Svet 9

07.06.2024.

11:04

Rusi upali u smrtonosnu zamku? Ofanziva kod Harkova izgubila zamah: Nemaju gde da se sakriju

Ukrajina je, nakon što je u aprilu odobrena isporuka nove američke vojne pomoći u iznosu od 61 milijardu dolara, intenzivirala napade na poluostrvo Krim, koje je Rusija pripojila 2014.

Izvor: Economist/Jutarnji list

Rusi upali u smrtonosnu zamku? Ofanziva kod Harkova izgubila zamah: Nemaju gde da se sakriju
b92

Podeli:

Ciljevi su bili ruska Crnomorska flota, ključna infrastruktura, vazduhoplovne baze, komandni centri i glavni saobraćajni pravci. Informacije su govorile da su Ukrajinci u napadima koristili i moćne američke rakete ATACMS.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da je tokom protekle noći ruska PVO oborila 28 ukrajinskih bespilotnih letelica iznad Krima, Azovskog mora, kao i Krasnodarske, Belgorodske i Rostovske oblasti. U međuvremenu, opsežan ruski napad izazvao je požar u industrijskom objektu u Kijevskoj oblasti, prema izveštajima ukrajinskih medija.

Rusija uporno preti "razarajućim osvetničkim napadom" ako Ukrajina, uz podršku Zapada, napadne Krim ili Krimski most koji poluostrvo spaja sa jugom Rusije i koji je Kijev već dva puta gađao.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je od početka ruske invazije odlučan u tome da je konačni cilj isterati ruske snage sa celokupne teritorije Ukrajine.

On ističe da sukob sa Rusijom ne može da se završi dok Krim ne bude oslobođen, a Jutarnji list navodi da mnogi zapadni stručnjaci i političari Krim vide kao ključni adut u eventualnim pregovorima, ukoliko ga povrate ukrajinske snage, dok neki smatraju da će Kijev u eventualnim pregovorima morati da ga se odrekne možda i na nekoliko decenija u zamenu za neke ruske ustupke.

Krim je Zelenskom izuzetno važan, ali ima veliki značaj i za ruskog predsednika Vladimira Putina, kojem ovo poluostrvo predstavlja više od simbola.

Ono ima poseban značaj u istoriji Rusije, a okupacija i aneksija Krima pre deset godina imale su za cilj da utvrde ruski položaj i potvrde uticaj u postsovjetskom svetu i opseg njene vojne moći.

Takođe, Krim ima veliku stratešku vrednost, ali i poseban značaj i za "obične" Ruse, koji ga nakon deset godina od zauzimanja smatraju "pravom" ruskom teritorijom, čak i ako nisu srećni zbog Putinove "specijalne vojne operacije".

S druge strane, od poluostrva ne odustaju ni Ukrajinci, o čemu svedoče gotovo redovni vazdušni udari na tamošnje ciljeve, a Ekonomist u novoj analizi ocenjuje da Krim postaje smrtonosna zamka za ruske snage.

Vrlo optimistično, ugledni list ocenio je da iz Ukrajine, konačno, dolaze dobre vesti. Odobrenje paketa vojne pomoći administracije američkog predsednika Džoa Bajdena već pokazuje učinak.

Konkretno, kako se ocenjuje, isporuka balističkih projektila ATACMS dometa 300 kilometara znači da ukrajinske snage sada mogu da pogode bilo koju metu na Krimu sa smrtonosnim učinkom.

Ruska ofanziva gubi zamah

Ruska ofanziva na severoistoku zemlje, u Harkovskoj oblasti, u međuvremenu je takođe izgubila zamah, a pod sve većim pritiskom uticajnog dela evropskih saveznika krajem prošlog meseca Bajden je ublažio ograničenja za korišćenje američkog oružja protiv vojnih ciljeva na ruskom tlu - dopuštenje je dato za napade na ruske snage preko granice u svrhu odbrane Harkova - koja je nametnuta zbog zapadnih strahova od ruske nuklearne eskalacije, a koji su, kako ocenjuje Ekonomist, prenaduvani.

Nije jasno odnosi li se ublažavanje ograničenja i na ruske taktičke avione koji izvršavaju napade razornim kliznim bombama.

