Rusija odbila; "Odluka je neopoziva"

Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Georgij Borisenko izjavio je za televiziju RTVI da nove sirijske vlasti razumeju stav Moskve, što ukazuje na to da se Damask suočava sa velikom preprekom u nastojanjima da bivšeg predsednika Bašara al Asada vrati u zemlju kako bi mu se sudilo.

"Naši sirijski partneri veoma dobro znaju da je Rusija odobrila politički azil Bašaru al Asadu iz humanitarnih razloga. A aktuelne vlasti u Damasku razumeju da je ta odluka Rusije neopoziva" rekao je Borisenko.

On nije precizirao da li je Damask podneo novi zvanični zahtev za izručenje.

Asad je pobegao u Rusiju u decembru 2024. godine, nakon što je ofanziva pobunjenika srušila njegovu vlast, čime je okončana više od pet decenija duga vladavina njegove porodice. Od tada se nalazi u Rusiji, dok je novo sirijsko rukovodstvo pokrenulo pravne postupke protiv osoba povezanih sa bivšim režimom.

Sirijski sud je 11. avgusta 2026. godine osudio Asada na smrt u odsustvu zbog krivičnih dela koja uključuju ubistvo, mučenje, proizvoljno lišavanje slobode i zločine protiv čovečnosti. U istom postupku na smrt je osuđen i njegov brat Maher al Asad.

Zašto Rusija štiti Asada?

Rusija je bila jedan od najvažnijih Asadovih saveznika tokom građanskog rata u Siriji, koji je počeo 2011. godine, nakon što su protesti protiv njegove vlasti prerasli u razoran sukob. Vojna intervencija Moskve 2015. godine pomogla je Asadu da povrati teritorije i godinama ostane na vlasti.

Njegovo iznenadno svrgavanje u decembru 2024. primoralo je Rusiju da preispita svoj položaj u Siriji, istovremeno nastojeći da sačuva svoje strateške interese u toj zemlji.

Nove sirijske vlasti traže da odgovorni za navodna zlodela počinjena tokom Asadove vladavine budu pozvani na odgovornost. Međutim, odbijanje Moskve da preispita odluku o azilu ostavlja Damasku male neposredne izglede da obezbedi njegov povratak.

Presuda izrečena u odsustvu znači da je optuženom suđeno i da je osuđen bez njegovog prisustva u sudnici. Sprovođenje presude protiv Asada ostaje zaseban izazov jer se on nalazi u Rusiji, koja je javno poručila da neće promeniti svoj stav.

Rusija nastoji da zadrži vojne baze

Asadova budućnost nije jedino pitanje koje oblikuje odnose Moskve i Damaska. Rusija takođe pregovara o budućnosti svojih vojnih objekata u Siriji, koji joj obezbeđuju strateško uporište na Bliskom istoku i u Sredozemlju.

Borisenko je rekao da Moskva planira da svoje vojne baze pretvori u zajedničke centre za obuku i logistiku ruskog i sirijskog osoblja. Memorandum je potpisan u avgustu, ali su potrebni posebni međudržavni sporazumi kako bi se utvrdio konačni status tih objekata. Rusija se nada da će sporazumi biti zaključeni do kraja 2026. godine.

EPA/SANA

Ključni objekti su vazduhoplovna baza Hmejmim i pomorski objekat u Tartusu. Hmejmim je služio kao oslonac ruskim vazdušnim operacijama, dok je Tartus bio logističko čvorište ruske mornarice.

Borisenko nije rekao da li će ruske snage zadržati samostalnu kontrolu nad bazama, kakvu su imale za vreme Asadove vlasti. Njihov budući status mogao bi da odredi koliki će vojni uticaj Moskva zadržati pod novim sirijskim rukovodstvom.

Uprkos neslaganjima oko Asada, Rusija i Sirija nastavile su diplomatske kontakte. Borisenko je odnose sa novim sirijskim vlastima opisao kao pozitivne i rekao da je sirijski predsednik Ahmed al Šara posetio Moskvu dva puta, u oktobru 2025. i januaru 2026. godine.

Dve zemlje sada pokušavaju da uspostave funkcionalne odnose nakon što je Moskva godinama podržavala vlast koju je novo sirijsko rukovodstvo oborilo.