Putin: "Posmatram vas – ako napadnete, odgovorićemo svim što imamo" VIDEO

Govoreći na godišnjem forumu kluba "Valdaj", Putin je takođe izjavio da Rusija prati evropske fabrike koje proizvode oružje za Ukrajinu.

"Ako dođe do direktnog napada na Rusiju, na Kalinjingrad, odmah će se postaviti pitanje upotrebe svih sredstava kojima raspolažemo", rekao je Putin.

"Niko trenutno nema oružje kakvo poseduje Rusija", tvrdio je on.

Insistira na tome da Moskva neće napasti Evropu

Putin je ponovio da Moskva nema nameru da napadne Evropu, uprkos tome što su učestali upadi ruskih dronova, povrede vazdušnog prostora i sabotaže širom EU.

Njegove izjave usledile su nedelju dana nakon što je ruski vojni helikopter povredio vazdušni prostor Poljske i dva dana nakon što je Estonija zaključila da je ruska obaveštajna služba naredila podmetanje požara u odbrambenoj kompaniji koja snabdeva Ukrajinu.

"Nemamo nameru da napadnemo bilo koga 2029, 2030. ili 2050. godine, ali ako budemo napadnuti, moraćemo da odgovorimo", rekao je on, dodajući da bi "građani evropskih zemalja toga morali biti potpuno svesni".

Ipak, prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za pitanja ZND-a, Viktor Vodolacki, pozvao je na uvođenje obavezne vojne obuke od petog razreda osnovne škole, tvrdeći da Rusija mora da pripremi svoju omladinu za mogući rat sa NATO-om i EU do 2030. godine.

Od 1. septembra, Rusija je već proširila vojnu obuku za decu, uključujući i okupirane ukrajinske teritorije, i povećala udeo obavezne nastave na 50 odsto školskog vremena.

Tokom istog obraćanja, rekao je da proizvodnja oružja za Ukrajinu i dalje predstavlja pretnju za Moskvu i da Kremlj pomno prati te aktivnosti.

"Ne kažem da ćemo udariti na pogone u zemljama koje snabdevaju Ukrajinu oružjem, ali to predstavlja pretnju", rekao je Putin. U avgustu je Blumberg izvestio da Kremlj sve više posmatra ukrajinske udare kao napad samog NATO-a, posebno zbog toga što članice Alijanse snabdevaju Kijev oružjem i obaveštajnim podacima.

Govoreći o nuklearnom oružju, Putin se pozvao na princip koji se vezuje za ruskog pisca Antona Čehova: "Ako na sceni visi puška, ona mora pre ili kasnije da opali", rekao je on, ponavljajući dugogodišnje tvrdnje Kremlja da je rat "pokrenut protiv nas".

Rusija je pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine i do sada je odbila svaki predlog za direktan sastanak ili mogući prekid vatre.

Zašto je Kalinjingrad važan

Putinova uveravanja su u suprotnosti sa nizom direktnih pretnji koje je Moskva poslednjih nedelja uputila NATO-u i njegovim članicama.

U ponedeljak, 28. septembra, ruska ambasada u Belgiji saopštila je da je Međunarodnom sekretarijatu NATO-a i Ministarstvu spoljnih poslova Belgije prenela stav u kojem se upozorava da je Moskva spremna da upotrebi svoj celokupni arsenal ukoliko članice Alijanse pokušaju da izoluju Kalinjingrad.

Ambasada je optužila NATO za "agresivnu politiku", ne precizirajući koji su postupci izazvali to upozorenje.

Portparolka NATO-a Alison Hart izjavila je da je Alijansa odgovorila na neformalni diplomatski dokument Moskve ponovnim isticanjem da je NATO isključivo odbrambeni savez, uz istovremenu osudu "neodgovorne nuklearne retorike" Moskve.

Eksklava koju Rusija nastoji da "zaštiti" smeštena je između Litvanije i Poljske – obe članice NATO-a – i sa Rusijom je povezana isključivo morskim putem. Ipak, to je jedina ruska baltička luka koja se ne ledi, što može biti posebno važno s obzirom na sankcije Zapada uvedene Rusiji i brodovima njene takozvane "flote iz senke".

U Kalinjingradu se takođe nalazi sedište Baltičke flote i raspoređene su rakete "Iskander", dometa oko 500 kilometara.

Suvalki koridor, deo poljsko-litvanske granice dug oko 65 kilometara koji razdvaja Kalinjingrad od Belorusije, i dalje predstavlja veliku brigu za NATO. U slučaju izbijanja sukoba, ruske snage bi mogle da pokušaju da zauzmu taj koridor i odseku baltičke države od savezničkih pojačanja. 

Moskva zapretila Alijansi udarima

Ranije u četvrtak, Rusija je takođe optužila Alijansu za neodgovoran kurs koji nosi visok rizik od direktnog oružanog sukoba i zapretila udarima na "centre za donošenje odluka" u zemljama članicama.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je 11. septembra zapretio da će Litvanija "nestati sa mape" ako ukine zabranu na nuklearno oružje, tvrdeći da NATO ne bi aktivirao Član 5 radi odbrane te zemlje jer bi to značilo "globalnu katastrofu".

Dve nedelje kasnije, Putin je ponovio neosnovane tvrdnje o lošem tretmanu manjina koje govore ruski jezik u baltičkim državama – iste one pritužbe koje je koje Kremlj koristi da opravda svoju sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu.

Niz najnovijih pretnji podstakao je strahovanja da bi Kremlj mogao da traži opravdanje za direktan napad na baltičke zemlje.

Pored toga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi Rusija mogla direktno da napadne još jednu evropsku zemlju, uključujući i putem ograničenog kopnenog upada.

Govoreći na samitu u Briselu u sredu, 30. septembra, generalni sekretar NATO-a Mark Rute osudio je retoriku Moskve. Ukupna snaga NATO-a nadmašuje snagu Rusije, rekao je on, dodajući da nuklearne pretnje ne shvata ozbiljno.