Prepreke za školovanje romske dece

Drustvo treba i mora da pruzi priliku svoj djeci! Prije neki dan me odusevio prizor na Zarkovu - nekoliko malih Romkinja je sa velikom paznjom slusalo jednu djevojku koja im je citala iz neke knjige.

Mislim da problem nije u skolama , mozda cak ni u ekonomskim prilikama, koliko u stilu zivota i mentaliteta roditelja. Sa njihovog stanovista, sasvim je opravdana da njihova deca steknu "znanja", kao sto je pranje prozora automobila, prodaja ruza itd...

Nemam namernu nikoga da vredjam ali mislim da resenje problema ove dece lezi u pomoci i pritisku koji ce drzava ispoljiti prema roditeljima.

Pa u Nemackoj je to tako sa decom stranaca. Oni se upisuju u 1. razred, da - ali posto Nemacka nema celodnevnu nastavu, ta deca idu kuci, gde ih cekaju roditelji koji vrlo lose znaju Nemacki. Posle 4 godine (koliko nazalost traje osnovna skola u Nemackoj) ta deca dobijaju preporuku za skolu za specijalne potrebe ili mozda Hauptschule, koja nije mnogo bolja. Teoretski je moguc prelaz na Realschule (bolja) ili gimnaziju, ali u stvari nemoguc, jer roditelji ne mogu da plate veliki broj privatnih casova, koji bi bili neophodni. Tako ta inteligentna deca, cija je jedina mana da ne znaju dobro nemacki, ostaju u tim losim skolama, dosadjuju se, postaju agresivna, frustrirana ili rezignirana. Posle te skole je za njih gotovo nemoguce nastaviti skolovanje zbog dualnog sistema skolovanja, koji predvidja da se svaki zanat uci delom direktno u jednoj firmi, a delom u skoli. A ni jedna firma ne zeli te 16-17-godisnjake.
Nemacka sebi to dozvoljava, a EU-komisija je svake godine ostro kritikuje da ni u jednoj EU zemlji buduci zivot deteta ne zavisi toliko od socijalne klase roditelja.

Drustvo treba i mora da pruzi priliku svoj djeci! Prije neki dan me odusevio prizor na Zarkovu - nekoliko malih Romkinja je sa velikom paznjom slusalo jednu djevojku koja im je citala iz neke knjige.

Mislim da problem nije u skolama , mozda cak ni u ekonomskim prilikama, koliko u stilu zivota i mentaliteta roditelja. Sa njihovog stanovista, sasvim je opravdana da njihova deca steknu "znanja", kao sto je pranje prozora automobila, prodaja ruza itd...

Nemam namernu nikoga da vredjam ali mislim da resenje problema ove dece lezi u pomoci i pritisku koji ce drzava ispoljiti prema roditeljima.

Pa u Nemackoj je to tako sa decom stranaca. Oni se upisuju u 1. razred, da - ali posto Nemacka nema celodnevnu nastavu, ta deca idu kuci, gde ih cekaju roditelji koji vrlo lose znaju Nemacki. Posle 4 godine (koliko nazalost traje osnovna skola u Nemackoj) ta deca dobijaju preporuku za skolu za specijalne potrebe ili mozda Hauptschule, koja nije mnogo bolja. Teoretski je moguc prelaz na Realschule (bolja) ili gimnaziju, ali u stvari nemoguc, jer roditelji ne mogu da plate veliki broj privatnih casova, koji bi bili neophodni. Tako ta inteligentna deca, cija je jedina mana da ne znaju dobro nemacki, ostaju u tim losim skolama, dosadjuju se, postaju agresivna, frustrirana ili rezignirana. Posle te skole je za njih gotovo nemoguce nastaviti skolovanje zbog dualnog sistema skolovanja, koji predvidja da se svaki zanat uci delom direktno u jednoj firmi, a delom u skoli. A ni jedna firma ne zeli te 16-17-godisnjake.
Nemacka sebi to dozvoljava, a EU-komisija je svake godine ostro kritikuje da ni u jednoj EU zemlji buduci zivot deteta ne zavisi toliko od socijalne klase roditelja.