Veliki izbori u SAD: Evo šta je sve na kocki

Više od 200 miliona građana ima pravo glasa na izborima koji dolaze nakon dve godine obeležene visokim troškovima života, ratovima i optužbama za korupciju.

Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma američkog Kongresa, čiji mandat traje dve godine, kao i 35 od ukupno 100 senatora, koji se biraju na šest godina. Amerikanci će birati i guvernere u 36 saveznih država, članove državnih zakonodavnih tela i odlučivati o brojnim referendumskim predlozima.

Izbori koji odlučuju koliko će Tramp moći da sprovodi svoju politiku

Izbori na polovini predsedničkog mandata, poznati kao međuizbori, tradicionalno se smatraju proverom podrške predsedniku i njegovoj stranci. Na njima stranka predsednika često gubi mesta u Kongresu, a promena većine može znatno da ograniči njegov politički prostor.

Prema poslednjem proseku anketa RealClearPoliticsa, demokrate imaju prednost u istraživanjima o tome koju bi stranku birači podržali na kongresnim izborima. Taj prosek je krajem oktobra iznosio 51,5 odsto za demokrate i 43,1 odsto za republikance.

Na izborima pre dve godine glasalo je oko 155 miliona ljudi. Na prethodnim izborima na polovini predsedničkog mandata, 2022. godine, izašlo je približno 122 miliona od više od 240 miliona registrovanih birača. Izlaznost je na takvim izborima tradicionalno manja nego na predsedničkim.

Milioni Amerikanaca već su glasali

Interesovanje za ovogodišnje izbore vidi se i po prevremenom glasanju. Do završnice kampanje glasale su desetine miliona Amerikanaca, a broj ranih glasova približava se 50 miliona, prema podacima koje je preneo Asošijeted pres.

Svoj glas već je dao i Tramp, koji tokom kampanje poziva republikanske birače da se ponašaju kao da se i sam nalazi na glasačkom listiću. Predsednik se, međutim, ne kandiduje na ovim izborima.

Šta pokazuju ankete za Kongres?

Demokrate trenutno imaju 214 mesta u Predstavničkom domu, dok republikanci kontrolišu većinu. Za kontrolu tog doma, koji ima ukupno 435 mesta, potrebno je najmanje 218 mandata.

Ankete o opštoj podršci strankama pokazuju prednost demokrata, ali se ti rezultati ne mogu direktno pretvoriti u broj osvojenih mandata. Ishod će zavisiti od rezultata u pojedinačnim izbornim jedinicama, među kojima su brojne trke u kojima su razlike između kandidata male.

U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok sa demokratama sarađuju i dvojica nezavisnih senatora, Berni Sanders i Angus King. Demokratama su za preuzimanje većine potrebna najmanje četiri dodatna mesta, uz uslov da zadrže mandate koje trenutno kontrolišu.

Šta se dogodilo na izborima 2018. godine?

Slična politička situacija obeležila je izbore na polovini Trampovog prvog predsedničkog mandata, 2018. godine. Demokrate su tada osvojile 40 dodatnih mesta u Predstavničkom domu i preuzele većinu, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom.

Demokratska većina u donjem domu potom je pojačala parlamentarni nadzor nad Trampovom administracijom. Bez dogovora sa demokratama republikanci više nisu mogli samostalno da donose zakone kroz oba doma Kongresa.

Istovremeno, demokrate nisu mogle da donose zakone bez podrške Senata i potpisa predsednika, osim u slučajevima kada bi Kongres imao dovoljno glasova da nadjača predsednički veto.

Ako demokrate preuzmu Predstavnički dom

Hakim Džefris, sadašnji lider demokrata u Predstavničkom domu, jedan je od glavnih kandidata za predsednika tog doma ukoliko njegova stranka osvoji većinu. Najavio je da demokrate žele da pojačaju nadzor nad radom Trampove administracije.

Među prioritetima koje je Džefris isticao nalaze se istrage mogućih zloupotreba položaja i korupcije, kao i zakonske mere usmerene na troškove zdravstvene zaštite, hrane, stanovanja i energije.

Promena većine u Predstavničkom domu dala bi demokratama kontrolu nad njegovim odborima i dnevnim redom, ali ne bi značila da automatski mogu da sprovedu sve najavljene zakonske predloge.

