Šta bi moglo da odluči američke međuizbore?

"Kod međuizbora postoji jedno staro pravilo: predsednik gubi, bez obzira na to da li je republikanac ili demokrata, i bez obzira na to da li dobro ili loše radi svoj posao."

To je prošle sedmice u Beloj kući rekao Donald Tramp. Kao i često kada govori o politici, u toj tvrdnji ima istine, ali ne i cele istine.

Američki birači zaista tradicionalno koriste međuizbore u SAD kako bi ograničili moć predsednika i ojačali opoziciju u Kongresu. Ali nije svejedno da li je predsednik popularan ili ne.

Upravo zato Trampove reči mnogi tumače kao pripremu za scenario koji većina analitičara očekuje: ozbiljan poraz republikanaca na izborima 3. novembra.

Hoće li Tramp postati "hromi predsednik"?

Ključno pitanje nije da li će republikanci izgubiti mandate, već koliko. Demokrate imaju dobre izglede da preuzmu Predstavnički dom.

Mnogo je neizvesnije mogu li osvojiti i Senat. Za drugu polovinu Trampovog mandata upravo je to presudno.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Većina u Predstavničkom domu omogućila bi demokratama da pokreću parlamentarne istrage, zahtevaju dokumenta od administracije i formiraju istražne odbore. Većina u Senatu donela bi im i dodatni uticaj na potvrđivanje sudija i drugih važnih državnih imenovanja.

Predsednik koji nema podršku ni u jednom domu Kongresa u američkoj politici često se naziva "hromom patkom" (lame duck), jer mu je prostor za unutrašnjopolitičke poteze znatno sužen.

Demokrate profitiraju od Trampove nepopularnosti

Na prethodnim izborima republikanci su osvojili najtesniju većinu u Predstavničkom domu još od tridesetih godina prošlog veka. Dobili su 220 mesta, dok su demokrate osvojile 215.

Zbog tako male razlike već mesecima se procenjuje da bi demokratski povratak mogao biti veoma verovatan.

Prednost demokrata dodatno je porasla tokom jeseni. Prema proseku nacionalnih anketa, koje redovno obrađuje portal RealClearPolitics.com, demokratski kandidati imaju znatno veću podršku od republikanskih.

Istovremeno je Trampova popularnost opala zbog ekonomskih problema i dugotrajnog rata sa Iranom. Prema istraživanjima javnog mnjenja, predsednik trenutno beleži najlošije rezultate pred međuizbore još od sredine prošlog veka.

Najveća nepoznanica – izlasnost

Uprkos anketama, rezultat nije unapred poznat. Američki izborni sistem otežava predviđanja. Veliki broj istraživanja finansiraju ili naručuju političke stranke, pa analitičari njihove rezultate tumače oprezno.

Pored toga, najveća nepoznanica ostaje izlaznost. Tokom prethodnih izbora Tramp je uspevao da mobiliše birače koji tradicionalno ređe glasaju – među njima mlađe muškarce s nižim nivoom obrazovanja i deo latinoameričke zajednice.

Pitanje je koliko su ti birači danas spremni da ga podrže.

Ipak, prvi podaci pokazuju veliko interesovanje za glasanje. Do kraja prethodne sedmice više od 53 miliona Amerikanaca već je glasalo poštom ili na prevremenim biračkim mestima.

Mogu li granice izbornih okruga da presude?

Republikanci imaju još jednu prednost. U većem broju saveznih država kontrolišu institucije koje određuju granice izbornih okruga. Tokom poslednjih godina iskoristili su to kako bi povećali šanse svojih kandidata.

Procene govore da bi im novo crtanje izbornih mapa moglo doneti do petnaest dodatnih mandata.

Demokrate su slične poteze povukle uglavnom u Kaliforniji, gde bi mogle da dobiju nekoliko dodatnih mesta.

Koliko će to biti važno zavisiće od ukupnog raspoloženja birača.

Senat mnogo neizvesniji

Za razliku od Predstavničkog doma, borba za Senat biće znatno tesnija. Republikanci trenutno imaju 53 mesta, dok demokrate zajedno s nezavisnim senatorima raspolažu sa 47.

Na ovogodišnjim izborima bira se 35 senatorskih mesta.

Većina trka smatra se relativno sigurnim za jednu ili drugu stranku. Međutim, nekoliko država i dalje se nalazi u kategoriji neizvesnih.

Posebna pažnja usmerena je na Mejn, Mičigen, Ohajo, Ajovu, Kanzas, Teksas i Aljasku.

Procene govore da bi demokrate mogle da osvoje između dve i šest dodatnih mesta. Za većinu im je potrebno najmanje četiri.

Sedam država u centru pažnje

U Kanzasu demokrate računaju na Adama Hamiltona, osnivača jedne od najvećih metodističkih zajednica u SAD. Ukoliko pobedi, postao bi prvi demokratski senator iz te države još od 1932. godine.

U Mičigenu se vodi jedna od najneizvesnijih trka. Demokrata Abdul el-Sajed, sin egipatskih imigranata i predstavnik progresivnog krila stranke, suočava se sa snažnim otporom i unutar sopstvenog političkog tabora.

U Teksasu bi republikanci mogli da plate cenu zbog kontroverznog kandidata Kena Pakstona. Njegov demokratski rival Džejms Talariko uspeo je da pretvori nekada sigurno republikansku državu u neizvesnu izbornu bitku.

Hoće li sve odlučiti Aljaska?

Ako odnos snaga u Senatu bude veoma tesan, konačna odluka mogla bi da sačeka još nekoliko nedelja. Razlog je Aljaska. Tamo birači rangiraju više kandidata po redosledu preferencija.

Ako niko odmah ne osvoji apsolutnu većinu, dodatno prebrojavanje glasova moglo bi da potraje do sredine novembra.

Dodatnu kontroverzu izazvale su optužbe republikanaca da je kampanja demokratske kandidatkinje Meri Peltole podržala kandidata sa istim imenom kao republikanski senator Den Saliven kako bi zbunila birače.

Zbog toga nije isključeno da bi upravo Aljaska mogla da postane poslednje i najspornije poprište borbe za kontrolu nad Senatom.