Tretman pacijenata u Srbiji

Zastitnik prava pacijenata je prasina u oci. Nema od toga nista. Zastitnik je sluzbenik zdr. ustanove od koje prima platu i od koje zavisi. Ne sme protiv svoje ustanove ni da zucne. Boji se za svoje radno mesto. A, pacijent, koji trazi pomoc, bolestan je, ide od goreg na gore. Neljubaznost je na perfekciji, od portira pa do vise ranga do koga pacijent moze doci. A, sam pregled je strava na kub. Nema razgovora, saveta, objasnjenja, tisina. Pacijent izlazi nezadovoljan i trazi konsultacije sa raznim bolesnicima, poznanicima itd. Jadno i bedno. Ako neki pacijent reaguje na ovakvo ponasanje onda se alarmira cela zdr. organizacija i trazi specijalna prava i neki poseban status jer, su toboze, ugrozeni od strane pacijenata. Ne shvataju da su oni,zdr. radnici, uzrok takve reakcije pacijenata. Potrebna je utgent prepravka svih normi po kojima se radi u zdravstvu a na zadovoljstvo i zdr. radnika i pacijenta a ne kao do sada da su zdr. radnici i pacijenti na suprotnim stranama kao protivnici. Oni treba da sinergicki deluju jer je oboma cilj zdravlje stanovnistva. Dobrih izuzetaka ima ali, samo izuzetaka. Kabadahijama u zdravstvu se treba zahvaliti pa oni neka rade gde su dobrodosli.

Moj otac je operisan pre osam meseci. Posto je bio nepokretan posle operacije desavalo mu se da ceka vise od dva sata da mu neko pomogne. Pri tome je zadobio rane na ledjima is istog razloga. Nekada je to bila sramota ako sestra dozvoli da nepokretni bolesnik dobije rane, danas je to normalna reakcija.

Pre skoro godinu dana moj majka je imala mozdani udar i trebalo je 45 minuta i tri poziva hitnoj pomoci pre nego sto su se pojavili. Naravno jedno od pocetnih pitanja je bilo "Koliko pacijent ima godina". Ona vise nije ziva. Mozda ne bi bilo nikakve razlike da su dosli brze ali cu ja celog zivota osecati da bi mozda ipak bila ziva sada da su dosli za 10 minuta, koliko je prosek u nekim trulim zemljama na zapadu.

Neka je bog u pomoci bolesnima posto izgleda da nema ko drugi.

Па све то зато што имамо драгог Томицу већ скоро 8 година и када је направљен такав паразитски систем да лекари сарађују и са теткицама да би натезали мито од ког после купују скупа кола. Тај податак да је Србија 4. у свету у корупцији у здравству треба послати драгом нам министру Томици па да се лепо и постиђено повуче са положаја јер очигледно здравство у Србији је катастрофално (осим нових пвц прозора које сад имају сви домови здравља)...

Kada sam bio kod Nacelnika onkologije na jednoj ustanovi u Beogradu da bi popricao sa njim jer je za mog oca prepisao sistemsku hemoterapiju, pa cisto da porazgovaramo, bio je uzasno neprijatan. Ja ne mogu da vam opisem kolicinu nadobudnosti kojoj sam prisustvovao. Izrazio sam sumnju u uspeh hemoterapije, on me je pitao sta sam po struci. Kada sam odgovorio da sam ekonomista, on je rekao ,,pojma nemam o onkologiji''. Mozda nemam pojma o samoj onkologiji, ali znam da citam i to svedocanstva ljudi koji su prosli kroz hemoterapiju a koja nisu ni najmanje prijatna a koja u sustini ne lece, vec unistavaju organizam. ,,Pa sta vi mislite, da li mi ovde ubijamo nase pacijente'' i slicno, znaci nije mi bila namera da provociram vec da pitam eksperta sta mi savetuje. Kako se ophodio, mislim da sam rekao sve sto sam planirao, izmedju ostalog da i sami lekari izmedju sebe govore da je hemoterapija trka izmedju ubijanja pacijenta i ubijanja tumora, da bi obezbedjenje zvao da me izbace napolje. Na cast njima.

