Da li se isplatilo štedeti u dinarima?

Prvo bih prokomentarisao emisiju Budjelar koja je u prvom prilogu napravila bezkompromisnu reklamu za stedne zapise koje izdaje NBS, i to sa pogresnim informacijama koje upucuju da su investicije te vrste visestruko primamljivije od stednje u devizama. Prvo i prvo, netacno su prikazani prinosi nakon pola godine u primeru u emisiji jer su koriscenje kamatne stope na godinu dana a u primeru je proslo tek pola godine (april 2007). Svakako nema kamatne stope na stedne zapise od 17% na pola godine. Takodje u tom primeru nije bilo jasno napomenut efekat inflacije koji moze da pojede dobit ako evro prati rast inflacije.

U ovom clanku gospodin je to malo bolje, tacnije i detaljnije objasnio citaocima medjutim jedini zakljucak koji ja mogu da svedem iz svega ovoga da stedni zapisi vise nisu primamljiva investicija i cak iako inflacija ne prelazi 10% na godisnjem nivou tek procenat-dva je veci prinos od stednje u devizama. Sto na male uloge koje vecina gradjana moze sebe da priusti su nikakvi iznosi.

Postoji jedan faktor koji utice na to da se ja uzdrzim kupovine zapisa. Prinos u dobroj meri zavisi od nivoa inflacije koji u krajnjoj instanci zavisi od politicara. Pred izbore i uz krajnju neizvesnost ko ce kreirati politiku naredne godine ja ne bih tako hvalospevno pisao o ovoj vrsti ulaganja

ja ne razumem vas ljude koji ne savetujete štedne zapise. zapisi su hartija sa apsolutnom likvidnošću, isto kao i novac (svakog radnog dana i subotom se mogu podići sa pripadujućom kamatom). znači, ako inflacija i evro krenu da rastu - a vi istog dana možete da prodate zapise i kupite evre (ako to već savetujete). ja skoro godinu dana čekam da se to desi i još uvek se nije desilo (i verovatno neće do posle izbora, a možda ni tada).

Zapisi jesu likvidni i mogu se prodati na sekundarnom trzistu ali i njihova vrednost nije fiksna vec zavisi od ponude i potraznje. Drugim recima cena ite kako zavisi od inflacije, kamatnih stopa itd.
Mozda najveci razlog zasto ljudi ne drze previse para u dinarima je jako lose iskustvo koje su imali u proteklih 10-20 godina(zapravo sve od II svetskog rata pa naovamo).

Vrednost štednih zapisa NBS ne zavisi ni od kakve ponude i potražnje niti se prodaju na sekudarnom tržištu već se prema cenovniku (na sajtu nbs) prodaju nazad nbs-u kad god poželiš.

Ovo je najbolji vid štednje u ovom trenutku i ja ga koristim još od prve emisije i vrlo se isplati čak i sa 17% koliko je sad kamatna stopa.

Naravno ne treba sve pare držati u jednoj valuti već diverzifikovati rizik držanjem para i u evrima i dinarima.

I još da napomenem da ovde neki pogrešno posmatraju inflaciju kao glavni faktor u upoređivanju da li je isplativije štedeti u devizama ili dinarima. Ako imamo (kao što smo stvarno imali u proteklih više od godinu dana) da je kurs dinara ostao na istom nivou to znači da je inflacija bila ne samo u dinarima nego i u evrima ! Tako da onaj ko je štedeo u evrima sa kamatnom stopom od npr 5% je praktično izguio pare (jer je inflacija oko 7-8 %) dok onaj ko je imao štedne zapise zaradio. Dakle depresijacija dinara u odnosu na evro je ono što treba posmatrati.

Ako evro pada u odnosu na dinar, može li neko da mi objasni zašto je prodajni kurs evra i dalje veći od kupovnog ? I ne samo evra, već i drugih valuta u odnos na koje jača.

@ Branko

Prodajni kurs je uvek veći od kupovnog jer je prodajni kurs kurs po kome menjačnica ili banka tebi prodaje devize (na engleskom je naziv 'we sell at') a kupovni (we buy at)po kojima kupuje a na toj razlici ona zarađuje. Srednji kurs NBS-a treba da posmatraš i kada on pada srazmerno padaju i prodajni i kupovni (trebalo bi da kupovni bude oko 0.7 % manji od srednjeg a prodajni 0.7% viši).

Ovde ocito govorimo o različitim stvarima. Jedno je menadžment sopstvenih finansija, a drugo je štednja prosečnog građanina. Dakle, igranje zapisima, u smislu prodaje ako inflacija pocne da ide na gore podrazumeva da ulagač pomno prati dešavanja u privredi i na finansijskom tržištu i da je sposoban (obrazovan) da anticipira buduća kretanja. Prosečan građanin to nije.
Zato je za njega sigurnije (manje rizično, a samim tim i manje plodonosno) da svoju štednju ostvaruje u evrima. Naravno da je najbolje sopstveni portfolio diversifikovati i naravno da je moguće izvršiti i neku vrstu hedžinga, ali to nije ono o čemu razmišlja prosečan građanin. Bar ne još uvek.

