Trgovina organima u Srbiji

Prew nekoliko godina mom rodjaku koji zivi u selu pored Gornjeg Milanovca lekari su rekli da ima rak bubrega i da mora hitno da ga operisu. A mladic je bio kod lekara zbog neke sasvim druge stvari inace zdrav kao dren. I izvade oni njemu taj bubreg, a on i dalje zivi na selu bavi se teskim fizickim poslovima i poljoprivredom.
Sumnjali smo da su mu namerno uzeli bubreg. I dalje4 sumnjamo

Prvo sto mi je palo na pamet kad sam procitala da i u Srbiji mogu da se zavestaju organi, bilo je - da, potpises, i onda ti se posle nekog vremena kao slucajno nesto desi! Nadam se da gresim, ali intuicija i zdrava pamet mi ne daju da razmisljam vise o tome! Sa nestrpljenjem cekam emisiju.

Naravno da je humano zavestati svoje organe. Ako mi se vec (ne daj Boze) desi ono najgore, naravno da treba sve da povade sto moze nekome da produzi zivot. Za to sam 100%. Ali! Ovo je Balkan, raskrsce ili bar jedna od vecih ulica u tranzitu kriminalnih radnji. Jos uvek nemam hrabrosti da svoje shvatanje o donaciji svojih organa negde dam i da se pribelezi. Ne osecam se jos uvek dovoljno sigurno.

posto je Bojic bio na celu institucije gde se organi translpantiraju, a posto bela mafija vlada Srbijom to je samo vrhcic ledenog brega pljacke naroda. Samo tako

U anglosaksonskim zemljama je uobicajeno da se prilikom apliciranja za vozacku dozvolu, od "learners" i "restricted" nivoa koje se sticu pocev od 16 godina (kako gde), nudi opcija da se u formularu tikne "donor" sto se pojavljuje i na samoj vozackoj dozvoli.
To je jako jednostavan i efikasan nacin regrutovanja donora, zakonski regulisan, posto se u stvari vecina organa za transplataciju dobija od nastradalih u saobracajnim nesrecama.
Problem je sto u Srbiji postoje liste cekanja organa i veliki broj bolesnika sa hronicnom bubreznom insuficijencijom koji se dijalizira, postoji i nekoliko Klinika koje se transplantacijom bave sada ili bi se uskoro mogle baviti(nedavno smo videli da je, konacno, i niska Uroloska Klinika pokazala interesovanje), ALI, skoro da nista nije uradjeno na nivou drzave da se popularise zavestanje organa i da se to uradi na krajnje jednostavan i praktican nacin, upravo poput primera koji sam napred naveo. Nekada davno, sedamdesetih godina proslog veka, kada se sa transplantacijama krenulo u Evropi, u par centara tadasnje SFRJ sa dosta entuzijazma, krenulo se takodje sa transplantacijama (Rijeka, Ljubljana). Cak je i SFRJ bila uclanjena u medjunarodnu organizaciju za tipizaciju i razmenu organa, ali je vrlo brzo bila i iskljucena posto je iskljucivo potrazivala organe a nikada nije ozbiljno organizovala donaciju organa. Od tada do danas, dakle zadnjih 30 godina, u Srbiji se skoro nista nije promenilo na tom planu na bolje.
A kad ce, ne zna se.

Da u Srbiji je najmanji broj dobrovoljnih donatora organa u Evropi lezi prvenstveno na tome, da nikad ni u na jednom medicinskom pregledu, ili bilo kojom drugom prilikom nije od strane ustanova ljudima skrenuta paznja da mogu da se prijave kao dobrovoljni donatori.Teziste je dakle na slaboj organizaciji i radu ustanova koje bi trebale da se brinu o tom pitanju.

Jos jedna neresena stvar u Srbiji. Nije bas sve tako crno-belo. Neko ko prodaje svoj organ ne radi to iz besa, vec zbog toga sto mu je egzistencija ugrozena. Nekom treba bubreg, a nekom novac, nije to nista strasno, sve zavisi kako se gleda. To jeste kriminal, ali treba naci neko resenje, jer "free" donatora nece biti mnogo. Da li biste vi prvi nekom poklonili bubreg? A da li biste ga prodali za 20.000 evra i time resili finansijske probleme. Verujem da ne biste, svi smo mi ovde posteni, i svi volimo ljude, zar ne???