Trampova popularnost i troškovi života

Tramp je nakon pobede na predsedničkim izborima 2024. godine imao podršku otprilike polovine Amerikanaca. Prema proseku anketa RealClearPoliticsa navedenom uoči izbora, njegovu politiku sada podržava oko 38 odsto ispitanika.

Tokom kampanje republikanci se suočavaju sa nezadovoljstvom dela birača zbog troškova života, cena benzina, carinske politike i posledica rata sa Iranom. Kritike se odnose i na Trampovu imigracionu politiku, posebno među delom latinoameričkih birača.

Tramp je tokom kampanje nastojao da mobiliše republikanske birače, ali je skupove uglavnom održavao u državama u kojima njegova stranka ima snažnu podršku. U govorima je isticao i projekte preuređenja Bele kuće.

Ključne trke za Senat

Za razliku od Predstavničkog doma, gde je za donošenje odluka uglavnom dovoljna obična većina, u Senatu je za okončanje rasprave i glasanje o mnogim zakonima po pravilu potrebno 60 glasova. Ipak, obična većina odlučuje o brojnim imenovanjima i drugim važnim pitanjima.

Među trkama koje privlače posebnu pažnju nalaze se one u Ohaju, Severnoj Karolini, Mejnu, Teksasu i na Aljasci, gde demokrate pokušavaju da osvoje mesta koja kontrolišu republikanci.

Istovremeno, demokrate nastoje da zadrže svoje mandate u Mičigenu, Nju Hempširu, Džordžiji i Minesoti. Rezultati u tim državama biće važni za konačan odnos snaga u Senatu.

U Mičigenu bi mogao da bude izabran prvi muslimanski senator

U Mičigenu se za mesto u Senatu nadmeću republikanac Majk Rodžers i demokrata Abdul el-Sajed. El-Sajed bi u slučaju pobede postao prvi muslimanski senator u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

U Teksasu se nadmeću republikanac Ken Pakston i demokrata Džejms Talariko. Reč je o državi koja već oko tri decenije nije izabrala demokratskog senatora, pa je ova trka privukla veliku pažnju obe stranke.

U Severnoj Karolini demokrata Roj Kuper nadmeće se protiv republikanca Majkla Votla. U Ohaju bivši demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat u trci protiv republikanca Džona Hasteda.

Džordžija, Mejn i još nekoliko država

U Džordžiji demokratski senator Džon Os nastoji da osvoji novi mandat. U Mejnu republikanka Suzan Kolins brani svoje mesto, dok demokrate pokušavaju da ostvare dobitke i u nekim državama koje tradicionalno daju veću podršku republikancima, poput Ajove i Kanzasa.

Stranke pritom moraju da vode računa o tome da nisu sve trke podjednako neizvesne i da rezultat nacionalnih anketa ne određuje pobednike u pojedinačnim izbornim jedinicama.

Rasprave o Trampovom odnosu prema izbornim rezultatima

Uoči glasanja ponovo su otvorena i pitanja poverenja u američki izborni sistem. Tramp je nakon predsedničkih izbora 2020. godine odbijao da prihvati poraz od Džoa Bajdena, a njegove neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi godinama su bile važan deo političkih sukoba u SAD.

Njegove izjave i postupci podstakli su zabrinutost kritičara zbog mogućnosti osporavanja rezultata ovogodišnjih izbora. Ipak, rezultati još nisu poznati i nije moguće unapred utvrditi kako će administracija reagovati na njihov ishod.

Nakon kongresnih izbora očekuje se i početak intenzivnijih političkih priprema za predsedničke izbore 2028. godine, na kojima Tramp, prema američkom Ustavu, ne može da osvoji treći predsednički mandat.

U Kaliforniji se glasa o porezu na milijardere

Osim izbora kandidata, Amerikanci će 3. novembra odlučivati o 145 referendumskih i drugih predloga na nivou saveznih država. Pitanja obuhvataju poreze, izborna pravila, obrazovanje, zdravstvo i druga područja javne politike.

Jedan od najzapaženijih predloga nalazi se na glasačkom listiću u Kaliforniji. Reč je o predlogu poznatom kao Propozicija 40, kojim se predlaže jednokratni porez od pet odsto na imovinu određenih milijardera.

Prema zvaničnom predlogu, većina tako prikupljenog novca bila bi namenjena zdravstvenoj zaštiti, dok bi ostatak bio iskorišćen za obrazovanje i pomoć u obezbeđivanju hrane. O njegovom prihvatanju ili odbacivanju odlučiće birači u Kaliforniji.