NATO: Srbija dobro postupila

Preševo, Beograd -- NATO ocenjuje da su vlasti Srbije na pravi način pristupile rešavanju napetosti na jugu Srbije.

Izvor: B92
Podeli

Vidljivo je da se tamošnje prilike smiruju, rekao je u sredu agenciji Beta zvaničnik u sedištu NATO-a u Briselu. Ambasadori u Savetu NATO na današnjem redovnom sastanku nisu smatrali neophodnim da se pozabave situacijom u oblasti Preševa, pošto je "bilo jasno da su srpske vlasti vrlo brzo počele da razgovaraju s Albancima" i da je "vidljivo da se napetost stišava".

U sedištu NATO-a je ukazano na to da je "veoma povoljan znak" to što srpske vlasti ulažu napore da se najpre utvrdi šta se zaista dogodilo i što Beograd najavljuje da će vojsku na granici zameniti policijske snage. To je dobro, isto kao i namera da se otvori veći broj graničnih prelaza prema Makedoniji u tom području.

Rekonstrukcija Koordinacionog tela

Najviši funkcioneri Srbije su se na sastanku u utorak dogovorili da Koordinaciono telo za jug Srbije ubuduće bude ključno u rešavanju problema na tom području. Ono će biti rekonstruisano i u njega treba uključiti predstavnike albanske zajednice, dogovoreno je na sastanku. Šef Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović kaže da neće obavljati funkciju šefa Koordinacionog tela ako ne budu obezbeđena finansijska sredstva za normalan rad Tela i ako se i jedan vojnik povuče sa juga Srbije. On je rekao da je važno to što su državni organi na sastanku prihvatili reorganizaciju Koordinacionog tela, usvojenu još u novembru 2003, odnosno da je suština sastanka u utorak Koordinacionom telu vratiti ingerencije koje je imalo.

"Reorganizacija se zasniva na uključivanju republičkih i određenih ministarstava SCG u rad Koordinacionog tela, ali i predstavnika lokalne samouprave Preševa, Medveđe i Bujanovca, što znači da će i Srbi i Albanci i Romi iz te tri opštine na jugu Srbije imati svoje predstavnike u Koordinacionom telu", rekao je Čović i dodao da će ponovo biti aktivirano i delovanje Komande združenih snaga bezbednosti, čije se gašenje nikako nije smelo dozvoliti.

Odložena odluka o učešću u Koordinacionom telu

Albanski lideri na jugu Srbije odlučiće da li će njihovi predstavnici ući u Koordinaciono telo za jug Srbije pošto srpske vlasti preciziraju na koji način će biti rekonstruisano to telo, zaključeno je na sastanku u Preševu, u sredu popodne.

Predsednik Opštine Preševo Riza Halimi najavio je za B92 da će ta odluka biti doneta sledeće nedelje, kada će biti odlučeno da li će učestvovati u radu mešovite komisije koja treba da ispita ubistvo Dašima Hajrulahua: "Naš je stav da sačekamo pismeno objašnjenje o načinu i modalitetima te rekonstrukcija, o sastavu, funkcijama i kompetencijama, da bismo naknadno, na sednici svih odbornika Albanaca, doneli odluku. Takođe smo razmotrili i pitanje jedne komisije koja bi razmotrila nemili događaj ubistva dečaka i oko toga očekujemo detaljnija objašnjenja i na osnovu toga ćemo doneti odluku da li uopšte ima smisla da se uključujemo i ko bi bio predstavnik u toj mešovitoj komisiji", kaže Halimi.

Na sastanku je dogovoreno i sazivanje sednice lokalne skupštine za 21. januar na koju će biti pozvani predstavnici resornih srpskih ministarstava. Tema sednice biće zahtevi koje su odbornici SO Preševo 10. januara uputili Vladi Srbije. Odbornici SO Preševo zatražili su od Vlade Srbije i stacioniranje vojnih ili policijskih medjunarodnih snaga na jugu Srbije i povlačenje svih pripadnika vojno-policijskih snaga i žandaranmerije koji su upleteni u kriminalna dela.

Inače, ranije tokom dana, potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbija, Rasim Ljajić, je najavio da bi u naredna dva dana trebalo da bude formirana međuetnička komisija koja će ispitati pogibiju Dašnima Harjulahua na granici SCG i Makedonije. Komisiju bi trebalo da čine predstavnici vojske, policije, Koordinacionog tela i lokalne samouprave. On je očekuje da će predstavnici Albanaca sa juga Srbije prihvatiti učešće u komisiji jer je to, kako je rekao, bio jedan od njihovih zahteva.

