Situacija u Evropi došla do kritične tačke: "Svaki dan gubimo milijardu evra"

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič u četvrtak i petak u Pekingu razgovara sa kineskim ministrom trgovine Vangom Ventaoom. Razgovori će pokazati da li dijalog sa Kinom uopšte može da donese rezultate, prenosi Jutarnji list.

Ako Peking ne popusti, lideri EU će na samitu u Briselu 15. i 16. oktobra razmatrati da li da nastave razgovore ili da uzvrate.

EU svakog dana beleži trgovinski deficit sa Kinom od oko milijardu evra. Prema podacima Eurostata, deficit je prošle godine dostigao 359,8 milijardi evra, što je 15 odsto više nego 2024. godine. Uvoz iz Kine porastao je 6,4 odsto, na 559,4 milijarde evra, dok je izvoz u Kinu pao 6,5 odsto, na 199,6 milijardi evra. Deo kineske robe koja zbog američkih carina ne može da dospe na američko tržište preusmerava se ka Evropi.

Kina je pala na četvrto mesto među izvoznim tržištima EU, iza SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Švajcarske, a na nju otpada svega 7,5 odsto evropskog izvoza. Istovremeno, sa više od 22 odsto, Kina je ubedljivo najveći izvor uvoza u EU.

"Kineski izvoz u EU nastavlja da raste, dok se naš tržišni udeo u Kini smanjuje. Ovaj trend nije održiv i zadržavanje postojećeg stanja nije opcija", rekao je jedan evropski zvaničnik za AFP.

I Merkel je ponovo izazvala problem

Evropa je Kinu dugo posmatrala prvenstveno kao ogromno tržište. To se posebno odnosilo na Nemačku, čija je kancelarka Angela Merkel ekonomskoj saradnji sa Pekingom pridavala strateški značaj. Evropska komisija je tek 2019. godine Kinu zvanično definisala i kao sistemskog rivala.

U međuvremenu, Peking je iskoristio saradnju sa zapadnim proizvođačima za razvoj sopstvene industrije. Kineski automobili danas konkurišu evropskim ne samo zahvaljujući državnim subvencijama i nižim cenama već i sve izraženijim tehnološkim prednostima. Evropska automobilska industrija, decenijama jedan od temelja ekonomske moći kontinenta, sada se suočava sa konkurentom koji je nekada bio njen kupac.

Nemačka je prošle godine u Poljsku izvezla više robe nego u Kinu: u Poljsku oko 100 milijardi evra, a u Kinu oko 81 milijardu evra. Kina je uprkos tome ponovo najveći ukupni trgovinski partner Nemačke, sa razmenom vrednom 252 milijarde evra, jer je uvoz iz Kine dostigao 170,6 milijardi evra.

Promena nemačke politike ipak je važnija od samih brojki. Pre dve godine, 4. oktobra 2024, vlada Olafa Šolca glasala je protiv evropskih carina na kineske električne automobile. Dok je Angela Merkel u saradnji sa Kinom videla veliku priliku za nemačku industriju, Fridrih Merc sada zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom traži odlučniji evropski odgovor. Upravo velika izloženost Nemačke kineskom tržištu pokazuje koliko je teško uskladiti ekonomske interese sa potrebom zaštite evropske industrije.

"Kineski šok" – izraz koji se ustalio nakon radova ekonomista Dejvida Autora, Dejvida Dorna i Gordona Hansona o posledicama kineskog uvoza po američku industriju – početkom dvehiljaditih pogodio je i tradicionalne evropske industrije jeftinijim proizvodima. To je doprinelo gubitku proizvodnih radnih mesta u pojedinim sektorima i regionima. Evropski lideri i analitičari sada sve češće upozoravaju na "kineski šok 2.0": kineske kompanije prešle su na proizvodnju visokotehnoloških proizvoda i time ugrožavaju mnoge tradicionalne industrije EU.

Šefčovič je pre puta u Peking poručio da EU želi da ostvari tri cilja: da obuzda nagli rast kineskog izvoza na tržište Unije, posebno u ključnim sektorima, da poveća evropski izvoz u Kinu i da evropskim kompanijama olakša dobijanje kineskih izvoznih dozvola za retke zemne elemente, nakon što je Kina prošle godine uvela ograničenja.

Reč je o nastavku razgovora koje je sa Vangom vodio u Briselu krajem juna. Tada je slovački komesar poručio da do oktobra želi opipljive rezultate. Nismo sigurni da će imati šta da opipa.

Denis Redone, glavni službenik Evropske komisije za sprovođenje trgovinskih pravila, rekao je prošlog četvrtka pred Odborom za trgovinu Evropskog parlamenta da trenutno postoje "potencijalno zabrinjavajući trendovi kod gotovo četvrtine ukupnog uvoza u EU", prvenstveno zbog kineske robe. Evropska komisija je ove godine već pokrenula 27 novih postupaka trgovinske zaštite, nakon 32 prošle godine. Istorijski prosek iznosi 12 godišnje.