Uostalom, moram da priznam da mi nije baš najjasnije kako sa tolikom sigurnošću govorite o budućim kretanjima u trenutku kad se ne zna ni ko će biti budući ministar finansija i kada je očito da guvernera NBS može da smeni ko, kad i kako hoće.

Prosto je neverovatno da nasi ljudi ne shvataju tako jednostavnu i dobru stvar kao sto su stedni zapisi.Zapise imam od prve emisije i zaista se visestruko isplate.Prinos u zapisima preracunat u evro je jako velik.Onih koji pametuju,filozofiraju a nemaju blage veze sa ekonomijom je koliko hoces.Dok jedni pametuju, drugi su mudro svoj novac investirali u stedne zapise.

Štedni zapisi su sigurni sve dok je i politika. Ko garantuje da sutra neka nova vlada (recimo radikalska) neće podići kurs na 110dinara za evro. I koliko ćete onda zaraditi na štednim zapisima?
Ovo je razmišljanje prosečnog građanina. Setite se da je krajem prošle godine predviđan kurs 100 dinara za evro za kraj ove godine, a niko nije predviđao jačanje dinara ( i da jeste smatrali bi ga zrelim za ludnicu).

A ko garantuje da nece biti rata ako dodju radikali na vlast? Sta bi bilo kad bi bilo..A sta ako dinar jos vise ojaca i time zarada na zapisima bude jos veca? Ako evro pocne da jaca,odes u banku unovcis zapise i kupis evro.Vrlo jednostavno.. Uostalom,nije ni predvidjeno da svi zarade.Uvek ce biti onih koji u svemu vide politiku i strancarenje a posle im je krivo kada prodje voz i vide da su mogli da zarade na zapisima.who dares-wins.

Samo jedno ne razumem...g-din Djumic kaze: ...ostvarena dobit bi iznosila oko 21.200 dinara, odnosno, 332 evra... Ono sto ne razumem je njegova racunica 21.200:332=63.28 pa se pitam "Prica li on o Evrima ili o Dolarima?". Ako su dolari u pitanju - onda citava prica pada u vodu zar ne?

Prvo bih prokomentarisao emisiju Budjelar koja je u prvom prilogu napravila bezkompromisnu reklamu za stedne zapise koje izdaje NBS, i to sa pogresnim informacijama koje upucuju da su investicije te vrste visestruko primamljivije od stednje u devizama. Prvo i prvo, netacno su prikazani prinosi nakon pola godine u primeru u emisiji jer su koriscenje kamatne stope na godinu dana a u primeru je proslo tek pola godine (april 2007). Svakako nema kamatne stope na stedne zapise od 17% na pola godine. Takodje u tom primeru nije bilo jasno napomenut efekat inflacije koji moze da pojede dobit ako evro prati rast inflacije.

U ovom clanku gospodin je to malo bolje, tacnije i detaljnije objasnio citaocima medjutim jedini zakljucak koji ja mogu da svedem iz svega ovoga da stedni zapisi vise nisu primamljiva investicija i cak iako inflacija ne prelazi 10% na godisnjem nivou tek procenat-dva je veci prinos od stednje u devizama. Sto na male uloge koje vecina gradjana moze sebe da priusti su nikakvi iznosi.

Postoji jedan faktor koji utice na to da se ja uzdrzim kupovine zapisa. Prinos u dobroj meri zavisi od nivoa inflacije koji u krajnjoj instanci zavisi od politicara. Pred izbore i uz krajnju neizvesnost ko ce kreirati politiku naredne godine ja ne bih tako hvalospevno pisao o ovoj vrsti ulaganja

ja ne razumem vas ljude koji ne savetujete štedne zapise. zapisi su hartija sa apsolutnom likvidnošću, isto kao i novac (svakog radnog dana i subotom se mogu podići sa pripadujućom kamatom). znači, ako inflacija i evro krenu da rastu - a vi istog dana možete da prodate zapise i kupite evre (ako to već savetujete). ja skoro godinu dana čekam da se to desi i još uvek se nije desilo (i verovatno neće do posle izbora, a možda ni tada).

Zapisi jesu likvidni i mogu se prodati na sekundarnom trzistu ali i njihova vrednost nije fiksna vec zavisi od ponude i potraznje. Drugim recima cena ite kako zavisi od inflacije, kamatnih stopa itd.
Mozda najveci razlog zasto ljudi ne drze previse para u dinarima je jako lose iskustvo koje su imali u proteklih 10-20 godina(zapravo sve od II svetskog rata pa naovamo).

