Sudbina sveta zavisi od ove dve zemlje?

Govoreći na Koledžu Evrope u Brižu, Stub je rekao da je posthladnoratovsko doba završeno i da se svet sada suočava sa prekretnim trenutkom, poput onih na kraju Drugog svetskog rata 1945. godine i pada komunizma 1989. godine. 

Iako teži optimizmu, sada "nažalost, postoji mnogo razloga za pesimistiku", rekao je publici studenata na instituciji, koju je i sam Stab pohađao devedesetih godina. 

"U izvesnom smislu, ja sam počeo studije tokom ere svetlosti, a vi počinjete studije u eri tame", rekao je.

"Nekada smo mogli reći da su tri najveća ubice čovečanstva, bolesti, glad i ratovi, poraženi. To više nije istina. Svetlost je ustupila mesto tami."

Stab, koji je opširno proučavao i pisao o geopolitičkim previranjima, bio je blisko uključen u evropske napore da se snađe u drugom mandatu američkog predsednika Donalda Trampa – posebno kada je u pitanju pitanje mirovnog sporazuma za Ukrajinu. 

Rekao je svojoj publici da će preći u "svet u kojem će se sviđati ratovi" u kojem se, prema nekim procenama, odvija 65 sukoba ili ratova – "više nego ikada posle Drugog svetskog rata". 

Globalna bezbednost će "zavisiti od toga šta će velike sile – naime SAD i Kina - na kraju uraditi. Da li će izabrati saradnju ili konfrontaciju?", rekao je.

"Ključno pitanje za sve nas je stvaranje evropske bezbednosne strukture koja osigurava da Rusija više neće napadati svoje susede", rekao je. NATO će ostati vitalni bezbednosni savez, ali treba razviti i nove procese, rekao je, uključujući mere "izgradnje poverenja" između Rusije i Evrope radi izgradnje "poverenja".

Stab je pozvao publiku budućih diplomata, političara i zvaničnika da ne budu pesimistični, već da budu ambiciozni za novu "eru svetlosti", uprkos izazovima. Rekao je da bi za 30 godina Evropska unija mogla da poraste na 40 zemalja članica sa sadašnjih 27 – uključujući i ponovno pridruživanje Velike Britanije bloku zajedno sa Norveškom, Moldavijom i Ukrajinom.