Kremlj najvažniju ratnu informaciju proglasio za državnu tajnu

Nezavisni novinari upozoravaju da Kremlj sistematski zatvara gotovo sve izvore informacija o broju mrtvih, a dodaju i da je ruski sud u Jaroslavlju osudio u septembru muškarca srednjih godina na 14 godina zatvora u kaznenoj koloniji jer je fotografisao nadgrobne spomenike ruskih vojnika poginulih u Ukrajini.

"Sve veći broj grobova očigledno jako smeta vlastima jer ih neprestano podseća na neuspeh Putinovog rata. Toliko je ljudi poginulo", izjavio je Jan C. Brends iz nemačkog "Lajbnic centra za savremenu istoriju".

Kako piše Politiko, a prenosi Jutarnji list, ruske vlasti već neko vreme upozoravaju da bi fotografisanje vojničkih grobova moglo završiti čak i doživotnom zatvorskom kaznom, dok sada i pripadnici Federalne službe bezbednosti (FSB) obilaze groblja širom zemlje u potrazi za osobama koje dokumentuju grobove poginulih vojnika.

Do sada je širom Rusije uhapšeno nekoliko desetina ljudi, koji se, u postupcima zatvorenim za javnost, terete za veleizdaju. 

Stotine hiljada mrtvih, a stvaran broj još veći?

Prema podacima projekta "Raša 200", baze podataka koju su uspostavili nezavisni ruski medij "Mediazona" i ruski servis BBC-ja, do sada je identifikovano gotovo 283.000 poginulih ruskih vojnika. Uz njihova imena navedene su i dostupne pojedinosti o okolnostima smrti.

Međutim, "Mediazona" se oslanja na javno dostupne izvore, uključujući objave na društvenim mrežama i izveštaje lokalnih medija, a nema dovoljno resursa ni pristupa informacijama da bi dokumentovala svaku pogibiju na frontu.

Procene drugih organizacija znatno su veće. Britansko ministarstvo spoljnih poslova i holandske obaveštajne službe procenjuju ruske gubitke na više od pola miliona, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u julu izjavio da je u Ukrajini poginulo 700.000 ruskih vojnika.

Kremlj proglasio broj poginulih državnom tajnom

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon, File

U aprilu 2024. portparol Kremlja podsetio je novinare da su podaci o vojnim gubicima "državna tajna" i da je njihovo objavljivanje "isključiva nadležnost Ministarstva odbrane". 

Kasnije iste godine Rosstat, ruski državni statistički sekretarijat, ograničio je pristup podacima o povećanoj smrtnosti stanovništva. Ti su podaci bili javno dostupni još od 1990-ih.

Dmitrij Treščanin, urednik "Mediazone" i jedan od autora projekta "Raša 200", objašnjava koliko su takvi podaci bili važni.

"Možemo prebrojati svakoga, ime po ime, ali uvek će se pojaviti neko iz vlasti i reći da su naši podaci izmišljeni. Međutim, kada imate službene podatke koji potvrđuju naše proračune, takve tvrdnje više ne prolaze", zazao je on.

Otkrili desetine hiljada sudskih predmeta, a onda je pristup podacima zabranjen

Moskva je takođe počela da ograničava pristup informacijama o sudskim postupcima povezanim s poginulim vojnicima.

Početkom 2025. ruski novinari primetili su do tada nezabeležen porast broja predmeta u kojima se od sudova tražilo da vojnike proglase nestalima ili mrtvima.

Takve postupke obično pokreću vojne jedinice kada se vojnici mesecima ne vrate s fronta.

"Broj je rastao eksponencijalno. Bila je to velika vest", priseća se Treščanin. "Krenete s 40.000 predmeta, četiri meseca posle imate ih 70.000, a još dva meseca kasnije 90.000. Pa koliko uopšte može biti tih ljudi?", pita se on.

"A onda su u jednom trenutku jednostavno sve proglasili tajnom", ističe još Treščanin.

Fotografisanje grobova postalo preopasno

Treščanin i njegove kolege danas su znatno oprezniji kada je reč i o fotografisanju groblja.

"Fotografije grobova i videosnimci pogreba bili su nam veoma važan izvor informacija na samom početku ruske invazije, kada drugih podataka gotovo nije bilo", objasnio je on i dodao da je, kada su vlasti shvatile kako novinari dolaze do informacija, takav način istraživanja postao opasan.

Prema rečima ruskog vojnog analitičara Iana Matvejeva, saradnika preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Kremlj ima vrlo konkretan razlog za toliko uporno prikrivanje vojnih gubitaka - želi da nastavi da privlači nove vojnike.

Na pitanje zašto ruski predsednik Vladimir Putin toliko snažno skriva podatke o broju mrtvih, on navodi dva razloga.

"Reč je o načinu obmanjivanja potencijalnih novih regruta. Kada bi ljudi mogli jednostavno da saznaju koliki postotak ugovornih vojnika preživi na frontu ili koliko dugo novi vojnik u proseku može da očekuje da će ostati živ, bilo bi veoma teško da regrutuju čak 30.000 ljudi mesečno", objašnjava Matvejev.

Prikrivanje gubitaka, međutim, dodaje, ima i spoljnopolitičku svrhu.

Prema Matvejevu, Moskva nastoji da ostavi utisak vojne nadmoći i uveriti međunarodnu javnost da se ruska pobeda približava.

Pritom posebno izdvaja američkog predsednika Donalda Trampa. "Cilj je uveriti ga da je Putinova vojska na pragu pobede u ratu", ističe on.