CdM: Šta piše u Deklaraciji o klimatskim promenama i ko su potpisnici pored Vučića

Klimatske promene su ključni izazov našeg vremena.

Izvor: CDM
Podeli
Ilustracija: Depositphotos/ imagedb_seller
Ilustracija: Depositphotos/ imagedb_seller

Naša generacija je prva koja je iskusila brzi porast temperature širom sveta i verovatno poslednja sa mogućnošću da se efikasno bori protiv predstojeće globalne klimatske krize, navodi se u “Inicijativi za veće klimatske ambicije”, odnosno Deklaraciji čiji je, uz brojne svetske lidere, potpisnik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Crnogorski portal CdM imao je uvid u Deklaraciju.

“Mi, šefovi država i vlada i dalji potpisnici ove Deklaracije, uvereni smo da su delotvorne mere za borbu protiv klimatskih promena ne samo neophodne same po sebi, već će doneti dodatne koristi i nove mogućnosti za naše ekonomije i društva. Uvereni smo da će nam suštinske mere pomoći da vodimo našu planetu u sigurnu, mirnu i prosperitetnu budućnost”, piše u Deklaraciji.

Svetski lideri apeluju na međunarodnu zajednicu i sve potpisnice Pariškog sporazuma: Delujmo zajedno, odlučno i brzo da zaustavimo globalnu klimatsku krizu.

“Iskoristimo brojne mogućnosti i preduzmimo mere za borbu protiv klimatskih promena i oblikujmo pozitivnu budućnost za našu planetu. Zaveštajmo svet vredan življenja našoj deci i budućim generacijama”, samo je jedna od mnogobrojnih poruka svetskih lidera potpisnika ovog dokumenta.

Efekti klimatskih promena, kako se navodi u Deklaraciji, su dobro dokumentovani i osećaju se svuda u svetu: dramatično povećanje toplotnih udara, poplava, suša i klizišta, topljenje glečera i porast nivoa mora.

“Nestašice vode i neuspeli usevi samo su neki od neposrednih rezultata, sa razarajućim uticajima kao što su glad i prisilno raseljavanje ljudi. Tokom prošlog veka, globalna prosečna temperatura je već porasla za oko jedan stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Ovaj porast je bez presedana u istoriji čovečanstva”, piše u dokuemntu u koji je CdM imao uvid.

Napominje se kako je klimatska kriza briga svih nas. Klimatske promene ometaju globalnu ekonomiju. One ugrožavaju različite sektore, uključujući poljoprivredu, šumarstvo, turizam, energetiku, infrastrukturu i snabdevanje vodom i, neizbežno, predstavljaju ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti širom sveta

“U decembru 2015., u svetu je zabiležen važan trenutak nade i poverenja: Na COP 21, globalna zajednica je usvojila važan Pariški sporazum sa ciljem zadržavanja porasta globalne prosečne temperature na znatno ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo, uz nastojanje da se ograniči porast temperature čak i na 1,5 stepeni Celzijusa. Međuvladin panel o klimatskim promenama u svom izveštaju o uticaju globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa nedvosmisleno potvrđuje da već vidimo negativne uticaje klimatskih promena; takođe jasno pokazuje slabosti, uticaje i rizike daljeg globalnog zagrevanja za društva i prirodne sisteme, uključujući postizanje održivog razvoja i ciljeva održivog razvoja (SDGs)”, piše u ovom dokumentu.

Sadašnje mere koje je preduzela međunarodna zajednica, koje su izražene u Nacionalno određenim doprinosima (NDCs) uz Pariški sporazum, nisu dovoljne za postizanje dugoročnih ciljeva utvrđenih u Pariškom sporazumu. Potrebno je učiniti više – i akcije moraju biti brze, odlučne i zajedničke.

Nakon uspešnog usvajanja Pravilnika u Katovicama na COP 24, i nakon uspešnog završetka Talanoa dijaloga, sada je vreme za jačanje aktivnosti i ambicija.

“Na osnovu naučne i tehničke ekspertize, kao i finansijskih sredstava koja danas ima svet, mi kolektivno imamo obavezu prema budućim generacijama da učinimo sve što je ljudski moguće da zaustavimo klimatske promene, kao i da se prilagodimo njenim negativnim efektima, poštujući potrebu pravedne tranzicije naših društava. U svetlu nalaza Posebnog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama i rezultata COP-a 24, pozivamo sve Strane da učine da 2019. godina bude godina klimatskih ambicija dolaskom na Samit Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o klimatskoj akciji u septembru 2019. godine sa konkretnim planovima i inicijativama za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte znatno iznad sadašnjih ciljeva za 2030. godinu, sve dok ovi ciljevi ne budu u skladu sa ciljevima Pariškog sporazuma, i na nulu do 2050. godine, počevši sa povećanim nacionalnim doprinosima sledeće godine”, objavljeno je u ovom dokumentu.

Svetski lideri naglašavaju da je važno osigurati da svi finansijski tokovi budu u skladu sa stazom koja vodi ka niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i razvoju koji je otporan na klimatske promene, te zatražiti od svih finansijskih institucija da usklade svoja ulaganja sa dugoročnim ciljevima Pariškog sporazuma,da intenziviraju i povećaju investicije u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, kao i da, što je pre moguće, izvrše dezinvestiranje iz ekonomije fosilnih goriva.

Potpisnici deklaracije: Aleksandar Vučić - predsednik Srbije; Milo Đukanović - predsednik Crne Gore, Alexander van der Bellen - predsednik Republike Austrije; Željko Komšić/Šefik Džaferović/Milorad Dodik - Predsedništvo BiH; Nicos Anastasiadis - predsednik Republike Kipar; Nj.V. Kralj Mswati III-Kraljevina Esvatini, Sauli Niinisto– predsednik Republike Finske, Emmanuel Makron-predsednik Francuske; Nana Addo Dankwa Akufo-Addo-predsednik Republike Gane; Adama Barrow-predsednik Republike Gambije, Frank-Walter Steinmeier-predsednik SR Njemačke; Prokopios Pavlopoulos-predsednik Grčke; Janos Ader-predsednik Republike Mađarske; Gudni Th. Johannesson-predsednik Republike Island; Michael D. Higgins-predsednik Irske; Reuven Rivlin-predsednik Države Izrael; Sergio Mattarela-predsednik Italije; Moon Jae-in-predsednik Republike Koreje; Egils Levits predsednik Letonije; General Michel Aoun-predsednik Libana; Gitanas Nauseda-predsednik Litvanije (nije potvrđeno); Igor Dodon-predsednik Moldavije; Nj.V.Princ Albert II-knjaževina Monako; Filipe Jacinto Nyusi-predsednik Mozambika; Nanda Bahadur Pun-potpredsednik Nepala; Tommy E. Remengesau-predsednik Republike Palau; Marcelo Rebelo de Sousa-predsednik Portugala; Zuzana Čaputova-predsjednica Slovačke; Borut Pahor-predsednik Slovenije; Mette Frederiksen-premijer Danske; Mark Rutte-premijer Holandije; Pedro Sanchez Perez – Castejon-premijer Španije; Stefan Lofven-premijer Švedske.

strana 1 od 122 idi na stranu