Vrednost štednih zapisa NBS ne zavisi ni od kakve ponude i potražnje niti se prodaju na sekudarnom tržištu već se prema cenovniku (na sajtu nbs) prodaju nazad nbs-u kad god poželiš.

Ovo je najbolji vid štednje u ovom trenutku i ja ga koristim još od prve emisije i vrlo se isplati čak i sa 17% koliko je sad kamatna stopa.

Naravno ne treba sve pare držati u jednoj valuti već diverzifikovati rizik držanjem para i u evrima i dinarima.

I još da napomenem da ovde neki pogrešno posmatraju inflaciju kao glavni faktor u upoređivanju da li je isplativije štedeti u devizama ili dinarima. Ako imamo (kao što smo stvarno imali u proteklih više od godinu dana) da je kurs dinara ostao na istom nivou to znači da je inflacija bila ne samo u dinarima nego i u evrima ! Tako da onaj ko je štedeo u evrima sa kamatnom stopom od npr 5% je praktično izguio pare (jer je inflacija oko 7-8 %) dok onaj ko je imao štedne zapise zaradio. Dakle depresijacija dinara u odnosu na evro je ono što treba posmatrati.

Ako evro pada u odnosu na dinar, može li neko da mi objasni zašto je prodajni kurs evra i dalje veći od kupovnog ? I ne samo evra, već i drugih valuta u odnos na koje jača.

@ Branko

Prodajni kurs je uvek veći od kupovnog jer je prodajni kurs kurs po kome menjačnica ili banka tebi prodaje devize (na engleskom je naziv 'we sell at') a kupovni (we buy at)po kojima kupuje a na toj razlici ona zarađuje. Srednji kurs NBS-a treba da posmatraš i kada on pada srazmerno padaju i prodajni i kupovni (trebalo bi da kupovni bude oko 0.7 % manji od srednjeg a prodajni 0.7% viši).

Ovde ocito govorimo o različitim stvarima. Jedno je menadžment sopstvenih finansija, a drugo je štednja prosečnog građanina. Dakle, igranje zapisima, u smislu prodaje ako inflacija pocne da ide na gore podrazumeva da ulagač pomno prati dešavanja u privredi i na finansijskom tržištu i da je sposoban (obrazovan) da anticipira buduća kretanja. Prosečan građanin to nije.
Zato je za njega sigurnije (manje rizično, a samim tim i manje plodonosno) da svoju štednju ostvaruje u evrima. Naravno da je najbolje sopstveni portfolio diversifikovati i naravno da je moguće izvršiti i neku vrstu hedžinga, ali to nije ono o čemu razmišlja prosečan građanin. Bar ne još uvek.

Uostalom, moram da priznam da mi nije baš najjasnije kako sa tolikom sigurnošću govorite o budućim kretanjima u trenutku kad se ne zna ni ko će biti budući ministar finansija i kada je očito da guvernera NBS može da smeni ko, kad i kako hoće.

Prosto je neverovatno da nasi ljudi ne shvataju tako jednostavnu i dobru stvar kao sto su stedni zapisi.Zapise imam od prve emisije i zaista se visestruko isplate.Prinos u zapisima preracunat u evro je jako velik.Onih koji pametuju,filozofiraju a nemaju blage veze sa ekonomijom je koliko hoces.Dok jedni pametuju, drugi su mudro svoj novac investirali u stedne zapise.

Štedni zapisi su sigurni sve dok je i politika. Ko garantuje da sutra neka nova vlada (recimo radikalska) neće podići kurs na 110dinara za evro. I koliko ćete onda zaraditi na štednim zapisima?
Ovo je razmišljanje prosečnog građanina. Setite se da je krajem prošle godine predviđan kurs 100 dinara za evro za kraj ove godine, a niko nije predviđao jačanje dinara ( i da jeste smatrali bi ga zrelim za ludnicu).

A ko garantuje da nece biti rata ako dodju radikali na vlast? Sta bi bilo kad bi bilo..A sta ako dinar jos vise ojaca i time zarada na zapisima bude jos veca? Ako evro pocne da jaca,odes u banku unovcis zapise i kupis evro.Vrlo jednostavno.. Uostalom,nije ni predvidjeno da svi zarade.Uvek ce biti onih koji u svemu vide politiku i strancarenje a posle im je krivo kada prodje voz i vide da su mogli da zarade na zapisima.who dares-wins.

Samo jedno ne razumem...g-din Djumic kaze: ...ostvarena dobit bi iznosila oko 21.200 dinara, odnosno, 332 evra... Ono sto ne razumem je njegova racunica 21.200:332=63.28 pa se pitam "Prica li on o Evrima ili o Dolarima?". Ako su dolari u pitanju - onda citava prica pada u vodu zar ne?