Haljimi: Stara ideja o učešću u Telu

Gradonačelnik Preševa Riza Haljimi kaže da mu nije jasno zašto je učešće Albanaca u Koordinacionom telu predloženo tek sada. "To nije nova ideja. Mi smo tri godine razgovarali na tu temu, a iz neshvatljivih razloga ulazak Albanaca i svih relevantnih ministarstava, koji bi dali doprinos u rešavanju problema, i rekonstrukcija, uvek su odlagani. To je važna odluka", kaže Haljimi.

Riza Haljimi kaže da situacija u Preševskoj dolini nije problem struktura na Kosovu, već problem koji moraju da rešavaju institucije u Srbiji. "Pozdravljam današnji skup i inicijativu da se realnije i konkretnije radi na problemima koji traže hitne odgovore. Odgovor svih odgovora jeste kako sačuvati javni red i mir, sigurnost građana. To treba da rade profesionalci i organi koji će biti prihvatljivi za građane, da se ne dešavaju takvi događaji. Nije reč samo o ubistvu dečaka, to je serija događaja u poslednje vreme", kaže on.

Predstavnici više albanskih stranaka sa juga Srbije saopštili su da u ovom trenutku neće prihvatiti ponudu vlasti da uđu u Koordinaciono telo za jug Srbije, ali su najavili da će o tome još biti razgovora. Predsednik Skupštine opštine Preševo i predsednik Demokratske partije Albanaca Ragmi Mustafa izjavio je Beti da bi o ulasku Albanaca u Koordinaciono telo trebalo da odluče albanski odbornici u skupštinama opština Medveđa, Bujanovac i Preševo. On je ponudu ocenio kao neozbiljnu jer se dugo pričalo da će Koordinaciono telo pretrpeti transformaciju, a to se nije dogodilo.

Savetnik premijera Srbije, Aleksandar Simić potvrdio je za B92 da bi na zahteve albanskih odbornika, Vlada Srbije mogla da odgovori raspuštanjem Skupštine opštine Preševo, jer su, prema njegovoj oceni, odbornici na drastičan način prekoračili nadležnosti koje im daje Zakon o lokalnoj samoupravi. Simić nije želeo da izjavu zabeležimo tonski, ali nam je u telefonskom razgovoru rekao da je on samo predočio takvu pravnu mogućnost, a da će o tome da li bi takva odluka bila politički mudra, odlučiti resorno ministarstvo i Vlada Srbije. Na pitanje kako je premijer Koštunica reagovao na predočavanje takve mogućnosti, Simić nije želeo da odgovori. 

Međutim, predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa, kaže za B92 da smatra da odbornici nisu prekršili Zakon o lokalnoj samoupravi: "Skupština opštine Preševo nije donela nikakvu odluku, samo je izvela zaključke što je u saglasnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, jer Skupština opštine može da donese zaključke na osnovu diskusija odborničkih grupa. Smatramo da nema nikakvog osnova za raspuštanje Skupštine opštine Preševo.”

Mustafa isključuje mogućnost eskalacije nasilja u slučaju donošenja odluke o raspuštanju Skupštine opštine jer, kako kaže, Albanci su odlučni da sve probleme rešavaju kroz institucije. "Ako Vlada tu odluku donese, građani Preševa, najverovatnije na narednim izborima, neće učestvovati u tom broju u kom su učestvovali u septembru prošle godine. Ja mislim da Vlada mora da bude oprezna u odlučivanju i da ne donosi ishitrene odluke”, rekao je on.

Mustafa još kaže da će albanske partije sa juga Srbije, konsenzusom narednih sedam do 10 dana, odlučiti da li će uzeti učešće u radu Koordinacionog tela. “Pre toga ćemo zatražiti dodatna objašnjenja o našoj stvarnoj ulozi u tom telu. Ako Vlada bude iskrena u svojoj nameri, ne vidim zašto albanske partije ne bi učestvovale u radu Koordinacionog tela”, zaključuje Ragmi Mustafa.

Reagujući na izjavu savetnika premijera Srbije, Aleksandra Simića, da bi Vlada Srbije na zahteve albanskih odbornika mogla da odgovori raspuštanjem Skupštine opštine Preševo, predsednik Boris Tadić rekao je da ova situacija ne dozovoljava ishitrene odluke, nego zahteva stabilnu i dobro planiranu akciju. "Ni jedna destabilizujuća reakcija nije dobra u ovom trenutku. Potrebne su stabilne rekacije, stabilne političke odluke, brza analiza situacije, koja je bila prethodnih dana jer smo imali vrlo ozbiljne konsultacije, razgovore i sastanke. Loše je što ima ljudi koji se bave politikom a imaju izjave koje plaše građane. Građani treba da se umire", rekao je Tadić.

