Ponovo blokada opštine Kuršumlija

Oni su nezadovoljni jučerašnjim razgovorima svojih predstavnika sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem. Štrajkački odbor najavljuje blokadu opštine i narednih dana zahtevajući da u Kuršumliju dođe premijer Mirko Cvetković.

Nezadovoljni postignutim dogovorom sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem, nekoliko stotina bivših radnika dva privatizovana kuršumlijska preduzeća, jutros su ponovo blokirali zgradu opštine Kuršumlija.

Okupljeni nisu dozvolili zaposlenima da uđu na svoja radna mesta.

Predsednik Štrajkačkog odbora Borivoje Urošević kaže da su radnici nezadovoljni ponudom ministra Ljajića, koji je predložio da se ovim radnicima obezbedi jednokratna novčana pomoć.

Oni i dalje zahtevaju da u Kuršumliju dođe premijer Mirko Cvetkovic, jer je, kako je rekao Urošević, on bio direktor Agencije za privatizaciju u periodu kada su ova preduzeća privatizovana.

''Nismo zadovoljni, juče smo ispratili delegaciju štrajkača za Beograd i poželeli im srećan put. Oni su se vratili bez informacije da će da u Kuršumliju da dođu premijer Mirko Cvetković i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Taj zadatak nisu završili i kao da nisu bili u Beograd. Socijalna pomoć je nešto drugo. Držaćemo opštinu u blokadi sve dok ne dođu Cvetković i Dinkić'', rekao je Urošević.

Bivši radnici privatizovanih preduzeća, modne konfekcije ‘’Sedmi juli’ i kombinata "Kopaonik", već drugi dan onemogućavaju rad opštinskoj upravi.

Na skupu radnika ispred zgrade opštine, koji obezbeđuju policajci, jutros nije bilo incidenata, a štrajkački odbor najavljuje da će uspostaviti dežurstvo ispred ove zgrade i narednih dana

Predsednik opštine traži reakciju tužioca

Predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vučković zatražio je od opštinskog javnog tužioca da interveniše i spreči dalju blokadu lokalne samouprave, jer štrajkači najavljuju da će i sutra blokirati rad opštine.

Kako je Vučković rekao agenciji Beta, zbog blokade opštinske uprave ugroženi su budzetski korisnici, a u najtežoj situaciji su socijalno ugroženi gradjani kojima se svakodnevno iz opštinskog budžeta daju novčana sredstva za lečenje.

"Dvodnevna blokada opštinske uprave je nanela velike štete gradjanima i budzetskim korisnicima. Gradjani Kuršumlije ne moraju da trpe posledice zbog nekih protesta. Zatražili smo od javnog tužioca da spreči dalju blokadu opštine", kazao je Vučković.

Niz protesta radnika u Srbiji

Protest u Kuršumliji samo je jedan od mnogobrojnih koji se poslednja tri meseca dešavaju u Srbiji.

Sve je počelo radikalnim protestom u Novom Pazaru kada je jedan od štrajkača sebi odsekao prst, da bi onda radnici u Kragujevcu štrajkovali glađu više od 10 dana, a nedavno su radnici i blokirali prugu kod Lapova.

Sve te štrajkače obilazi krizni štab Ministarstva rada, čiji predsednik Saša Perišić ne može ni da nabroji u koliko sporova je bio medijator.

On navodi da je u poslednjih mesec dana bilo bar sedam takvih situacija. Perišić tako mali broj rešenih slučajeva ne smatra neuspehom.

”Protesta u svakom slučaju može da bude i mnogo više, a da se neki koji su ključni, koji su zaista veliki, koji se reše da ne pokazuju neku optimalnu brojku. Mislim da smo sada u novim dešavanjima ovome kada je u pitanju Lapovo blizu, odnosno nadomak dogovora i da to zaista predstavlja jednu veliku vrednost, bez obzira na neku brojku od možda 15-ak preduzeća”, kaže Perišić.

Sindikalni lideri, međutim, tvrde da vlada i nije baš uspešna u rešavanju problema radnika.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost“ Branislav Čanak za B92 kaže da se postavlja pitanje da li je Vlada uopšte išta rešila.

“Malo jedno gašenje požara privremeno, ne znači da je taj problem izbijanja požara završen, jer ono što karakteriše te proteste do sada, očigledno da takvog materijala ima napretek u Srbiji“, kaže Čanak.

“Znači to, danas rešite jedan, dva, tri protesta, sutra će vam izbiti četiri. Drugo, što je najvažnije Vlada rešava posledice nekih drugih Vlada koje su to proizvele ranije i trebalo bi to konačno da kaže, jer mnoge stvari su proizvedene čak u vreme Mirka Marjanovića, a sada se rešavaju“, podseća on.

Većina preduzeća u kojima radnici štrajkuju su privatizovana i to je najčešći argument koji Vlada pominje.

Branislav Čanak ukazuje i na to da se izvršna vlast nije bavila problemom loših privatizacija.

“Činjenica je da nijedna Vlada, iako je bila svesna toga da je prethodna Vlada radila lošu privatizaciju, ona je morala da napravi presek stanja i da popravi ono što je moglo da se popravi“, smatra Čanak.

“Međutim, nijedna Vlada to nije ni pomislila da uradi, nego je nastavila kao da su sve prethodne privatizacije bile sasvim u redu. Prema tome, niko sad nema moralno pravo da se izvinjava i da kaže - nisam znao. Znali su, ali nisu hteli da preduzmu nikakve mere, nijedna se Vlada u tom smislu nije odredila u odnosu na prethodnu Vladu”, ocenjuje on.

U Srbiji nisu nezadovoljni samo radnici, ogorčeni su i poljoprivrednicima – malinari već nekoliko puta protestuju, a pridružili su im se i proizvođači pšenice.

I jedni i drugi nezadovoljni su otkupnom cenom tih poljoprivrednih proizvoda.