Značaj 5. oktobra

Sećam se... neverovatne energije, besa, nade, suza, eksplozije radosti kada smo čuli...
Sećam se tih neprospavanih noći, divnih mladih ljudi iz Otpora, cele Srbije (većeg njenog dela) na istom talasu. Sećam se Zorana.
A ne sećam se 6. oktobra...

Itekako ima sta da se slavi. 5. oktobar smo doziveli, a nije nam je dobro zato sto:
1. Nije bilo 6. oktobra
2. Posto nije bilo 6. oktobra, ubili nam Zorana.
Treba nadoknaditi ono sto smo propustili, a ne pustati ih da se vrate u fotelje...

5. oktobar je snoviđenje za ogromnu većinu, koja je smatrala da je to definitivni kraj i početak. Značaj ovog datuma je ogroman, jer je posle 15 godina predstavljao otvaranja mukotrpnog procesa tranzicije, u kome se stvaraju uslovi za razvoj demokratije. Sve što danas doživljavamo je realno, ali bolno. Bez 5. oktobra to ne bi bilo moguće.

"Oni tajkuni koji su bili pre toga, za vreme JUL-a, sada su još bogatiji, jači, moćniji i kompletnu politiku države stavili su pod svoju kontrolu", dodaje Velimir Ilić.

Pobogu Velimire! Za ovih osam godina ti i tvoj drugar ste vladali/drmali Srbijom poslednje četiri! Šta čovek može da zaključi iz ovoga?! Ti baš umeš da se pokopaš...

Da ga nisu ubili(Zorana),svi bismo slavili 5 oktobar...imali bismo sta da slavimo.
Ne bi bilo lose i g Kostunica da se podseti kako je to sve bilo. Ko je izgurao celu stvar i ko mu je pomogao da bude to sto je postao.

Osam godina od tzv. revolucije korupcija cveta, funkcije se i dalje dele po partijskim "zaslugama", Skupština nije u stanju da radi svoj posao, a broj ambasada ispred kojih moramo da čekamo vize se povećao.

Najtužnije je što ćemo i 5. oktobar 2009. godine da dočekamo van te famozne Bele Šengen liste, a to je opet samo kap u moru neispunjenih obećanja i obaveza.

Još uvek tu nema šta da se obeležava.

Kako i da se obelezava u drzavi kojoj treba da se desi 5. oktobar 17 puta kako bi se stvari promenile i iskorenili oni protiv kojih se tog dana i vodila borba?!
Srbija je pokazala da nicega nije dostojna, da nije dostojna sveta, demokratije, Zorana Djindjica i nekolicine onih koji su se borili da ovo postane jedna normalna i zdrava zemlja. Treba da nas je sramota sve. Sramota jer sve ovo gledamo, slusamo i sto dopustamo da se u glavnom gradu pljuju, tuku i psuju na skuptsinskoj govornici u 21. veku. Ovo je jedan kompletan uzas. I cemu mi mozemo da se nadamo?

Nisam iz Cacka al sam bio taj dan tamo, nadajuci se da ce sve ici mnogo brze. Ipak je to bitan datum, i meni ne moze niko da kaze da je neki datum u februaru koji se slavi kao neki dan drzavnosti bitniji za moj zivot nego 5. Oktobar.
Mislim da treba da bude sramota DS ako nikako ne obeleze ovaj dan.

5 oktobar je datum koga se setim svaki dan, ali teško bi mi bilo da ga slavim, ubili su nam slavljenika! Hvala ti ZORANE.

naravno da je dobro što se desio 5 oktobar.
Kamo sreće da je usledio i 6 oktobar, ali nema odustajanja i ako se bivši režim u dobroj meri povampirio.

Samo Hvala Zorane.

5.oktobar je prevara. Narod je pobedio Miloševića ali je izgubio od Koštunice.....

Ideja 5 oktobra je bila da nema porazenih. da ce i oni koji su se tada tako osecali sa vremenom shvatiti da poraz S Milosevica nije njihov licni poraz, vec pobeda Srbije i svakog gradjanina ponaosob. Medjutim srbski usud je takav da su porazeni potrebniji od pobednika, i tako oni menjaju mesta izmedju sebe nazivajuci se pobednicima a one druge porazenima, dok obican svet sa bezgranicnim poverenjem predaje svuju sudbinu u ruke jednih, drugih, trecih... u njima trzeci spas za svoje promasene zivote neraskidivim lancima (koje samo novac moze pokidati) vezanim za politicku opciju kojoj pripadaju, neshvatajuci da je sreca nesto sto samo oni sami mogu sebi izgraditi. Peti oktobar 2000 te je svoje odradio, drzava nam vise ne smeta. kao sto je to cinila pre tog dana, da vodimo koliko toliko normalan zivot. I zato hvala ti ZORANE!!!

Da 5. oktobar neće biti bog zna kakva prekretnica, i da, u suštini, prosečan kvalitet naroda koji je u Srbiji posle svih emigranskih i izbegličkih pretumbacija ostao nikakve prekretnice i nikakve korenite promene ne dozvoljava, videlo se već 1999. po reakciji većine populacije na intervenciju NATO. Potpuno normalan narod, naravno, nikada ne bi došao u takvu situaciju (stvarno je teško zamisliti Holanđane, Engleze ili Švajcarce kako mirno podnose da im neko dere kožu s leđa i vrši najgore zločine u njihovo ime deset ili, tačnije, šezdeset godina), ali i marginalno normalan narod bi ipak shvatio da su bombe namenjene Miloševićevom režimu a ne njemu i u toj intervenciji potražio priliku da se, uz pomoć civilizovanog sveta, izbavi od jarma ili da, barem, otkaže poslušnost Miloševiću i pusti sistem da se sam uruši, idealno pre nego što bi ijedna bomba pala. Kada je, umesto toga, osamdeset procenata naroda krenulo da nosi mete, izvlači komunističke fraze iz pedesetih o "agresorima" iz naftalina (interesantno, dotle im, u vezi sa srpskim ponašanjem u Hrvatskoj ili Bosni nekako nisu padale na pamet) i cupka i podvriskuje na mostovima sa Mirom Marković i raznim silikonskim nakazama, bilo je jasno da će Sloba, doduše, pre ili kasnije pasti, ali da, s obzirom da se mentalitet menja drastično sporije od svega ostalog i ima nekolikodecenijsku inerciju, pametan čovek treba da zauvek prekriži Srbiju kao pogodno mesto za život, barem u ovoj inkarnaciji. Činjenica da su i nakon deset godina zuluma, i posle tog bombardovanja, jedan Dušan Mihajlović ili Nebojša Čović morali da uđu u tu koaliciju a jedan Koštunica morao da postane kandidat za predsednika da bi bilo šanse da Milošević padne, dodatno je potvrdila moj utisak da će taj 5. oktobar, kada jednom dođe, biti samo još jedan dokaz da se, što kažu Englezi, od krmećeg uveta teško može sašiti svilena torbica, i da nikakve lustracije ili čistke neće biti, ma koliko neophodne takve mere posle preko pola veka diktature bile, jer bi, striktno gledano, trebalo očistiti i lustrirati dve trećine naroda, a to, je li, ne bi bilo previše popularno... I tako će ostati još dugo vremena, sve dok se od ovog opštenarodnog postkomunističkog lumpenproletarijata čije paradigmatične predstavnike viđamo na utakmicama i raznim protestima "braće Dabić" protiv sile gravitacije i drugog zakona termodinamike, prirodnim putem ne stvori i malo ne izšlifuje nekakva normalna srednja klasa, a najbolji indikator neće biti odnos prema EU (naš narod u EU još uvek očigledno vidi uglavnom lebac bez motike, nešto kao vaskrsenje stare Juge na kvadrat, a kad se čovek koji u toj uniji živi osvrne okolo i pogleda svu akumuliranu trulež u mnogim zemljama, možda i nisu tako daleko od istine :) ), već upravo odnos prema NATO i SAD: tek kada kritična masa populacije progleda i shvati da je prirodno mesto Srbije ne samo u ekonomskim integracijama, već i u vojnom savezu civilizovanih zemalja ovog sveta, te da su SAD momentalno prirodan lider tog civilizovanog sveta i najpouzdaniji garant globalne stabilnosti i prosperiteta (a Rusija, naprotiv, samo pretnja, premda, pri sadašnjem odnosu snaga, ne odveć velika, za njihove vitalne ekonomske interese), ono malo normalnog sveta koji je ostao u Srbiji moći će da konačno odahne i da kaže sebi da je komunistički režim napokon nepovratno pao i tamo gde ga je najteže srušiti, u glavama ljudi... Dotle se treba zadovoljiti i ovim što imamo: kakav takav ekonomski napredak, minimalna politička stabilnost i puževsko približavanje EU su, po meni, još uvek daleko više nego što stanovništvo Srbije, na osnovu mudrosti koju je poslednjih pola veke pokazalo, zaslužuje. A, uzgred, bolje ne zadržavajte dah: moja prognoza za pretvaranje Srbije u standardnu civilizovanu zapadnu zemlju (što smo, da je bilo više sreće i pameti, mogli da budemo već pedesetak godina) je minimalno nekih tidesetak godina, a, ako nam razni međunarodni faktori ne budu odveć skloni, možda i skoro pola veka. Puno sreće, i ne klonite duhom: kako je da je, bolje je nego 1945. ili 2000. i, ako ste iz poslednje dve decenije išta naučili (po tom pitanju porota još zaseda :) ), može da bude samo bolje...