Sve dok pacijenti budu cekali u prepunim hodnicima kao ovce pred klanje i totalno neobavesteni, bez prava na bilo sta, a sa druge strane sevale koverte, kese, i druge potrepstine za podmicivanje, ova zemlja ne ide nikuda. Mislim da nikada necemo docekati da neki doktor ili medicinska sestra dobije opomenu ili mozda slucajno otkaz zbog loseg tretmana, greske itd. Ova zemlja je duboko bolesna i jadna, nikada nece ovde biti bolje. Treba ici odavde sto pre!!

Zbog priorde posla svakodnevno obidjem vise zdravstvenih ustanova po celoj Srbiji i stvarno sam video svasta. Zakljucio sam da odnos prema pacijentima najvise zavisi od nacelnika odeljenja - jer oni imaju najvise direktnog uticaja na osoblje. Tamo gde nacelnici postupaju po principima dobre lekarske prakse i imaju korektan odnos prema svom osoblju - tako postupa i ostalo osoblje i pacijenti su im na prvom mestu. A tamo gde su nacelnici karijeristi (i/ili uz to jos i vlasnici privatnih ordinacija sa strane), medjuljudski odnosi na odeljima i odnos prema pacijentima je katastrofa.
Zato mislim da bi trebalo da se povede vise paznje na izbor nacelnika odeljenja - jer pored toga sto moraju biti vrsni strucnjaci, nacelnici moraju biti i dobri menadzeri.

Lepo, u ovom "lepom" i kratkom tekstu se nagomilalo toliko nelogičnosti i uskakanja jednih drugima u usta da je to prosto neverovatno. Žalite se na čekanje, a istovremeno tražite da se sa svakim pacijentom priča po pola sata o njegovoj bolesti, ili zdravlju, o preporuci za dalje lečenje ili promeni načina života i tako tome slično, što je, slažem se, i posao lekara, dok ostali bolesnici ispred ordinacije rade salto unapred, pa malo unazad od besa. E da vidimo: u toku dana lekar doma zdravlja pregleda između 30 i 60 pacijenata, zavisi kako gde i od doba godine, ako svakom posveti po pola sata, a da ne pričam kako "lepljivih" ljudi ima, radni dan treba da traje između 15 i 30 sati. Da bi se kvalitetno i kompletno uradio UZ srca potrebno je između 30 i 45 minuta, kod komplikovanijih merenja i više, a da li ombudsman zna koliko u državnim zdravstvenim ustanovama ima ovih aparata i koliko ima ljudi koji njima znaju da rukuju. Želite evropsko zdravstvo za srpske pare! Ljudi moji to će teško ići. Što se tiče ljubaznosti, slažem se da bi je moglo biti više, ali sa obe strane. Bolestan čovek je opravdano nestrpljiv, ali mora razumeti da nije sam, da nije samo njemu potrebna pomoć i da nije jedini koji tu pomoć čeka. Sebičnost i nervoza ne mogu izazvati drugu reakciju nego opet sebičnost i nervozu. Za korupciju u zdravstvu nema opravdanja. Osim oduzimanja dozvole za rad svaki lekar koji iznuđuje novac od bolesnih ljudi zaslužuje i priličnu zatvorsku kaznu. Razmislite o ovome što sam vam rekao, ne zavisi sve samo od zdravstvenog osoblja nego i od bolesnika, a najviše od amputiranog i autističnog ministra koji bi sve probleme da reši kažnjavajući samo jednu stranu.

Cetvrto mesto u svetu po korupciji u zdravstvu?Mozda bi ipak trebalo razmisliti o eutanaziji?

Kao lekar radiolog sa 39 godina radiološkog lekarskog staža u potpunosi se slažem sa komentarom ombucmana za ljudska prava. Problem radiologije je najveći broj od 7oo koliko ih Srbija ima nije želelo tu specijalizaciju već su prihvatili ono što im se nudi. Oni svoj posao ne vole, vole sve privilegije koje lekaska titula nosi ali niti vole svoj posao niti svoje pacijente, jasno tu su i plate koje ne mogu da nadomeste skroman život posednje dve tri generacije poprodica iz kojih moje kolege potiču. Zato mi je uvek žao pacijenati i trudim se koliko mogu da im pomognem ali ja sam kap u moru. Kruna mog rada je totalno ignorisanje ovakvog mog rada od strane
menadjmenta ustanove, srećom što pacenti znaju za mene i trudim se da svakom ko mi se lično obrati ja budem njihova
veza da im olakđam muke unutar sistem barem za ono zašta sam ja odgovoran. Lično nemam problema u sistemu jer odlazim kod kolega koji su moji drugari sa studija ili njihove dece.