Ali, u svakom slučaju, na ogorčenje Ukrajinaca, Bajden još nije ukinuo zabranu gađanja ciljeva drugde u Rusiji.

A kao pokazatelj onoga što bi Ukrajina mogla da postigne ako više ne bi morala da se bori s jednom rukom vezanom na leđima, put pokazuje učinkovitost vojne kampanje Kijeva na Krimu.

Prema rečima Bena Hodžisa, bivšeg komandanta američkih snaga u Evropi i višeg savetnika NATO za logistiku, Ukrajinci su "sistematski u procesu da Ukrajinu učine nenastanjivom za ruske snage".

To bi, smatra on, bilo veliko strateško postignuće za Ukrajinu.

Još od vladavine Katarine Velike, Rusi smatraju Krim vojno važnim.

Putin je gledao na Krim, povezan sa kopnom Kerčkim (Krimskim) mostom od 2018. godine, kao na nepotopivi nosač aviona, gde se logistička čvorišta, vazduhoplovne baze i Crnomorska flota, koja deluje iz Sevastopolja, mogu koristiti za dominaciju jugom Ukrajine, zatvoriti ukrajinski vitalni izvoz žitarica i osigurati stabilan protok ljudi i opreme kako bi se Ukrajina potpuno potisnula iz Donbasa na sever.

Ruski predsednik uložio je velika sredstva u vojnu infrastrukturu na Krimu, a sada je sve to ugroženo.

Amfibijski napad u stilu Dana D za oslobađanje Krima i dalje je nezamisliv, ali britanski strateg Lorens Fridmen smatra da je to ionako pogrešan način gledanja.

Krim slaba tačka za Rusiju

Krim je slaba tačka za Rusiju jer ima previše toga da braniti tamo i to je, kako kaže, najbolji način da Ukrajina izvrši pravi pritisak na Putina kako bi izvukla ustupke u budućnosti.

S time se slaže i Niko Lange, bivši savetnik nemačkog Ministarstva odbrane.

"Ukrajinska kampanja je mešavina vojne i političke strategije. Politički, to je najvitalniji kapital Rusije, ali je takođe vrlo ranjiv", kaže on.

Ono što Kijev pokušava da postigne jeste da učini Krim problemom, a ne sredstvom za Putina.

Cilj je izolovati ga i na taj način potisnuti ruske vazduhoplovne i pomorske snage dalje od južne Ukrajine i ugušiti ga kao logističko središte.

Ukrajina je već demonstrirala sposobnost krstarećih projektila Storm šedou i francuske istovetne rakete SKALP, koje su isporučili Britanci i Francuzi, kao i sopstvenih pametno dizajniranih pomorskih dronova domaće izrade, da pogode ruske ratne brodove, posebno velike desantne brodove Ropuša, koji se koriste kao vojni transporteri, a većina ih je uništena.

Ukrajinski dronovi i projektili možda su iz igre izbacili čak polovinu nekad zastrašujuće, a sada teško degradirane Crnomorske flote.

Gotovo sve što je preostalo moralo je da bude preseljeno iz Sevastopolja u luku Novorosijsk, više od 300 kilometara dalje na ruskom kopnu.

I sam Novorosijsk je 17. maja napadnut mornaričkim i vazduhoplovnim dronovima, a pogođeni su železnička stanica, termoelektrana i pomorska baza.

Smrtonosna kombinacija

Sada, međutim, Ukrajina koristi smrtonosnu kombinaciju ATACMS i sve sofisticiranijih bespilotnih letelica kako bi sistematski degradirala rusku protivvazdušnu odbranu (PVO) na Krimu, pogodila vazduhoplovne baze iz kojih poleću ruski presretači i udarila na ključne logističke i ekonomske ciljeve.

Fridmen kaže da bi fokus na onesposobljavanje ruske PVO mreže takođe mogao da bude deo priprema za skori dolazak prvih F-16 borbenih aviona.

U napadu raketama ATACMS na vazduhoplovnu bazu Džankoj na severoistoku Krima 17. aprila oštećeni su helikopteri, PVO sistem S-400 i komandno-kontrolni centar.