Malo je falilo da kosti ostavim u Vlajkovicevoj ulici tog 5. oktobra kada su policijske snage koje su bile u skupstini krenule na nas koji smo bili iza skupstine jer napred kroz masu od nekoliko stotina hiljada nisu mogli da prodju nego su krenuli na nas koji smo bili u uskim ulicama iza gore pomenutog zdanja. Secam se da je nekolicina nas kasnije pred samu zoru stajala ispred gradske skupstine da branimo to sto smo uradili tog dana. Samo nas stotinak je ostalo tu. Ostali su se razbezali kucama da malo odmore. Da su nam tada uletele policijske snage nista od svega ne bi ni bilo. Onda su na terasu skupstine grada izasli trubaci i svirali Boze pravde. Iz kamiona sa cacanskom tablicom koji je stajao ispred Borbe se delilo pecenje za dorucak a kamion UNHCR-a samo hleb. :)
Kada pogledam na to, danas, sa ove distance i sa ovim iskustvom shvatam da je sve to bila jedna velika farsa u kojoj se unpred vec znalo sta ce se dogoditi. Na stranu to sto neki i dan danas tvrde da nije tacno da je Sloba dobio manji broj glasova. Nekako sada mogu da poverujem da je cak i to istina. Uglavnom, nas koji smo zaista bili tamo svim srcem i svom dusom su mnoooogo razocarali ovi za koje smo mislili da su malo vise casni i posteni i da imaju viziju. Nazalost izgleda da je samo jedan covek od njih imao viziju i da je zbog toga, te vizije koja nekome i dan danas smeta, i stradao.

Da nije bilo odredjenih pritisaka od strane EU, u Srbiji se za ovih 8 godina skoro nista ne bi promenilo. Takozvane demokrate su brzo posle 5. oktobra shvatili da su nasledjeni zakoni jako dobri za licno bogacenje pa su ih sporo i uz pritiske medjunarodne zajednice, menjali. Ja sam licno mnogo vise ocekivao ali izgleda da sam zaboravio da je ovde problem u mentalitetu. Zato ja iz petnih zila navijam za ulazak Srbije u uniju, a kada stignemo tamo, onda cu traziti mane evropske unije. Jeste zalosno, ali nama nasu svest mogu iskljucivo drugi menjati.

Da li se iko sad seca tamo nekog Otpora koji je okupljao hiljade mladih i starih ljudi koji su se dali bez rezerve da bi se Milosevic mirno smenio? Ni u ovom clanku Otpor nije pomenut, da li je moguce da su stranke preuzele iskljucive zasluge za svo to dogadjanje, iako nisu imale poverenje naroda??

Secam se....bila sam na krovu zgrade ugledne novinske agencije.Vlaznu maramicu dala sam mladicu u kolicima koji je ostao sa nekim ispred Skupstine grada. Bio je to dan koji se pamti.Ni tada bas nisam bila mladunica...a bila sam uverena da je konacno sve gotovo-da "ON" odlazi zauvek i sa njim sva ta jeziva, mracna ideologija...Volela sam citav Beograd koji je bio na ulicama. Potiskivala sam istinu da ne zelimo svi njegovu smenu iz istog razloga-ja sto je ratovao, a neki sto nije "uspesno"ratovao...Tesilo me je to sto sam na trenutke sebe ubedjivala da i ti "neki" vide svu silinu tog pomahnitalog "spasioca".I taj prokleti rat...a onda. idu godine....Zoran, atentat....Mrak.... I Ponovo tugujem.... nacisti, fasisti,"patriote" raznih boja, Dacic,Gorica, Vucelic, Brcin, na Trgu slobode "branioci" tog ubice ...da - ubice jednog grada, jedne zemlje....Srebrenica....kakve veze imam sa tim i takvim cudovistima.. Necu nikad reci sta sam dok se ti....ti....ne nadju s onu stranu pravde... NE POSTOJIM!!!! Daleko je 5. oktobar...Vise se ja bojim da hodam Beogradom i pre ce se meni-nama nesto desiti nego ovim povampirenim slobistima, seseljevcima i inim....bas sam tuzna danas....

Od 5. Oktobra pa do danas MENJAJU SE VLADE ali "narod" ostao ISTI ! Mozda je problem u NARODU ???

5. oktobar jeste doneo manje promena nego sto smo se nadali, ali i dalje je prekretnica. Sto se obelezavanja tice.. pa, kako ko zeli...

Sve je to lepo, ali kad bi se ljudi setili da taj (slobin) rezim jos od 1993 Vuk Draskovic pokusao da srusi onda je citava ova prica za plakanje, da mi kao narod nismo znali i toliko nam je godina trebalo da to spoznamo... Hvala ti Vuce sto si nam pokazao put i oprosti sto nam je toliko godina trebalo da to vidimo sto si ti davno spoznao! Vuk ce uvek biti veliki simbol za nas narod/ mi ga nikad necemo zaboraviti!

Sam datum i sama simbolika tog datuma je velika jer se zaustavila jedna suluda diktatura izopacenog bracnog para. Sto je za ovakvo drustvo bez demokratske tradicije sa vecinskim slabo obrazovanim stanovnistvom vec dosta veliki i znacajan uspeh.
Price o 6.oktobru su nesto drugo, ali moje misljenje je da je najveci uspeh," sestog oktobra", sto se i posle svih nasrtaja i iskusenja ocuvala ovako izborena krha demokratska vlast. Za sve ostalo je ,nazalost, potrebno vreme...

Nista se nije promenilo za ovih osam godina. Ko je bio bogat sad je jos bogatiji a koje bio siromasan sad je jos siromasniji.

ljudi kad cete da shvatite da se 6. oktobar nigde u svetu nije desio

Sve je isto samo Slobe nema. Kosova nema, inflacija gura, Republika Srpska polako nestaje ali sigurno , medjunacionalni odnosi skoro isti ili jos gori. Crna Gora se odvoila. Skoro 50 drzava priznalo Kosovo. A sta je to bolje od 2000 god pa do sada.? Bolje je samo tajkunima onim istim sto su i tada bili, nista drugo. Srami se Tadicu i Kompanijo. Mogli ste ici Zoranovim putem ali niste imali muskosti. Pozdravljam samo Cedu Jovanovica jedinoga i pravoga borca za napredak Srbije.

Naravno da je bilo 6. oktobra. On je sve ovo posle. Sve ovo posle preokreta ondasnjeg mentaliteta. On je ceo ovaj uobicajen, nikad blistav, radan i mukotrpan zivot, sa dosta suza i povremeno radosti, kada se zasluzi i zaradi.
Na zalost, Zoran je morao da da svoj zivot da bismo to imali. Drugacije mu niko ne bi verovao da iskreno misli. "Skinuli" bi ga politicki, jer, realno, nije bio popularan. Trazio je da mnogo radimo. Zato sto je tek trebalo da stvaramo - bili smo na nuli. A mi ocekivali da odmah, 6. oktobra, udjemo u "svetlu buducnost". Kao na tanjiru.
Zoran je 5. oktobar. Niko drugi nema prava na taj dan. Pao je da bi mi mogli da imamo ovaj, 6. oktobar.

Dogadjaji od 5. Oktobra su vrlo slicni studentskim demonstracijama iz '68.

Cesto se pominju, ali nista bitnije nisu promenili.

Najvaznije je to sto ovaj 5. oktobar docekujemo bez Vojislava Kostunice na vlasti. Ta cinjenica nije nista manje znacajna od obaranja Milosevica. Zbog toga prvi put nakon 2002. godine imam istinski osecaj da ovaj dan treba slaviti.

Gradjani, srecan nam 5. oktobar.
Zasto ovo danas zvuci kao shala? Nekom prethodnom prilikomn sam komentarisao da volim peti oktobar jer je to jedini datum kada pripadnici starog rezima moraju da budu manji od makovog zrna. Danas su pripadnici starog rezima - pripadnici novog rezima, a marginalizovana je demokratska opozicija.
A sta ce biti sledeceg petog oktobra? SPS ce i dalje biti na vlasti sa povampirenim kadrovima. Da li neko misli da cemo tada biti na beloj shengenskoj listi ili ce i dalje samo kriminalci putovati slobodno? Da li ce Mladic biti u Hagu? Da li ce ubistvo gardista biti razjasnjeno? Znam da Beograd nece imati novi most. Da ce nevladine organizacije biti proganjane umesto da budu proganjani neonacisti i klerofashisti. Da ce drzava i dalje zatvarati ochi pred Srebrenicom i Kosovom.
Ako je ovaj peti oktobar mera nasheg uspeha, onda nas trud nije bio dovoljan.
Ostaje nam samo da se sa tim ne pomirimo.

5. oktobar je poslednji datum kada sam bio ponosan na to sto sam Srbin. Dve godine posle tog datuma sam jos i imao neke nade, pa sam je izgubio, pa su ubili Djindjica, pa sam lepo i veselo pobegao iz Srbije, glavom bez obzira. Steta sto nije bilo snage (volje?) da se neke stvari proguraju. Mislim da je 5.X 2000. najznacajniji datum nove srpske istorije, a to sto mi uvek za****mo, to je vec za neku drugu pricu...

Ko nije shvatio da je 6. oktobar u toku, nije shvatio ni da je bio 5. oktobar. Tu smo.

Kad sam video Tadića i Dačića kako se rukuju sve mi je postalo jasno. Samo da iščupam vizu...

