Nastavak krize finansijskog trišta

Kongres još uvek sumnjičavo gleda na plan Bušove administracije za spasavanje tržišta novca, koji bi poreske obveznike koštao 700 milijardi dolara, a kao šlag na torti, pojavila se i vest da je FBI pokrenuo istragu protiv nekoliko kompanija povezanih sa aktuelnom krizom, a koje bi mogle da dobiju deo planirane vladine pomoći.

Ministar finansija SAD Henri Polson i šef Uprave federalnih rezervi (Fed) Ben Bernanki zatražili su sinoć od članova američkog Kongresa da hitno usvoje vladin program za rešenje oštre finansijske krize u zemlji, ocenivši da će u suprotnom doći do daljeg pograšanja ekonomske situacije.

Polson i Bernanki su, sudeći prema današnjim izveštajima svetskih novinskih agencija iz Vašingtona, gotovo ultimativno insisitrali na neodložnom usvajanju paketa antikriznih mera, u okviru kojih je predviđeno da vlada otkupi akcije posrnulih domaćih banaka i drugih finansijskih organizacija na rok od dve godine i za ukupnu sumu od 700 milijardi dolara.

"Finansijska tržišta se nalaze u veoma lošem stanju, a u uslovima ne postojanja plana izlaska iz tekuće krize situacija će se dodatno pogoršati", upozorio je Bernanki.

"Ja smatram da naše kreditno tržište sada ne funkcioniše i da ćemo gubiti radna mesta, imati rast kamata, dok će se kuće i stanovi prodavati na licitaciji, zbog nemogućnosti njihovih vlasnika da plate prispele rate za ranije uzete hipotekarne kredite", opisao je sadašnje ekonomske prilike u SAD Bernanki.

On je, takođe, ukazao da u sadašnjoj lošoj ekonomskoj klimi u SAD treba računati na pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), što vašingtonska administracija pokušava da izbegne po svaku cenu.

SAD su u drugom kvartalu ostvarile iznenađujuće visok rast BDP -a iznad tri odsto, dok je u prva tri ovogodišnja meseca privredna ekspanzija bila niža - 1,9 procenata.

Koliko je opšta ekonomska klima u SAD sada nepovoljna dovoljno pokazuje i reakcija Polsona koji je na primedbu nekih kongresmena da će realizacija vladinog plana skupo koštati američke poreske obveznike uzviknuo: "Evo šta ću vam ja reći: oni (poreski obveznici) su već u velikim problemima".

Pres služba Bele kuće je kao potvrdu tačnosti navedene Polsonove trvrdnje saopštila da su male i srednje kompanije u SAD ove godine pretrpele velike gubitke zbog kreditne krize.

Potpredsednik SAD Dik Čejni je sinoć, takođe, ubeđivao članove Kongresa da što pre prihvate vladin plan, a u istom pravcu je delovao i direktor administrativno - budžetskog komiteta Bele kuće Džim Nasl, prenosi agencija Blumberg.

Predsednik SAD Džordž Buš je juče sa tribine Generalne skupštine UN u Njujorku poručio da je uveren u pozitivan ishod glasanja u Kongresu u vezi "moćnog plana za rešavanje ozbiljnih (ekonomskih) problema".

Reakcija članova američkog Senata i Predstavničkog doma, koji čine Kongres SAD je, međutim, pomalo kontraverzna, iako većina priznaje da je borba protiv krize važan zadatak i da na stolu nema boljeg plana od onog koji je krajem prošle sedmice izložilo Polsonovo ministarstvo finansija.

Uprkos takvoj načelnoj saglanosti pada u oči da je, naprimer, predstavnik opozicione Demokratske staranke u američkom Senatu Kristofer Dod sinoć izjavio, saslušavši izlaganja Bernankija i Polsona, da su njihovi predlozi "neprihvatljivi".

Senator Čarls Šumer, takođe iz Demokratske stranke, koji predsedava zajedničkom kongresnom Ekonomskom komitetu, ocenio je da bi početni vladin fond za pomoć ugroženim kompanijama trebalo da bude "težak" svega 150 milijardi dolara, što je višestruko manje od predložene sume.

Polson je, doduše, potvrdio da bi realizacija vladinog programa počela da se ostvaruje kroz otkup manje količine akcija posrnulih firmi i sa skromnijim novčanim sumama, ali principijelno nije odstao od incijalnog vladinog predloga.

Još neprijatniji za administraciju je i stav republikanskog kongresmena Darela Isa koji je nakon razgovora sa Čejnijem i Naslom poručio da se "kategorički protivi" njihovim predlozima za rešenje tekuće finansijske krize.

Vodeći članovi američke vlade, a takođe i Buš lično, ipak učestano stavljaju da znanja da veruju u "pozitivan ishod" izjašnjavanja Kongresa koji bi o navedenom programu trebalo da se izjasni do kraja ove sedmice.

Ukoliko bi, međutim, Kongres odbio da prihvati vladin program za saniranje štete od kreditne krize, stanje na američkim i svetskim finansijskim tržištima bi se, sigurao, naglo pogoršalo, zaključuju analitičari, a prenose svetske novinske agencije.

Cene akcija na Vol stritu su u petak, odmah nakon obelodanjivanja vladinog plana finansijske konsolidacije, naglo uvećane, ali su od početka ove sedmice ponovo u padu, jer investitori izražavaju sve veću bojazan zbog mogućnosti da se primena navedenog programa američke vlade odloži, ili primeni samo delimično.

Istovremeno je objavljeno da je američki Federalni istražni biro (FBI) počeo istragu nad hipotekarnim institucijama "Fani Mej" i "Fredi Mek", inveticionom bankom "Liman Braders" i najvećom osiguravajućom kućom na svetu AIG i njihovim menadžerima zbog sumnje da su izvršili hipotekarne i razne druge prevare, objavila je televizija CNN.

FBI, prema izveštaju te američke televizijske kuće, detalje ove akcije nije obelodanio, već samo da je to sastavni deo mnogo šire istrage koja je u toku.

Predstavnik FBI-ja je agenciji Rojters potvrdio da sada vode istragu u 26 slučajeva mogućih prevara kompanija povezanih sa krizom na američkom hipotekarnom tržištu, čije su posledice pogodile čitav finansijski svet.

Šef FBI-ja Robert Miler je prošle sedmice u Kongresu rekao da namerava da zbog hipotekarnih prevara goni i glavne šefove tih najvećih finanijskih institucija.