Nemačka vlada mora bolje?

U nemačkim školama sistem rangiranja je od 1 do 6. Najbolja je jedinica, a šestica znači loše znanje. Takav sistem su dve organizacije civilnog društva primenile prilikom ocenjivanja nemačke vlade sastavljene od tri stranke: Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP). Za implementaciju obećanja demokratije, Savezna vlada je dobila ocenu 3,5 što je između dovoljan i zadovoljavajući.

Udruženje osnovano 1988. nazvano "Više demokratije" (Mehr Demokratie) proverilo je deset obećanja vladajuće koalicije. Ta udruženje je, inače, najveće te vrste na svetu. Ima više od 10.000 članova i zalaže se za reforme direktne demokratije, izrađuje predloge zakona i pokreće referendume.

U nedavno objavljenoj proveri demokratije, nemačka vlada dobila je najbolju ocenu u dve oblasti: za smanjenje starosne granice kada građani mogu da izađu na izbore sa 18 na 16 godina i za uvođenje građanskih saveta koji bi trebalo da daju konkretne predloge za postupanje.

No, uprkos odluci o smanjenju broja poslanika, nemačka vlada je za reformu izbornog zakona dobila ocenu 5 (nedovoljan). Razlog je ukidanje principa po kojem je neka stranka mogla da uđe u parlament čak i ako nije prešla izborni prag od pet odsto – ako ako su najmanje tri njena predstavnika pobedila u svojim izbornim okruzima. Od tog pravila je na izborima 2021. profitirala stranka Levice. Iako je osvojila nešto manje od pet odsto glasova, zbog tri osvojena direktna mandata dobila je 39 poslanika u Bundestagu.

Portparol udruženja "Više demokratije" Ralf-Uve Bek za to nema razumevanja. Stiče se utisak, kaže, da vladajuća koalicija zloupotrebljava svoju moć kako bi uklonila političke protivnike.

Bundestag bez Levice i CSU?

Reforma izbornog zakona mogla bi da dovede do toga da Levica, koja trenutno loše stoji u ispitivanjima javnog mnjenja, na sledećim izborima uopšte i ne uđe u Bundestag. Isto važi i za Hrišćansko-socijalnu uniju CSU, stranku koja postoji samo u Bavarskoj, a koja je na saveznom nivou u trajnoj koaliciji s Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU).

Udruženje "Više demokratije" strahuje da će ubuduće na saveznim izborima biti "izgubljeno" još više glasova, jer stranke neće preći cenzus. Na prošlim izborima je to bilo oko četiri miliona glasova, a Ralf-Uve Beks računa da bi takvih glasova ubuduće moglo da bude dvostruko više.

"Za nas je to razlog da podnesemo tužbu Saveznom ustavnom sudu", kaže. Na tome se upravo radi i 20. oktobra bi ona trebalo da bude objavljena.

Ključno obećanje u koalicionom ugovoru nemačke vlade je i najavljeni zakon o transparentnosti. Država bi trebalo da se obaveže da opširno odgovori na pitanja građana. U njih spadaju i objašnjenja koja se odnose na lične podatke koji su sačuvani u ustanovama ili na primer to koje interesne grupe su možda uticale na političke odluke.

Zakon o transparentnosti na čekanju

Originalno je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo da predloži osnove zakona o transparentnosti još 2022. godine. Ali, o tome se više ne govori. Sada bi predlog zakona trebalo da bude donesen tek krajem 2024. Organizacija koja se bori protiv korupcije, "Transparensi internešenal" (Transparency International) smatra da je to loš znak.

"Demokratija je trenutno pod velikim pritiskom s raznih strana i zato je važno jačati demokratsko civilno društvo i učešće građana", kaže potpredsednica Transparensija Margarete Bauze.

Ona podseća nemačku vladu na njeno sopstveno obećanje u koalicionom ugovoru: "Želimo kroz veću transparentnost da ojačamo našu demokratiju. Vode nas principi otvorenog delovanja vlade, transparentnost, učešće i saradnja."

"Transparensi internešenal" i još osam organizacija civilnog društva već su 2022. Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavili svoj predlog zakona o transparentnosti. Ali, posle toga se ništa nije dogodilo, žali se Margarete Bauze.

"Mi u svom predlogu jasno pokazujemo da Nemačka zaostaje u poređenju s drugim zemljama." Pri tome Savezna vlada ne bi morala da gleda van granica Nemačke. U gradu-pokrajini Hamburgu već postoji veoma dobar zakon, kaže ona. "Zato bi mogao da se uzor bude hamburški Zakon o transparentnosti i iz njega može nešto da se nauči."