Srbi, srecan vam 5. oktobar!
Mnogo ima negativnih komentara, razocaranih ljudi, srusenih snova...
Ocigledno ljudi nisu shvatili pravu sustinu tog datuma. Jeste, srusen je Milosevic, ali tada smo glasali za Kostunicu, nerealno je bilo ocekivati od njega neke znacajne promene. Djindjic je tek svojom smrcu otisao u legende, dok je bio ziv podrzavalo ga je max 10%, ljudi ga nisu razumeli, bio je preterano ispred svog vremena, a odrzavao se na vlasti uz mnoge trule kompromise. Bolna istina je da je ostao ziv na sledecim izborima koji su sledili neminovno izgubio vlast, tek mucenickom smrcu ljudi su ga razumeli.
Mnogo je ruzno reci da je sve ostalo isto, to je odsustvo bilo kakve svesti i percepcije stvarnosti. Mnogo toga je bolje, nema dilera deviza, kantica, praznih rafova, plate i penzije su pristojnije, prosli smo kroz najtezi period tranzicije, mladi ljudi su ubrzano naucili sta znaci kapitalizam, kolko mora da se radi za pristojan zivot. Svasta jos skripi, svasta bi moglo bolje, ali za mnoge stvari treba vremena.
Za mene 6. oktobar predstavlja odlazak Kostunice sa vlasti, iako neki misli da je moglo, ali nije moglo pre, za 7 godina od 2.5 miliona spao je na 300 000 glasaca, to je cena koju smo morali da platimo, jer, da se ne lazemo, vecina ljudi koji su 2000-te skinuli Slobu nisu bili spremni za radikalne promene, svako u svom zivotu pojedinacno.
Odvojili smo se od Crne Gore, otrpeli svinjariju sa Kosovom, stotine hiljada otpustanja sa radnih mesta, bolnu tranziciju...i jos stojimo na nogama!
Mnogi pesimisti ovde se pozivaju na Djikija, on je bio bas suprotan "ljudi, ja u svaki mec ulazim za idejom- pobedicemo! Ne znaci da cemo uvek pobediti ali ako ne verujemo u pobedu nemamo nikakve sanse..."

Peti oktobar a Ivica Dacic hapsi Gorana Knezevica.

Kao u dobro izreziranom filmu. Djindjic svrgava Slobu, Srbija se oporavlja, Slobini ubijaju Djindjica, nedugo zatim i On sam umire! Danas Slobini i Djindjicevi vode Vladu Srbije, i mnogi bi rekoli eto to je prilika za pomirenje! E pa nije, Sloba je pljackao, vodio i gubio nepotrebne ratove, pljackao i ubijao sopstveni narod! Zoran je pokusao sve to da anulira, da izleci srpsko bolesno tkivo ali nije stigao, ubili su ga! Ministar obrazovanja nedavno se na Slobinom grobu zakleo da ce nastaviti njegovim putem? 05.Oktobar je doneo znacajne promene, medjutim uz pomoc Kostunice, i danas nazalost DS-a vracamo se lagano u devedesete.....

Nas narod nikada nije umeo da nesto izgura do kraja. Ni peti oktobar.
Bilo je potrebno da evoluira celokupna nacija a ne samo da se skine diktator. Nadam se da jos uvek nije kasno.

Pitam se da li je Kostunica otisao ikada Zoranu na grob? 5.oktobar bez Zorana, nema nikakvog smisla

U redu je da se slavi i da bude neradni dan. Da se deca vode ispred skupstine i da im se obijasni da su neke cike vodile srpsku omladinu u rat, prebijali i ubijali u Srbiji ljude koji drugacije misle i rade od njh. Ali, doslo je vreme, postovana gospodo, da se Srbija okrene sebi sa svim potencijalima. Nije bilo 6-og. oktobra, nece ga ni biti. Ubili su coveka Djindjica, ali ne i njegovu ideju. Srbija treba da ide dalje, deca rastu i treba da ostanu tamo, mene su oterali, ali ne zalim se. Revansizam je skupa praksa. Jacajte demokratski sistem jer u demokratiji ne postoje corsokaci.

Peti oktobar - to je gospodin Zoran Đinđić. Tada, danas i uvek!

Peti oktobar je veliki dan, to je bila ogromna i vazna pobeda. Ako mislite da nije, samo se malo prisetite kako je izgledao zivot u Srbiji 2000-te i par godina pre toga. Zar ste bas sve zaboravili? Pa nije moguce. Hajde, hajde, malo napora...
Gde ste radili, letovali, kakva je bila ves masina, u kom stanu ste ziveli... Koliko puta ste isli u rat/demonstracije? Da li ste dobili batine od policije? Da li ste vesti slusali na radiju, gledali na tv-u ili proturali antenu kroz prozor da uhvatite radio Index? Koliko ste cekali gradski prevoz?
Ne moze da se kaze da je isto. Nikako nije isto. Nista nije isto. Samo malo napregnuti mozak, ako ste bas toliko uvereni da jeste.
A to sto ni sad nije savrseno, pa... nece nikada ni biti, bar ne svima.
Zato, 5. oktobar neradan dan, narocito ove godine!

5. oktobar danas... tmuran, siv, kisovit, vetrovit....

„PROMENE“? Za tih 8 g svaki dan imamo hajku (medisku, verbalnu,....) protiv nekog pojedinca, grupe ili organizacije koja se borila protiv SM! Nisam znala da kada je neko „pobeđen“, onda njegove ideje i dalje vladaju medijima i kulturom te zemlje; a ideje koje promovišu zapadne građanske vrednosti u Srbiji se i dalje smatraju subverzivnim, a oni koji misle da Srbija treba da bude deo EU i NATO se smatraju „antisrbima“. Umesto samozavaravanja treba pogledati istini u oči – da je sada stanje monogo gore nego dok smo se borili protiv Mire i Slobe. A gore je zato što što „vladari iz senke“ budući da i dalje drže sve „kadrovske ključeve“ sve one koji su ISTINSKI za evropsku Srbiju polako JEDNOG PO JEDNOG „nečujno“ „eliminišu“ (doduše ne kao SM metkom u potiljak) nego perfidnije prosto ih uklanjaju iz javnosti, kulture, a bogami i sa radnih mesta (eto moju malenkost će ovih dana otpustiti s posla zbog „verbalnog delikta mišljenja“ e, u Evropi u 21 veku!). Ukratko u Srbiji je 8 godina SALTOMORTALE!

E, pa ljudi treba da znate da se institucije, zakoni, skolstvo, ekonomija...jedne drzave koja je propadala (ne stagnirala) citavu jednu deceniju ne moze izgraditi do maksimuma za to isto vreme (10 god). Treba da znate da uvek lakse ide unistavanje od izgradnje. A, DS i okupljeni oko nje ne mogu preko noci, kako bi vecina zelela, da nas ugurne u Evropsku uniju. Razlog zbog cega sve ide jos sporije je sto su brate Srbi mnogo tvrdoglavi, sanjari, lenji, naviknuti na komunisticku kolektivnu odgovornost koja obezbedjuje da niko nikada ne bude kriv i sl. Govorim o masi, koja je uvek bila povodljiva (kao i svaka masa svuda), ali nazalost masa je ta koja odlucuje o pobedniku na demokratskim izborima. Nazalost, jer je u ovom slucaju masa glupa. Olicenje mase su upravo one masovne stranke ciji se predstavnici ponasaju kao u pozoristu; psuju i bacaju kletve u skupstini, tuku se ispred nje, one koji im se suprotstave verbalno - cuva policija, ili one ciji se predstavnici pijani pojavljuju i koji ne znaju da sloze padeze, ili oni koji samo flozofiraju o srpstvu i tradiciji, koja btw. propada zajedno sa ljudima koji cekaju da taj neko nesto i uradi...

da li iko zaista misli da ce ikad bilo sta da se promeni... Ubili su onog ko je tako mislio, ubili su sve nas tada. Nas sa vizijama o lepsoj buducnosti. ostade nam ova sadasnjost Vecno. A da, srecan nam 5 oktobar

Hvala LDPu sto je tako ustrajan i sto ne dozvoljava da nam razocarenja obrisu istorijska secanja...samo smo tih dana bili zivi i spremni da se IZBORIMO za nase zivote! To je bio ogroman preokret, ostavili smo strah od kuce i verovali smo Zoranu, Cedi, Koracu...ja im i sada verujem, ali sta smo radili posle 5 oktobra 2000?
E pa nismo nista hteli da radimo, hteli smo da je sve gotovo, nismo shvatali, kao ni danas, kako da se organizujemo i nateramo vlast da radi u nasu korist...pa nije kriv datum nego mi.
Otpor jeste bio narodni pokret, i ma ko vukao konce u senci, dobro nas je vodio. Danas, posle 8 godina, Otporasi Pozarevca su svi "poginuli", Daciceva policija je odmah znala da su sami krivi...itd.
I ne treba da vam damo 5 oktobar gospodine Tadicu, samo treba da se probudimo!

Gospodine Veljo i slicni vama, jedina razlika iz Slobinog vremena i vremena kada ste vi vladali jeste da u slobino vreme vi niste bili medju tajkunima, ne zaboravite da ste hteli da prodate NIS za 400 miliona $ (a samo profit kompanije u 2007oj je bio 3.5 milijardi $), autoput pod ekstremno losim uslovima po drzavu (dodushe dobrim za vas, prica se o nekoj bolnici, sada starackom domu)!...

