Putin sprema masovnu mobilizaciju; Moćna Rusija puca?

Rat – za koji je Putin predviđao da će dovesti do zauzimanja Kijeva u roku od tri dana – sada traje već skoro pet godina, a prema pisanju Bilda, Rusija trpi ogromne gubitke u ljudstvu. Na front se šalju loše obučeni ili potpuno neobučeni pojedinci, od kojih neki nemaju čak ni osnovno naoružanje.

Nova mobilizacija bi mogla da izazove nezadovoljstvo unutar Rusije, zbog čega Kremlj traži ljudstvo na drugim mestima. Jedan od takvih izvora je Čečenija, kojom već skoro dve decenije vlada Ramzan Kadirov, lojalan Putinov saveznik.

U video-snimku – govoreći mešavinom ruskog i čečenskog jezika – Kadirov je svojim sledbenicima saopštio da će 84.000 Čečena biti poslato na front. Ponovio je tu brojku nekoliko puta, tvrdeći da su se svi oni prijavili dobrovoljno.

Za republiku sa oko 1,5 miliona stanovnika, ovo je zapanjujuća brojka. Ako se izuzmu žene, deca i starija lica, ovakav angažman bi zadao težak udarac muškoj populaciji radno sposobnog uzrasta. Iako Kadirov ima gotovo apsolutnu vlast u Čečeniji, on je poseduje samo uz Putinov blagoslov.

Shodno tome, prema navodima "Bilda", on nema drugog izbora osim da Moskvi obezbedi traženo ljudstvo. Opozicioni izvori tvrde da se mnogi ne prijavljuju dobrovoljno; porodicama onih koji odbiju navodno se preti kaznama, mučenjem, pa čak i smrću. Kadirov je bogato nagrađen za svoju lojalnost – u oktobru je dobio titulu "Počasni arhitekta Rusije".

Prema pisanju medija, Kremlj je njegovom klanu takođe prepustio metalurški kombinat u okupiranom ukrajinskom gradu Mariupolju.

Sve su češće spekulacije da bi Rusija mogla da sprovede novu mobilizaciju. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je 25. septembra da će Moskva verovatno mobilisati dodatnih 300.000 vojnika.

U Rusiji, a posebno među elitom, raste strah od novog talasa mobilizacije nakon izbora. Robert "Mađar" Brovdi, komandant snaga za bespilotne sisteme Ukrajine, upozorio je na nagli porast ruskih gubitaka početkom oktobra. Zbog toga je moguće da Rusija već sprovodi svojevrsnu "skrivenu mobilizaciju".

Da li bi to promenilo situaciju na bojnom polju – pitanje je koje je portal "UNITED24 Media" postavio trojici stručnjaka. To su Hans-Peter Midttun, stručnjak za bezbednost i bivši ataše norveške ambasade u Kijevu; Ralf Vudisi, general-potpukovnik u penziji i bivši komandant u NATO-u; kao i politikolog Džudas Everet, stručnjak za politiku Rusije i Istočne Evrope.

Tokom 2022. godine, Rusija je u Ukrajinu poslala između 150.000 i 190.000 vojnika, dok je do juna ove godine na frontu imala oko 721.300 pripadnika. Dodatnih 300.000 vojnika omogućilo bi joj bržu popunu trupa. Ipak, Rusija i dalje ima brojčanu nadmoć na pojedinim delovima fronta, a njena teritorija se ne širi, već smanjuje. „Na kraju je izgubila teritoriju uz visoku cenu“, kaže Midttun.

Prema podacima koje navodi ovaj portal, Rusija je u septembru izgubila 46.230 vojnika – od kojih su dve trećine poginuli – dok je, u konačnom zbiru, izgubila 80,81 kvadratni kilometar teritorije. U oktobru su gubici dostigli rekordnih 54.400 ljudi.

Sva tri stručnjaka slažu se da u ratu kojim dominiraju dronovi i roboti, trećina miliona novih vojnika ne bi imala odlučujući uticaj. Vudisi upozorava da bi za Ukrajinu bilo opasnije kada bi Rusija odustala od rata iscrpljivanja i prešla na manevarski rat. Za sada, međutim, on ne vidi znake takve promene, budući da bi ona zahtevala ozbiljnu obuku i koordinaciju.

Everet smatra da mobilisani vojnici neće nužno završiti kao "topovsko meso". Prema njegovim rečima, Rusiji je potreban veliki broj ljudi kako bi održala tako veliku vojsku i branila zemlju od napada dronovima.

Mobilisani bi mogli da preuzmu poslove u pozadini, dok bi profesionalni vojnici otišli ​​na front. Vudisi nije siguran u to. Putin bi mobilizacijom mogao da nadoknadi manjak profesionalnih vojnika, a neki od regruta bi, prema njegovim rečima, možda morali da budu angažovani na liniji fronta.

Everet dodaje da kapaciteti za obuku i raspoređivanje trupa nisu neograničeni. "Prevelika i prebrza mobilizacija ozbiljno bi negativno uticala na kvalitet tog procesa", rekao je on. Zbog toga smatra da je verovatnija postepena i kontinuirana mobilizacija, koja prolazi neopaženo u društvu.

Ipak, Midtun upozorava da ovu pretnju ne treba potcenjivati, jer će ona imati snažan psihološki efekat. "Dok se Ukrajina suočava sa zimom koja bi mogla biti najgora od početka rata punih razmera, Rusija pokazuje volju i nameru da nastavi rat", rekao je on.

Mobilizacija je opasna i po Kremlj 

Veći broj Rusa — uključujući moćne i bogate elite — osetio bi posledice rata. Do sada je Putin držao nezadovoljstvo pod kontrolom putem cenzure, gušenja svakog oblika neslaganja i oslanjanja na vojnike po ugovoru. Prema rečima Vudisa, regrutovanje se vršilo prvenstveno u siromašnim i udaljenim regionima, čime su Moskva i Sankt Peterburg pošteđeni posledica rata.

Jedina otvoreno antiratna stranka, "Jabloko", isključena je iz izbornog procesa. Everet upozorava da Rusi danas nemaju gotovo nikakav način da izraze svoju frustraciju — ni putem izbora, ni na ulicama, niti na društvenim mrežama.

Tu su, zatim, i ekonomski rizici. Ruska privreda je već opterećena inflacijom, višim porezima i zatvaranjem preduzeća. Mobilizacija bi dodatno podstakla inflaciju i povećala vojne izdatke. Odlazak muškaraca sa tržišta rada takođe bi doveo do pada produktivnosti i smanjenja poreskih prihoda.