Posto sam iz "regiona" i imam dosta informacija o zdravstvu,mogu da potvrdim da je situacija slicna gdje god podjete.Ali,nije sve za osudu.Vecina dr je i strucna i ljudska,pa su kod njih i ogromne guzve i opet se ne mogu dovoljno posvetiti pacijentu.Meni smeteju oni drcni dr kojima ne smijes ni pokazati da imas odredjeno znanje o svojoj bolesti i,zamislite,o svom tijelu i koji vole da te tretiraju kao nepismenu dijagnozu,a pri tome su potpuni gospodari vas i situacije.Na zapadu su dr "sluge" i obavezni svakom pacijentu sve objasniti,od dijagnoze do terapije i to sa osmijehom.Jedva cekam da neki nadobudni baloni izduse jer ce se i oni morati u reformi zdravstva reformisati u bolje ljude.Posebna prica su medicinske sestre.E,njih je ,za razliku od dr,manji broj ljubaznih i vaspitanih.Tek su one sveznalice i gospodarice!A i nas pacijenata ima svakakvih.Najmanje problema prave oni najbolesniji,a najvise oni kojima se vjecito zuri u vazne obaveze.Posebna prica su penzioneri!!!Velikom broju je odlazak dr nacin da se u cekaonici vidi sa nekim,neko novi upozna i obavezno kritikuje sve i svja.Omiljena disciplina je vodjenje politike.Oni,jednostavno,zagusuju zdravstveni sistem.

Pisem o svojim zapazanjima i iskustvima.U provinciji susrece se uglavnom bahatost i neljubaznost, narocito srednjeg medicinskog osoblja. Ali, bar 2 beogradske zdravstvene ustanove, i to ne ove od najuglednijih, zasluzuju svaku pohvalu. Nebo i zemlja. Drasticne razlike u odnosu i ophodjenju sa pacijentima.

e ovaj deo:
pacijent ima pravo da od zdravstvenog radnika dobije sve informacije o stanju svog zdravlja, uključujući i dijagnozu, prognozu bolesti, kratak opis i vrstu i verovatnoću mogućih rizika, i alternativne metode lečenja, moguće promene stanja, dejstvo moguće terapije itd”
ne spada u primarnu zastitu koja ide na teret RZZO dakle cvrc od svega toga
ministrov sistem je PLATI PA KLATI

Svo nezadovoljstvo je zbog ponasanja lekara koji smatraju da su im primanja mala pa se onda dovijaju na razne nacine. Gospodo lekari, ako ste tako strucni i sigurni u sebe, napustite drzavnu sluzbu i otvorite privatne ordinacije. Do tada radite svoj posao najbolje sto mozete. Uvek ce biti pacijenata koji su spremni da plate lecenje u privatnoj ordinaciji.

Heheh,virujte mi,nije ni kod nas u Hrvatskoj nista bolje,covik bi prije umrija nego sta bi dosa na red u Hrvatskim bolnicama...

Za pregled u trajanju od 5-10 minuta u ustanovi za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici sa ceka najmanje 3 sata.
Osoblje se ponasa opusteno, kao da je na Adi ciganliji.To nije slucaj samo u toj ustanovi vec u svim Beogradskim medicinskim ustanovama (osim urgentnog centra). Pri tome najveci zastoj i nerad ispoljava nemedecinsko osoblje koje izgleda nikako ne moze da shvati da treba platu da zaradi vec se i na sav glas hvali kako je njima plata sigurna, na bolovanje idu kad hoce, sredjuju ulaz preko reda, niko ziv ne moze da ih pohvata cime se bave sta rade i gde su za vreme radnog vremena.
S T R A S N O.

pravnik koga nazivamo zastitnikom prava pacijenata je lice koje nominalno treba da stiti prava pacijente i kontrolise rad zdravstvenih radnika, relno on nema nikakvu autonomiju je ga prema zakonu na to mesto postavlja direktor zdravstvene ustanove.

