Kako je sprovedena operacija "Vivaldi"; Sve je bilo stroga tajna – dve taktike su bile ključne VIDEO

Prema rečima nekoliko komandanata koji su učestvovali u operaciji, brigade su ovog proleća krenule u napredovanje s ciljem poboljšanja odbrambenih položaja u severnom delu Donjecke oblasti. Ovo je od ključnog značaja za zadržavanje preostalih ukrajinskih uporišta u Donbasu pred dolazak zime.

Do 14. oktobra oslobođeno je 277 kvadratnih kilometara teritorije i 16 sela. Operacija je, takođe, pokazala da je ukrajinska pešadija – čak i na današnjem bojnom polju, koje je prepuno dronova i kojim uglavnom dominira zastoj u borbenim dejstvima – i dalje sposobna za napredovanje, ističe list Kijev independent.

Jedno od sela oslobođenih tokom ove operacije bilo je Šandriholovo. Vojnicima zadatak nije bio nimalo lak, jer su, pre nego što su uopšte stigli do sela, morali da pređu preko minskog polja i reke. Pojedine grupe bile su prinuđene na povlačenje nakon što su aktivirale mine.

"Suočili smo se sa veoma ozbiljnim logističkim problemima kada je trebalo dovesti pojačanje", izjavio je za Kijev independent komandant Sergij Galčenko. Vojnici su na kraju napravili improvizovani prelaz preko reke koristeći stablo drveta, ali su morali neprestano da se kreću kako ruski dronovi i artiljerija ne bi mogli precizno da lociraju njihove položaje.

"Neprijatelj nije mogao da shvati gde se nalazimo", rekao je Galčenko.

Oslobađanje Šandriholova – područja površine oko 0,17 kvadratnih kilometara – potrajalo je više od mesec dana. Ključne su bile dve taktike: intenzivna upotreba dronova i manevar "blokiranja", pri čemu se pešadija prikriveno ubacivala iza ruskih linija kako bi odsekla ruske snage od ostalih jedinica i sprečila njihovo povlačenje. Kako bi sveli rizik po ukrajinske vojnike tokom napredovanja na minimum, komandanti su se u velikoj meri oslanjali na dronove, koji su gađali ruske položaje ispred nastupajućih trupa.

"Učinili smo sve što smo mogli da sprečimo našu pešadiju da stupi u direktan sukob sa neprijateljem", naveo je Galčenko.

Selo je već bilo razoreno višegodišnjim žestokim borbama. Oleksandr – poznat po pozivnom znaku "Marinac" – bio je u prvoj grupi od tri vojnika koja je ušla u selo. On se priseća da je u početku vladala jeziva tišina, koju je ubrzo prekinula pojava ruskih dronova koji su krenuli u "lov" na njih. Sva trojica su preživela, iako su zadobili rane. Ukrajinci su takođe otkrili da je oslobađanje Šandriholova bilo posebno izazovno jer su ruske snage uspostavile opsežnu podzemnu odbrambenu mrežu, koristeći prvenstveno podrume.

Umesto pokretanja direktnog napada, većina ukrajinskih trupa napredovala je duž oboda okolne šume kako bi odsekla ruske snage unutar sela, objasnio je komandant poznat pod nadimkom "Ed". Prema njegovim rečima, ukrajinskim snagama je u početku išlo u prilog to što su ruski vojnici u selu bili iscrpljeni hladnim vremenom koje je vladalo na početku ofanzive.

"To nam je zaista išlo na ruku", dodao je on.

Tokom cele operacije, ukrajinske snage su stalno menjale vreme i pravce svojih napada kako bi ruske vojnike držale u neizvesnosti. Brzina njihovog napredovanja takođe je varirala; jednog dana bi mogli da pređu dva kilometra, dok bi im drugog dana bilo potrebno četiri dana da napreduju svega 200 metara. Na čelu napredovanja bili su vojnici — koji su uglavnom delovali u parovima — a koji su se prikriveno ubacivali iza neprijateljskih linija kako bi presekli linije snabdevanja i sprečili rusku pešadiju da primi pojačanje ili da se povuče u pozadinu.

Ukrajina je tokom operacije pretrpela gubitke, mada komandanti i vojnici nisu otkrili koliko je života izgubljeno.