Odnosi sa Pekingom "dostigli su kritičnu tačku, pre svega zbog nepoštenih kineskih ekonomskih praksi, kao što su damping i špijunaža", ali i zbog kineskog stava prema ruskom ratu protiv Ukrajine, navodi se u izveštaju koji je Evropski parlament usvojio u sredu.

Evropske investicije u Kini iznose oko 230 milijardi evra, pravna sigurnost za evropske kompanije slabi, a kineske investicije u Evropi sve češće prate pokušaji političkog uticaja. Ova netransparentna isprepletenost ekonomije i politike zahteva jasnu strategiju prema Kini, upozorava Evropski parlament.

Brisel je svestan da pregovori neće rešiti sve probleme, pa Evropska komisija paralelno radi na novim instrumentima zaštite evropske industrije, koje bi liderima trebalo da predstavi u decembru, piše AFP. Među njima je finansijska pomoć kompanijama u ključnim sektorima kako bi diversifikovale dobavljače.

Makron i Merc su u ponedeljak poslali pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, tražeći "uverljiv instrument u rukama Komisije", koji bi uključivao i mogućnost trenutnog isključivanja sa jedinstvenog tržišta. Mera se ne bi odnosila na određenu zemlju, a kao razlozi za njenu primenu navode se damping, rasprostranjene subvencije i ograničavanje konvertibilnosti valute.

Predlog se tumači kao evropski ekvivalent američkog Odeljka 301, odredbe Zakona o trgovini iz 1974. godine kojom Vašington istražuje strane prakse koje smatra diskriminatornim i uzvraća carinama. Brisel pritom želi pažljivo da odmeri korake kako ne bi izazvao odmazdu Pekinga.

Kinesko ministarstvo trgovine u utorak je pozvalo Francusku i Nemačku da se "uzdrže od pritiska na EU da pribegne protekcionističkim instrumentima" i da "izbegnu pogrešan put i pogrešna sredstva koja će im se na kraju obiti o glavu".

Prošle subote Kina je pokrenula i antidampinšku istragu o uvozu para-nitrotoluena iz EU, hemikalije koja se koristi u proizvodnji boja, pesticida i lekova, pozivajući se na evropske istrage o kineskim hemijskim proizvodima. U kineskoj prijavi kao proizvođač se izričito navodi nemačka kompanija Lanxess.

Istovremeno, Peking ne pristaje na dogovor. Brisel je predložio da se kineski izvoz ograniči dobrovoljnim merama, na primer u slučaju hibridnih automobila, čiji je izvoz naglo porastao nakon što je EU uvela carine na kineske električne automobile. Peking je, prema pisanju Financial Timesa, odbio smanjenje izvoza.

Japan je 1981. godine pristao da ograniči izvoz automobila u SAD, ali je u to vreme zavisio od američke bezbednosne zaštite.

Ima li EU dovoljno hrabrosti i argumenata?

Još nije jasno koliko bi daleko EU kao celina bila spremna da ide u sukobu sa Kinom, ocenjuje AFP.

"Odvraćanje zavisi od toga da li Peking veruje da je Evropa spremna da povuče okidač, a dosadašnji evropski rezultati u tom pogledu veoma su loši", objašnjava Sari Arho Havren, saradnica londonskog instituta RUSI specijalizovana za kinesku spoljnu politiku.

Tomas Šeling bi dodao da je zadatak Brisela još teži. Od Pekinga se ne traži da nešto ne uradi, već da nešto uradi – da sam smanji izvoz. To više nije odvraćanje, već prinuda, a prinudu je, kao što je Šeling pokazao u knjizi "Arms and Influence", po pravilu teže sprovesti.

Ni Kina nema neograničen manevarski prostor. Domaća potražnja je slaba, pa se vlada oslanja na izvoz kako bi održala privredni rast. Zbog toga ograničavanje izvoza za Peking nije samo trgovinski ustupak Evropi već i potencijalni udar na model rasta koji ne uspeva da promeni.

U slučaju ozbiljnijih poremećaja Peking uvek može da posegne za ograničavanjem izvoza retkih zemnih elemenata, što predstavlja klasičnu tačku pritiska u onome što Henri Farel i Abraham Njuman nazivaju pretvaranjem međuzavisnosti u oružje. Bez zaliha i alternativnih izvora snabdevanja, to je pretnja koju Evropa ne može sebi da priušti, upozorila je Arho Havren za Bloomberg.

Ishod dvodnevnih razgovora verovatno će biti skroman. Moglo bi da dođe do "sporazuma o pojedinim pitanjima, umesto sveobuhvatnog rešenja trgovinskih odnosa", rekao je Žu Tjen, profesor ekonomije na poslovnoj školi China Europe International Business School (CEIBS) u Šangaju.

Primirje sa Vašingtonom Pekingu bar privremeno smanjuje pritisak na drugoj strani trgovinskog sukoba i ostavlja mu više prostora za čvrste pregovore sa Briselom. Pekingu je, prema rečima Arho Havren, u interesu da "kupi vreme, a ne da menja model rasta".