Mesec dana kasnije, 15. maja, u velikom napadu ATACMS na vazduhoplovnu bazu u Belbeku u blizini Sevastopolja uništena su četiri aviona, radar PVO sistema S-400 i najmanje dva lansera.

Napad, koji se sastojao od desetak projektila od kojih je svaki nosio 300 manjih bombi, izazvao je velike požare, verovatno izazvane eksplozijom skladišta goriva i uskladištenih projektila vazduh-vazduh.

Iduće večeri Belbek je ponovo pogođen, što je pokazatelj da Ukrajina ima na raspolaganju nešto više od stotinak ATACMS, koliko se smatra da ih je donirano iz SAD.

U napadima - koji su postali uglavnom noćni - dva ruska patrolna čamca uništena su 30. maja, a dva transportna trajekta oštećena su u blizini Kerčkog mosta u odvojenim napadima bespilotnim letelicama, u kojima su ruski avioni poleteli bez velikog učinka.

Ono što je značajno, pokazalo se da nedostaju ruski hvaljeni i vrlo skupi PVO sistemi S-400.

Lange kaže da Ukrajinci koriste bespilotne letelice-mamce kako bi naterali Ruse da aktiviraju svoje radare i tako otkriju svoje položaje.

Podaci o meti odmah se šalju posadama za lansiranje ATACMS.

U roku od šest minuta ti projektili, gotovo neprimetni zbog brzine i slabog radarskog odraza, pogađaju svoje mete.

Hodžis napominje da su S-400 takođe osetljivi na sabotaže ukrajinskih specijalnih snaga koje deluju unutar Krima.

Svaki pojedinačni sistem košta oko 200 miliona dolara i nije ih lako zameniti.

Ruske snage nemaju gde da se sakriju

Američki general ističe da ruske snage "nemaju gde da se sakriju".

Uz pomoć satelita i vazdušnog izviđanja NATO saveznika i ukrajinskog dubokog poznavanja teritorije i tajnih snaga raspoređenih na terenu, na Krimu ništa ne može ni da "mrdne", a da Ukrajinci za to ne znaju.

Dolaskom ATACMS i sve većom sofisticiranošću sopstvenih bespilotnih letelica, svaki kvadratni metar poluostrva im je u dometu, uključujući mete poput konvoja opreme koji se kreću putem ili železnicom.

Hodžiz je uveren da će Ukrajinci srušiti Kerčki most "kada budu spremni".

Ali, potencijalno veći izazov biće prekidanje nove, poboljšane železničke pruge koja prolazi duž Azovskog mora od Rostova preko južnih ukrajinskih gradova Marijupolja i Berdjanska pa dole do Krima.

Jutarnji list navodi da za nju neki analitičari smatraju da je i važnija meta za ukrajinske snage od Krimskog mosta, za koji postoje informacije da Rusi zbog mogućnosti ukrajinskih napada sve manje koriste za prebacivanje zaliha i opreme.

"Železnica duž kopnenog koridora priznanje je od strane ruskih okupatora da je Krimski most osuđen na propast. Traže način da se zaštite od svojih uloga jer su svesni da će pre ili kasnije imati problem", kaže Dmitri Pletenčuk, portparol južne komande ukrajinske vojske.

Rani test šireg strateškog uspeha ukrajinske vojne kampanje na Krimu mogao bi da usledi tokom ljeta, kada ruski turisti obično u velikom broju krenu preko Kerčkog mosta u odmarališta na poluostrvu.

Ali, ako Rusi ove sezone odluče drugačije, kako navodi Ben Beri iz Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), to će biti loš znak za Putina - Krim, naime, uvelike zavisi od turističke industrije, a prošle godine su se rezervacije smanjile za gotovo polovinu.

"Krim je transformisan iz prestižnog projekta u crpljenje ruskih resursa", zaključuje Beri, piše Ekonomist.

Podeli:

9 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Zatreslo se jako: Zemljotres jačine 7,4 stepena

Zemljotres jačine 7,4 stepena po Rihterovoj skali pogodio je u četvrtak uveče sever Čilea, u blizini granice sa Argentinom, a za sada nema izveštaja o povređenima ili većoj šteti, objavio je Američki geološki zavod.

7:18

19.7.2024.

1 d

Podeli: