Desničari mejnstrim u Evropi – kritični Kolinda i Hrvatska

U tekstu koji prenosi "Dejli mejl" posebno se navode slučajevi Mađarske, Poljske i Hrvatske.

Pojedini poljski zvaničnici nedavno su optužili Jevreje za “sopstvenu destrukciju“, dok je mađarski premijer naveo da Evropljani ne bi trebalo da se “mešaju“ sa Afrikancima.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović je tokom posete Argentini bila na udaru kritika ljudi koji su preživeli Holokaust jer se zahvalila toj državi zbog primanja pronacista.

Ton Junes iz Fondacije za ljudska i društvena istraživanja u Bugarskoj, tvrdi da sve ovo pokazuje zabrinjavajući trend porasta “krajnje desnih mišljenja“.

Kako tvrdi, u regionu se širi nešto što je dovelo do toga da desničarske ideje postanu “mejnstrim“.

Kako piše “Dejli mejl“, još od Drugog svetskog rata, takvi stavovi bili su tabu u Evropi. Danas se međutim otvoreno izražavaju i to od političkih lidera u delovima Centralne i Istočne Evrope, delovima koji se suočavaju sa globalizacijom i masovnom migracijom.

Junes navodi da je pomeranje desno uključivalo i rehabilitaciju nacističkih saradnika, koje često borci ili neke grupe proslavljaju kao “antikomuniste“ ili “oslobodioce“.

Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izjavio da Mađari ne žele da njihova “boja, tradicija i nacionalna kultura budu pomešane sa drugim“.

Sa druge strane, poljski premijer Mateuš Moravjecki naveo je da su među onima koji su krivi za holokaust Jevreji. Njegovi komentari došli su samo nekoliko meseci od velikog protesta održanog u Poljskoj na Dan nezavisnosti na kojem su nacionalisti nosili transparente pozivajući na “Belu Evropu“.

U obe vlade, kako navodi “Dejli mejl“, vlade se mešaju u nezavisno sudstvo i medije, dovodeći organizacije za zaštitu ljudskih prava da govore da je demokratija u opasnosti u delovima regiona koji je “zbacio diktaturu podržanu od strane Moskve 1989“.

Kako se navodi u tekstu, neki analitičari čak tvrde da Rusija tajno pomaže ekstremističkim grupama u nameri da “destabilizuju zapadne liberalne demokratije“.

I dok je te tvrdnje teško dokazati bez konkretnih dokaza, jasno je da je rast radikalnih grupa naterao i moderne konzervativne evropske partije malo desno.

Kako se navodi, to je slučaj sa Mađarskom, gde su premijer Viktor Orban i njegova partija Fides favorit na izborima, koji će biti održani 8. aprila, svoje birače upoznali sa antimigrantskom kampanjom.

Orban, koji je prijatelj sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, bio je takođe i prvi evropski lider koji je pozdravio predsedničku trku Donalda Trampa 2016.

U toku 2015. je na granici postavio žicu kako bi sprečio migrante da prolaze, a od tada upozorava da će se Zapad suočiti sa “samoubistvom“ ako se migracije nastave. “Dejli mejl“ piše i da je Orban “opsednut“ Džordžom Sorosem, a vlada je, prema nekim podacima, potrošila više od 48 miliona dolara na “antiSoros“ reklame.

Ksenofobični govori sve češće čuju u Poljskoj. Nacionalisti su u novembru organizovali veliki marš, a transparente poput “Bela Evropa“ i “Čista krv“, ministar unutrašnjih poslova nazvao je “predivnim prizorom“.

Poljska vlada takođe je u sporu sa Izraelom i jevrejskim organizacijama. I dok tenzije traju, poljski premijer je naveo da su Jevreji među onima koji su krivi za Holokaust, a takođe je u Minhenu posetio grob pripadnika spoljne grupe koja je sarađivala sa nacistima.

Nacionalisti u ovom delu Evrope ipak tvrde da ne šire mržnju, kažu da štite svoju nacionalnost suverenost i svoj hrišćanski način života, koji je protiv globalizacije i velikog priliva migranata koji se “ne uklapaju“.

“Balkan, koji je devedesetih preživeo krvave sukobe, takođe vidi porast nacionalizma, delom u Srbiji i Hrvatskoj“, navodi se u tekstu.

Kako se navodi, Hrvatska se pomerila udesno od svog ulaska u Evropsku uniju 2013. Kako se navodi, neki hrvatski političari negirali su Holokaust ili podržali ultranacionaliste, ustaški režim koji je ubio hiljade Jevreja, Srba, Roma i Hrvata antifašista u ratnim logorima.

U svojoj nedavnoj poseti Argentini, Kolinda Grabar Kitarović zahvalila se toj zemlji na prihvatanju posleratnih izbeglica iz Hrvatske koji su pripadali ustaškom režimu.

U međuvremenu, u Bugarskoj u vladi se nalaze desničari iz “Ujedinjenih partiota“, čiji su pripadnici salutirali nacistima.