Evropa poslala upozorenje: "Spremite rančeve za preživljavanje, ovo je ključno"

Nove smernice dolaze u trenutku kada se Evropa suočava sa sve češćim i složenijim krizama, od ekstremnih vremenskih nepogoda i poplava do bezbednosnih pretnji i poremećaja u funkcionisanju infrastrukture.

Osnovna preporuka je da građani budu sposobni da samostalno zadovolje najvažnije potrebe tokom prva tri dana krize, dok nadležne službe ne organizuju pomoć.

Šta treba da imate u kući i rancu za hitne slučajeve?

• Prema preporukama civilne zaštite, komplet za evakuaciju trebalo bi da sadrži:
• Vodu i hranu za najmanje dva do tri dana, uključujući konzervirane i dehidrirane namirnice.
• Lekove koje redovno koristite, kao i osnovni pribor za prvu pomoć.
• Higijenske potrepštine, zaštitne maske i sredstva za dezinfekciju.
• Napunjenu bateriju za telefon, baterijsku lampu, radio na baterije i rezervne baterije.
• Otvarač za konzerve, pištaljku, upaljač ili šibice.
• Gotovinu, lična dokumenta i spisak važnih telefonskih brojeva na papiru.
• Rezervnu odeću, ćebe i mapu sa označenim evakuacionim putevima.

Posebno je važno da se potrebe prilagode svakom domaćinstvu. Porodice sa bebama, starijim osobama, osobama sa invaliditetom ili članovima kojima je potrebna redovna terapija moraju da pripreme i potrepštine koje su njima neophodne.

Evropska komisija predlaže i uvođenje godišnjeg Dana pripravnosti EU, koji bi se obeležavao 23. oktobra, počevši od 2027. godine. Cilj je da se građani podstaknu da nauče kako da reaguju u kriznim situacijama, ali i da se o pripremljenosti govori u školama i lokalnim zajednicama.

Građani nisu dovoljno spremni za katastrofe

Istraživanje o spremnosti stanovništva EU pokazalo je da se građani najviše plaše ekstremnih vremenskih pojava, zdravstvenih kriza i poplava. Među značajnim rizicima su i sajber-napadi, političke i geopolitičke tenzije, kao i prekidi u snabdevanju strujom, gasom i pijaćom vodom.

Podaci pokazuju i koliko su domaćinstva zapravo nespremna: 48 odsto ispitanika ne zna šta bi trebalo da uradi u slučaju katastrofe, dok se 58 odsto ne oseća dovoljno pripremljeno za vanredne situacije u mestu u kojem živi.

Gotovo polovina građana EU ima baterijsku lampu ili sveće, ali samo 29 odsto čuva zalihe hrane i pića za hitne situacije, dok svega 20 odsto ima zalihe vode ili radio na baterije.

U Hrvatskoj su građani najviše zabrinuti zbog poplava, ekstremnih vremenskih nepogoda i zemljotresa. Iskustva sa zemljotresima, pandemijom i požarima pokazala su da postoji velika solidarnost, ali i da je pripremljenost stanovništva i dalje slaba.

Stručnjaci za krizni menadžment upozoravaju da se većina ljudi ponaša reaktivno, umesto da unapred napravi plan. Zato savetuju da svako domaćinstvo odredi mesto susreta u slučaju razdvajanja, pripremi važne telefonske brojeve, dogovori način komunikacije ako telefoni ne rade i unapred odredi šta će svaki član porodice uraditi tokom evakuacije.

Poruka nadležnih službi je da priprema ne treba da izaziva paniku, već da omogući građanima da u nepredviđenim okolnostima reaguju mirnije, bezbednije i organizovanije.