Nacelnik odeljenja, sta to bese?Jeste li ga nekad videli VI CHEKACHI po hodnicima, vi bespravni i marginalni pacijenti? Da kao svaki rukovodilac nekad prodje i proveri situaciju u svojoj ustanovi, da porazgovara sa nekim ocajnim, da pruzi pomoc ord.lekaru ako treba? Ne, oni su svi nedodirljivi, sveznajuci, netrpeljivi. Nikad se ne konsultuju o dijagnozi, bolje je i pogresiti nego dovesti u sumnju svoj *ugled*. Verovacu u *chechaonichku* medicinu tek kada vidim u njoj gradonacelnika da sedi i strpljivo ceka svoj red kao i drugi gradjani.

"Zaštitnik prava pacijenata nije u situaciji da bude dovoljno objektivan, s obzirom da ga određuje na to mesto direktor ustanove koji, naravno, u svakom momentu tu svoju odluku može promeniti”,
Njihovu "objektivnost" sam osetio licno na svojoj kozi, ako se nadjete u kancelariji sa jednim od ovih samozvanih "zastitnika prava" zamolite ga ljubazno da izadje napolje jer cete od njega imati samo stete nikako iskrene koristi.

"...zaštitnik prava pacijenata nije u situaciji da bude dovoljno objektivan, s obzirom da ga određuje na to mesto direktor ustanove koji, naravno, u svakom momentu tu svoju odluku može promeniti..."

Šta je Saša Janković, osim što se kritizerstvom udvara gradjanima, uradio da "zaštitnici prava" pacijenata BUDU NEZAVISNI tj. da njihovo postojanje ne bude farsa!? Njegova priča o etici u zdravstvu i apeli o svesti su bla,bla, truć, truć!

Trenutno sam u Italiji u poseti, majka mi rade ovde u jednom zdravstvenom centru, kazu mi da moraju da reaguju uvek kad im se obrati pacijent, CAK i kad ih ujede komarac! Onda moraju da im daju kremu posle uboda insekta, pacijente koji su invalidi ili u komi kupaju SVAKI DAN, stolice ni pauze na poslu nemaju nikad i uvek moraju da budu ljubazni, porediti ovo s Srbijom je susta suprotnost ali i plate su drasticno razlicite!

A kakva su to bića zdravstveni radnici i čime su zaslužili tu čast da na svom poslu budu drugačiji od ostalog naroda? Čiji su moral mogli da imaju osim onog kojem narodu pripadaju.

Koliko para toliko i muzike.
Siromasna zemlja, malo ljudi koji placaju porez i strucni ljudi koji su otisli da rade po celom svetu.

Sta da se ocekuje u takvoj situaciji. Ima i kod nas strucnjaka i dobrih Dr. ali ima veliki procenat iskompleksiranih i u skoli naucenih da dizu noseve do plafona. Beda, a ti i ja treba da idemo i da ih molimo za pomoc.
Ne mozemo bolje ocekivati u toj smo situaciji, zemlja nam se rasprodaje u bescenje pa sto bi zdravstvo licilo na zapadno evropsko??
Da nam je Djindjic premijer a predsednik neko osim Kostunice bilo bi i u zdravstvu bolje, a ovako nam je ovako...

Kad se nešto javlja kao sistemski, a ne pojedinačni problem, onda se postavlja pitanje: gde je greška? Odgovor: pa u sistemu.Kad lekar radi na normu koja je van svake pameti, sa administracijom koja se menja na dnevnom nivou, šta od njih očekivati osim onog što pružaju. Pitanja treba uputiti na pravu adresu, a ne zaštitniku prava pacijenata, jer lekar, za svoj površni rad, u sistemu ima puno pokriće i samo moli boga da ne pukne pod pritiskom ili da ne napravi grešku koja će oštetiti pacijenta. Ali o ovoj strani priče se ne govori. Zašto lekari ćute? Suviše su iscrpljeni i za protest.