Da je samo imao priliku da oformi vlast sam, pokojni Djiki bi u samo jednom mandatu napravio cudo!

Ako cemo govoriti istinu, Kostunica je u opoziciji, a oni koji su se kleli u Zorana su u koaliciji sa naslednicima SM.

Ko je to mogao da pomisli pre 8 godina ?

Sta da se obelezi, a sta da se slavi?

Svakako najznacajniji datum u novijoj istoriji !
Energija, nada, sloboda posle toliko godina pakla !
Mozda je mnogo toga ostalo isto ali lakse se dise !
I uvek se setim Gosp. Djindjica i njegove energije !
O Kostunici ce istorija vec dati svoj negativni sud/siguran sam! Cinizam i laz koje je prodavao Srbiji posle a i pre ubistva Djindjica nece se zaboraviti !

Kraj bezumlja i jos uvek najsrecniji dan u mom zivotu.

Cetrnaesti jul, Majski prevrat, Dvadesetsedmi mart, Jun sezdesetosme, Deveti mart, Peti oktobar, Jedanaesti septembar, ... Jadna deca zbog cega ce morati da drhte da ne dobiju slabu ocenu iz istorije. I jos ce posle, kada ih neko ubedi da su odrasli, u kafani ili na nekom od on-line foruma da se svadjaju do promuklosti da je ono sto su procitali u udzbeniku, na stranicama bulevarske stampe, ili vebsajtu sumnjive pozadine jedina prava istina o "dogadjaju od kljucnog istorijskog znacaja". Moj licni utisak o Petom oktobru i o tome da li se sta promenilo od dvehiljadite: tada mi je bilo zao sto i ja nisam bio tamo, ali mi je bilo drago su neki ljudi napokon nesto shvatili, a danas mi je drago sto nisam bio tamo, a jos vise mi je zao sto neki ljudi jos uvek nista nisu shvatili. Pa, sad, ko razume - shvatice.

Slavica Djukic Dejanovic: "To što danas Vladu Srbije čine stranke koje su tog dana bile na suprotstavljenim stranama svedoči da je politička elita Srbije uspela da prevaziđe podele iz prošlosti".... Rece ova dama i ukratko objasni SVE: ELITE se za cas sloze, a zasto i ne bi, pa to je tako civilizovano, evropski skoro. A i isplati se brate. A kad se nesto isplati... Jel' ima neko da mu nije jasno?

pre i posle 5. oktobra će se gledati istorija srbije, ako ništa drugo onda zbog ukidanja surove i samorazarajuće vladavine balkanskog kasapina slobodana miloševića od svog sopstvenog naroda, koji je smogao snage da to učini.

Ma šta oni obeležavaju? Koju su vlast oni vršili ako se na dan te famozne godišnjice objavljuje vest da je državna služba BIA duboko i tajno u politici? DSS bio u vlasti, LDP je sada u vlasti. Kako okarakterisati njihove napore da nas ubede da su nastupile promene i da će biti bolje? Razočaravajuće.

Konstatacija: "Danas je teško da bi se nekadašnjih 18 stranaka DOS-a složilo o značaju 5. oktobra", je 1000% tacna. Danas bi se oni pre slozili oko postojanja 32. oktobra! Eto takva je klima vlada medju njima.

da nisu ubili Zorana Djindjica, 5 oktobar bi imao znacaja

Kad vidim predsednika vlade i ministre kako se tiskaju oko Miskovica i ostalih Milosevicevih i dosovskih tajkuna, kad vidim ministra policije kako se sepuri, Mrkonjica kako ponovo po Srbiji gradi, Goricu Gajevic u pravosudju, kad cujem ministra prosvete, kad pomislim na jagodinsku Palmu, kad...
Pitam se da li ja sanjam ovo sto nam se sada dogadja ili sam ja samo sanjao 5.oktobar?
I onda me obuzima stid i griza savesti sto sam dozvolio da me prevare ovi kojima sam dao svoj glas na zadnjim predsednickim i parlamentarnim izborima.
Sram me bilo!

5 oktobar a SOCIJALISTA U vlasti o čemu mi pričamo

Najveca greska koju i danas placamo je bila to sto je isplivao na povrsinu (sad treba da sledi neki atribut, ali nemam snage) Kostunica. Nisam ubedjen da je on bio jedini koji je mogao da pobedi SM.Gadnooooo smo pogresili...

Svi smo isli da rusimo Milosevicev režim. Doveli smo Koštunicu i on je najveće razočarenje 5.oktobra. Koštunice, sram te bilo. Idi u istoriju i ne vraćaj se više. U mom srcu će ZORAN zauvek biti živ!!!!

Secam se da sam dugo posle tih desavanja, sa olaksanjem uzdisao kao da mi je pao veliki teret sa srca...
Da nije bilo Protesta 96/97 ne bi bilo ni 5 oktobra, da nije bilo 5 oktobra - ne bi bilo ni Kostunice, da nije bilo Kostunice - BILO BI 6.oktobra....

"Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija...."
Zar ovaj citat ne govori dovoljno kuda je sve to otislo?

Velja je 100% u pravu. Nista se bitno nije promenilo samo Slobe vise nema. Puna podrska DSS-u!

Ovo je PRVI 5. oktobar, a da imamo SPS u vladi. Posle toga samo cu reci - 5. oktobre, pocivaj u miru.

Neznam da li je danas peti oktobar ili koji vec, kada sam na televiziji videla Tadica kako se grli sa Dacicem i Mrkonjicem.E Srbijo sta si docekala, za sta je izgubio glavu pokojni Zoran Djindjic?!Pitam se u sta sam verovala zadnjih dvadeset najlepsih godina?!Sve je pogazeno, i normalno je da ljudi koji su iz SPS-a i iz drugih levicarskih partija ,koji sada sede u DS-u ovakvu Tadicevu politiku podrzavaju, ali ja cu javno reci da je Tadic malo preterao!Hapse se prvo ljudi iz DS-a ,sta jos treba da uradimo da bi se ucvrstila ta jaka koalicija DS-a i SPS-a.....???!!!

Ja ne mogu ni da zamislim kakav bi bio život u Srbiji , da nije bilo 5.Oktobra.2000 g.
Ko zna koliko bismo još ratova vodili,

Ne verujem u to da bi 6.oktobar doneo nešto dobro. Pa šesti oktobar je vukao na revanšizam i u tome je bio problem sa 6. oktobrom. Sve više sam ravnodušan i prema 5. oktobru, mada je činjenica da je to jedan međaš u našoj istoriji. Došavši na vlast i Koštunica i pokojni Đinđić su više pažnje posvetili međusobnim obraćunima, i borbi za prevlast nego bilo čemu drugom, i to svi znaju, koji objektivno gledaju na stvari.
Za pravu tekovinu 5. oktobra smatram jedino to što više nema izbornih krađa.

A sta bi sa prvim obecanjem? Nista od denacionalizacije
znaci ostalo je isto samo njega nema

gospodjo predsednice parlamenta, prevrat je protivpravna radnje, SPS je odbio da prizna narodnu volju na izborima, SPS je prekrsio zakon i 5 oktobar je bilo sprovodjenje zakona protiv protivpravnog rezima ciji ste Vi bili clan! bolje da cutite!

SPS se sa nama igrao risika a DS ce monopola!

5. oktobra 2000. sam mislila da će za sve nas biti najveći dan u našoj istoriji. Nisam mogla ni da predpostavim šta će nam se sve dogoditi. Da će 2008. godine na mestu predsednika Skupštine biti žena simbol najstrašnije decenije u našim životima. Da će ta žena biti najprisutnija u svim medijima i najintervijujisaniji predsednik Skupštine od početka devedesetih. To je sramota za sve medije. Novinari se utrkuju ko će joj više vremena posvetiti. Svi su sve zaboravili i to će tek da nas košta. A i treba jer bolje i ne zaslužujemo. Kad nismo mogli da sačuvamo najboljeg među nama i kad danas Toma Nikolić treba da nam kaže ko je sve radio za Službe zaslužujemo još i gore.
Gde nam je bio juče predsednik? Da li se on setio 5. oktobra? Mislim da je treblo bar da se oglasi, ali on ne može da se zamera svojim novim saradnicima, SPS-u koji se ne usteže da i dalje pljuje 5. oktobar i da ide u bolju budućnost preko ubistva u kome su i njihovi ljudi učestvovali.
Za mene će 5. oktobar biti sećanje na Zorana Đinđića i zauvek veliko poštovanje za sve što je uradio. HVALA MU na velikom rasterećenju pisle najstrašnije decenije u mom životu, bar do sada. (imam 58.g)

5 oktobar je veliki dan za Srbiju.Steta sto medju nama nije najzasluzniji da ga proslavi. Ali kad vidim u skupstini i vladi te iste koje smo skidali sa vlasti, prosto mi dodje i smesno vise sve ovo. Mislim da je jedini dosledan ostao CEDOMIR JOVANOVIC i da jedino on nastavlja da vodi tu politiku. Da se jedino on seca sta se radilo tog 5 oktobra, a ovi sto ponovo usli u vladu sa onima sto nismo mogli da se otkacimo od njih ne znam sta da kazem stvarno. jedino hvala ZORANU DJINDJICU ZA SVE.

i gde ste bili? nigde.
sta ste radili? nista...
kao da se nesto promenilo?
meni nije...
a kome se promenilo, neka mi je alal, sto bi rekli...

Itekako ima sta da se slavi. 5. oktobar smo doziveli, a nije nam je dobro zato sto:
1. Nije bilo 6. oktobra
2. Posto nije bilo 6. oktobra, ubili nam Zorana.
Treba nadoknaditi ono sto smo propustili, a ne pustati ih da se vrate u fotelje...

Sećam se... neverovatne energije, besa, nade, suza, eksplozije radosti kada smo čuli...
Sećam se tih neprospavanih noći, divnih mladih ljudi iz Otpora, cele Srbije (većeg njenog dela) na istom talasu. Sećam se Zorana.
A ne sećam se 6. oktobra...

Da 5. oktobar neće biti bog zna kakva prekretnica, i da, u suštini, prosečan kvalitet naroda koji je u Srbiji posle svih emigranskih i izbegličkih pretumbacija ostao nikakve prekretnice i nikakve korenite promene ne dozvoljava, videlo se već 1999. po reakciji većine populacije na intervenciju NATO. Potpuno normalan narod, naravno, nikada ne bi došao u takvu situaciju (stvarno je teško zamisliti Holanđane, Engleze ili Švajcarce kako mirno podnose da im neko dere kožu s leđa i vrši najgore zločine u njihovo ime deset ili, tačnije, šezdeset godina), ali i marginalno normalan narod bi ipak shvatio da su bombe namenjene Miloševićevom režimu a ne njemu i u toj intervenciji potražio priliku da se, uz pomoć civilizovanog sveta, izbavi od jarma ili da, barem, otkaže poslušnost Miloševiću i pusti sistem da se sam uruši, idealno pre nego što bi ijedna bomba pala. Kada je, umesto toga, osamdeset procenata naroda krenulo da nosi mete, izvlači komunističke fraze iz pedesetih o "agresorima" iz naftalina (interesantno, dotle im, u vezi sa srpskim ponašanjem u Hrvatskoj ili Bosni nekako nisu padale na pamet) i cupka i podvriskuje na mostovima sa Mirom Marković i raznim silikonskim nakazama, bilo je jasno da će Sloba, doduše, pre ili kasnije pasti, ali da, s obzirom da se mentalitet menja drastično sporije od svega ostalog i ima nekolikodecenijsku inerciju, pametan čovek treba da zauvek prekriži Srbiju kao pogodno mesto za život, barem u ovoj inkarnaciji. Činjenica da su i nakon deset godina zuluma, i posle tog bombardovanja, jedan Dušan Mihajlović ili Nebojša Čović morali da uđu u tu koaliciju a jedan Koštunica morao da postane kandidat za predsednika da bi bilo šanse da Milošević padne, dodatno je potvrdila moj utisak da će taj 5. oktobar, kada jednom dođe, biti samo još jedan dokaz da se, što kažu Englezi, od krmećeg uveta teško može sašiti svilena torbica, i da nikakve lustracije ili čistke neće biti, ma koliko neophodne takve mere posle preko pola veka diktature bile, jer bi, striktno gledano, trebalo očistiti i lustrirati dve trećine naroda, a to, je li, ne bi bilo previše popularno... I tako će ostati još dugo vremena, sve dok se od ovog opštenarodnog postkomunističkog lumpenproletarijata čije paradigmatične predstavnike viđamo na utakmicama i raznim protestima "braće Dabić" protiv sile gravitacije i drugog zakona termodinamike, prirodnim putem ne stvori i malo ne izšlifuje nekakva normalna srednja klasa, a najbolji indikator neće biti odnos prema EU (naš narod u EU još uvek očigledno vidi uglavnom lebac bez motike, nešto kao vaskrsenje stare Juge na kvadrat, a kad se čovek koji u toj uniji živi osvrne okolo i pogleda svu akumuliranu trulež u mnogim zemljama, možda i nisu tako daleko od istine :) ), već upravo odnos prema NATO i SAD: tek kada kritična masa populacije progleda i shvati da je prirodno mesto Srbije ne samo u ekonomskim integracijama, već i u vojnom savezu civilizovanih zemalja ovog sveta, te da su SAD momentalno prirodan lider tog civilizovanog sveta i najpouzdaniji garant globalne stabilnosti i prosperiteta (a Rusija, naprotiv, samo pretnja, premda, pri sadašnjem odnosu snaga, ne odveć velika, za njihove vitalne ekonomske interese), ono malo normalnog sveta koji je ostao u Srbiji moći će da konačno odahne i da kaže sebi da je komunistički režim napokon nepovratno pao i tamo gde ga je najteže srušiti, u glavama ljudi... Dotle se treba zadovoljiti i ovim što imamo: kakav takav ekonomski napredak, minimalna politička stabilnost i puževsko približavanje EU su, po meni, još uvek daleko više nego što stanovništvo Srbije, na osnovu mudrosti koju je poslednjih pola veke pokazalo, zaslužuje. A, uzgred, bolje ne zadržavajte dah: moja prognoza za pretvaranje Srbije u standardnu civilizovanu zapadnu zemlju (što smo, da je bilo više sreće i pameti, mogli da budemo već pedesetak godina) je minimalno nekih tidesetak godina, a, ako nam razni međunarodni faktori ne budu odveć skloni, možda i skoro pola veka. Puno sreće, i ne klonite duhom: kako je da je, bolje je nego 1945. ili 2000. i, ako ste iz poslednje dve decenije išta naučili (po tom pitanju porota još zaseda :) ), može da bude samo bolje...

Da ga nisu ubili(Zorana),svi bismo slavili 5 oktobar...imali bismo sta da slavimo.
Ne bi bilo lose i g Kostunica da se podseti kako je to sve bilo. Ko je izgurao celu stvar i ko mu je pomogao da bude to sto je postao.

"Oni tajkuni koji su bili pre toga, za vreme JUL-a, sada su još bogatiji, jači, moćniji i kompletnu politiku države stavili su pod svoju kontrolu", dodaje Velimir Ilić.

Pobogu Velimire! Za ovih osam godina ti i tvoj drugar ste vladali/drmali Srbijom poslednje četiri! Šta čovek može da zaključi iz ovoga?! Ti baš umeš da se pokopaš...

Sve je isto samo Slobe nema. Kosova nema, inflacija gura, Republika Srpska polako nestaje ali sigurno , medjunacionalni odnosi skoro isti ili jos gori. Crna Gora se odvoila. Skoro 50 drzava priznalo Kosovo. A sta je to bolje od 2000 god pa do sada.? Bolje je samo tajkunima onim istim sto su i tada bili, nista drugo. Srami se Tadicu i Kompanijo. Mogli ste ici Zoranovim putem ali niste imali muskosti. Pozdravljam samo Cedu Jovanovica jedinoga i pravoga borca za napredak Srbije.

Velja je 100% u pravu. Nista se bitno nije promenilo samo Slobe vise nema. Puna podrska DSS-u!

Osam godina od tzv. revolucije korupcija cveta, funkcije se i dalje dele po partijskim "zaslugama", Skupština nije u stanju da radi svoj posao, a broj ambasada ispred kojih moramo da čekamo vize se povećao.

Najtužnije je što ćemo i 5. oktobar 2009. godine da dočekamo van te famozne Bele Šengen liste, a to je opet samo kap u moru neispunjenih obećanja i obaveza.

Još uvek tu nema šta da se obeležava.

Ne verujem u to da bi 6.oktobar doneo nešto dobro. Pa šesti oktobar je vukao na revanšizam i u tome je bio problem sa 6. oktobrom. Sve više sam ravnodušan i prema 5. oktobru, mada je činjenica da je to jedan međaš u našoj istoriji. Došavši na vlast i Koštunica i pokojni Đinđić su više pažnje posvetili međusobnim obraćunima, i borbi za prevlast nego bilo čemu drugom, i to svi znaju, koji objektivno gledaju na stvari.
Za pravu tekovinu 5. oktobra smatram jedino to što više nema izbornih krađa.

Kako i da se obelezava u drzavi kojoj treba da se desi 5. oktobar 17 puta kako bi se stvari promenile i iskorenili oni protiv kojih se tog dana i vodila borba?!
Srbija je pokazala da nicega nije dostojna, da nije dostojna sveta, demokratije, Zorana Djindjica i nekolicine onih koji su se borili da ovo postane jedna normalna i zdrava zemlja. Treba da nas je sramota sve. Sramota jer sve ovo gledamo, slusamo i sto dopustamo da se u glavnom gradu pljuju, tuku i psuju na skuptsinskoj govornici u 21. veku. Ovo je jedan kompletan uzas. I cemu mi mozemo da se nadamo?

Hvala LDPu sto je tako ustrajan i sto ne dozvoljava da nam razocarenja obrisu istorijska secanja...samo smo tih dana bili zivi i spremni da se IZBORIMO za nase zivote! To je bio ogroman preokret, ostavili smo strah od kuce i verovali smo Zoranu, Cedi, Koracu...ja im i sada verujem, ali sta smo radili posle 5 oktobra 2000?
E pa nismo nista hteli da radimo, hteli smo da je sve gotovo, nismo shvatali, kao ni danas, kako da se organizujemo i nateramo vlast da radi u nasu korist...pa nije kriv datum nego mi.
Otpor jeste bio narodni pokret, i ma ko vukao konce u senci, dobro nas je vodio. Danas, posle 8 godina, Otporasi Pozarevca su svi "poginuli", Daciceva policija je odmah znala da su sami krivi...itd.
I ne treba da vam damo 5 oktobar gospodine Tadicu, samo treba da se probudimo!

