Nata Mesarović ide do Strazbura

Nekadašnja predsednica Visokog saveta sudstva najavljuje žalbu domaćim i međunarodnim institucijama.

Sudiji koja je izrekla možda najvažniju presudu u novijoj istoriji Srbije i poslala iza rešetaka ubice premijera Zorana Đinđića odbijen je zahtev za upis u imenik beogradskih advokata.

"Upravni odbor nije prihvatio njen zahtev, odnosno molbu, da bude upisana u imenik advokata, ocenjujući da se radi o advokatu koji nije dostojan da vrši advokaturu", kaže Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda.

Kao razlog navode njenu ulogu kao predsednice Visokog saveta sudstva u reformi pravosuđa, koju smatraju pogubnom.

"Morate snositi odgovornost za funkciju koju ste obavljali, zato što se niste nijednog momenta izdvojili svojim mišljenjem u drugom pravcu, nego ste pratili duh kolektiva. Tako se ne može postupati", kaže Šoškić.

Iako je Skupština odobrila takvu reformu i sve je bilo po slovu zakona, Šoškić kaže da tvrdnja da je ona "samo sprovodila" stoji samo na prvi pogled.

"Ono što je donela Skupština ne mora slepo da se poštuje. Vi možete da vidite da su zakonska rešenja nesaglasna sa društvenim potrebama", kaže on.

Nekada prva žena srpskog pravosuđa najavljuje žalbu na odluku Advokatskoj komori Srbije, a zatim i svim instancama do Strazbura.

"Ono što se meni dešava je ispisano rukom onih koji prate moj rad od 2002. godine. Naravno da se Visoki savet sudstva pridržavao Ustava i zakona koji su tada važili. Advokatska komora je imala svoje predstavnike i oni su isto sprovodili. U odnosu na mene se postupa potpuno diskriminatorski", kaže Nata Mesarović, bivši sudija.

Protiv članstva Nate Mesarović bio je ceo Upravni odbor Advokatske komore Beograda, a među njima još jedna učesnica suđenja za ubistvo Zorana Đinđića -. Dragana Kajganić, koju je njen dotadašnji klijent Dejan Milenković Bagzi optužio da ga je nagovarala na lažno svedočenje kako bi bila oborena optužnica za ubistvo premijera Srbije.

"Ne znam kakav je njen stav bio u slučaju Bagzija. Da li je ona nešto napravila što vređa branilačku funkciju? Ako jeste, onda je trebalo prijaviti i naši disciplinski organi bi najverovatnije reagovali. Pošto nisu pokrenuli postupak, nameće se da je zaključeno da nije urađeno ništa što ne valja", kaže Šoškić.

U vreme reforme pravosuđa 2009. godine, Ustavni sud ocenio je da je opšti izbor sudija u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima. Međutim samo tri godine i jednu vladu kasnije, Ustavni sud u istom sastavu poništava odluke Visokog saveta sudstva i na posao vraća ranije neizabrane sudije.