Lepo, u ovom "lepom" i kratkom tekstu se nagomilalo toliko nelogičnosti i uskakanja jednih drugima u usta da je to prosto neverovatno. Žalite se na čekanje, a istovremeno tražite da se sa svakim pacijentom priča po pola sata o njegovoj bolesti, ili zdravlju, o preporuci za dalje lečenje ili promeni načina života i tako tome slično, što je, slažem se, i posao lekara, dok ostali bolesnici ispred ordinacije rade salto unapred, pa malo unazad od besa. E da vidimo: u toku dana lekar doma zdravlja pregleda između 30 i 60 pacijenata, zavisi kako gde i od doba godine, ako svakom posveti po pola sata, a da ne pričam kako "lepljivih" ljudi ima, radni dan treba da traje između 15 i 30 sati. Da bi se kvalitetno i kompletno uradio UZ srca potrebno je između 30 i 45 minuta, kod komplikovanijih merenja i više, a da li ombudsman zna koliko u državnim zdravstvenim ustanovama ima ovih aparata i koliko ima ljudi koji njima znaju da rukuju. Želite evropsko zdravstvo za srpske pare! Ljudi moji to će teško ići. Što se tiče ljubaznosti, slažem se da bi je moglo biti više, ali sa obe strane. Bolestan čovek je opravdano nestrpljiv, ali mora razumeti da nije sam, da nije samo njemu potrebna pomoć i da nije jedini koji tu pomoć čeka. Sebičnost i nervoza ne mogu izazvati drugu reakciju nego opet sebičnost i nervozu. Za korupciju u zdravstvu nema opravdanja. Osim oduzimanja dozvole za rad svaki lekar koji iznuđuje novac od bolesnih ljudi zaslužuje i priličnu zatvorsku kaznu. Razmislite o ovome što sam vam rekao, ne zavisi sve samo od zdravstvenog osoblja nego i od bolesnika, a najviše od amputiranog i autističnog ministra koji bi sve probleme da reši kažnjavajući samo jednu stranu.

Koliko para toliko i muzike.
Siromasna zemlja, malo ljudi koji placaju porez i strucni ljudi koji su otisli da rade po celom svetu.

Sta da se ocekuje u takvoj situaciji. Ima i kod nas strucnjaka i dobrih Dr. ali ima veliki procenat iskompleksiranih i u skoli naucenih da dizu noseve do plafona. Beda, a ti i ja treba da idemo i da ih molimo za pomoc.
Ne mozemo bolje ocekivati u toj smo situaciji, zemlja nam se rasprodaje u bescenje pa sto bi zdravstvo licilo na zapadno evropsko??
Da nam je Djindjic premijer a predsednik neko osim Kostunice bilo bi i u zdravstvu bolje, a ovako nam je ovako...

Svo nezadovoljstvo je zbog ponasanja lekara koji smatraju da su im primanja mala pa se onda dovijaju na razne nacine. Gospodo lekari, ako ste tako strucni i sigurni u sebe, napustite drzavnu sluzbu i otvorite privatne ordinacije. Do tada radite svoj posao najbolje sto mozete. Uvek ce biti pacijenata koji su spremni da plate lecenje u privatnoj ordinaciji.

Kad se nešto javlja kao sistemski, a ne pojedinačni problem, onda se postavlja pitanje: gde je greška? Odgovor: pa u sistemu.Kad lekar radi na normu koja je van svake pameti, sa administracijom koja se menja na dnevnom nivou, šta od njih očekivati osim onog što pružaju. Pitanja treba uputiti na pravu adresu, a ne zaštitniku prava pacijenata, jer lekar, za svoj površni rad, u sistemu ima puno pokriće i samo moli boga da ne pukne pod pritiskom ili da ne napravi grešku koja će oštetiti pacijenta. Ali o ovoj strani priče se ne govori. Zašto lekari ćute? Suviše su iscrpljeni i za protest.

Cetvrto mesto u svetu po korupciji u zdravstvu?Mozda bi ipak trebalo razmisliti o eutanaziji?

