Ređaju se države, nižu se upozorenja; Građanima poručeno: Ne idite u tu zemlju, nije bezbedno

Prema navodima Frans24, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da ne mogu da se isključe novi neredi u narednim danima i pozvalo nemačke državljane da postupaju u skladu sa uputstvima policije.

Italija je pozvala svoje građane da prijave boravak u Francuskoj putem veb-sajta ili aplikacije kako bi se olakšalo njihovo lociranje u slučaju potrebe, dok je Češka preporučila svojim državljanima da izbegavaju demonstracije, protestne šetnje i javna okupljanja.

Češko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da se bezbednosna situacija u Francuskoj pogoršala, prenela je agencija ČTK.

Slična upozorenja izdale su Poljska i Holandija, koje su savetovale putnicima da se klone područja na kojima se održavaju protesti.

Danska, Švedska, Finska i Norveška takođe su pozvale svoje građane da izbegavaju demonstracije i pridržavaju se uputstava lokalnih vlasti.

Upozorenja su izdale i azijske zemlje.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatska predstavništva te zemlje u Francuskoj pozvali su kineske državljane da budu oprezni, preduzmu dodatne mere bezbednosti i izbegavaju područja u kojima se održavaju protesti, preneli su kineski državni mediji.

Malezijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da prati situaciju i navelo da putovanja u Francusku nisu ograničena, ali je savetovalo građanima da razmotre odlaganje putovanja koja nisu neophodna dok se stanje ne poboljša.

Ambasada Malezije u Parizu pozvala je svoje državljane koji se već nalaze u Francuskoj da budu oprezni i ostanu na oprezu.

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, a povod su bili loši uslovi u prosveti, hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade.

Protesti su se proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, a praćeni su masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta ''Žuti prsluci'', a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili su se i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.