Civilno služenje vojnog roka

Mladić, koji je želeo da ostane anoniman, ispričao nam je da je u julu u Vojnom odseku završio sve što je potrebno za civilno služenje vojnog roka. On je rođen 1979. godine i dobio je poziv u kome je pisalo da 3. septembra treba da se javi u jedinicu, a da 25. avgusta treba da dođe u zgradu jedne od beogradskih opština kako bi saznao u koju je instituciju upućen.

"Došli smo u Skupštinu opštine. Gospodin koji je vodio program obraćao se samo ljudima koji idu u redovnu vojsku sa pričom 'čestitam vam na izboru, izabrali ste pravi put, znam da postoje drugi načini, ali je pravi način – uniforma i kasarna, kao što su radili i naši stari'. U toj sali je sedelo pedeset ljudi koji su izabrali civilno služenje vojnog roka. Momcima koji idu u redovnu vojsku su podelili putne troškove i rekli 'to je to za danas, hvala vam'. Mi, ostali, pitali smo šta se dešava sa nama, a on je rekao 'rođeni 1977. da dođu sutra u toku radnog vremena, za ostale nema mesta, čekajte, obavestićemo vas kada ćete služiti vojni rok'", kaže sagovornik B92.

Ovog mladića su obavestili da ko hoće – može da se žali Vojnom odseku. "U Vojnom odseku su nas poslali u Komandu garnizona vojnog odseka u Katanićevoj ulici. Tamo nisu hteli da nas prime jer nismo imali zakazano, pa smo ponovo išli u Vojni odsek, gde su nam rekli da nisu dobili naređene, da nisu zaduženi i da ne mogu da nam daju pristanak da idemo u septembru. Pritom, u Vojnom odseku su postavili pitanje šta bi bilo da nema mogućnosti civilnog služenja vojnog roka, što opet nije njihova stvar, ako zakon dozvoljava, ljudi su izabrali taj način. Jedan od momaka je tada odustao i rekao 'neću da me više maltretirate, idem u redovnu vojsku, ne mogu više da čekam'", priča sagovornik B92.

I ovom momku, kao i drugima, nemogućnost da u septembru počne civilno služenje vojnog roka pokvarila je planove. On kaže da ga sledeće jeseni čeka posao, ali da je sada pitanje da li će tako i ostati, jer ne zna kada će doći na red da završi svoju vojnu obavezu.

Predsednik Evropskog biroa za prigovor savesti za Balkan Petar Milićević kaže da će nedovoljan broj institucija na listi tek postati veliki problem, ukoliko se nešto ne promeni. "Nije to samo problem ubacivanja novih institucija na listu, što mi stvarno nije jasno – to je samo zadovoljavanje procedure. Jednostavno, potrebna je samo dobra volja, jedan kompjuter i par ljudi na nekoliko sati nedeljno da se to uradi. Koncept povećavanja kapaciteta u civilnoj službi ne znači samo primiti još jednu instituciju, nego i povećati kapacitete samih institucija, a to podrazumeva edukaciju, objašnjavanje šta znači civilna služba, koje sve mogućnosti imamo, šta uopšte znači volonterski mirovni rad", kaže Milićević.

U Srbiji je prijavljeno oko 330 institucija, u kojima regruti mogu civilno da služe vojni rok. Dominiraju zdravstvene i socijalne ustanove, a Petar Milićević kaže da je nekolio institucija, zainteresovanih za orijem regruta, podnelo zahtev, ali da već mesecima čekaju odgovor.

"Univerzitet u Beogradu je u februaru predao zahtev, Univerzitet u Novom Sadu takođe, ali do danas nisu dobili nikakav odgovor šta je problem sa tim zahtevom, koliko još treba da se čeka i kada će uopšte prigovarači krenuti na univerzitete da služe civilnu službu, niti da li će uopšte krenuti. Ako je problem u političkoj odluci, neko mora da objasni zašto, a ne može samo da odluči, jer oni su naši predstavnici, a ne mi njihovi. Mi imamo 32 fakulteta, to je nekih dvadeset-trideset prigovarača po jednom. Ne mogu da kažem da samo Ministarstvo odbrane to koči, ali mogu da kažem da bavljenje civilnom službom u ovoj zemlji mora da bude na mnogo većem nivou nego što je sada i da znamo do detalja kako te procedure izgledaju, a ne da se kriju u tajnosti. Čak ne znamo ni koga da pitamo ako nam nešto nije jasno", kaže Milićević.

U Ministarstvu odbrane prethodni dana nismo uspeli da dođemo do sagovornika koji bi nam objasnio u čemu je problem. Međutim, u službi koja je zadužena za odnose sa javnošću kažu da od skora vlada veliko interesovanje novinara za civilno služenje vojnog roka i da će zbog toga, početkom sledeće nedelje, organizovati konferenciju za novinare, na kojoj će dati odgovore na sva pitanja.

U međuvremenu, veliki broj regruta je posetio ili zvao info-centar za prigovor savesti u Domu omladine u Beogradu, koji inače prima oko 30 poziva dnevno. Njihovi razlozi slični su problemu našeg sagovornika, mladića sa početka priče.

Na kraju, Petar Milićević navodi primer kako je u jednoj evropskoj zemlji rešen problem nedostatka institucija. "U Španiji je civilna služba živela još deset godina, od trenutka kada se desila ovakva situacija, i živela je punim tempom, a svako ko je čekao preko 18 meseci, bio je u potpunosti oslobođen civilne službe. Znači, ako ocenimo da neko neće moći da dođe na listu sledećih godinu dana, ili mu odložite vojsku na nekoliko godina ili mu, jednostavno, smanjite tu obavezu da može čovek da rukovodi svojim životom. Ne možemo ukidati ljude na dve godine, ne možemo zaustaviti vreme ni tok Dunava", kaže Milićević.