zasto taj neko nije PREDOCIO hraniteljskoj porodici da treba da obnovi zahtev za usvajanje ? (Kako bi inace oni to mogli da znaju?)Svakom dobronamernom coveku je jasno da je najbolje resenje za dete da bude usvojeno od strane porodice sa kojom zivi (sem u slucaju zlostavljanja i sl. ali to se nigde ne spominje). Da li to dalje znaci da u ovom slucaju MOZDA NIJE BILO DOBRE NAMERE ? Valjalo bi proveriti da ne postoji mozda kakva koverta sa suskavim sadrzajem inostranog porekla kakve cesto zavrsavaju svakojake poslove u nas. Debelih propusta u radu je svakako bilo i za to bi trbalo NEKO DA ODGOVARA!

Pretpostavljam da veći broj ljudi nije upućen da se deca koja su iznad pet godina starosti, a bez roditeljskog staranja, tretiraju kao deca sa posebnim potrebama. To ne znači da je dete mentalno ili fizički ometeno u razvoju, nego se stavlja akcenat na njegov emocionalni razvoj. Zaista me zanima, da li se iko time pozabavio, kad je dao odobrenje da dete bude oduzeto hraniteljima i još na takav način. Kompletno cela priča je prosto za "verovali ili ne". Posebno me oduševljavaju ovi dušebrižnici koji imaju "određeno" mišljenje o hraniteljima kao ljudima koji su u toj priči zarad novca. Ako mislite da je to veliki i lako zarađeni novac, zašto se onda veći broj ljudi ne bavi tim tako "profitabilnim" poslom. I za kraj, verujem da dete od osam godina nije upućeno baš u sve što je dobro za njega, ali sam sigurna da je dovoljno veliko da zna gde i sa kim želi da živi. SRAMOTA ZA SVE SOCIJALNE RADNIKE.

Mnogo se plasim da mi se isto ovo ne dogodi obzirom da su i meni u Centru rekli da kao hraniteljica ne mogu da usvojim dete.Mi smo ipak predali zahtev za usvojenje i vec 3 meseca cekamo da nas pozovu na procenu za podobnost. Cak je i bioloska majka izjavila da zeli da da saglasnost da dete ostane kod nas, ali su i njoj rekli da je to nemoguce.
Do 3 sata radim,od 3 svaki trenutak provodim sa njom u grcu da je poslednji a noc presedim i trazim po internetu, sakupljajuci adrese na koje mogu da se obratim.
Ona sada ima 2,5 godine a data nam je sa 25 dana. Ne da niko nije imao nikakvih primedbi, vec su svi bili odusevljeni i nama i bebom. Pocev od Centra,bebine bioloske majke, nasih sugradjana...Beba ocigledno, srecna i zadovoljna, a o nama i da ne govorim! Pa koji je onda njen interes da bude prebacena u drugu porodicu?

Ovde se olako prelazi preko još jedne važne stvari: naime, iako je to ovde mlako naznačeno, pretpostavljam da je dete slovačke nacionalnosti, jer koliko ja znam, u Gložanu nema u školi srpskog odelenja. Prema imenima mogu da zaključim da su hranitelji slovačke nacionalnosti (inače bi novinari mogli da provere kako se piše ime one žene, skoro sam sto posto siguran da nije Žužana - što je mađarsko ime, nego Zuzana što je slovačko ime). Zamislite koliki je stres deteta koje iz porodice koje priča jednim jezikom dolazi u porodicu u kojoj se priča drugim jezikom. Ako ovako ostane, sumnjam da će dete ikada pričati maternjim jezikom. To se zove asimilacija.

Samo mi, koji smo hranitelji, znamo sta za dete predstavlja promena sredine. Ukoliko je dete Slovacke nacionalnosti, kome je maternji jezik slovacki a ne srpski, i koje je pohadjalo skolu na svom maternjem jeziku, nasilno odvedeno iz slovacke etnicke sredine u srpsku sredinu na usvajanje, onda je doslo do povreda i drugih prava deteta. Uostalom, dete od 8 godina zna sta predstavlja ta promena. Necu napominjati da je ovim verovatno doslo i do krsenja verskih prava deteta (najverovatnije) protestantske veroispovesti u sredini gde nema svoju crkvu u blizini od nekoliko stotina kilometara.
A o najboljem interesu deteta ne bih zeleo puno da pisem jer znamo kakva je moc Centara za socijalni rad kada se poveze s materijalnom dobiti nekog pojedinca.

Kao hranitelj, znam šta nam je rečeno- ne možemo da usvojimo dete koje je kod nas na hraniteljstvu. Znam mnogo slučajeva gde deca dolaze kao bebe, odrastaju, hranitelji žele da ga usvoje i pored svoje biološke dece, zato što se dete zavoli, dolazi do obostranog vezivanja a nije u mogućnosti da to uradi zato što slovo zakona to nalaže. Jedino ako će odvajanje štetno da utiče na dete. A koliko je takvih slučajeva bilo? Jedini odgovor centara je: ne možete vi da usvojite, vi ste hranitelji i vaš zadatak je završen čim se nađu "pogodni" usvojitelji. Šta igra presudnu ulogu u celoj priči ne znam al na savest svakom ko igra nepoštenu igru i ne osvrće se na osećanja deteta a i hranitelja.

“Očekivali smo takvu reakciju deteta da neće pristati. To je prinudno izvršenje rešenja i to je zakonsko ovlašćenje koje ima organ starateljstva i sve je urađeno po zakonu”, kaže ona.
Mi hranitelji, naučili smo i više od toga a to je:
Važno je da se "članovi stručnog tima" upravljaju prema prihvaćenim vrednostima i standardima u socijalnoj zaštiti. Jeste važno da poštuju zakone ali isto tako i da uvažavaju mišljenje deteta i hranitelja kao partnerskog saradnika, da svoje mišljenje argumentuje i uvek ga povezuje sa najboljim interesima deteta. Rušenje stalnosti i nasilno ponavljanje diskontinuiteta u detetovom životu sigurno nije u njegovom najboljem interesu.
Ima tu posla i za obudsmana z adečja prava ali i za resornoministarstvo za pritužbe građana. Hranitelji nose jednu grešku a to je ćutanje ili izbegavanje "talasanja" iz najbolje namere, radi zaštite kontinuiteta detetovog života, a po nekom pravilu u toj nameri često ne uspevaju.

Obzirom da je ovo stara tema, zanima me da li ima novi zakon o tome da li hranitelji imaju pravo da usvoje dete?