Kako prepoznati i pobediti agorafobiju: Prvi korak je najteži, sve ostalo je lakše

Nije za šaliti se ovakvim temama, ali kakav je dan danas napolju agorafobija dođe skoro kao spas.

P.S. Jel' ima neka fobija od povratka sa posla u pet popodne po kišnom danu? Ako ima - pišite me tu.

Ja se ne plasim, ja se gadim.

Koja je moja dijagnoza...?

Teško je objasniti ljudima koji nemaju ovakve probleme kako je to kad vas parališe strah, grlo se stegne, skrati dah... samo zbog tako jednostavne stvari kao što je izlazak iz kuće ili susret sa drugom osobom ili zvono na vratima.

Za njih je to sve u polušali, neshvatljivo.

Moja rodjaka nije izasla van kuce preko 20 godina. Dobrovoljna robija.

@Nikola S, 23. mart 2021 05:02:

Od ljudi, velike grupe ljudi, gužve... da će da izgubi kontrolu u bilo kom smislu, da će ga uhvatiti panika tada i da neće moći da dobije pomoć. Strašno je to, ti ljudi se bore protiv ozbiljnih demona.

@(Nikola S, 23. mart 2021 05:02)

Heh..da takvi strahovi mogu da se reše na racionalnom nivou pa bili bi rešeni u roku od 5 minuta. To su podsvesni strahovi, nisu pod našom svesnom kontrolom. Pitanje, čega se ti tu plašiš, je potpuno besmisleno. Ne reaguje osoba svesno na to. Svesno može doliti ulje na vatru, ali koren požara nije u svesnom delu.

Malo mi je čudno da u ovom članku piše da je uzrok agorafobije nepoznat iako je u dosta studija i knjiga objašnjen uzrok i agorafobije i anksioznosti i paničnih napada uopšte. Prosto, u dalekoj prošlosti kad nastupi neka opasnost (medved, tigar..) čovek je tražio zaštitu u prirodnim zaklonima. Pećine, neki rov, zatvoren prostor... S druge strane, preterana opuštenost u ta vremena nije bila baš prednost. Kad se krećeš džunglom punom predatora briga o tome (anksioznost) da li se iza one stene, drveta krije opasnost je bila poželjna i čuvala je život. Zatim, panični napad je evolucioni mehanizam ("fight or flight") čiji je jedini zadatak da nam sačuva život ma koliko se nama činilo suprotno. U današnje vreme takvih opasnosti više nema (bar ne u toj meri), ali su prirodni mehanizmi u našem mozgu i telu ostali. E sad, problem je što ih mi svesno pogrešno interpretiramo, pokušavamo da kontrolišemo iako nisu pod našom svesnom kontrolom i eto problema. Jedna od boljih knjiga na tu temu koja je meni lično pomogla je "Dare" od Barry Mcdonagh.

Mene zanima od čega se TAČNO plašiš u otvorenom prostoru?

Ja sam nekoliko puta plivao na otvorenom moru i plašio sam se ajkule, par puta lavine na planini, plašim se visine (mada me to nikad ne spreči da se popnem negde)-ali od čega se tačno plaši agorafobična osoba u nekoj svakodnevnoj situaciji napolju?

Imam psihijatra i pomaže mi da se oslobodim straha.Mislim, da je bitno imati pravog, s naglaskom na pravog psihijatra.
.

Moja rodjaka nije izasla van kuce preko 20 godina. Dobrovoljna robija.

Mene zanima od čega se TAČNO plašiš u otvorenom prostoru?

Ja sam nekoliko puta plivao na otvorenom moru i plašio sam se ajkule, par puta lavine na planini, plašim se visine (mada me to nikad ne spreči da se popnem negde)-ali od čega se tačno plaši agorafobična osoba u nekoj svakodnevnoj situaciji napolju?

Ja se ne plasim, ja se gadim.

Koja je moja dijagnoza...?

Nije za šaliti se ovakvim temama, ali kakav je dan danas napolju agorafobija dođe skoro kao spas.

P.S. Jel' ima neka fobija od povratka sa posla u pet popodne po kišnom danu? Ako ima - pišite me tu.

Teško je objasniti ljudima koji nemaju ovakve probleme kako je to kad vas parališe strah, grlo se stegne, skrati dah... samo zbog tako jednostavne stvari kao što je izlazak iz kuće ili susret sa drugom osobom ili zvono na vratima.

Za njih je to sve u polušali, neshvatljivo.

Malo mi je čudno da u ovom članku piše da je uzrok agorafobije nepoznat iako je u dosta studija i knjiga objašnjen uzrok i agorafobije i anksioznosti i paničnih napada uopšte. Prosto, u dalekoj prošlosti kad nastupi neka opasnost (medved, tigar..) čovek je tražio zaštitu u prirodnim zaklonima. Pećine, neki rov, zatvoren prostor... S druge strane, preterana opuštenost u ta vremena nije bila baš prednost. Kad se krećeš džunglom punom predatora briga o tome (anksioznost) da li se iza one stene, drveta krije opasnost je bila poželjna i čuvala je život. Zatim, panični napad je evolucioni mehanizam ("fight or flight") čiji je jedini zadatak da nam sačuva život ma koliko se nama činilo suprotno. U današnje vreme takvih opasnosti više nema (bar ne u toj meri), ali su prirodni mehanizmi u našem mozgu i telu ostali. E sad, problem je što ih mi svesno pogrešno interpretiramo, pokušavamo da kontrolišemo iako nisu pod našom svesnom kontrolom i eto problema. Jedna od boljih knjiga na tu temu koja je meni lično pomogla je "Dare" od Barry Mcdonagh.

@Nikola S, 23. mart 2021 05:02:

Od ljudi, velike grupe ljudi, gužve... da će da izgubi kontrolu u bilo kom smislu, da će ga uhvatiti panika tada i da neće moći da dobije pomoć. Strašno je to, ti ljudi se bore protiv ozbiljnih demona.

@(Nikola S, 23. mart 2021 05:02)

Heh..da takvi strahovi mogu da se reše na racionalnom nivou pa bili bi rešeni u roku od 5 minuta. To su podsvesni strahovi, nisu pod našom svesnom kontrolom. Pitanje, čega se ti tu plašiš, je potpuno besmisleno. Ne reaguje osoba svesno na to. Svesno može doliti ulje na vatru, ali koren požara nije u svesnom delu.

Imam psihijatra i pomaže mi da se oslobodim straha.Mislim, da je bitno imati pravog, s naglaskom na pravog psihijatra.
.