5. oktobar je snoviđenje za ogromnu većinu, koja je smatrala da je to definitivni kraj i početak. Značaj ovog datuma je ogroman, jer je posle 15 godina predstavljao otvaranja mukotrpnog procesa tranzicije, u kome se stvaraju uslovi za razvoj demokratije. Sve što danas doživljavamo je realno, ali bolno. Bez 5. oktobra to ne bi bilo moguće.

Peti oktobar je veliki dan, to je bila ogromna i vazna pobeda. Ako mislite da nije, samo se malo prisetite kako je izgledao zivot u Srbiji 2000-te i par godina pre toga. Zar ste bas sve zaboravili? Pa nije moguce. Hajde, hajde, malo napora...
Gde ste radili, letovali, kakva je bila ves masina, u kom stanu ste ziveli... Koliko puta ste isli u rat/demonstracije? Da li ste dobili batine od policije? Da li ste vesti slusali na radiju, gledali na tv-u ili proturali antenu kroz prozor da uhvatite radio Index? Koliko ste cekali gradski prevoz?
Ne moze da se kaze da je isto. Nikako nije isto. Nista nije isto. Samo malo napregnuti mozak, ako ste bas toliko uvereni da jeste.
A to sto ni sad nije savrseno, pa... nece nikada ni biti, bar ne svima.
Zato, 5. oktobar neradan dan, narocito ove godine!

Samo Hvala Zorane.

Konstatacija: "Danas je teško da bi se nekadašnjih 18 stranaka DOS-a složilo o značaju 5. oktobra", je 1000% tacna. Danas bi se oni pre slozili oko postojanja 32. oktobra! Eto takva je klima vlada medju njima.

Sve je to lepo, ali kad bi se ljudi setili da taj (slobin) rezim jos od 1993 Vuk Draskovic pokusao da srusi onda je citava ova prica za plakanje, da mi kao narod nismo znali i toliko nam je godina trebalo da to spoznamo... Hvala ti Vuce sto si nam pokazao put i oprosti sto nam je toliko godina trebalo da to vidimo sto si ti davno spoznao! Vuk ce uvek biti veliki simbol za nas narod/ mi ga nikad necemo zaboraviti!

Gospodine Veljo i slicni vama, jedina razlika iz Slobinog vremena i vremena kada ste vi vladali jeste da u slobino vreme vi niste bili medju tajkunima, ne zaboravite da ste hteli da prodate NIS za 400 miliona $ (a samo profit kompanije u 2007oj je bio 3.5 milijardi $), autoput pod ekstremno losim uslovima po drzavu (dodushe dobrim za vas, prica se o nekoj bolnici, sada starackom domu)!...

Da je samo imao priliku da oformi vlast sam, pokojni Djiki bi u samo jednom mandatu napravio cudo!

Od 5. Oktobra pa do danas MENJAJU SE VLADE ali "narod" ostao ISTI ! Mozda je problem u NARODU ???

Svakako najznacajniji datum u novijoj istoriji !
Energija, nada, sloboda posle toliko godina pakla !
Mozda je mnogo toga ostalo isto ali lakse se dise !
I uvek se setim Gosp. Djindjica i njegove energije !
O Kostunici ce istorija vec dati svoj negativni sud/siguran sam! Cinizam i laz koje je prodavao Srbiji posle a i pre ubistva Djindjica nece se zaboraviti !

Peti oktobar - to je gospodin Zoran Đinđić. Tada, danas i uvek!

E, pa ljudi treba da znate da se institucije, zakoni, skolstvo, ekonomija...jedne drzave koja je propadala (ne stagnirala) citavu jednu deceniju ne moze izgraditi do maksimuma za to isto vreme (10 god). Treba da znate da uvek lakse ide unistavanje od izgradnje. A, DS i okupljeni oko nje ne mogu preko noci, kako bi vecina zelela, da nas ugurne u Evropsku uniju. Razlog zbog cega sve ide jos sporije je sto su brate Srbi mnogo tvrdoglavi, sanjari, lenji, naviknuti na komunisticku kolektivnu odgovornost koja obezbedjuje da niko nikada ne bude kriv i sl. Govorim o masi, koja je uvek bila povodljiva (kao i svaka masa svuda), ali nazalost masa je ta koja odlucuje o pobedniku na demokratskim izborima. Nazalost, jer je u ovom slucaju masa glupa. Olicenje mase su upravo one masovne stranke ciji se predstavnici ponasaju kao u pozoristu; psuju i bacaju kletve u skupstini, tuku se ispred nje, one koji im se suprotstave verbalno - cuva policija, ili one ciji se predstavnici pijani pojavljuju i koji ne znaju da sloze padeze, ili oni koji samo flozofiraju o srpstvu i tradiciji, koja btw. propada zajedno sa ljudima koji cekaju da taj neko nesto i uradi...

Najvaznije je to sto ovaj 5. oktobar docekujemo bez Vojislava Kostunice na vlasti. Ta cinjenica nije nista manje znacajna od obaranja Milosevica. Zbog toga prvi put nakon 2002. godine imam istinski osecaj da ovaj dan treba slaviti.

Pitam se da li je Kostunica otisao ikada Zoranu na grob? 5.oktobar bez Zorana, nema nikakvog smisla

Svi smo isli da rusimo Milosevicev režim. Doveli smo Koštunicu i on je najveće razočarenje 5.oktobra. Koštunice, sram te bilo. Idi u istoriju i ne vraćaj se više. U mom srcu će ZORAN zauvek biti živ!!!!

Secam se....bila sam na krovu zgrade ugledne novinske agencije.Vlaznu maramicu dala sam mladicu u kolicima koji je ostao sa nekim ispred Skupstine grada. Bio je to dan koji se pamti.Ni tada bas nisam bila mladunica...a bila sam uverena da je konacno sve gotovo-da "ON" odlazi zauvek i sa njim sva ta jeziva, mracna ideologija...Volela sam citav Beograd koji je bio na ulicama. Potiskivala sam istinu da ne zelimo svi njegovu smenu iz istog razloga-ja sto je ratovao, a neki sto nije "uspesno"ratovao...Tesilo me je to sto sam na trenutke sebe ubedjivala da i ti "neki" vide svu silinu tog pomahnitalog "spasioca".I taj prokleti rat...a onda. idu godine....Zoran, atentat....Mrak.... I Ponovo tugujem.... nacisti, fasisti,"patriote" raznih boja, Dacic,Gorica, Vucelic, Brcin, na Trgu slobode "branioci" tog ubice ...da - ubice jednog grada, jedne zemlje....Srebrenica....kakve veze imam sa tim i takvim cudovistima.. Necu nikad reci sta sam dok se ti....ti....ne nadju s onu stranu pravde... NE POSTOJIM!!!! Daleko je 5. oktobar...Vise se ja bojim da hodam Beogradom i pre ce se meni-nama nesto desiti nego ovim povampirenim slobistima, seseljevcima i inim....bas sam tuzna danas....

Secam se da sam dugo posle tih desavanja, sa olaksanjem uzdisao kao da mi je pao veliki teret sa srca...
Da nije bilo Protesta 96/97 ne bi bilo ni 5 oktobra, da nije bilo 5 oktobra - ne bi bilo ni Kostunice, da nije bilo Kostunice - BILO BI 6.oktobra....

5 oktobar a SOCIJALISTA U vlasti o čemu mi pričamo

i gde ste bili? nigde.
sta ste radili? nista...
kao da se nesto promenilo?
meni nije...
a kome se promenilo, neka mi je alal, sto bi rekli...

naravno da je dobro što se desio 5 oktobar.
Kamo sreće da je usledio i 6 oktobar, ali nema odustajanja i ako se bivši režim u dobroj meri povampirio.

Nisam iz Cacka al sam bio taj dan tamo, nadajuci se da ce sve ici mnogo brze. Ipak je to bitan datum, i meni ne moze niko da kaze da je neki datum u februaru koji se slavi kao neki dan drzavnosti bitniji za moj zivot nego 5. Oktobar.
Mislim da treba da bude sramota DS ako nikako ne obeleze ovaj dan.

Da nije bilo odredjenih pritisaka od strane EU, u Srbiji se za ovih 8 godina skoro nista ne bi promenilo. Takozvane demokrate su brzo posle 5. oktobra shvatili da su nasledjeni zakoni jako dobri za licno bogacenje pa su ih sporo i uz pritiske medjunarodne zajednice, menjali. Ja sam licno mnogo vise ocekivao ali izgleda da sam zaboravio da je ovde problem u mentalitetu. Zato ja iz petnih zila navijam za ulazak Srbije u uniju, a kada stignemo tamo, onda cu traziti mane evropske unije. Jeste zalosno, ali nama nasu svest mogu iskljucivo drugi menjati.

5 oktobar je datum koga se setim svaki dan, ali teško bi mi bilo da ga slavim, ubili su nam slavljenika! Hvala ti ZORANE.