Zastitnik prava pacijenata je prasina u oci. Nema od toga nista. Zastitnik je sluzbenik zdr. ustanove od koje prima platu i od koje zavisi. Ne sme protiv svoje ustanove ni da zucne. Boji se za svoje radno mesto. A, pacijent, koji trazi pomoc, bolestan je, ide od goreg na gore. Neljubaznost je na perfekciji, od portira pa do vise ranga do koga pacijent moze doci. A, sam pregled je strava na kub. Nema razgovora, saveta, objasnjenja, tisina. Pacijent izlazi nezadovoljan i trazi konsultacije sa raznim bolesnicima, poznanicima itd. Jadno i bedno. Ako neki pacijent reaguje na ovakvo ponasanje onda se alarmira cela zdr. organizacija i trazi specijalna prava i neki poseban status jer, su toboze, ugrozeni od strane pacijenata. Ne shvataju da su oni,zdr. radnici, uzrok takve reakcije pacijenata. Potrebna je utgent prepravka svih normi po kojima se radi u zdravstvu a na zadovoljstvo i zdr. radnika i pacijenta a ne kao do sada da su zdr. radnici i pacijenti na suprotnim stranama kao protivnici. Oni treba da sinergicki deluju jer je oboma cilj zdravlje stanovnistva. Dobrih izuzetaka ima ali, samo izuzetaka. Kabadahijama u zdravstvu se treba zahvaliti pa oni neka rade gde su dobrodosli.

"...zaštitnik prava pacijenata nije u situaciji da bude dovoljno objektivan, s obzirom da ga određuje na to mesto direktor ustanove koji, naravno, u svakom momentu tu svoju odluku može promeniti..."

Šta je Saša Janković, osim što se kritizerstvom udvara gradjanima, uradio da "zaštitnici prava" pacijenata BUDU NEZAVISNI tj. da njihovo postojanje ne bude farsa!? Njegova priča o etici u zdravstvu i apeli o svesti su bla,bla, truć, truć!

Pisem o svojim zapazanjima i iskustvima.U provinciji susrece se uglavnom bahatost i neljubaznost, narocito srednjeg medicinskog osoblja. Ali, bar 2 beogradske zdravstvene ustanove, i to ne ove od najuglednijih, zasluzuju svaku pohvalu. Nebo i zemlja. Drasticne razlike u odnosu i ophodjenju sa pacijentima.

Sve dok pacijenti budu cekali u prepunim hodnicima kao ovce pred klanje i totalno neobavesteni, bez prava na bilo sta, a sa druge strane sevale koverte, kese, i druge potrepstine za podmicivanje, ova zemlja ne ide nikuda. Mislim da nikada necemo docekati da neki doktor ili medicinska sestra dobije opomenu ili mozda slucajno otkaz zbog loseg tretmana, greske itd. Ova zemlja je duboko bolesna i jadna, nikada nece ovde biti bolje. Treba ici odavde sto pre!!

Kao lekar radiolog sa 39 godina radiološkog lekarskog staža u potpunosi se slažem sa komentarom ombucmana za ljudska prava. Problem radiologije je najveći broj od 7oo koliko ih Srbija ima nije želelo tu specijalizaciju već su prihvatili ono što im se nudi. Oni svoj posao ne vole, vole sve privilegije koje lekaska titula nosi ali niti vole svoj posao niti svoje pacijente, jasno tu su i plate koje ne mogu da nadomeste skroman život posednje dve tri generacije poprodica iz kojih moje kolege potiču. Zato mi je uvek žao pacijenati i trudim se koliko mogu da im pomognem ali ja sam kap u moru. Kruna mog rada je totalno ignorisanje ovakvog mog rada od strane
menadjmenta ustanove, srećom što pacenti znaju za mene i trudim se da svakom ko mi se lično obrati ja budem njihova
veza da im olakđam muke unutar sistem barem za ono zašta sam ja odgovoran. Lično nemam problema u sistemu jer odlazim kod kolega koji su moji drugari sa studija ili njihove dece.

Па све то зато што имамо драгог Томицу већ скоро 8 година и када је направљен такав паразитски систем да лекари сарађују и са теткицама да би натезали мито од ког после купују скупа кола. Тај податак да је Србија 4. у свету у корупцији у здравству треба послати драгом нам министру Томици па да се лепо и постиђено повуче са положаја јер очигледно здравство у Србији је катастрофално (осим нових пвц прозора које сад имају сви домови здравља)...