Podrzavam donorstvo i davalastvo organa.Ja sam od 2004god.clan davalaca na VMA {Klinika za nefrologiju}

Prew nekoliko godina mom rodjaku koji zivi u selu pored Gornjeg Milanovca lekari su rekli da ima rak bubrega i da mora hitno da ga operisu. A mladic je bio kod lekara zbog neke sasvim druge stvari inace zdrav kao dren. I izvade oni njemu taj bubreg, a on i dalje zivi na selu bavi se teskim fizickim poslovima i poljoprivredom.
Sumnjali smo da su mu namerno uzeli bubreg. I dalje4 sumnjamo

Naravno da je humano zavestati svoje organe. Ako mi se vec (ne daj Boze) desi ono najgore, naravno da treba sve da povade sto moze nekome da produzi zivot. Za to sam 100%. Ali! Ovo je Balkan, raskrsce ili bar jedna od vecih ulica u tranzitu kriminalnih radnji. Jos uvek nemam hrabrosti da svoje shvatanje o donaciji svojih organa negde dam i da se pribelezi. Ne osecam se jos uvek dovoljno sigurno.

Jos jedna neresena stvar u Srbiji. Nije bas sve tako crno-belo. Neko ko prodaje svoj organ ne radi to iz besa, vec zbog toga sto mu je egzistencija ugrozena. Nekom treba bubreg, a nekom novac, nije to nista strasno, sve zavisi kako se gleda. To jeste kriminal, ali treba naci neko resenje, jer "free" donatora nece biti mnogo. Da li biste vi prvi nekom poklonili bubreg? A da li biste ga prodali za 20.000 evra i time resili finansijske probleme. Verujem da ne biste, svi smo mi ovde posteni, i svi volimo ljude, zar ne???

Prvo sto mi je palo na pamet kad sam procitala da i u Srbiji mogu da se zavestaju organi, bilo je - da, potpises, i onda ti se posle nekog vremena kao slucajno nesto desi! Nadam se da gresim, ali intuicija i zdrava pamet mi ne daju da razmisljam vise o tome! Sa nestrpljenjem cekam emisiju.

posto je Bojic bio na celu institucije gde se organi translpantiraju, a posto bela mafija vlada Srbijom to je samo vrhcic ledenog brega pljacke naroda. Samo tako

Da u Srbiji je najmanji broj dobrovoljnih donatora organa u Evropi lezi prvenstveno na tome, da nikad ni u na jednom medicinskom pregledu, ili bilo kojom drugom prilikom nije od strane ustanova ljudima skrenuta paznja da mogu da se prijave kao dobrovoljni donatori.Teziste je dakle na slaboj organizaciji i radu ustanova koje bi trebale da se brinu o tom pitanju.

U anglosaksonskim zemljama je uobicajeno da se prilikom apliciranja za vozacku dozvolu, od "learners" i "restricted" nivoa koje se sticu pocev od 16 godina (kako gde), nudi opcija da se u formularu tikne "donor" sto se pojavljuje i na samoj vozackoj dozvoli.
To je jako jednostavan i efikasan nacin regrutovanja donora, zakonski regulisan, posto se u stvari vecina organa za transplataciju dobija od nastradalih u saobracajnim nesrecama.
Problem je sto u Srbiji postoje liste cekanja organa i veliki broj bolesnika sa hronicnom bubreznom insuficijencijom koji se dijalizira, postoji i nekoliko Klinika koje se transplantacijom bave sada ili bi se uskoro mogle baviti(nedavno smo videli da je, konacno, i niska Uroloska Klinika pokazala interesovanje), ALI, skoro da nista nije uradjeno na nivou drzave da se popularise zavestanje organa i da se to uradi na krajnje jednostavan i praktican nacin, upravo poput primera koji sam napred naveo. Nekada davno, sedamdesetih godina proslog veka, kada se sa transplantacijama krenulo u Evropi, u par centara tadasnje SFRJ sa dosta entuzijazma, krenulo se takodje sa transplantacijama (Rijeka, Ljubljana). Cak je i SFRJ bila uclanjena u medjunarodnu organizaciju za tipizaciju i razmenu organa, ali je vrlo brzo bila i iskljucena posto je iskljucivo potrazivala organe a nikada nije ozbiljno organizovala donaciju organa. Od tada do danas, dakle zadnjih 30 godina, u Srbiji se skoro nista nije promenilo na tom planu na bolje.
A kad ce, ne zna se.

Podrzavam donorstvo i davalastvo organa.Ja sam od 2004god.clan davalaca na VMA {Klinika za nefrologiju}