Veliki preokret u Americi: Ko je ovog puta doneo pobedu demokratama?

Amerika je multirasno društvo, a belci su jedina etnička grupa koja je većinski podržala republikanske kandidate, i to tesnom razlikom – 51 prema 48 odsto. Sa druge strane, za demokrate je glasalo 89 odsto crnih birača, 70 odsto Amerikanaca azijskog porekla i 62 odsto Latinoamerikanaca.

Kada je reč o verskoj pripadnosti birača, još jednom se pokazalo da su evangelistički hrišćani najčvršća republikanska izborna baza, sa podrškom od 83 odsto. Katolici su bili gotovo ravnomerno podeljeni – 50 odsto glasalo je za republikance, a 48 odsto za demokrate. Demokrate je podržalo 67 odsto američkih Jevreja, kao i čak 77 odsto ateista i agnostika.

Opsežno istraživanje AP-a sprovedeno je među oko 80.000 birača u svih 50 saveznih država. Rezultati takođe ukazuju na to da su birači mlađi od 30 godina u utorak ređe podržavali republikanske kandidate za Predstavnički dom nego što su podržavali Trampa na predsedničkim izborima 2024. godine.

Pre svega, mlade žene i pripadnici rasnih i etničkih manjina većinski su glasali za demokratske kandidate. Međutim, za razliku od 2024. godine, i mladi belci i mladi muškarci pružili su snažnu podršku demokratama.

Ipak, i dalje postoji primetna razlika u zavisnosti od pola. Na ovim izborima čak 77 odsto žena starosti od 18 do 30 godina glasalo je za demokratske kandidate za Predstavnički dom, u poređenju sa 65 odsto mladih muškaraca.

Ipak, i kod mladih muškaraca reč je o značajnoj promeni, budući da je, prema podacima istraživanja AP-a iz 2024. godine, njih 56 odsto tada podržalo Trampa.

Još izraženija razlika primećuje se među mladima u zavisnosti od toga da li se identifikuju kao pripadnici LGBT zajednice. Čak 92 odsto mladih koji se izjašnjavaju kao gej, lezbejke, biseksualne ili transrodne osobe glasalo je za demokratskog kandidata za Predstavnički dom. Među mladima koji se ne identifikuju na taj način, 65 odsto glasalo je za demokrate, a 32 odsto za republikance.

Glasovi mladih značajno su se razlikovali i u zavisnosti od rasne i etničke pripadnosti. Mladi crni birači, njih 90 odsto, Amerikanci azijskog porekla (84 odsto) i Latinoamerikanci (78 odsto) pružili su najsnažniju podršku demokratama.

Međutim, i mladi belci su u značajnoj meri glasali za demokratske kandidate za Predstavnički dom – 63 odsto, naspram 34 odsto koji su podržali republikance.

I to predstavlja veliki zaokret u odnosu na predsedničke izbore 2024. godine, kada su mladi belci dali prednost Trampu, koji je osvojio njihovu podršku sa 54 odsto glasova, dok je Kamala Haris dobila 44 odsto.

Republikanci izgubili prednost među Latinoamerikancima

Podjednako je značajno to što su republikanci izgubili prednost koju je Tramp stekao među latinoameričkim biračima, mada u manjoj meri nego što je to slučaj sa mladima.

Samo oko trećine latinoameričkih birača navelo je da je podržalo republikanskog kandidata za Predstavnički dom, dok je pre dve godine otprilike četiri od deset njih glasalo za Trampa.

Na nacionalnom nivou, oko šest od deset latinoameričkih birača izjavilo je da je na ovim izborima glasalo za demokratskog kandidata za Predstavnički dom. Uz to, čak 70 odsto Latinoamerikanaca smatra da je Trampova politika pogoršala ekonomske prilike u SAD.

Latinoamerički birači pokazali su se kao ključna grupa i na izborima na Floridi. Prema rezultatima ankete, ova grupa podržala je demokratsku kandidatkinju za Senat Endži Nikson sa 55 odsto glasova, dok je republikanka Ešli Mudi dobila 44 odsto.

To predstavlja preokret u odnosu na predsedničke izbore 2024. godine, kada je, prema procenama, 55 odsto latinoameričkih birača podržalo Trampa.

Prvi muslimanski senator izabran u Mičigenu

Demokratama su pomogli i birači bliskoistočnog i severnoafričkog porekla, koji predstavljaju sve značajniji deo stanovništva SAD.

Procene pokazuju da u Americi živi između 3,1 i 5,2 miliona ljudi poreklom sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, što čini između 0,9 i 1,5 odsto ukupnog stanovništva.

Prvi muslimanski senator postao je 42-godišnji demokrata Abdul el Sajed, izabran u Mičigenu.

Ipak, muslimani čine svega oko jedan odsto stanovništva te savezne države, pa njegova pobeda pokazuje da njegova verska pripadnost nije predstavljala prepreku za većinu birača u Mičigenu.