Naravno da je bilo 6. oktobra. On je sve ovo posle. Sve ovo posle preokreta ondasnjeg mentaliteta. On je ceo ovaj uobicajen, nikad blistav, radan i mukotrpan zivot, sa dosta suza i povremeno radosti, kada se zasluzi i zaradi.
Na zalost, Zoran je morao da da svoj zivot da bismo to imali. Drugacije mu niko ne bi verovao da iskreno misli. "Skinuli" bi ga politicki, jer, realno, nije bio popularan. Trazio je da mnogo radimo. Zato sto je tek trebalo da stvaramo - bili smo na nuli. A mi ocekivali da odmah, 6. oktobra, udjemo u "svetlu buducnost". Kao na tanjiru.
Zoran je 5. oktobar. Niko drugi nema prava na taj dan. Pao je da bi mi mogli da imamo ovaj, 6. oktobar.

pre i posle 5. oktobra će se gledati istorija srbije, ako ništa drugo onda zbog ukidanja surove i samorazarajuće vladavine balkanskog kasapina slobodana miloševića od svog sopstvenog naroda, koji je smogao snage da to učini.

Gradjani, srecan nam 5. oktobar.
Zasto ovo danas zvuci kao shala? Nekom prethodnom prilikomn sam komentarisao da volim peti oktobar jer je to jedini datum kada pripadnici starog rezima moraju da budu manji od makovog zrna. Danas su pripadnici starog rezima - pripadnici novog rezima, a marginalizovana je demokratska opozicija.
A sta ce biti sledeceg petog oktobra? SPS ce i dalje biti na vlasti sa povampirenim kadrovima. Da li neko misli da cemo tada biti na beloj shengenskoj listi ili ce i dalje samo kriminalci putovati slobodno? Da li ce Mladic biti u Hagu? Da li ce ubistvo gardista biti razjasnjeno? Znam da Beograd nece imati novi most. Da ce nevladine organizacije biti proganjane umesto da budu proganjani neonacisti i klerofashisti. Da ce drzava i dalje zatvarati ochi pred Srebrenicom i Kosovom.
Ako je ovaj peti oktobar mera nasheg uspeha, onda nas trud nije bio dovoljan.
Ostaje nam samo da se sa tim ne pomirimo.

5. oktobar je poslednji datum kada sam bio ponosan na to sto sam Srbin. Dve godine posle tog datuma sam jos i imao neke nade, pa sam je izgubio, pa su ubili Djindjica, pa sam lepo i veselo pobegao iz Srbije, glavom bez obzira. Steta sto nije bilo snage (volje?) da se neke stvari proguraju. Mislim da je 5.X 2000. najznacajniji datum nove srpske istorije, a to sto mi uvek za****mo, to je vec za neku drugu pricu...

Ma šta oni obeležavaju? Koju su vlast oni vršili ako se na dan te famozne godišnjice objavljuje vest da je državna služba BIA duboko i tajno u politici? DSS bio u vlasti, LDP je sada u vlasti. Kako okarakterisati njihove napore da nas ubede da su nastupile promene i da će biti bolje? Razočaravajuće.

Nista se nije promenilo za ovih osam godina. Ko je bio bogat sad je jos bogatiji a koje bio siromasan sad je jos siromasniji.

da nisu ubili Zorana Djindjica, 5 oktobar bi imao znacaja

„PROMENE“? Za tih 8 g svaki dan imamo hajku (medisku, verbalnu,....) protiv nekog pojedinca, grupe ili organizacije koja se borila protiv SM! Nisam znala da kada je neko „pobeđen“, onda njegove ideje i dalje vladaju medijima i kulturom te zemlje; a ideje koje promovišu zapadne građanske vrednosti u Srbiji se i dalje smatraju subverzivnim, a oni koji misle da Srbija treba da bude deo EU i NATO se smatraju „antisrbima“. Umesto samozavaravanja treba pogledati istini u oči – da je sada stanje monogo gore nego dok smo se borili protiv Mire i Slobe. A gore je zato što što „vladari iz senke“ budući da i dalje drže sve „kadrovske ključeve“ sve one koji su ISTINSKI za evropsku Srbiju polako JEDNOG PO JEDNOG „nečujno“ „eliminišu“ (doduše ne kao SM metkom u potiljak) nego perfidnije prosto ih uklanjaju iz javnosti, kulture, a bogami i sa radnih mesta (eto moju malenkost će ovih dana otpustiti s posla zbog „verbalnog delikta mišljenja“ e, u Evropi u 21 veku!). Ukratko u Srbiji je 8 godina SALTOMORTALE!

Najveca greska koju i danas placamo je bila to sto je isplivao na povrsinu (sad treba da sledi neki atribut, ali nemam snage) Kostunica. Nisam ubedjen da je on bio jedini koji je mogao da pobedi SM.Gadnooooo smo pogresili...

Ko nije shvatio da je 6. oktobar u toku, nije shvatio ni da je bio 5. oktobar. Tu smo.

Ja ne mogu ni da zamislim kakav bi bio život u Srbiji , da nije bilo 5.Oktobra.2000 g.
Ko zna koliko bismo još ratova vodili,

5 oktobar je veliki dan za Srbiju.Steta sto medju nama nije najzasluzniji da ga proslavi. Ali kad vidim u skupstini i vladi te iste koje smo skidali sa vlasti, prosto mi dodje i smesno vise sve ovo. Mislim da je jedini dosledan ostao CEDOMIR JOVANOVIC i da jedino on nastavlja da vodi tu politiku. Da se jedino on seca sta se radilo tog 5 oktobra, a ovi sto ponovo usli u vladu sa onima sto nismo mogli da se otkacimo od njih ne znam sta da kazem stvarno. jedino hvala ZORANU DJINDJICU ZA SVE.

Da li se iko sad seca tamo nekog Otpora koji je okupljao hiljade mladih i starih ljudi koji su se dali bez rezerve da bi se Milosevic mirno smenio? Ni u ovom clanku Otpor nije pomenut, da li je moguce da su stranke preuzele iskljucive zasluge za svo to dogadjanje, iako nisu imale poverenje naroda??

Ideja 5 oktobra je bila da nema porazenih. da ce i oni koji su se tada tako osecali sa vremenom shvatiti da poraz S Milosevica nije njihov licni poraz, vec pobeda Srbije i svakog gradjanina ponaosob. Medjutim srbski usud je takav da su porazeni potrebniji od pobednika, i tako oni menjaju mesta izmedju sebe nazivajuci se pobednicima a one druge porazenima, dok obican svet sa bezgranicnim poverenjem predaje svuju sudbinu u ruke jednih, drugih, trecih... u njima trzeci spas za svoje promasene zivote neraskidivim lancima (koje samo novac moze pokidati) vezanim za politicku opciju kojoj pripadaju, neshvatajuci da je sreca nesto sto samo oni sami mogu sebi izgraditi. Peti oktobar 2000 te je svoje odradio, drzava nam vise ne smeta. kao sto je to cinila pre tog dana, da vodimo koliko toliko normalan zivot. I zato hvala ti ZORANE!!!

5. oktobar jeste doneo manje promena nego sto smo se nadali, ali i dalje je prekretnica. Sto se obelezavanja tice.. pa, kako ko zeli...

ljudi kad cete da shvatite da se 6. oktobar nigde u svetu nije desio

Malo je falilo da kosti ostavim u Vlajkovicevoj ulici tog 5. oktobra kada su policijske snage koje su bile u skupstini krenule na nas koji smo bili iza skupstine jer napred kroz masu od nekoliko stotina hiljada nisu mogli da prodju nego su krenuli na nas koji smo bili u uskim ulicama iza gore pomenutog zdanja. Secam se da je nekolicina nas kasnije pred samu zoru stajala ispred gradske skupstine da branimo to sto smo uradili tog dana. Samo nas stotinak je ostalo tu. Ostali su se razbezali kucama da malo odmore. Da su nam tada uletele policijske snage nista od svega ne bi ni bilo. Onda su na terasu skupstine grada izasli trubaci i svirali Boze pravde. Iz kamiona sa cacanskom tablicom koji je stajao ispred Borbe se delilo pecenje za dorucak a kamion UNHCR-a samo hleb. :)
Kada pogledam na to, danas, sa ove distance i sa ovim iskustvom shvatam da je sve to bila jedna velika farsa u kojoj se unpred vec znalo sta ce se dogoditi. Na stranu to sto neki i dan danas tvrde da nije tacno da je Sloba dobio manji broj glasova. Nekako sada mogu da poverujem da je cak i to istina. Uglavnom, nas koji smo zaista bili tamo svim srcem i svom dusom su mnoooogo razocarali ovi za koje smo mislili da su malo vise casni i posteni i da imaju viziju. Nazalost izgleda da je samo jedan covek od njih imao viziju i da je zbog toga, te vizije koja nekome i dan danas smeta, i stradao.

Sam datum i sama simbolika tog datuma je velika jer se zaustavila jedna suluda diktatura izopacenog bracnog para. Sto je za ovakvo drustvo bez demokratske tradicije sa vecinskim slabo obrazovanim stanovnistvom vec dosta veliki i znacajan uspeh.
Price o 6.oktobru su nesto drugo, ali moje misljenje je da je najveci uspeh," sestog oktobra", sto se i posle svih nasrtaja i iskusenja ocuvala ovako izborena krha demokratska vlast. Za sve ostalo je ,nazalost, potrebno vreme...

Nas narod nikada nije umeo da nesto izgura do kraja. Ni peti oktobar.
Bilo je potrebno da evoluira celokupna nacija a ne samo da se skine diktator. Nadam se da jos uvek nije kasno.