Proroković: Samo jedan u nizu

S druge strane, Dušan Proroković, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i član skupštinskog Odbora za bezbednost objašnjava da je taj predlog samo jedan od brojnih koji su razmatrani. "Do sada je izneto više predloga kako delovati na jugu Srbije kako ne bi došlo do incidenata i eskalacije međuetničkog nepoverenja, a ovo je jedan od predloga. Bilo je predloga da broj graničnih prelaza između SCG i Makedonije bude povećan, tj. na administrativnoj liniji prema Kosovu. Mislim da ih sve treba razmotiti i primeniti kako bi se preventino delovalo i kako ne bi više dolazilo do takvih situacija, kakva je danas u Preševu", kaže on.

Dušan Proroković, međutim, ocenjuje da na situaciju na jugu Srbije, ipak, utiču i politički subjekti sa Kosova. "Saglasan sam s tim da nam je potrebna što je moguće veća efikasnost. Nje nema, ne samo zbog Beograda, nego i zbog opštih okolnosti u tom području, ali moram da kažem da povećanje efikasnosti i sve druge mere ne mogu da spreče zlu nameru, a to je politički cilj, pre svega političkih subjekata sa Kosova, da Preševo i Bujanovac proglase istočnim Kosovom", kaže on.

Lajon: Nema razloga za međunarodne snage

Šef Međunarodne krizne grupe Džejms Lajon, rekao je za B92 da granicu treba da čuva policija, odnosno žandarmerija. Lajon, međutim, smatra da nema nikakvih razloga da se duž granice rasporede međunarodne snage, kako to traže Albanci s juga Srbije.

"Sve dok se Vlada Srbije ponaša na odgovoran i na zreo način, nema potrebe za mešanje međunarodnih snaga. I trenutno Vlada Srbije se ponaša veoma, veoma pristojno, veoma zrelo i sve izjave beogradskih vlasti koje smo čuli, bile su veoma umerene i Vlada se maksimalno potrudila, čini mi se, da smiruje situaciju dole. Zbog toga niko u međunarodnoj zajednici ne razmišlja ozbiljno o slanju međunarodnih snaga, zato što nema potrebe“, rekao je Lajon.

Lajon objašnjava da žandarmerija treba da bude postavljena na granice, jer je bolje opremljena i obučena i jer je tako svuda u Evropi. On kaže da to ne znači da vojska mora da se povuče sa te teritorije, već samo da treba da bude u bazama.

Marševi

Oko pet stotina Albanaca iz makedonskog sela Lojane, počelo je proteste na granici Makedonije i Srbije i Crne Gore. Oni traže da se na graničnoj liniji između Lojana i Miratovca, gde je u petak ubijen šesnaestogodišnji Dašim Hajrulahu, otvori granični prelaz.

Dopisnik B92 Radoman Irić, javlja da je nešto pre 12 časova na granicu SCG i Makedonije, stiglo oko 500 meštana tog sela. Oni su, kako javljaju makedonski mediji, na granični prelaz došli organizovano kako bi vlastima u Srbiji uputili zahtev da se na tom mestu otvori legitiman granični prelaz. Ovo je, rekli su učesnici protesta, njihov odgovor na incident sa tog graničnog prelaza. Okupljeni su rekli i da sa protestima neće prestati, sve dok se ne udovolji njihovim zahtevima.

Inače, sela Miratovac, na srpskoj i Lojane, na makedonskoj strani granice, deli jedva 2000 metara vazdušne linije.

OEBS se nada miru

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju se nada da će na jugu Srbije prevladati uzdržanost i mir, izjavio je portparol Misije OEBS Matijas Ejk. On je rekao da OEBS očekuje da će biti sprovedena puna i detaljna istraga povodom pogibije Dašnima Hajrulahua. 

Sa druge strane, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak optužio je vlasti u Beogradu da namerno proizvode krizu na jugu Srbije pošto ne mogu da reše teške društvene probleme u zemlji. "Reč je o starom Miloševićevom receptu, koji glasi da kada postoji neki problem koji ne možeš da rešiš, izmisli veći problem, zbog kojeg će onaj drugi pasti u zasenak za neko vreme", rekao je Čanak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.