Kada sam bio kod Nacelnika onkologije na jednoj ustanovi u Beogradu da bi popricao sa njim jer je za mog oca prepisao sistemsku hemoterapiju, pa cisto da porazgovaramo, bio je uzasno neprijatan. Ja ne mogu da vam opisem kolicinu nadobudnosti kojoj sam prisustvovao. Izrazio sam sumnju u uspeh hemoterapije, on me je pitao sta sam po struci. Kada sam odgovorio da sam ekonomista, on je rekao ,,pojma nemam o onkologiji''. Mozda nemam pojma o samoj onkologiji, ali znam da citam i to svedocanstva ljudi koji su prosli kroz hemoterapiju a koja nisu ni najmanje prijatna a koja u sustini ne lece, vec unistavaju organizam. ,,Pa sta vi mislite, da li mi ovde ubijamo nase pacijente'' i slicno, znaci nije mi bila namera da provociram vec da pitam eksperta sta mi savetuje. Kako se ophodio, mislim da sam rekao sve sto sam planirao, izmedju ostalog da i sami lekari izmedju sebe govore da je hemoterapija trka izmedju ubijanja pacijenta i ubijanja tumora, da bi obezbedjenje zvao da me izbace napolje. Na cast njima.

Posto sam iz "regiona" i imam dosta informacija o zdravstvu,mogu da potvrdim da je situacija slicna gdje god podjete.Ali,nije sve za osudu.Vecina dr je i strucna i ljudska,pa su kod njih i ogromne guzve i opet se ne mogu dovoljno posvetiti pacijentu.Meni smeteju oni drcni dr kojima ne smijes ni pokazati da imas odredjeno znanje o svojoj bolesti i,zamislite,o svom tijelu i koji vole da te tretiraju kao nepismenu dijagnozu,a pri tome su potpuni gospodari vas i situacije.Na zapadu su dr "sluge" i obavezni svakom pacijentu sve objasniti,od dijagnoze do terapije i to sa osmijehom.Jedva cekam da neki nadobudni baloni izduse jer ce se i oni morati u reformi zdravstva reformisati u bolje ljude.Posebna prica su medicinske sestre.E,njih je ,za razliku od dr,manji broj ljubaznih i vaspitanih.Tek su one sveznalice i gospodarice!A i nas pacijenata ima svakakvih.Najmanje problema prave oni najbolesniji,a najvise oni kojima se vjecito zuri u vazne obaveze.Posebna prica su penzioneri!!!Velikom broju je odlazak dr nacin da se u cekaonici vidi sa nekim,neko novi upozna i obavezno kritikuje sve i svja.Omiljena disciplina je vodjenje politike.Oni,jednostavno,zagusuju zdravstveni sistem.

Zbog priorde posla svakodnevno obidjem vise zdravstvenih ustanova po celoj Srbiji i stvarno sam video svasta. Zakljucio sam da odnos prema pacijentima najvise zavisi od nacelnika odeljenja - jer oni imaju najvise direktnog uticaja na osoblje. Tamo gde nacelnici postupaju po principima dobre lekarske prakse i imaju korektan odnos prema svom osoblju - tako postupa i ostalo osoblje i pacijenti su im na prvom mestu. A tamo gde su nacelnici karijeristi (i/ili uz to jos i vlasnici privatnih ordinacija sa strane), medjuljudski odnosi na odeljima i odnos prema pacijentima je katastrofa.
Zato mislim da bi trebalo da se povede vise paznje na izbor nacelnika odeljenja - jer pored toga sto moraju biti vrsni strucnjaci, nacelnici moraju biti i dobri menadzeri.

pravnik koga nazivamo zastitnikom prava pacijenata je lice koje nominalno treba da stiti prava pacijente i kontrolise rad zdravstvenih radnika, relno on nema nikakvu autonomiju je ga prema zakonu na to mesto postavlja direktor zdravstvene ustanove.

