Tramp pobesneo pa doneo radikalnu odluku: "Osakatićemo ih"

Odluka je usledila nekoliko sati nakon što je bivša sutkinja suda Navi Pilaj dobila Nobelovu nagradu za mir.

Trampova administracija već je ranije uvela sankcije tužiocima i sudijama Međunarodnog krivičnog suda, a nova odluka predstavlja dodatni korak u sukobu Vašingtona sa tom institucijom.

"Predsednik Tramp nikada neće dozvoliti Međunarodnom krivičnom sudu da procesuira Amerikance", izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio u saopštenju u koje je agencija Rojters imala uvid pre zvanične objave.

"Zato Sjedinjene Američke Države danas uvode sankcije Međunarodnom krivičnom sudu. Zabranićemo transakcije sa ovim odmetnutim sudom, ukloniti njegove resurse i osakatiti njegovu sposobnost da deluje", poručio je Rubio.

MKS osudio sankcije: "Neće zaustaviti naš rad"

Zamenica tužioca Međunarodnog krivičnog suda Nazhat Šamim Kan izjavila je za Rojters da se američke sankcije moraju osuditi i da neće zaustaviti rad institucije.

"Sankcije imaju cilj da potkopaju vladavinu prava na međunarodnom nivou i rad nezavisne pravosudne institucije", rekla je Nazhat Šamim Kan.

Ona je poručila da će sud nastaviti rad na svim predmetima, istragama i krivičnim postupcima.

Gaza i Avganistan u središtu spora

Vašington već dugo kritikuje Međunarodni krivični sud zbog naloga za hapšenje izraelskih zvaničnika, uključujući premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina u Pojasu Gaze.

SAD se protive i ranijoj istrazi suda o postupanju američkih vojnika u Avganistanu, koja je u međuvremenu zaključena.

Međunarodni krivični sud osnovan je 2002. godine radi procesuiranja pojedinaca osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Ima 125 država članica, među kojima su sve članice Evropske unije i gotovo sve članice NATO-a.

Sjedinjene Američke Države nisu članica suda.

Nobelova nagrada u jeku političkih pritisaka

Navi Pilaj, južnoafrička pravnica koja je u petak dobila Nobelovu nagradu za mir za svoj doprinos međunarodnom krivičnom pravosuđu, bila je sutkinja Međunarodnog krivičnog suda od 2003. do 2008. godine.

U obrazloženju nagrade Nobelov komitet ukazao je na period u kojem su sudije i institucije međunarodnog prava izložene političkim napadima.

"Međunarodni pravni sistem u kojem ratni zločinci odgovaraju za svoja dela, a žrtve zlostavljanja dočekaju pravdu, preduslov je za miran svet", navedeno je u obrazloženju.

Sankcije bi mogle da pogode banke i tehnološke kompanije

Američke sankcije po pravilu zabranjuju kompanijama sa sedištem u SAD da posluju sa subjektima kojima su uvedene sankcije. To bi moglo da dovede do zatvaranja bankovnih računa, prekida osiguravajućeg pokrića i obustave pružanja softverskih usluga Međunarodnom krivičnom sudu.

Zvaničnici suda mesecima su se pripremali za mogućnost uvođenja sankcija. Prema navodima Rojtersa, prelazili su sa Majkrosoftovih programa na alternativna softverska rešenja i sklapali nove aranžmane za bankarske usluge i zdravstveno osiguranje.

Sekretar suda Osvaldo Zavala Giler pozvao je ranije ove nedelje Evropsku uniju da bude spremna da aktivira takozvani mehanizam blokiranja, kojim se evropske zemlje štite od ekstrateritorijalnih posledica sankcija drugih država.