FT: Prava energetska kriza u EU

"Ako ovo nije energetska kriza u EU onda je teško reći šta jeste", konstatuje se u jednom od komentara FT-a i ukazuje da su od početka ove godine dramatično smanjene isporuke prirodnog gasa ne samo istočno - evropskim zemljama već i Nemačkoj, čija privreda je bez premca u Evropi.

List zamera EU što je do sada spor između Rusije i Ukrajine prihvatila samo kao problem njihovih dvostranih odnosa.

Unija je trebalo ranije da se umeša i izvrši pritisak na Moskvu i Kijev kako bi se pronašlo odgovarajuće rešenje, piše FT.

Sada kada čak i Nemačka, koja je prijatelj Rusije, ima problema u snabdevanju prirodnim gasom, situacija mora da se promeni, navodi se u komentaru londonskog lista.

FT zahteva, osim toga, od EU da izvrši pritisak na Rusiju i Ukrajinu kako bi se ne samo rešio tekući gasni spor, već i postiglo da budući ugovori Moskve i Kijeva o trgovini i tranzitu gasa budu jasni i javni, poput energetskih sporazuma koje Rusija ima sa članicama Unije.

Britanski energetski stručnjak Džonatan Stern, čije mišljenje prenosi FT, ocenjuje da će se problem oko daljih isporuka ruskog gasa u Evropu ipak rešiti brzo, baš zbog toga što je tako ozbiljan, već u toku naredna dva dana.

Stern, koji je ekspert Instituta za energetiku u Oksfordu, smatra da će Rusija i Ukrajina, usled veoma jakog pritiska EU, uspeti da se do petka dogovore o svim spornim gasnim problemima.

Obustava isporuka ruskog gasa evropskim potrošačima je postala i važna tema i u SAD, a tamošnja glasila su i danas podsetila na izjavu predstavnika Stejt departmenta Šona Mekoramaka koji je rekao da je za njegovu zemlju prekid izvoza ruskog gasa nekim evropskim državama "potpuno neprihvatljiv".

Radio Glas Amerike takođe prenosi Mekormakovu izjavu, kao i zvanični protest EU protiv ukidanja isporuka ruskog gasa mnogim njenim člnicama.

Većina američkih glasila prenosi i obećanje ruskih zvaničnika da će povećati isporuke gasa Evropi putem alternativnog gasovoda kroz Belorusiju.

Radio Glas Amerike ukazuje, međutim, da taj beloruski tranzitni sistem za prenos gasa ima znatno manji kapacitet nego ukrajinski, kroz koji se otprema oko četiri petine ruskog gasa nemenjenog evropskom tržištu.