Za pregled u trajanju od 5-10 minuta u ustanovi za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici sa ceka najmanje 3 sata.
Osoblje se ponasa opusteno, kao da je na Adi ciganliji.To nije slucaj samo u toj ustanovi vec u svim Beogradskim medicinskim ustanovama (osim urgentnog centra). Pri tome najveci zastoj i nerad ispoljava nemedecinsko osoblje koje izgleda nikako ne moze da shvati da treba platu da zaradi vec se i na sav glas hvali kako je njima plata sigurna, na bolovanje idu kad hoce, sredjuju ulaz preko reda, niko ziv ne moze da ih pohvata cime se bave sta rade i gde su za vreme radnog vremena.
S T R A S N O.

A kakva su to bića zdravstveni radnici i čime su zaslužili tu čast da na svom poslu budu drugačiji od ostalog naroda? Čiji su moral mogli da imaju osim onog kojem narodu pripadaju.

Trenutno sam u Italiji u poseti, majka mi rade ovde u jednom zdravstvenom centru, kazu mi da moraju da reaguju uvek kad im se obrati pacijent, CAK i kad ih ujede komarac! Onda moraju da im daju kremu posle uboda insekta, pacijente koji su invalidi ili u komi kupaju SVAKI DAN, stolice ni pauze na poslu nemaju nikad i uvek moraju da budu ljubazni, porediti ovo s Srbijom je susta suprotnost ali i plate su drasticno razlicite!

e ovaj deo:
pacijent ima pravo da od zdravstvenog radnika dobije sve informacije o stanju svog zdravlja, uključujući i dijagnozu, prognozu bolesti, kratak opis i vrstu i verovatnoću mogućih rizika, i alternativne metode lečenja, moguće promene stanja, dejstvo moguće terapije itd”
ne spada u primarnu zastitu koja ide na teret RZZO dakle cvrc od svega toga
ministrov sistem je PLATI PA KLATI

Moj otac je operisan pre osam meseci. Posto je bio nepokretan posle operacije desavalo mu se da ceka vise od dva sata da mu neko pomogne. Pri tome je zadobio rane na ledjima is istog razloga. Nekada je to bila sramota ako sestra dozvoli da nepokretni bolesnik dobije rane, danas je to normalna reakcija.

Pre skoro godinu dana moj majka je imala mozdani udar i trebalo je 45 minuta i tri poziva hitnoj pomoci pre nego sto su se pojavili. Naravno jedno od pocetnih pitanja je bilo "Koliko pacijent ima godina". Ona vise nije ziva. Mozda ne bi bilo nikakve razlike da su dosli brze ali cu ja celog zivota osecati da bi mozda ipak bila ziva sada da su dosli za 10 minuta, koliko je prosek u nekim trulim zemljama na zapadu.

Neka je bog u pomoci bolesnima posto izgleda da nema ko drugi.

Heheh,virujte mi,nije ni kod nas u Hrvatskoj nista bolje,covik bi prije umrija nego sta bi dosa na red u Hrvatskim bolnicama...

"Zaštitnik prava pacijenata nije u situaciji da bude dovoljno objektivan, s obzirom da ga određuje na to mesto direktor ustanove koji, naravno, u svakom momentu tu svoju odluku može promeniti”,
Njihovu "objektivnost" sam osetio licno na svojoj kozi, ako se nadjete u kancelariji sa jednim od ovih samozvanih "zastitnika prava" zamolite ga ljubazno da izadje napolje jer cete od njega imati samo stete nikako iskrene koristi.

Nacelnik odeljenja, sta to bese?Jeste li ga nekad videli VI CHEKACHI po hodnicima, vi bespravni i marginalni pacijenti? Da kao svaki rukovodilac nekad prodje i proveri situaciju u svojoj ustanovi, da porazgovara sa nekim ocajnim, da pruzi pomoc ord.lekaru ako treba? Ne, oni su svi nedodirljivi, sveznajuci, netrpeljivi. Nikad se ne konsultuju o dijagnozi, bolje je i pogresiti nego dovesti u sumnju svoj *ugled*. Verovacu u *chechaonichku* medicinu tek kada vidim u njoj gradonacelnika da sedi i strpljivo ceka svoj red kao i drugi gradjani.