Putin završava "špijunsko oko"; Satelitski snimci otkrili do sada neviđena skloništa

Posmatrana iz vazduha, tri kraka prostranog kompleksa, od kojih je svaki duži od 500 metara, izgledaju kao trag nekog vanzemaljskog oblika života ostavljen usred inače netaknute šumske prirode. Građevina bi se mogla uporediti i sa platformom za sletanje ili lansiranje, namenjenom ogromnoj moskovskoj obaveštajnoj mreži.

Stručnjak za bezbednost Vajdotas Malinionis kaže da je radar toliko veliki da može da "gleda" iza zakrivljenosti Zemlje. Bivši litvanski vojni komandant rekao je za DW da će radarski sistem za nadzor izvan horizonta (OTH), koji se gradi u blizini Gvardejska, imati domet od oko 3.000 kilometara. To bi Moskvi omogućilo da nadzire gotovo svaki deo Evrope, kao i čitavu teritoriju Ukrajine.

Prema izveštajima, sistem bi Rusiji omogućio presretanje satelitskih komunikacija, kao i otkrivanje kretanja aviona i balističkih raketa.

"Cilj i namena ovog radara jeste praćenje ciljeva na velikim udaljenostima i rano upozoravanje. Još ne znamo da li je operativno sposoban da obavlja te zadatke, ali se svakako upravo sada gradi", dodao je on.

Sistem za masovni nadzor

Britanski list Tajms piše da su ovi sistemi prvenstveno namenjeni otkrivanju i ometanju elektronskih signala, pozivajući se na finsko-poljsku kompaniju za svemirsku i odbrambenu tehnologiju Ajsi (ICEYE).

"Mogli bi da ih koriste u ofanzivnim operacijama kako bi prikupili više informacija o određenim ciljevima", objašnjava Malinionis. "A ukoliko bi uspeli da dobiju rano upozorenje o kretanju NATO trupa, u slučaju invazije na istočno krilo Alijanse, imali bi više vremena za donošenje odluka."

Govoreći za DW sa obale Baltičkog mora, letonska geopolitička analitičarka Evija Djatkovica upozorila je da ponovno uvođenje stare sovjetske tehnologije može imati nepovoljne posledice u uslovima sve šire primene novih tehnologija u savremenom ratovanju

"Ona će pomoći Rusiji da otkloni postojeće nedostatke u otkrivanju objekata koji lete na malim visinama, čime će se smanjiti efikasnost sve brže integracije dronova u regionalne odbrambene doktrine", smatra ona.

Centar za elektronsko ratovanje

Prema pisanju Tajmsa, kompanija Ajsi smatra da širenje ruskog sistema radara za nadzor izvan horizonta pokazuje da se Kalinjingrad razvija u centar za napredne vojne senzore i sisteme za elektronsko ratovanje.

"Novi radar ukazuje na intenziviranje nadmetanja Rusije i NATO-a za vojnu nadmoć i kontrolu nad regionom Kalinjingrada", naglasila je Djatkovica. "To je potencijalno opasna situacija, jer se može očekivati dalje jačanje vojnog prisustva na obe strane, a u jednom trenutku preventivni udar mogao bi postati opcija kako bi se drugoj strani uskratila neprihvatljiva prednost u regionu", upozorila je ona.

Rusija je već upozorila NATO da bi bila spremna da upotrebi nuklearno oružje ukoliko bi zapadna alijansa pokušala da blokira Kalinjingrad. Ova potencijalna tačka sukoba i ruska vojna ispostava nalaze se na obali Baltičkog mora, između članica NATO-a Poljske i Litvanije, u neposrednoj blizini istočnog krila Alijanse.

Eksklava se prostire svega 200 kilometara od istoka do zapada i 100 kilometara od severa do juga. Ipak, kako ističe Malinionis, najmanja ruska federalna jedinica, odnosno oblast, raspolaže značajnom vojnom moći.

"Prema nekim izvorima, Rusija ima mogućnost da u Kalinjingradu rasporedi do 100 nuklearnih bojevih glava. Pojedini izvori navode da je njihovo raspoređivanje tamo već počelo, mada to još nije potvrđeno", ukazao je bivši komandant.

Ali to nije sve

Kompanija Ajsi navodno je otkrila još jedan veliki kompleks kružnih antena, oko 50 kilometara zapadno od Gvardejska, u blizini grada Černjahovska, piše nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ). Prema izveštajima, širom Kalinjingradske oblasti raspoređeno je više od 20 objekata za prikupljanje signala i elektronsko ratovanje.

Satelitski snimci otkrivaju i nova skloništa za borbene avione na vojnom aerodromu Kalinjingrad-Čkalovsk, navodi FAZ. Na drugim snimcima vide se lansirne platforme mobilnog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 u Baltiisku, što ukazuje na mogućnost da su ti sistemi već operativni. "Ovi faktori jasno pokazuju strateški značaj teritorije oko Kalinjingrada i za Rusiju i za NATO", kaže Djatkovica.

"Za Rusiju, između ostalog, geografski položaj Kalinjingrada i tamo raspoređeni nuklearni arsenal omogućavaju projektovanje pretnji prema većini evropskih prestonica." Upravo tu do izražaja dolazi značaj ogromnog radara, smatra ona.

"Zbog njegovog velikog dometa, i drugi delovi Evrope, od severa do zapada, biće izloženiji ruskom nadzoru i vojnim aktivnostima."

Podsticaj za Zapad

Ona je rekla da je dobra vest to što svaki novi korak u ruskoj eskalaciji, koji ima posledice i po evropske zemlje udaljenije od njenih granica, doprinosi tome da čitav kontinent sve ozbiljnije shvata Moskvu kao neposrednu pretnju.

"Ruski zlonamerni signali trebalo bi da podstaknu Zapad da nastavi da jača svoje vojne kapacitete, što će, zauzvrat, učiniti zajedničko odvraćanje NATO-a i Evrope uverljivijim."

Djatkovica je kao primer navela Poljsku, koja svoj park priobalnih vetroturbina u Baltičkom moru pretvara u deo nadzorne infrastrukture NATO-a.

U još jednom koraku ka integraciji novijih tehnologija, nemački proizvođač naoružanja Rajnmetal gradi satelite sa radarom sa sintetičkom aperturom (SAR), u saradnji sa kompanijom Ajsi. Oni omogućavaju snimanje preciznih slika kretanja trupa i položaja neprijateljskih snaga, čak i noću ili u lošim vremenskim uslovima.

Snimci će se koristiti na istočnom krilu NATO-a, kao i u okviru brigade Bundesvera stacionirane u Litvaniji. Prvi sateliti sa radarom sa sintetičkom aperturom trebalo bi da budu lansirani u orbitu raketom kompanije Spejs eks (SpaceX) početkom 2027. godine.

Malinionis se složio da je prilagođavanje najvažnija lekcija koju evropski lideri treba da nauče u vreme ruske agresije. Ipak, imao je još jednu primedbu. "Postoji i jedna slabost ovog novog ruskog radara. Toliko je ogroman da predstavlja prilično laku metu!"