U redu je da se slavi i da bude neradni dan. Da se deca vode ispred skupstine i da im se obijasni da su neke cike vodile srpsku omladinu u rat, prebijali i ubijali u Srbiji ljude koji drugacije misle i rade od njh. Ali, doslo je vreme, postovana gospodo, da se Srbija okrene sebi sa svim potencijalima. Nije bilo 6-og. oktobra, nece ga ni biti. Ubili su coveka Djindjica, ali ne i njegovu ideju. Srbija treba da ide dalje, deca rastu i treba da ostanu tamo, mene su oterali, ali ne zalim se. Revansizam je skupa praksa. Jacajte demokratski sistem jer u demokratiji ne postoje corsokaci.

5.oktobar je prevara. Narod je pobedio Miloševića ali je izgubio od Koštunice.....

5. oktobar danas... tmuran, siv, kisovit, vetrovit....

Sta da se obelezi, a sta da se slavi?

Dogadjaji od 5. Oktobra su vrlo slicni studentskim demonstracijama iz '68.

Cesto se pominju, ali nista bitnije nisu promenili.

Peti oktobar a Ivica Dacic hapsi Gorana Knezevica.

Kraj bezumlja i jos uvek najsrecniji dan u mom zivotu.

Kad sam video Tadića i Dačića kako se rukuju sve mi je postalo jasno. Samo da iščupam vizu...

da li iko zaista misli da ce ikad bilo sta da se promeni... Ubili su onog ko je tako mislio, ubili su sve nas tada. Nas sa vizijama o lepsoj buducnosti. ostade nam ova sadasnjost Vecno. A da, srecan nam 5 oktobar

Srbi, srecan vam 5. oktobar!
Mnogo ima negativnih komentara, razocaranih ljudi, srusenih snova...
Ocigledno ljudi nisu shvatili pravu sustinu tog datuma. Jeste, srusen je Milosevic, ali tada smo glasali za Kostunicu, nerealno je bilo ocekivati od njega neke znacajne promene. Djindjic je tek svojom smrcu otisao u legende, dok je bio ziv podrzavalo ga je max 10%, ljudi ga nisu razumeli, bio je preterano ispred svog vremena, a odrzavao se na vlasti uz mnoge trule kompromise. Bolna istina je da je ostao ziv na sledecim izborima koji su sledili neminovno izgubio vlast, tek mucenickom smrcu ljudi su ga razumeli.
Mnogo je ruzno reci da je sve ostalo isto, to je odsustvo bilo kakve svesti i percepcije stvarnosti. Mnogo toga je bolje, nema dilera deviza, kantica, praznih rafova, plate i penzije su pristojnije, prosli smo kroz najtezi period tranzicije, mladi ljudi su ubrzano naucili sta znaci kapitalizam, kolko mora da se radi za pristojan zivot. Svasta jos skripi, svasta bi moglo bolje, ali za mnoge stvari treba vremena.
Za mene 6. oktobar predstavlja odlazak Kostunice sa vlasti, iako neki misli da je moglo, ali nije moglo pre, za 7 godina od 2.5 miliona spao je na 300 000 glasaca, to je cena koju smo morali da platimo, jer, da se ne lazemo, vecina ljudi koji su 2000-te skinuli Slobu nisu bili spremni za radikalne promene, svako u svom zivotu pojedinacno.
Odvojili smo se od Crne Gore, otrpeli svinjariju sa Kosovom, stotine hiljada otpustanja sa radnih mesta, bolnu tranziciju...i jos stojimo na nogama!
Mnogi pesimisti ovde se pozivaju na Djikija, on je bio bas suprotan "ljudi, ja u svaki mec ulazim za idejom- pobedicemo! Ne znaci da cemo uvek pobediti ali ako ne verujemo u pobedu nemamo nikakve sanse..."

Kao u dobro izreziranom filmu. Djindjic svrgava Slobu, Srbija se oporavlja, Slobini ubijaju Djindjica, nedugo zatim i On sam umire! Danas Slobini i Djindjicevi vode Vladu Srbije, i mnogi bi rekoli eto to je prilika za pomirenje! E pa nije, Sloba je pljackao, vodio i gubio nepotrebne ratove, pljackao i ubijao sopstveni narod! Zoran je pokusao sve to da anulira, da izleci srpsko bolesno tkivo ali nije stigao, ubili su ga! Ministar obrazovanja nedavno se na Slobinom grobu zakleo da ce nastaviti njegovim putem? 05.Oktobar je doneo znacajne promene, medjutim uz pomoc Kostunice, i danas nazalost DS-a vracamo se lagano u devedesete.....

gospodjo predsednice parlamenta, prevrat je protivpravna radnje, SPS je odbio da prizna narodnu volju na izborima, SPS je prekrsio zakon i 5 oktobar je bilo sprovodjenje zakona protiv protivpravnog rezima ciji ste Vi bili clan! bolje da cutite!

Kad vidim predsednika vlade i ministre kako se tiskaju oko Miskovica i ostalih Milosevicevih i dosovskih tajkuna, kad vidim ministra policije kako se sepuri, Mrkonjica kako ponovo po Srbiji gradi, Goricu Gajevic u pravosudju, kad cujem ministra prosvete, kad pomislim na jagodinsku Palmu, kad...
Pitam se da li ja sanjam ovo sto nam se sada dogadja ili sam ja samo sanjao 5.oktobar?
I onda me obuzima stid i griza savesti sto sam dozvolio da me prevare ovi kojima sam dao svoj glas na zadnjim predsednickim i parlamentarnim izborima.
Sram me bilo!

A sta bi sa prvim obecanjem? Nista od denacionalizacije
znaci ostalo je isto samo njega nema

Ako cemo govoriti istinu, Kostunica je u opoziciji, a oni koji su se kleli u Zorana su u koaliciji sa naslednicima SM.

Ko je to mogao da pomisli pre 8 godina ?

Cetrnaesti jul, Majski prevrat, Dvadesetsedmi mart, Jun sezdesetosme, Deveti mart, Peti oktobar, Jedanaesti septembar, ... Jadna deca zbog cega ce morati da drhte da ne dobiju slabu ocenu iz istorije. I jos ce posle, kada ih neko ubedi da su odrasli, u kafani ili na nekom od on-line foruma da se svadjaju do promuklosti da je ono sto su procitali u udzbeniku, na stranicama bulevarske stampe, ili vebsajtu sumnjive pozadine jedina prava istina o "dogadjaju od kljucnog istorijskog znacaja". Moj licni utisak o Petom oktobru i o tome da li se sta promenilo od dvehiljadite: tada mi je bilo zao sto i ja nisam bio tamo, ali mi je bilo drago su neki ljudi napokon nesto shvatili, a danas mi je drago sto nisam bio tamo, a jos vise mi je zao sto neki ljudi jos uvek nista nisu shvatili. Pa, sad, ko razume - shvatice.

Ovo je PRVI 5. oktobar, a da imamo SPS u vladi. Posle toga samo cu reci - 5. oktobre, pocivaj u miru.

Slavica Djukic Dejanovic: "To što danas Vladu Srbije čine stranke koje su tog dana bile na suprotstavljenim stranama svedoči da je politička elita Srbije uspela da prevaziđe podele iz prošlosti".... Rece ova dama i ukratko objasni SVE: ELITE se za cas sloze, a zasto i ne bi, pa to je tako civilizovano, evropski skoro. A i isplati se brate. A kad se nesto isplati... Jel' ima neko da mu nije jasno?

"Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija...."
Zar ovaj citat ne govori dovoljno kuda je sve to otislo?

SPS se sa nama igrao risika a DS ce monopola!

Neznam da li je danas peti oktobar ili koji vec, kada sam na televiziji videla Tadica kako se grli sa Dacicem i Mrkonjicem.E Srbijo sta si docekala, za sta je izgubio glavu pokojni Zoran Djindjic?!Pitam se u sta sam verovala zadnjih dvadeset najlepsih godina?!Sve je pogazeno, i normalno je da ljudi koji su iz SPS-a i iz drugih levicarskih partija ,koji sada sede u DS-u ovakvu Tadicevu politiku podrzavaju, ali ja cu javno reci da je Tadic malo preterao!Hapse se prvo ljudi iz DS-a ,sta jos treba da uradimo da bi se ucvrstila ta jaka koalicija DS-a i SPS-a.....???!!!

5. oktobra 2000. sam mislila da će za sve nas biti najveći dan u našoj istoriji. Nisam mogla ni da predpostavim šta će nam se sve dogoditi. Da će 2008. godine na mestu predsednika Skupštine biti žena simbol najstrašnije decenije u našim životima. Da će ta žena biti najprisutnija u svim medijima i najintervijujisaniji predsednik Skupštine od početka devedesetih. To je sramota za sve medije. Novinari se utrkuju ko će joj više vremena posvetiti. Svi su sve zaboravili i to će tek da nas košta. A i treba jer bolje i ne zaslužujemo. Kad nismo mogli da sačuvamo najboljeg među nama i kad danas Toma Nikolić treba da nam kaže ko je sve radio za Službe zaslužujemo još i gore.
Gde nam je bio juče predsednik? Da li se on setio 5. oktobra? Mislim da je treblo bar da se oglasi, ali on ne može da se zamera svojim novim saradnicima, SPS-u koji se ne usteže da i dalje pljuje 5. oktobar i da ide u bolju budućnost preko ubistva u kome su i njihovi ljudi učestvovali.
Za mene će 5. oktobar biti sećanje na Zorana Đinđića i zauvek veliko poštovanje za sve što je uradio. HVALA MU na velikom rasterećenju pisle najstrašnije decenije u mom životu, bar do sada. (imam 58.g)